WEBVTT

00:00:01.006 --> 00:00:03.200
Imamo istorijske podatke
koji nam omogućavaju

00:00:03.200 --> 00:00:06.180
da znamo kako su se stari Grci oblačili,

00:00:06.180 --> 00:00:08.974
kako su živeli, kako su se borili.

00:00:09.004 --> 00:00:10.528
A kako su razmišljali?

NOTE Paragraph

00:00:11.432 --> 00:00:15.872
Jedna prirodna ideja je
da su najdublji aspekti ljudskih misli -

00:00:15.896 --> 00:00:17.768
naša sposobnost da zamišljamo,

00:00:17.792 --> 00:00:19.189
da budemo svesni,

00:00:19.213 --> 00:00:20.444
da maštamo -

00:00:20.468 --> 00:00:22.087
uvek bili isti.

00:00:22.872 --> 00:00:24.371
Druga mogućnost

00:00:24.395 --> 00:00:28.118
je da su društveni preobražaji
koji su oblikovali našu kulturu

00:00:28.142 --> 00:00:31.927
možda takođe izmenili
strukturalnu osnovu ljudske misli.

NOTE Paragraph

00:00:32.821 --> 00:00:35.435
Svi možemo imati
različita mišljenja o ovome.

00:00:35.459 --> 00:00:38.176
Zapravo, to je dugogodišnja
filozofska rasprava.

00:00:38.644 --> 00:00:41.371
Međutim, da li je ovo pitanje
uopšte pristupačno nauci?

NOTE Paragraph

00:00:42.834 --> 00:00:45.340
Hteo bih da ovde predložim

00:00:45.364 --> 00:00:47.560
da na isti način
na koji možemo rekonstruisati

00:00:47.580 --> 00:00:52.548
kako su izgledali gradovi Antičke Grčke
samo na osnovu nekoliko cigala,

00:00:52.572 --> 00:00:56.698
spisi kulture predstavljaju
arheološke zapise,

00:00:56.722 --> 00:00:58.865
fosile ljudske misli.

NOTE Paragraph

00:00:59.905 --> 00:01:01.079
Zapravo,

00:01:01.103 --> 00:01:03.309
sprovodeći neku vrstu psihološke analize

00:01:03.333 --> 00:01:06.877
nekih od najstarijih knjiga
ljudske kulture,

00:01:06.901 --> 00:01:12.856
Džulijan Džejms je 1970-ih godina smislio
veoma smelu i radikalnu hipotezu

00:01:12.880 --> 00:01:15.293
da su pre samo 3 000 godina

00:01:15.317 --> 00:01:20.205
ljudi bili ono što bismo
danas nazvali šizofreničarima.

00:01:21.753 --> 00:01:23.261
Tvrdio je to

00:01:23.285 --> 00:01:26.586
na osnovu činjenice da su se prvi ljudi
opisani u ovim knjigama

00:01:26.610 --> 00:01:28.514
ponašali dosledno

00:01:28.538 --> 00:01:31.554
u različitim tradicijama
i na različitim mestima na svetu,

00:01:31.578 --> 00:01:35.110
kao da čuju i povinuju se glasovima

00:01:35.134 --> 00:01:38.174
za koje su smatrali da dolaze od bogova

00:01:38.198 --> 00:01:39.396
ili od muza,

00:01:40.063 --> 00:01:42.832
što bismo danas nazvali halucinacijama.

00:01:43.888 --> 00:01:46.514
Tek zatim, kako je vreme prolazilo,

00:01:46.538 --> 00:01:50.189
počeli su da prepoznaju
da su oni bili ti koji ih proizvode,

00:01:50.213 --> 00:01:52.728
vlasnici tih unutrašnjih glasova.

00:01:53.316 --> 00:01:56.031
Time su stekli introspekciju,

00:01:56.055 --> 00:01:58.538
sposobnost da razmišljaju
o sopstvenim mislima.

NOTE Paragraph

00:01:59.785 --> 00:02:03.182
Dakle, Džejnsova teorija je da svest,

00:02:03.206 --> 00:02:06.372
bar onako kako je doživljavamo danas,

00:02:06.396 --> 00:02:09.936
kada osećamo da upravljamo
svojim postojanjem,

00:02:09.960 --> 00:02:12.697
predstavlja prilično skorašnje
kulturološko razviće.

