Večeras želim da vam govorim o dve stvari. Prva: obrazovanje hirurga i hirurgija su veoma teški. A druga je da je jezik jedna od najosnovnijih stvari koje nas razdvajaju širom sveta. A u mom malom delu sveta, ove dve stvari su u stvari povezane i večeras želim da vam kažem kako. Niko ne želi operaciju. Ko od prisutnih je imao operaciju? Da li ste je želeli? Držite ruke gore ako ste želeli operaciju. Niko ne želi operaciju. Tačnije, niko ne želi operaciju sa instrumentima poput ovog, preko velikih rezova koji prouzrokuju mnogo bola, zbog kojih gubimo mnogo vremena na poslu ili u školi, koji ostavljaju veliki ožiljak. Ali ukoliko morate da imate operaciju, ono što zaista želite je da ona bude minimalno invazivna. To je ono o čemu želim večeras da vam pričam - kako su nas ovi tipovi operacija doveli do potrage za boljim univerzalnim prevodiocem. Ovaj tip operacija je težak, počinje uspavljivanjem ljudi, punjenjem njihovog abdomena ugljen-dioksidom, naduvavanjem ljudi kao balona, guranjem jedne od ovih oštrih stvarčica u njihov abdomen - što je opasna stvar - i uzimanjem instrumenata i praćenjem na TV ekranu. Hajde da vidimo kako to izgleda. Ovo je operacija žučne kese. Radimo ih na milione godišnje uzimajući u obzir samo one u Americi. Ovo je prava stvar. Nema krvi. Možete da vidite koliko su hirurzi usredsređeni, koliko je koncentracije potrebno za ovo. Možete to da vidite na njihovim licima. Teško je naučiti nekoga ovome i teško je nekome da to nauči. Radimo oko pet miliona ovih operacija u Americi i možda 20 miliona na celom svetu. U redu, svi smo čuli izraz: "On je rođeni hirurg." Dozvolite mi da vam kažem, hirurzi nisu rođeni. Hirurzi se čak ni ne stvaraju. Ne postoje mali rezervoari u kojima pravimo hirurge. Hirurzi se obučavaju korak po korak. Počinjemo sa osnovama, osnovnim veštinama. Krećemo od toga i uvodimo ih, u idealnim uslovima, u operacione sale gde uče kako da budu asistenti. Onda ih učimo kako da budu hirurzi na praksi. I onda, kada se bave time otprilike pet godina, oni dobijaju dugo priželjikavani sertifikat komore. Ako vam je potrebna operacija, želite da vas operiše hirurg koji ima ovaj sertifikat. Posle dobijanja sertifikata, možete da radite. I konačno, ako imate sreće, dostići ćete savršenstvo. Osnova o kojoj sam govorio je toliko bitna da je jedan deo nas iz najvećeg društva za opštu hirurgiju u SAD, "SAGES", krajem '90-ih godina započeo program obuke koji bi osigurao da svaki hirurg koji se bavi minimalno invazivnom hirurgijom ima dobro osnovno znanje i potrebne veštine koje su neophodne da bi vršili operacije. Nauka na kojoj se ovo zasniva je toliko značajna da Američka hirurška komora zahteva ovaj program kao preduslov da bi jedan mladi hirurg dobio njihov sertifikat. To nije predavanje, nije kurs, to je sve to uz dodatne zadatke visokog rizika. Teško je. Samo ove protekle godine, jedan od naših partnera, Američki koledž za hirurge, objavio je u saradnji sa nama obaveštenje da bi svi hirurzi trebalo da imaju sertifikat iz osnova laparoskopskih operacija pre nego što počnu da rade minimalno invazivne operacije. Da li govorimo samo o ljudima ovde, u Americi i Kanadi? Ne, mislili smo na sve hirurge. Proširenje ovog obrazovanja i obuke širom sveta je veoma zahtevan zadatak, nešto zbog čega sam lično veoma uzbuđen dok putujemo širom sveta. "SAGES" radi operacije širom sveta, podučavajući i obrazujući hirurge. Ali tu postoje problemi, jedan od kojih je daljina. Ne možemo svuda da putujemo. Moramo svet da učinimo manjim. I smatram da možemo da razvijemo određena sredstva za to. Jedno od ovih sredstava koje ja lično volim jeste upotreba video snimaka. Inspirisao me je jedan prijatelj. Ovo je Alan Okrenik iz Toronta. On je dokazao da je u stvari moguće naučiti ljude da izvode operacije putem video konferencija. Ovo je Alan dok uči jednog hirurga koji govori engleski u Africi osnovnim veštinama potrebnim za minimalno invazivne operacije. Veoma nadahnjujuće. Ali kada je u pitanju ispit, koji je veoma težak, postoji problem. Čak i od ljudi koji tvrde da znaju engleski, samo 14 procenata položi ispit. Zato što za njih to nije test iz hirurgije, nego test engleskog. Hajde da vam to predstavim na primeru. Ja radim u bolnici Kembridž. Ona je prva ustanova za obuku Harvardske medicinske škole. Imamo više od 100 prevodilaca koji rade sa 63 jezika i trošimo milione dolara samo u našoj maloj bolnici. To je veoma naporan poduhvat. Ako zamislite svetski problem pri razgovoru sa pacijentima - ne samo za obuku hirurga, i za razgovor sa pacijentima - ne postoji dovoljno prevodilaca na svetu. Potrebno nam je da uključimo tehnologiju da nam pomogne u ovoj misiji. U našoj bolnici viđamo svakakve ljude od profesora na Harvardu, do ljudi koji su stigli u državu pre nedelju dana. Nemate predstavu koliko je teško pričati s nekim ili se brinuti za nekoga s kim ne možete da razgovarate. I prevodioci nisu uvek dostupni. Zato su nam potrebne alatke. Potreban nam je univerzalni prevodilac. Jedna od stvari koje želim da se setite kada budete razmišljali o ovom govoru jeste da ovaj govor nije samo propovedanje svetu. Ovo je u stvari jedan dijalog. Imamo mnogo toga da naučimo. Ovde u SAD trošimo više novca po osobi za stvari koje nisu ništa bolje nego u nekim drugim državama u svetu. Možda i mi imamo ponešto da naučimo. Veoma sam strastven kada je u pitanju podučavanje osnova laparaskopije u svetu. Prošle godine sam bio u Latinskoj Americi, bio sam u Kini i govorio sam o osnovama laparoskopskih operacija. I svugde gde odem prepreka je: "Želimo ovo, ali nam je potrebno da to bude na našem jeziku." Evo šta mislimo da želimo da uradimo: zamislite da držite predavanje i da ste sposobni da ljudima istovremeno govorite na njihovom jeziku. Želim da pričam sa ljudima u Aziji, Latinskoj Americi, Africi, Evropi bez prepreka, tačno i na isplativ način, uz pomoć tehnologije. I to mora biti u oba smera. Oni moraju biti u mogućnosti da i nas nečemu nauče. To je veliki zadatak. I tako smo potražili univerzalni prevodilac; mislio sam da postoji neki u svetu. Veb stranice imaju prevod, telefoni imaju prevod, ali ništa od toga nije dovoljno dobro da bi se podučavale operacije. Zato što nam je potreban leksikon. Šta je leksikon? Leksikon je korpus reči koji opisuje jednu oblast. Meni je potreban leksikon zdravstvene zaštite. I u okviru njega mi je potreban leksikon hirurgije. To je veliki zahtev. Moramo da radimo na njemu. Dozvolite mi da vam pokažem šta mi radimo. Ovo je istraživanje - ne možete ga kupiti. Radimo sa ljudima iz IBM-ove grupe za istraživanje iz Centra za pristupačnost (Accessibility Center) kako bismo povezali tehnologije u radu ka razvijanju univerzalnog prevodioca. To počinje sa okvirom u koji kada hirurg održi lekciju koristeći tehnologiju natpisa dodajemo još jedan deo tehnologije pri video konferencijama. Ali još uvek nemamo reči i zato dodajemo jednu treću tehnologiju. I sada imamo reči i možemo da primenimo poseban sastojak: prevod. Prikažemo reči na ekranu i onda izvedemo čudo. Radimo sa četvrtom tehnologijom. Trenutno radimo sa jedanaest parova jezika. Još toga sledi dok razmišljamo o tome kako svet da načinimo manjim mestom. Želeo bih da vam pokažem prototip povezivanja svih ovih tehnologija, koje baš i ne sarađuju svaki put, da bi postale nešto korisno. Narator: Osnove laparoskopskih operacija Peti modul: uvežbavanje manuelnih veštna. Studenti mogu da prikažu natpise na svom maternjem jeziku. Stiven Švajcberg: Ako ste u Latinskoj Americi, kliknete na dugme: "Želim to na španskom" i natpis se poljavljuje na španskom u realnom vremenu. Ali ako ste u tom trenutku u Pekingu upotrebom ove tehnologije na koristan način možete da dobijete natpis na mandarinskom ili na ruskom - i tako dalje, istovremeno, bez upotrebe prevodilaca. Ali to su predavanja. Ako se sećate šta sam vam rekao o osnovama laparoskopskih operacija na početku to podrazumeva znanje i veštine. Razlika između uspešne i neuspešne operacije može biti ovako malo pomeranje ruku. Povešćemo ovo korak dalje; evo mog prijatelja Alana ponovo. Alan Okrenik: Danas ćemo vežbati ušivanje. Igla se drži ovako. Uhvati je pri vrhu. Važno je biti precizan. Ciljaj crne tačkice. Okreni petlju ka ovamo. Sada možeš da presečeš. Veoma dobro, Oskare. Vidimo se sledeće nedelje. SŠ: Dakle, to je ono na čemu radimo u našoj potrazi za univerzalnim prevodiocem. Želimo da on bude dvosmeran. Imamo potrebu da učimo kao i da podučavamo. Mogu da zamislim milione upotreba alatke kao što je ova. Dok razmiljamo o ukrštanju tehnologija - svako ima telefon sa kamerom - mogli bismo ovo da upotrebimo svuda, bez obzira da li su u pitanju zdravstvo, nega pacijenata, mašinstvo, pravo, konferencije, prevođenje snimaka. To je alatka koja se može primeniti svuda. Kako bismo porušili zidove moramo da naučimo da razgovaramo s ljudima, da zahtevamo od ljudi da rade na prevodu. Potrebno nam je to u svakodnevnom životu kako bismo svet načinili manjim mestom. Hvala vam puno. (Aplauz)