WEBVTT

00:00:06.583 --> 00:00:10.133
Универзум је започео
свој космички живот у Великом праску

00:00:10.133 --> 00:00:12.603
пре скоро четрнаест милијарди година

00:00:12.603 --> 00:00:15.573
и од тада се шири.

00:00:15.573 --> 00:00:18.533
Али, у шта се то шири?

00:00:19.206 --> 00:00:21.296
То је компликовано питање.

00:00:21.296 --> 00:00:22.776
Ево и због чега:

00:00:22.776 --> 00:00:25.496
Ајнштајнова једначина
опште теорије релативности

00:00:25.496 --> 00:00:27.386
описује простор и време

00:00:27.386 --> 00:00:31.296
као међусобно повезани
материјал за универзум.

00:00:31.296 --> 00:00:34.296
Ово значи да оно што знамо
као простор и време

00:00:34.296 --> 00:00:38.786
постоји само као део универзума,
а не и изван њега.

00:00:38.786 --> 00:00:41.526
Када се свакодневни предмети шире,

00:00:41.526 --> 00:00:44.316
заузимају све више простора.

00:00:44.316 --> 00:00:48.306
Али, ако не постоји простор
да се шире у њему,

00:00:48.306 --> 00:00:50.536
шта ширење уопште значи?

00:00:51.476 --> 00:00:54.836
Године 1929. су нам астрономске
опсервације Едвина Хабла

00:00:54.836 --> 00:00:57.296
дале дефинитивни одговор.

00:00:57.296 --> 00:01:00.786
Његово истраживање ноћног неба
открило је да се све удаљене галаксије

00:01:00.786 --> 00:01:04.076
повлаче или удаљавају од Земље.

00:01:04.076 --> 00:01:08.025
Штавише, што је галаксија удаљенија,
утолико се брже повлачи.

00:01:08.456 --> 00:01:10.359
Како да ово протумачимо?

00:01:10.976 --> 00:01:15.076
Узмите за пример векну хлеба
са сувим грожђем која се шири у рерни.

00:01:15.076 --> 00:01:17.036
Тесто расте једнако

00:01:17.036 --> 00:01:19.556
између сваког појединачног зрна грожђа.

00:01:19.556 --> 00:01:22.736
Ако суво грожђе посматрамо као галаксије,

00:01:22.736 --> 00:01:25.066
а тесто као простор између зрна,

00:01:25.066 --> 00:01:29.376
можемо да замислимо да ће растезање
или ширење интергалактичког простора

00:01:29.376 --> 00:01:32.036
учинити да се галаксије
удаљавају једне од других,

00:01:33.122 --> 00:01:36.252
и у случају сваке галаксије
ће се њени удаљени суседи

00:01:36.252 --> 00:01:39.162
удаљавати више од оних који су јој близу

00:01:39.162 --> 00:01:41.232
у истом временском периоду.

00:01:42.462 --> 00:01:45.827
Наравно, једначина
теорије релативности предвиђа

00:01:45.827 --> 00:01:49.787
космичко натезање
између гравитације и ширења.

00:01:49.787 --> 00:01:54.357
Тек у тамном ништавилу између галаксија
ширење односи победу,

00:01:54.357 --> 00:01:56.567
а простор се развлачи.

00:01:56.567 --> 00:01:58.117
Дакле, ето нашег одговора.

00:01:58.117 --> 00:02:00.992
Универзум се шири у себе.

00:02:02.007 --> 00:02:06.157
С тим у вези, космолози
померају границе математичких модела

00:02:06.157 --> 00:02:08.812
да би спекулисали да ли нешто,
ако било шта уопште,

00:02:08.812 --> 00:02:11.592
постоји изван нашег простора и времена.

00:02:11.592 --> 00:02:13.182
Ово нису луде претпоставке,

00:02:13.182 --> 00:02:18.872
већ хипотезе које се баве недостацима
у научној теорији Великог праска.

00:02:18.872 --> 00:02:23.802
Велики прасак предвиђа да се материја
једнако распоређује у свемиру,

00:02:23.802 --> 00:02:25.332
као проређен гас,

00:02:25.332 --> 00:02:28.322
али како су онда
настале галаксије и звезде?

00:02:29.052 --> 00:02:32.122
Модел инфлације описује кратак период

00:02:32.128 --> 00:02:34.178
невероватно брзог ширења

00:02:34.178 --> 00:02:38.028
које повезује квантне флуктуације
у енергији раног универзума

00:02:38.028 --> 00:02:42.538
са формирањем гомила гаса који је на крају
довео до стварања галаксија.

00:02:42.538 --> 00:02:44.388
Ако прихватимо ову парадигму,

00:02:44.388 --> 00:02:48.148
то би могло да значи и да наш универзум
представља једно подручје

00:02:48.148 --> 00:02:50.308
у већој космичкој реалности

00:02:50.308 --> 00:02:53.958
која пролази кроз бескрајно,
бесконачно ширење.