00:02:13.266 --> 00:02:16.612
Ova teorija je prilično spektakularna,
ali ima jedan očigledan problem,

00:02:16.612 --> 00:02:20.715
a to je da je izgrađena samo na osnovu
nekoliko vrlo specifičnih primera.

00:02:21.085 --> 00:02:22.848
Postavlja se pitanje da li se teorija

00:02:22.872 --> 00:02:27.623
da je introspekcija izgrađena
pre svega 3 000 godina u ljudskoj istoriji

00:02:27.647 --> 00:02:30.631
može proveravati
na kvantitativan i objektivan način.

NOTE Paragraph

00:02:31.543 --> 00:02:35.106
Problem toga kako se pozabaviti ovim
prilično je očigledan.

00:02:35.130 --> 00:02:38.480
Platon se nije samo probudio
jednog dana i onda napisao:

00:02:38.504 --> 00:02:40.273
„Zdravo, ja sam Platon

00:02:40.297 --> 00:02:43.186
i od danas imam
potpuno introspektivnu svest.“

NOTE Paragraph

00:02:43.210 --> 00:02:45.503
(Smeh)

NOTE Paragraph

00:02:45.527 --> 00:02:48.860
To nam zapravo govori
o tome šta je suština problema.

00:02:49.467 --> 00:02:53.522
Treba da otkrijemo nastanak koncepta
koji nikada nije izrečen.

00:02:54.434 --> 00:02:58.744
Reč „introspekcija“ se ne javlja nijednom

00:02:58.768 --> 00:03:00.687
u knjigama koje želimo da analiziramo.

NOTE Paragraph

00:03:01.728 --> 00:03:05.815
Dakle, naš način da to rešimo
jeste da izgradimo prostor reči.

00:03:06.571 --> 00:03:09.858
To je veliki prostor koji sadrži sve reči

00:03:09.882 --> 00:03:12.684
na takav način da udaljenost
između bilo koje od njih dve

00:03:12.708 --> 00:03:15.591
ukazuje na to koliko su blisko povezane.

00:03:16.460 --> 00:03:17.285
Tako, na primer,

00:03:17.285 --> 00:03:20.532
hteli biste da reči „pas“ i „mačka“
stoje vrlo blizu jedna druge,

00:03:20.556 --> 00:03:24.387
ali da reči „grejpfrut“ i „logaritam“
budu veoma udaljene.

00:03:24.809 --> 00:03:28.705
Ovo mora da važi
za bilo koje dve reči u prostoru.

NOTE Paragraph

00:03:29.626 --> 00:03:32.821
Postoje različiti načini
na koje možemo konstruisati prostor reči.

00:03:32.841 --> 00:03:36.864
Jedan način je da samo pitamo stručnjake,
otprilike onako kako radimo sa rečnicima.

00:03:36.896 --> 00:03:38.324
Druga mogućnost

00:03:38.348 --> 00:03:41.987
je da sledimo jednostavnu pretpostavku da,
kada su dve reči povezane,

00:03:42.017 --> 00:03:44.436
one imaju običaj da se javljaju
u istim rečenicama,

00:03:44.460 --> 00:03:45.913
u istim pasusima,

00:03:45.937 --> 00:03:47.707
u istim dokumentima,

00:03:47.731 --> 00:03:50.913
češće nego što je očekivano
da će se desiti pukom verovatnoćom.

00:03:52.231 --> 00:03:54.281
Ova jednostavna hipoteza,

00:03:54.305 --> 00:03:55.611
taj jednostavan metod,

00:03:55.635 --> 00:03:56.956
uz neke trikove računanja

00:03:56.956 --> 00:03:58.369
koji imaju veze sa činjenicom

00:03:58.369 --> 00:04:01.743
da je to veoma složen
i visoko dimenzionalan prostor,

00:04:01.767 --> 00:04:03.672
ispostavilo se da je prilično efikasna.

