Podignite ruke, ako su vas ikada pitali:

"Šta želite da budete kad porastete?"

Sad, kad biste morali da nagađate,

šta mislite koliko ste imali godina
kada su vas prvi put to pitali?

Možete samo da podignete prste.

Tri. Pet. Tri. Pet. Pet. U redu.

Sad, podignite ruku, ako vam je pitanje:

"Šta želite da budete kad porastete?"

ikada uzrokovalo nespokoj.

(Smeh)

Bar blagi nespokoj.

Ja sam neko ko nikada
nije mogao da odgovori na pitanje:

"Šta želiš da budeš kad porasteš?"

Vidite, problem nije bio to
što uopšte nisam imala interesovanja -

već sam ih imala previše.

U srednjoj školi sam volela engleski,
matematiku, likovno

i pravila sam internet sajtove

i svirala sam gitaru u pank bendu
pod nazivom "Isfrustrirani teleoperater".

Možda ste čuli za nas.

(Smeh)

Tako je bilo i nakon srednje škole

i u određenom momentu sam počela
da opažam obrazac kod sebe,

gde bih se zainteresovala za jednu oblast

i bacila bih se na to,
potpuno bi me obuzelo

i postala bih prilično dobra,
u čemu god to bilo,

a potom bih stigla do momenta
kad bih počela da se dosađujem.

I obično bih se
u svakom slučaju trudila i istrajavala

jer sam već posvetila
toliko vremena i energije,

a ponekad i novca u datu oblast.

Ali naposletku bi onaj osećaj dosađivanja,

onaj osećaj, kao: da, kapiram ovo,
ovo za mene više nije izazov -

postajalo bi previše.

I morala bih da odustanem.

Ali onda bih se zainteresovala
za nešto drugo,

nešto potpuno nevezano
i bacila bih se na to

i postala bih obuzeta
i u fazonu: "To! Pronašla sam moj poziv",

a potom bih ponovo stigla do tačke
u kojoj sam se dosađivala.

I naposletku bih odustala.

Ali onda bih otkrila
nešto novo i potpuno drugačije

i bacila bih se na to.

Ovaj obrazac mi je uzrokovao
mnogo nespokoja

iz dva razloga.

Prvi je bio u tome što nisam bila sigurna

kako da sve ovo pretvorim u karijeru.

Mislila sam da ću na kraju
morati da izaberem nešto,

da negiram sve svoje ostale strasti

i da prosto pristanem na dosađivanje.

Drugi razlog za toliko nespokoja

je bio malo više ličan.

Brinula sam se da nešto nije u redu s ovim

i da nešto nije u redu sa mnom
jer nisam u stanju da se držim bilo čega.

Brinula sam se da me je strah od obaveza

ili da sam rasejana
ili da samu sebe sabotiram,

u strahu od sopstvenog uspeha.

Ako se prepoznajete u mojoj priči
i u ovim osećanjima,

volela bih da se zapitate

nešto što bih volela da sam samu sebe
nekada pitala.

Zapitajte se gde ste naučili da značenje
pogrešnog i nenormalnog pripisujete

bavljenju velkim brojem poslova.

Reći ću vam odakle ste to naučili:

naučili ste to iz kulture.

Prvi put nas pitaju:
"Šta želiš da budeš kad porasteš?"

kada imamo oko pet godina.

I istina je da nikog nije zaista briga
šta govorite u tom uzrastu.

(Smeh)

To se smatra bezazlenim pitanjem
za malu decu

da bi izmamili od njih slatke odgovore,

kao: "Želim da budem astronaut",
ili: "Želim da budem balerina",

ili: "Želim da budem pirat."

Ovde ubacite kostim za Noć veštica.

(Smeh)

Ali ovo nam pitanje postavljaju
iznova i iznova kako odrastamo

u raznim oblicima - na primer,
đake u srednjoj školi mogu da pitaju

na čemu će da diplomiraju.

I u nekom momentu:

"Šta želiš da budeš kad porasteš?"

pređe put od nekad simpatične vežbe

do onoga što nas drži budnim po noći.

