Duž prastarog puta, niz reku Monogahejla,

Bredok u Pensilvaniji nalazi se
u istočnom delu okruga Alegejni,

otprilike 14 kilometara od Pitsburga.

Kao industrijsko predgrađe,

Bredok je mesto prve čeličane
Endrua Karnegija,

fabrike Edgar Tomson.

Posluje od 1875.

i to je poslednja čeličana
u regionu koja još radi.

Tokom 12 godina slikala sam
kolaborativne portrete,

mrtvu prirodu, pejzaže
i slike iz ptičje perspektive

kako bih načinila vizuelnu arhivu
i opisala presek

industrije čelika,

prirodnog okruženja

i uticaja zdravstenog sistema na tela
moje porodice i zajednice.

Tradicija i okvirni narativ Bredoka

većinom se sastoje od priča
industrijalaca i radničkih sindikata.

Trenutno, novi narativ za Bredok,

zaštitno lice
za revitalizaciju Pojasa rđe,

čini priča urbanih pionira
koji otkrivaju novi svet.

Masovni mediji su izostavili činjenicu
da je stanovništvo Bredoka uglavnom crno.

Naše postojanje je preuzeto,
ugušeno i izbrisano.

Četvrta sam generacija loze žena

i podigla me je baka Rubi
pod svojom zaštitom,

sa ugla 8. ulice i 805. avenije Vašingon.

Ona je radila kao upravnik u Gudvilu.

Majka je bila pomoćna medicinska sestra.

Gledala je kako se zatvaraju čeličane
a belci beže u predgrađa.

Do vremena kad je moja generacija
počela da hoda ulicama,

nedostatak investicija na lokalnom,
državnom i saveznom nivou

uništio je infrastrukturu

a rat protiv droge rasturio je
moju porodicu i zajednicu.

Očuh bake Rubi, Gremps,

bio je jedan od retkih crnih muškaraca

koji su napustili
čeličanu Karnegi s penzijom.

Radio je na visokim temperaturama,

rasturao i ponovo sastavljao peći,
čistio komade metala i šljake.

Istorija jednog mesta zapisana je
na telu i pejzažu.

Područja sa dosta saobraćaja,

izloženost benzenu
i atomiziranim metalima,

rizik od raka i lupusa.

123 licencirana kreveta, 652 radnika,

desetkovani programom rehabilitacije.

Tužbom za diskriminaciju pri smeštaju
protiv okruga Alegeni

uklonjeno je mesto gde su nekad
stajale kule Talbot.

Nedavno se javilo novo urbano planiranje
za lakšu industriju.

Pikseli na Gugl mapama i Gugl Earth
prikrivaju zapaljivi otpad

kojim se isteruje porodica Ban
iz svog doma i sa svog zemljišta.

Iznajmila sam helikopter 2013.

kako bih svojim fotoaparatima zabeležila
ovo agresivno oduzimanje imanja.

U letu, moja opažanja otkrivaju
hiljade plastičnih belih svežnjeva

koji su vlasništvo kompanije za očuvanje

koja tvrdi da je ekološka

i reciklira milione guma

da očuva živote ljudi

i unapredi živote ljudi.

Moj rad proteže se od mikro
do makro nivoa,

iskopavajući skrivene istorije.

Nedavno smo u Muzeju umetnosti Sijetla

Ajzak Ban i ja postavljali ovu izložbu,

i iskoristili smo je kao platformu
kojom on iskazuje svoj glas.

Kroz vraćanje našeg narativa,
nastavićemo da se borimo

protiv brisanja istorije
i socioekonomske nejednakosti.

Hvala vam.

(Aplauz)