NOTE Paragraph

00:04:04.095 --> 00:04:06.957
Samo da vam dam predstavu
o tome koliko to dobro funkcioniše,

00:04:06.981 --> 00:04:10.893
ovo je rezultat koji dobijamo
kada radimo analizu za neku poznatu reč.

00:04:11.487 --> 00:04:12.582
Najpre možete videti

00:04:12.606 --> 00:04:16.094
da se reči automatski organizuju
u semantička susedstva.

00:04:16.118 --> 00:04:17.699
Tako imate voće, delove tela,

00:04:17.699 --> 00:04:20.594
delove kompjutera,
naučne termine i tako dalje.

NOTE Paragraph

00:04:21.119 --> 00:04:25.341
Algoritam takođe identifikuje
da koncepte organizujemo hijerarhijski.

00:04:25.852 --> 00:04:26.627
Tako, na primer,

00:04:26.627 --> 00:04:30.308
možete videti da se naučni termini
dele na dve potkategorije

00:04:30.308 --> 00:04:32.748
astronomskih i fizičkih termina.

00:04:33.338 --> 00:04:35.584
Zatim, tu su i vrlo fine stvari.

00:04:35.608 --> 00:04:37.513
Na primer, reč „astronomija“

00:04:37.537 --> 00:04:39.352
čije mesto deluje malo bizarno,

00:04:39.376 --> 00:04:41.424
zapravo se nalazi baš gde treba da bude,

00:04:41.448 --> 00:04:43.043
između onoga što jeste,

00:04:43.067 --> 00:04:44.337
prave nauke,

00:04:44.361 --> 00:04:45.897
i onoga što opisuje,

00:04:45.921 --> 00:04:47.413
astronomskih termina.

NOTE Paragraph

00:04:48.182 --> 00:04:50.073
Možemo ovako doveka.

00:04:50.097 --> 00:04:51.821
Zapravo, ako neko vreme zurite u ovo

00:04:51.821 --> 00:04:53.453
i samo nasumično stvarate putanje,

00:04:53.453 --> 00:04:57.229
videćete da ovo pomalo deluje
kao bavljenje poezijom.

00:04:58.018 --> 00:04:59.900
To je tako jer je, na neki način,

00:04:59.924 --> 00:05:02.864
šetanje ovim prostorom kao šetnja kroz um.

NOTE Paragraph

00:05:04.027 --> 00:05:05.344
Poslednja stvar

00:05:05.358 --> 00:05:09.708
je da ovaj algoritam takođe identifikuje
koje su naše intuicije,

00:05:09.732 --> 00:05:13.628
koje reči treba da budu glavne
u okolini introspekcije.

00:05:13.652 --> 00:05:14.765
Tako su, na primer,

00:05:14.789 --> 00:05:18.878
reči poput „ja“, „krivica“,
„razum“ i „osećanje“

00:05:18.902 --> 00:05:20.790
veoma bliske „introspekciji“,

00:05:20.790 --> 00:05:24.157
ali su druge reči kao što su „crveno“,
„fudbal“, „sveća“ i „banana“

00:05:24.181 --> 00:05:25.633
veoma udaljene.

NOTE Paragraph

00:05:26.054 --> 00:05:28.816
Tako, jednom kada sačinimo taj prostor,

00:05:28.840 --> 00:05:31.666
pitanje o istoriji introspekcije

00:05:31.690 --> 00:05:34.023
ili istoriji bilo kog koncepta

00:05:34.047 --> 00:05:38.826
koje je ranije delovalo
apstraktno i nekako nejasno

00:05:38.850 --> 00:05:40.454
postaje konkretizovano,

00:05:40.478 --> 00:05:43.216
postaje prijemčivo kvantitativnoj nauci.

NOTE Paragraph

00:05:44.216 --> 00:05:46.978
Sve što treba da uradimo
je da uzmemo knjige,

00:05:47.002 --> 00:05:48.383
digitalizujemo ih,

00:05:48.407 --> 00:05:51.216
uzmemo ovu bujicu reči kao putanju

00:05:51.240 --> 00:05:53.209
i projektujemo ih na prostor,

00:05:53.233 --> 00:05:56.987
a zatim postavimo pitanje
da li ta putanja provodi znatno vreme

00:05:57.011 --> 00:06:00.003
kružeći u blizini koncepta introspekcije.

