Pre par godina, Harvardski poslovni fakultet odabrao je najbolji poslovni model za tu godinu. Odabrali su somalijske pirate. Otprilike u isto vreme, otkrila sam da su 544 pomorca držali kao taoce na brodovima, često ukotvljene u blizini somalijske obale, takoreći pod nosom. Saznala sam te dve stvari i pomislila šta se to dešava sa brodskim transportom? Da li bi se isto desilo u nekoj drugoj industriji? Da li bi 544 pilota držali zarobljene u džambo-džetovima na pisti mesecima ili čak godinu dana? Ili 544 vozača autobusa? To se ne bi desilo. Tako sam se zainteresovala za temu i otkrila još jednu činjenicu zbog koje sam bila toliko zapanjena jer je nisam znala do svoje 42-43. godine. A to je da i dalje jako zavisimo od brodskog transporta. Možda opšta populacija misli da je brodski transport zastarela industrija, da Mobi Dik i Džek Sperou dovoze stvari jedrilicama. Brodski transport nije takav. On nam je danas jednako bitan kao i ranije. Brodovi prevoze 90% svetske robe. Od 1970. količina se učetvorostručila. Sada od brodova zavisimo više nego ikada. Ipak, tako ogromna industrija - koja radi sa 100 000 brodova - postala je skoro nevidljiva. Reći tako nešto u Singapuru zvuči apsurdno jer su brodovi ovde toliko prisutni da ih ima i na krovovima hotela. (Smeh) Ali, u svetu ako opštu populaciju pitate šta zna o brodovima i koliko se robe prevozi brodovima, uglavnom ćete čuti muk. Ako nekoga na ulici pitate da li su čuli za Majkrosoft trebalo bi da kažu da jer znaju da oni proizvode softver za računar i da obično radi. Ali ako ih pitate da li su čuli za Mersk, čisto sumnjam da će isto odgovoriti, iako Mersk, koji je samo jedna od brojnih brodskih kompanija, ima skoro isti prihod kao Majkrosoft. [60 milijardi američkih dolara] A zašto? Pre nekoliko godina, prvi pomorski zapovednik Britanske mornarice - zove se prvi morski zapovednik iako se glavnokomandujući u vojsci ne zove zemljani zapovednik - rekao je da mi, misleći na zapadne industrijalizovane države, da patimo od „morskog slepila“. Ne vidimo more kao industrijsko ili radno mesto. More je nešto iznad čega letimo, parče plavetnila na karti avionskih puteva. Nema šta da se vidi, nastavite dalje. Ja sam htela da otvorim svoje oči, da izlečim svoje morsko slepilo, pa sam pobegla na more. Pre nekoliko godina, pošla sam na putovanje brodom Mersk Kendal, teretnim brodom srednje veličine koji je prevozio skoro 7000 sanduka. Otisnula sam se iz Felikstoa na južnoj obali Engleske, a završila sam baš ovde u Singapuru nakon pet nedelja, znatno manje umorna od putovanja nego sada. Put brodom je bio pravo otkrovenje. Prešli smo pet mora, dva okeana, devet luka, i mnogo sam naučila o brodskom transportu. Jedna od prvih stvari koje su me iznenadile kada sam se našla na palubi broda Kendal bilo je to što nema ljudi. Gde su svi? Prijatelji iz britanske mornarice mi kažu da plove zajedno sa 1000 mornara, ali na brodu Kendal bio je samo 21 član posade. To je tako zato što je brodski transport vrlo efikasan. Pakovanje robe u kontejnere ga je učinilo takvim. Brodovi su sada automatizovani. Mogu da rade s malom posadom. Ali, to znači da je, rečima jednog lučkog kapelana kojeg sam jednom upoznala, prosečan pomorac na teretnom brodu ili umoran ili iscrpljen, zato što ritam modernog brodskog transporta nije nimalo blagonaklon prema onome što se na moru zove ljudski faktor, što je čudan naziv za koji ljudi ne shvataju da ne zvuči nimalo ljudski. Većina pomoraca koji sada rade na teretnim brodovima u lukama često provedu manje od dva sata. Nemaju vremena za odmor. Na moru su mesecima, i čak i kada su na palubi nemaju pristup onome što čak i petogodišnjaci uzimaju zdravo za gotovo - pristup internetu. Još jedna stvar koja me je iznenadila na brodu Kendal bilo je to pored koga sedim - ne pored britanske kraljice; ne znam zašto su me poseli ispod njenog portreta - za stolom u brodskoj trpezariji sedela sam pored čoveka iz Mjanmara, preko puta mene su bili Rumun, Moldavac, Indijac. Za drugim stolom je bio Kinez, a u kabinama su bili FIlipinci. Tako izgleda običan brod. Kako je to moguće? Tako što je najveća promena koja se u zadnjih 60 godina desila u brodskom transportu, kada je opšta populacija prestala da ga primećuje, nešto što se zove „otvoren pristup“, ili „zastava pogodnosti“. Brodovi sada mogu da plove pod zastavom bilo koje države koja to dozvoljava. Možete ploviti pod zastavom udaljene Bolivije, Mongolije, Severne Koreje, iako nije baš popularna. (Smeh) Zato su na brodovima multinacionalne, globalne, pokretljive posade. To me je iznenadilo. Kada smo zašli u piratske vode, iz moreuza Bab-el-Mandeb ka Indijskom okeanu, brod se promenio. To je takođe bilo šokantno jer sam iznenada shvatila, kada mi je kapetan rekao, da sam luda što putujem teretnim brodom kroz piratske vode. Nije nam više bilo dozvoljeno da izađemo na palubu. Duple straže su pazile na opasnost od pirata. U to vreme su kao taoce držali 544 pomorca, neke čak godinama, zbog same prirode brodskog transporta i „zastave pogodnosti“. Ne sve, ali neke, jer je manjini beskrupuloznih vlasnika brodova lako da sakriju anonimnost koju „zastave pogodnosti“ pružaju. Šta još maskira naše morsko slepilo? Ako se nađete na brodu ili krstarici, i ako pogledate u odžak, videćete crn dim. Brodski transport zahteva rigorozne mere, jeftino gorivo, pa se zato koristi tzv. bunkersko gorivo, koje mi je neko iz tankerske industrije opisao kao talog iz rafinerije, ili sestra asfalta. Brodski transport je „najzelenija“ vrsta transporta. U pogledu emitovanja ugljenika po toni i milji, brodovi emituju skoro kao hiljaditi deo avio-prevoza i deseti deo kamionskog prevoza. I to nije nimalo naivno, jer ih ima puno. Emisija ugljenika na brodovima je od 3 do 4%, skoro kao u avio-prevozu. Ako se emisije ugljenika nastale brodskim transportom stave na listu zemalja koje ga isto emituju, biće na šestom mestu, negde kod Nemačke. 2009. godine je izračunato da 15 najvećih brodova zagađuju česticama, čađi i izduvnim gasovima kao svi automobili na svetu zajedno. Dobra vest je da sada ljudi pričaju o održivom brodskom transportu. Pojavile su se zanimljive inicijative. Ali zašto je toliko vremena trebalo? Kada ćemo početi da pričamo i razmišljamo o morskim miljama kao o vazdušnim? Takođe sam putovala u zaliv Kejp Kod da vidim nevolju severnoatlantskog kita usana, jer mi je to jedna od najčudnijih stvari koje sam doživela na moru, i kako me je to nateralo da razmislim. Znamo da čovek utiče na okean tako što lovi ribu, čak i previše, ali ne znamo puno o tome šta se dešava ispod površine vode. Zapravo, tu brodski transport igra posebnu ulogu, zato što buka motora brodova doprinosi oštećivanju zvučnog staništa morskih stvorenja. Svetlost ne dopire ispod površine vode, tako da morska stvorenja poput kitova i delfina i čak 800 vrsta ribe komuniciraju putem zvuka. Severnoatlantski kit usan može da se čuje na skoro 150 km. Pesma grbavog kita se čuje preko celog okeana. Ali i supertanker se takođe čuje kako dolazi preko celog okeana, i zbog podvodnog zvuka propelera nekad je na istoj frekvenciji kao kitovi, što može da ošteti njihovo zvučno stanište koje je njima potrebno radi parenja, nalaženja hrane i partnera. A zvučno stanište severnoatlantskog kita usana smanjeno je do 90%. Još uvek nema zakona koji regulišu zvučno zagađenje. Kada sam stigla u Singapur, i izvinjavam se što ću ovo reći, nisam htela da se iskrcam sa broda. Jako mi se dopalo na brodu Kendal. Posada se lepo ophodila prema meni, kapetan je bio pričljiv i zabavan, i rado bih se prijavila na još pet nedelja, zbog čega je kapetan opet rekao da sam luda što o tome razmišljam. Ja nisam bila na tom brodu devet meseci zaredom, kao oni filipinski pomorci, koji, kada sam ih pitala da mi opišu svoj posao, odgovoriše: „Dolar za nostalgiju.“ Imaju dobre plate, ali život im je i dalje izolovan i težak i često ispraćen opasnostima. Kada sam vam sve ovo ispričala, ne mogu da odlučim, jer želim da salutiram pomorcima koji nam donose 90% sve robe i za to dobijaju vrlo malo hvale i priznanja. Htela bih da salutiram i stotini hiljada brodova koji su na moru, koji obavljaju taj posao, dolazeći i odlazeći svakog dana, donoseći nam sve što nam je potrebno. Htela bih i da brodski transport i mi, opšta populacija koja tako malo zna o njemu, da se malo zapitamo, da budemo malo otvoreniji, bar do 90%. Smatram da svi možemo imati koristi ako budemo radili nešto vrlo jednostavno, a to je da naučimo da vidimo more. Hvala vam. (Aplauz)