Zašto?

Vidite, iako ovo pitanje podstiče decu
da sanjaju o tome šta bi mogla da budu,

ne podstiče ih da sanjaju
o svemu što bi mogla da budu.

Zapravo, postiže upravo suprotno

jer kada vas neko pita
šta želite da budete,

možete da odgovorite 20 različitih stvari,

iako će se dobronamerni odrasli
verovatno kikotati, u fazonu:

"O, kako je to slatko, ali ne možeš
da budeš graditelj violina i psiholog.

Moraš da izabereš."

Ovo je dr Bob Čajlds -

(Smeh)

i on je graditelj žičanih instrumenata
i psihoterapeut.

A ovo je Ejmi Ang, urednica časopisa
koja je postala ilustrator, preduzetnica,

učiteljica i kreativna direktorka.

Ali deca većinom
ne slušaju o ovakvim ljudima.

Sve što čuju

je da će morati da odaberu.

Ali ne radi se samo o tome.

Pretpostavka o usko usredsređenom životu

je veoma romantizovana u našoj kulturi.

To je predstava o sudbini
ili jednom pravom pozivu,

predstava o tome da svi
imamo jednu važnu stvar

kojom nam je suđeno da se bavimo
dok smo na zemlji

i da morate da pronađete šta je to

i da tome posvetite svoj život.

Ali šta ako ste neko ko nema takav sklop?

Šta ako ima mnogo različitih
oblasti koje vas interesuju

i mnogo toga što želite da radite?

Pa, nema mesta za ljude poput vas
u ovom poretku.

Pa se stoga možete osećati usamljeno.

Možete se osećati kao da nemate svrhu.

I možete da osećate
kako nešto nije u redu s vama.

Sve je u redu s vama.

Vi ste multipotencijalista.

(Smeh)

(Aplauz)

Multipotencijalista je neko ko ima
mnogo interesovanja i kreativnih težnji.

Duga je reč za izgovaranje.

Možda bi pomoglo, ako bismo je
razložili na tri dela:

multi, potencijal i ista.

Možete takođe da koristite druge termine
koji označavaju isti pojam,

kao svestrana osoba, renesansna osoba.

Zapravo, tokom perioda renesanse

smatralo se idealnim biti dobar
u različitim disciplinama.

Barbara Šer nas naziva "skenerima".

Koristite termin koji želite
ili izmislite sopstveni.

Moram da kažem da mi je
to nekako prikladno da kao zajednica

ne možemo da se složimo oko jednog pojma.

(Smeh)

Lako je posmatrati
vašu multipotencijalnost

kao ograničenje i muku
koju treba prevazići.

Ali naučila sam, razgovarajući s ljudima

i pišući o ovim idejama na mom vebsajtu

da u ovoj osobini leži ogromna snaga.

Ovo su tri

supermoći multipotencijalista.

Prva: sinteza ideja.

To jest, kombinovanje dve ili više oblasti

i stvaranje nečeg novog
na njihovom preseku.

Ša Hvanga i Rejčel Binks su spojila
zajednička interesovanja:

kartografija, vizuelizacija podataka,
putovanja, matematika i dizajn,

kada su osnovali Mešu.

Mešu je kompanija koja pravi
nakit po porudžbi, inspirisan geografijom.

Ša i Rejčel su došli
do ove jedinstvene ideje,

ne uprkos, već zbog svog eklektičkog
spoja veština i iskustava.

Inovacija nastaje na presecima.

Odatle potiču nove ideje.

A multipotencijalisti
sa svim svojim iskustvima

su u stanju da imaju uvid
u mnoge od ovih tačaka preseka.

Druga supermoć multipotencijalista

je brzo učenje.

Kada se multipotencijalisti
zainteresuju za nešto,

vredno se bace na to.

Mi osmatramo sve čega se dohvatimo.

Takođe smo naviknuti na početke

jer smo već toliko puta bili početnici,

a to znači da nas je manje strah
da probamo nove stvari

i da iskoračimo iz ustaljenih stanovišta.