NOTE Paragraph

00:06:00.760 --> 00:06:01.870
Na ovaj način

00:06:01.900 --> 00:06:04.102
mogli bismo analizirali
istoriju introspekcije

00:06:04.122 --> 00:06:06.037
u tradiciji Antičke Grčke,

00:06:06.061 --> 00:06:08.663
za koju imamo
najbolje dostupne pisane zapise.

00:06:09.631 --> 00:06:11.886
Dakle, uzeli smo sve knjige -

00:06:11.910 --> 00:06:14.194
samo smo ih poređali po vremenu -

00:06:14.218 --> 00:06:15.484
za svaku knigu uzmemo reči

00:06:15.484 --> 00:06:17.839
i projektujemo ih u prostor,

00:06:17.839 --> 00:06:21.011
zatim postavimo pitanje za svaku reč
koliko je blizu introspekcije

00:06:21.035 --> 00:06:22.265
i to samo uprosečimo.

00:06:22.590 --> 00:06:25.788
Zatim upitamo da li se, kako vreme odmiče,

00:06:25.812 --> 00:06:29.064
ove knjige sve više i više približavaju

00:06:29.088 --> 00:06:30.842
konceptu introspekcije.

NOTE Paragraph

00:06:30.866 --> 00:06:34.667
To je upravo ono što se dešava
u tradiciji Antičke Grčke.

00:06:35.648 --> 00:06:38.825
Možete videti da kod najstarijih knjiga
u homerovskoj tradiciji

00:06:38.849 --> 00:06:42.261
postoji mali porast knjiga
koje se približavaju introspekciji.

00:06:42.285 --> 00:06:44.491
Međutim, oko četiri veka pre Hrista,

00:06:44.515 --> 00:06:49.223
ovo počinje da se vrlo brzo pojačava
do skoro petostrukog porasta

00:06:49.247 --> 00:06:51.747
knjiga koje se sve više
i više približavaju

00:06:51.771 --> 00:06:53.453
konceptu introspekcije.

00:06:54.159 --> 00:06:57.653
Jedna od lepih stvari u vezi sa ovime
je to što sada možemo da pitamo

00:06:57.653 --> 00:07:01.976
da li ovo takođe važi
i u drugačijoj, nezavisnoj tradiciji.

NOTE Paragraph

00:07:02.962 --> 00:07:06.138
Sproveli smo ovu istu analizu
u judeo-hrišćanskoj tradiciji

00:07:06.162 --> 00:07:08.883
i dobili gotovo isti obrazac.

00:07:09.508 --> 00:07:14.183
Još jednom, vidite mali porast
u najstarijim knjigama Starog zaveta,

00:07:14.207 --> 00:07:16.121
a zatim se povećava mnogo brže

00:07:16.145 --> 00:07:17.804
u novim knjigama Novog zaveta.

00:07:17.818 --> 00:07:20.040
Zatim dobijamo vrhunac introspekcije

00:07:20.064 --> 00:07:22.191
u „Ispovestima“ Svetog Avgustina

00:07:22.215 --> 00:07:24.072
oko četiri veka posle Hrista.

00:07:24.897 --> 00:07:26.841
Ovo je bilo veoma značajno

00:07:26.865 --> 00:07:30.238
jer Svetog Avgustina priznaju akademici,

00:07:30.262 --> 00:07:32.434
filolozi i istoričari

00:07:32.458 --> 00:07:34.536
kao jednog od osnivača introspekcije.

00:07:35.060 --> 00:07:38.357
Zapravo, neki ga smatraju
ocem savremene psihologije.

NOTE Paragraph

00:07:39.012 --> 00:07:40.851
Dakle, naš algoritam,

00:07:40.875 --> 00:07:43.717
koji ima svojstvo kvantitativnosti,

00:07:43.741 --> 00:07:44.608
objektivnosti,

00:07:44.628 --> 00:07:47.044
i naravno, izuzetno je brz -

00:07:47.068 --> 00:07:49.465
izvršava se u svega deliću sekunde -

00:07:49.489 --> 00:07:52.992
može da zabeleži
neke od najvažnijih zaključaka

00:07:53.016 --> 00:07:55.238
ove duge tradicije istraživanja.