00:02:53.958 --> 00:02:57.088
Не знамо ништа о овој
спекулативној реалности ширења,

00:02:57.088 --> 00:02:59.548
осим математичких предвиђања

00:02:59.548 --> 00:03:04.858
да његово бесконачно ширење
можда покреће нестабилно квантно стање.

00:03:05.568 --> 00:03:07.658
У многим локалним подручјима, међутим,

00:03:07.658 --> 00:03:11.608
енергија се може случајно зауставити
у стабилном стању,

00:03:11.608 --> 00:03:15.348
заустављајући ширење
и стварајући универзуме налик на балон.

00:03:15.348 --> 00:03:18.398
Сваки овај универзум налик на балон,
а наш је један међу њима,

00:03:18.398 --> 00:03:21.908
био би дефинисан сопственим
Великим праском и законима физике.

00:03:21.908 --> 00:03:25.098
Наш универзум би био део
већег мултиверзума,

00:03:25.098 --> 00:03:29.338
у ком фантастична стопа
бескрајног ширења чини немогућим

00:03:29.338 --> 00:03:32.138
наш сусрет са оближњим универзумом.

00:03:32.138 --> 00:03:35.848
Велики прасак такође предвиђа
да се у раном врелом универзуму

00:03:35.848 --> 00:03:40.343
наше основне силе могу
ујединити у једну суперсилу.

00:03:40.938 --> 00:03:45.078
Математичке теорије струна
предлажу описе овог уједињења,

00:03:45.078 --> 00:03:49.248
поред основне структуре
субатомских кваркова и електрона.

00:03:49.848 --> 00:03:51.518
У овим предложеним моделима,

00:03:51.518 --> 00:03:54.908
струне које вибрирају
су градивне јединице универзума.

00:03:55.338 --> 00:03:59.918
Конкурентни модели за струне
су сада консолидовани у јединствени опис

00:03:59.918 --> 00:04:02.531
и предлажу да ове структуре
могу да остваре интеракцију

00:04:02.531 --> 00:04:06.131
са масивним површинама
из виших димензија под називом бране.

00:04:06.641 --> 00:04:10.061
Наш се унивезум можда налази
унутар једне такве бране,

00:04:10.061 --> 00:04:13.181
док лебди у непознатом месту
виших димензија,

00:04:13.181 --> 00:04:16.891
шеретски названом „гомила“
или хиперсвемир.

00:04:16.891 --> 00:04:20.161
Друге бране које садрже
другачије типове универзума

00:04:20.161 --> 00:04:22.331
могу упоредо да постоје у хиперсвемиру,

00:04:22.331 --> 00:04:26.101
а њихове оближње бране могу
чак и да деле одређене основне силе,

00:04:26.101 --> 00:04:27.521
као што је гравитација.

00:04:27.521 --> 00:04:31.431
Вечно ширење и бране описују мултиверзум,

00:04:31.431 --> 00:04:34.871
али док су универзуми
који се вечно шире изоловани,

00:04:34.871 --> 00:04:37.741
бране-универзуми могу да се сударе.

00:04:37.741 --> 00:04:42.131
Одјек таквог судара се може појавити
у космичкој микроталасној гравитацији,

00:04:42.131 --> 00:04:44.741
мешавини радијације у читавом универзуму,

00:04:44.741 --> 00:04:47.381
што је остатак из раног периода
Великог праска.

00:04:47.381 --> 00:04:50.771
До сада, међутим, нисмо открили
такав космички одјек.

00:04:51.351 --> 00:04:54.381
Неки сумњају да ове различите
хипотезе о мултиверзуму

00:04:54.381 --> 00:04:57.231
можда могу да се на крају сједине
у заједнички опис

00:04:57.231 --> 00:04:59.871
или да их замени нешто друго.

00:04:59.871 --> 00:05:01.021
Како ствари сада стоје,

00:05:01.021 --> 00:05:04.551
оне су спекулативна истраживања
математичких модела.

00:05:04.551 --> 00:05:09.261
Иако ове моделе инспиришу и покрећу
бројни научни експерименти,

00:05:09.261 --> 00:05:11.641
постоји тек неколико
објективних експеримената

00:05:11.641 --> 00:05:13.601
којима се директно могу испитати.

00:05:13.601 --> 00:05:15.971
До појаве следећег Едвина Хабла,

00:05:15.971 --> 00:05:18.231
научницима ће вероватно
остати њихове расправе

00:05:18.231 --> 00:05:20.881
о елеганцији својих конкурентских модела

00:05:20.881 --> 00:05:24.431
и наставиће да маштају
о томе шта се, ако се уопште било шта,

00:05:24.431 --> 00:05:26.551
налази иза нашег универзума.