Štaviše, mnoge veštine
su primenjive na razne discipline,

a mi donosimo sve što smo naučili
u svaku novu oblast kojom se bavimo,

pa retko počinjemo od nule.

Nora Dan je zaposlena za stalno
kao putnica i honorarna je spisateljica.

Kao dečji koncertni pijanista
usavršila je neverovatnu veštinu

razvoja mišićne memorije.

Sada je najbrži daktilograf kog poznaje.

(Smeh)

Pre no što je postala pisac,
Nora je bila projektant finansija.

Morala je da nauči
prefinjenu mehaniku trgovine

kada je započela svoju praksu,

a ova veština joj sad pomaže
da piše neodoljive ponude urednicima.

Retko kad je gubljenje vremena
sleđenje nečega što vas privlači,

čak iako na kraju odustanete.

Možete primeniti to znanje
na potpuno drugačiju oblast

onako kako niste ni očekivali.

Treća supermoć multipotencijalista

je prilagodljivost;

to jest, mogućnost da uskočite
u bilo šta što želite da budete

u bilo kojoj situaciji.

Ejb Kahudo je ponekad reditelj spotova,
ponekad je vebdizajner,

ponked je konsultant na Kikstarteru,
ponekad je nastavnik,

a ponekad je, očigledno, Džejms Bond.

(Smeh)

Dragocen je jer dobro obavlja posao.

Još je dragoceniji
jer može da preuzme različite uloge,

zavisno od potreba klijenata.

Časopis "Fast Kompani"
je prepoznao moć adaptacije

kao veštinu koju je najvažnije
razvijati kako biste uspeli

u 21. veku.

Svet ekonomije se menja
tako brzo i nepredvidljivo

da su oni pojedinci i one organizacije
koji znaju kako da se prilagode

kako bi susreli potrebe tržišta,
ti koji će da uspeju.

Sinteza ideja, brzo učenje
i prilagodljivost;

tri veštine kojima su
multipotencijalisti veoma vični

i tri veštine koje mogu da izgube,
ukoliko ih pritiskate da suze svoj fokus.

Kao društvo, imamo zajednički interes
da ohrabrujemo multipotencijaliste

da budu to što jesu.

Imamo mnogo složenih, višedimenzionalnih
problema trenutno u svetu

i potrebni su nam kreativni mislioci koji
razmišljaju nekonvencionalno da ih rešimo.

Sad, pretpostavimo da ste
duboko u sebi specijalista.

Izašli ste iz utrobe znajući da želite
da budete pedijatar neurohirurgije.

Ne brinite - i sa vama je sve u redu.

(Smeh)

Zapravo, najbolje ekipe su sačinjene

od uparenih specijalista
i multipotencijalista.

Specijalisti mogu da zarone u oblast
i implementiraju ideje,

dok multipotencijalisti donose
širinu znanja u projekat.

To je prelepo partnerstvo.

Ali svi bi trebalo da osmišljavamo
živote i karijere

u sladu s tim za šta smo stvoreni.

I nažalost, multipotencijaliste
uglavnom ohrabruju

prosto da više liče
na svoje kolege specijaliste.

S tim na umu,

ako nešto želim da vam
ostane od ovog govora,

nadam se da je to sledeće:

prigrlite svoj unutrašnji sklop,
kakav god on bio.

Ako ste u duši specijalista,

pa, tako vam svega, specijalizujte se.

Tu ćete postići najbolje rezultate.

Ali svim multipotencijalistima ovde,

uključujući i one
koji su možda upravo shvatili,

u poslednjih 12 minuta da su baš to -

(Smeh)

vama kažem:

prigrlite svoje brojne strasti.

Pratite svoju znatiželju
niz sve te zečje rupe.

Istražujte svoje preseke.

Prihvatanje našeg unutrašnjeg sklopa
vodi ka srećnijem, autentičnijem životu.

I možda je još važnije -

multipotencijalisti, potrebni smo svetu.

Hvala vam.

(Aplauz)