00:07:56.317 --> 00:07:59.968
Ovo je na neki način
jedna od lepota nauke,

00:07:59.992 --> 00:08:03.468
a to je da se sada ova ideja može prevesti

00:08:03.492 --> 00:08:06.063
i generalizovati
na mnogo različitih domena.

NOTE Paragraph

00:08:06.769 --> 00:08:11.536
Na isti način na koji smo se pitali
o prošlosti ljudske svesti,

00:08:11.560 --> 00:08:14.966
možda je najizazovnije pitanje
koje možemo postaviti sebi

00:08:14.990 --> 00:08:19.127
da li nam ovo može nešto reći
o budućnosti naše svesti.

00:08:19.550 --> 00:08:21.020
Preciznije rečeno,

00:08:21.044 --> 00:08:23.460
da li nam reči koje izgovaramo danas

00:08:23.484 --> 00:08:28.681
mogu reći nešto o tome
gde će naš um biti za nekoliko dana,

00:08:28.705 --> 00:08:29.646
za nekoliko meseci

00:08:29.680 --> 00:08:31.062
ili za nekoliko godina.

NOTE Paragraph

00:08:31.597 --> 00:08:34.617
Kao što i mnogi od nas danas nose senzore

00:08:34.641 --> 00:08:36.427
koji detektuju naše otkucaje srca,

00:08:36.451 --> 00:08:37.720
naše disanje,

00:08:37.744 --> 00:08:39.411
naše gene,

00:08:39.435 --> 00:08:43.000
u nadi da nam to može pomoći
da sprečimo oboljenja,

00:08:43.020 --> 00:08:46.631
možemo se zapitati da li nam nadgledanje
i analiziranje reči koje izgovorimo,

00:08:46.655 --> 00:08:49.338
tvitujemo, šaljemo imejlom i napišemo

00:08:49.362 --> 00:08:54.170
može unapred reći da li nešto može
da krene naopako sa našim umom.

00:08:55.087 --> 00:08:56.621
Sa Giljermom Sečijem,

00:08:56.645 --> 00:08:59.646
koji je bio moj brat u ovoj avanturi,

00:08:59.670 --> 00:09:01.225
upustio sam se u ovaj zadatak.

00:09:02.228 --> 00:09:07.760
To smo uradili analizom
snimljenog govora 34 mladih ljudi

00:09:07.784 --> 00:09:10.585
koji su bili pod visokim rizikom
obolevanja od šizofrenije.

NOTE Paragraph

00:09:11.434 --> 00:09:14.315
Odredili smo mere govora prvog dana,

00:09:14.339 --> 00:09:17.355
a zatim smo se zapitali
da li se svojstva govora mogu predvideti

00:09:17.355 --> 00:09:20.101
u okviru perioda od skoro tri godine,

00:09:20.125 --> 00:09:22.160
budući razvoj psihoze.

00:09:23.427 --> 00:09:25.793
Uprkos našim nadama,

00:09:25.817 --> 00:09:28.934
naišli smo na neuspeh za neuspehom.

00:09:29.793 --> 00:09:33.675
Jednostavno nije bilo
dovoljno semantičkih informacija

00:09:33.699 --> 00:09:36.492
da bi se predvidela
buduća organizacija uma.

00:09:36.516 --> 00:09:38.325
Bilo ih je dovoljno

00:09:38.349 --> 00:09:42.524
za razlikovanje grupe šizofreničara
od kontrolne grupe,

00:09:42.548 --> 00:09:45.260
pomalo kao što smo radili
sa antičkim tekstovima,

00:09:45.284 --> 00:09:48.278
ali ne i da bi se prevideo
budući nastanak psihoze.

NOTE Paragraph

00:09:49.164 --> 00:09:50.870
Međutim, onda smo shvatili

00:09:50.894 --> 00:09:54.982
da možda nije najvažnije šta su govorili,

00:09:55.006 --> 00:09:56.679
već kako su to govorili.

