Na našoj planeti

imamo dve polarne oblasti:

Arktik, čije ime dolazi

od grčke reči "arktikos" - severni,

i Antarktik

od "antarktikos" -

suprotno od severnog.

Ali postoji lakši način da se zapamte,

ako se samo setite šta ih okružuje.

Arktik, smešten na
severnoj hemisferi naše planete

je okean, ceo okružen kopnom.

Na drugoj strani sveta,

Antarktik je kontinent,

ceo okružen okeanom.

Arktik ima polarne medvede,
ali nema pingvine,

a Antarktik ima pingvine,
ali nema polarne medvede.

Hajde prvo da pričamo o Arktiku.

Arktička oblast se sastoji
od ogromnog okeana

prekrivenog ledom

i okruženom permafrostom bez drveća.

Ova oblast može da se definiše

kao oblast između arktičkog kruga

i Severnog pola.

Ako biste stajali na Severnom polu,

u svim pravcima gde biste pogledali

bio bi jug.

Ali teško je stajati dugo

na Severnom polu

jer se on nalazi nasred okeana

prekrivenog ledom koji se stalno pomera.

Ako biste upali u vodu na Severnom polu,

upali biste u vodu dubine 4.260 metara.

Iznad vode, prosečne zimske temperature

mogu biti do minus 40°C,

a najniža zabeležena temperatura

je oko minus 68°C.

Uprkos ovim surovim uslovima,

ljudi su naseljavali oblasti na Arktiku

hiljadama godina.

U život na Arktiku spadaju i
organizmi koji žive u ledu,

zooplankton i fitoplankton,

ribe i morski sisari,

ptice,

kopnene životinje,

biljke

i ljudska društva.

Dobro, a Antarktik?

Antarktik je najjužniji kontinent

na kome se nalazi geografski Južni pol.

To je peti najveći kontinent na planeti,

skoro dvaput veći od Australije.

Skoro 98% Antarktika je prekriveno ledom

debljine najmanje 1,5km.

Uslovi na Antarktiku su
među najekstremnijim

u celom svetu.

U proseku, to je najhladniji,

najvetrovitiji,

najsuvlji kontinent

i ima najveću prosečnu nadmorsku visinu

od svih kontinenata.

Možda mislite da
stalno pada sneg na Polovima,

ali Antarktik je tako suv

da se smatra pustinjom

sa godišnjim padavinama

od samo 200mm duž obale,

a još manje u unutrašnjosti.

Temperatura na Antarktiku

dostiže minus 89°C.

Zbog toga što je tako surov
i teško pristupačan,

nema stalnih ljudskih
naselja na Antarktiku,

ali 1.000 do 5.000 ljudi

boravi tokom godine

na istraživačkim stanicama
širom kontinenta.

Čak i najekstremnije životinje
bore se za opstanak

i samo organizmi adaptirani na hladnoću
mogu da opstanu,

uključujući mnoge vrste algi,

životinja,

bakterija,

gljiva,

biljaka

i protista.

Ali zašto je Antarktik hladniji
od svog severnog rođaka?

Prvo, većina kontinenta je

na više od 3km iznad nivoa mora,

a temperatura opada
sa nadmorskom visinom.

Zato na planinskim vrhovima ima snega.

Drugo, setite se da je Arktik

u stvari smrznuti okean.

Voda u okeanu ispod njega

je toplija nego
smrznuto tlo na Antarktiku

i ta toplota se prenosi kroz led.

To sprečava da temperature
u arktičkim oblastima

dostignu ekstremne vrednosti

tipične za tlo na Antarktiku.

Treće, godišnja doba su se
urotila protiv Antarktika.

Tokom afela, u julu,

kad je Zemlja najudaljenija od Sunca,

na Antarktiku je takođe zima,

što stvara dvostruko
prokletstvo hladnoće

za južni pol.

Ali, uprkos negostoljubivosti,

severni i južni pol su veliki razlog

zašto je naša planeta takva kakva je.

Obe naše polarne oblasti

su veoma važni kontrolori klime.

Oni pomažu ujednačavanju temperature

u našim umerenim zonama

i daju nam stabilno vreme.

Kako morski led na Arktiku opada

zbog klimatskih promena
i globalnog zagrevanja,

vreme širom planete

postaje sve nestabilnije.