00:09:57.679 --> 00:09:58.703
Konkretnije,

00:09:58.703 --> 00:10:01.870
nije u pitanju to
koliko su semantički bile bliske,

00:10:01.870 --> 00:10:04.374
već koliko daleko i brzo su preskakale

00:10:04.398 --> 00:10:06.699
iz jedne semantičke blizine u drugu.

00:10:07.247 --> 00:10:08.978
Tako smo došli do merila

00:10:09.002 --> 00:10:11.391
koji smo nazvali semantička koherentnost,

00:10:11.415 --> 00:10:16.219
koje u suštini meri istrajnost govora
u okviru jedne semantičke teme,

00:10:16.243 --> 00:10:17.772
jedne semantičke kategorije.

NOTE Paragraph

00:10:19.294 --> 00:10:23.341
Ispostavilo se
da je u ovoj grupi od 34 ljudi

00:10:23.365 --> 00:10:25.958
algoritam zasnovan
na semantičkoj koherentnosti

00:10:25.988 --> 00:10:29.548
mogao predvideti sa tačnošću od 100 odsto

00:10:29.572 --> 00:10:32.079
kod koga će se javiti psihoza,
a kod koga neće.

00:10:32.976 --> 00:10:35.913
To je nešto što se nije moglo postići,

00:10:35.937 --> 00:10:37.445
čak ni približno,

00:10:37.469 --> 00:10:40.595
sa svim ostalim
postojećim kliničkim merilima.

NOTE Paragraph

00:10:42.525 --> 00:10:46.104
Jasno se sećam, dok sam radio na ovome,

00:10:46.128 --> 00:10:48.445
sedeo sam za svojim kompjuterom

00:10:48.469 --> 00:10:51.104
i video gomilu tvitova
koje je objavio Polo.

00:10:51.128 --> 00:10:54.079
Polo je bio moj prvi student
u Buenos Ajresu,

00:10:54.109 --> 00:10:56.389
a u to vreme je živeo u Njujorku.

00:10:56.413 --> 00:10:58.501
Bilo je nečeg u njegovim tvitovima -

00:10:58.525 --> 00:11:02.026
nisam mogao da kažem šta je to tačno
jer ništa nije eksplicitno rečeno -

00:11:02.050 --> 00:11:04.071
ali mi se javila snažna slutnja,

00:11:04.095 --> 00:11:07.050
snažna intuicija da nešto nije u redu.

00:11:08.347 --> 00:11:10.744
Uzeo sam telefon i pozvao Pola,

00:11:10.744 --> 00:11:13.013
a on se zaista nije osećao dobro.

00:11:13.362 --> 00:11:15.299
Ovaj jednostavan podatak,

00:11:15.323 --> 00:11:17.814
to čitanje između redova

00:11:17.838 --> 00:11:22.100
pri čemu sam mogao kroz reči
da osetim njegova osećanja,

00:11:22.124 --> 00:11:24.863
bio je jednostavan,
ali vrlo efikasan način da se pomogne.

NOTE Paragraph

00:11:25.987 --> 00:11:27.625
Ono što vam danas poručujem

00:11:27.649 --> 00:11:30.157
jeste da se približavamo razumevanju toga

00:11:30.181 --> 00:11:34.467
kako možemo pretvoriti
tu intuiciju koju svi imamo,

00:11:34.491 --> 00:11:35.856
koju svi delimo,

00:11:35.880 --> 00:11:37.077
u algoritam.

00:11:38.102 --> 00:11:39.563
Na taj način,

00:11:39.587 --> 00:11:44.237
možda ćemo u budućnosti videti
vrlo drugačiji oblik mentalnog zdravlja,

00:11:44.261 --> 00:11:49.882
zasnovan na objektivnoj,
kvantitativnoj i automatizovanoj analizi

00:11:49.906 --> 00:11:51.615
reči koje pišemo

00:11:51.639 --> 00:11:53.176
i reči koje izgovorimo.

NOTE Paragraph

00:11:53.200 --> 00:11:54.351
Hvala.

NOTE Paragraph

00:11:54.375 --> 00:11:56.708
(Aplauz)