1
00:00:19,386 --> 00:00:20,816
У филму „Међузвездани“

2
00:00:20,830 --> 00:00:24,597
можемо изблиза видети
супермасивну црну рупу.

3
00:00:24,621 --> 00:00:26,698
Смештена иза светлог гаса,

4
00:00:26,728 --> 00:00:28,716
огромна гравитација ове црне рупе

5
00:00:28,740 --> 00:00:30,195
савија светлост у прстен.

6
00:00:30,219 --> 00:00:32,338
Међутим, ово није права фотографија,

7
00:00:32,352 --> 00:00:34,138
већ компјутерски графички приказ,

8
00:00:34,172 --> 00:00:37,562
уметничка интерпретација
могућег изгледа црне рупе.

9
00:00:38,221 --> 00:00:39,387
Пре сто година,

10
00:00:39,421 --> 00:00:43,022
Алберт Ајнштајн је први пут објавио
општу теорију релативности.

11
00:00:43,046 --> 00:00:44,485
У годинама које су уследиле,

12
00:00:44,499 --> 00:00:47,512
научници су обезбедили
много доказа у прилог те теорије.

13
00:00:47,536 --> 00:00:50,710
Ипак, једна ствар коју ова теорија
предвиђа, црне рупе,

14
00:00:50,734 --> 00:00:53,084
још увек нису директно уочене.

15
00:00:53,108 --> 00:00:56,314
Иако имамо неку представу о томе
како би црна рупа могла изгледати,

16
00:00:56,338 --> 00:00:59,117
никада заправо нисмо и усликали неку.

17
00:00:59,141 --> 00:01:01,320
Ипак, можда ће вас изненадити сазнање

18
00:01:01,344 --> 00:01:05,398
да ћемо можда видети прву слику црне рупе
у наредних пар година.

19
00:01:05,422 --> 00:01:09,280
Добијање те прве слике ће зависити
од интернационалног тима научника,

20
00:01:09,304 --> 00:01:10,871
телескопа величине Земље

21
00:01:10,885 --> 00:01:14,437
и алгоритма који спаја делове
у коначну слику.

22
00:01:14,467 --> 00:01:17,949
Иако нећу моћи да вам покажем
праву слику црне рупе данас,

23
00:01:17,979 --> 00:01:20,594
желим да вам дам кратак увид
у напоре које укључује

24
00:01:20,624 --> 00:01:22,061
добијање те прве слике.

25
00:01:23,848 --> 00:01:25,228
Моје име је Кејти Бауман

26
00:01:25,228 --> 00:01:27,828
и докторант сам на МИТ-у.

27
00:01:27,828 --> 00:01:30,435
Вршим истраживања
у компјутерској научној лабораторији

28
00:01:30,435 --> 00:01:33,577
која ради на оспособљавању компјутера
да виде кроз слике и снимке.

29
00:01:33,611 --> 00:01:35,747
Иако нисам астроном,

30
00:01:35,747 --> 00:01:37,016
данас желим да вам покажем

31
00:01:37,016 --> 00:01:40,199
како сам успела да допринесем
овом узбудљивом пројекту.

32
00:01:42,223 --> 00:01:45,068
Ако прођете јарка градска светла вечерас,

33
00:01:45,068 --> 00:01:47,614
можда ћете имати среће
да угледате невероватан призор

34
00:01:47,638 --> 00:01:49,481
галаксије Млечни пут.

35
00:01:49,505 --> 00:01:51,901
Ако бисте могли да пројурите
поред милиона звезда,

36
00:01:51,901 --> 00:01:55,670
26 000 светлосних година
према центру спиралног Млечног пута,

37
00:01:55,670 --> 00:01:59,335
на крају бисмо стигли
до групе звезда тачно у центру.

38
00:01:59,335 --> 00:02:02,545
Завирујући кроз галактичку прашину
помоћу инфрацрвених телескопа,

39
00:02:02,545 --> 00:02:06,376
астрономи посматрају ове звезде
више од 16 година.

40
00:02:06,376 --> 00:02:10,039
Међутим, оно што не виде
је најспектакуларније.

41
00:02:10,039 --> 00:02:13,035
Делује као да ове звезде круже
око невидљивог предмета.

42
00:02:15,559 --> 00:02:17,746
Пратећи кретање ових звезда,

43
00:02:17,746 --> 00:02:18,794
астрономи су закључили

44
00:02:18,794 --> 00:02:22,003
да је једина довољно мала и тешка ствар
да проузрокује ово кретање

45
00:02:22,003 --> 00:02:24,345
супермасивна црна рупа,

46
00:02:24,369 --> 00:02:28,361
ствар која је толико густа да гута
све што јој приђе довољно близу,

47
00:02:28,361 --> 00:02:29,909
па чак и светлост.

48
00:02:29,909 --> 00:02:32,974
Али, шта се дешава
ако увећамо слику још више?

49
00:02:32,974 --> 00:02:37,907
Да ли је могуће видети нешто
што је, по дефиницији, немогуће видети?

50
00:02:39,339 --> 00:02:42,547
Па, испоставило се да, ако бисмо
је увећали преко радио-таласа,

51
00:02:42,547 --> 00:02:44,559
очекивали бисмо да видимо светлосни прстен

52
00:02:44,559 --> 00:02:47,254
који је настао због гравитационог
искривљења вреле плазме

53
00:02:47,254 --> 00:02:48,897
која се брзо креће око црне рупе.

54
00:02:48,897 --> 00:02:49,635
Другим речима,

55
00:02:49,635 --> 00:02:52,600
црна рупа баца сенку
на ову позадину светлог материјала,

56
00:02:52,600 --> 00:02:54,602
исцртавајући мрачну сферу.

57
00:02:55,316 --> 00:02:58,649
Овај светлосни прстен открива
хоризонт догађаја црне рупе,

58
00:02:58,649 --> 00:03:01,103
на ком гравитација постаје толико јака

59
00:03:01,103 --> 00:03:03,089
да јој не може побећи чак ни светлост.

60
00:03:04,643 --> 00:03:07,466
Ајнштајнова теорија предвиђа
величину и облик овог прстена,

61
00:03:07,466 --> 00:03:10,738
па усликавање овога
не би било само интересантно,

62
00:03:10,738 --> 00:03:13,526
већ би помогло и да се потврди
да су ове једначине одрживе

63
00:03:13,550 --> 00:03:16,016
у екстремним условима око црне рупе.

64
00:03:16,370 --> 00:03:18,842
Међутим, ова црна рупа
је толико далеко од нас

65
00:03:18,842 --> 00:03:22,024
да са Земље овај прстен
делује као невероватно мали,

66
00:03:22,024 --> 00:03:25,774
исте величине за нас
као поморанџа на површини Месеца.

67
00:03:26,328 --> 00:03:29,152
Због тога је њено усликавање
изузетно тешко.

68
00:03:30,155 --> 00:03:31,517
Зашто се то дешава?

69
00:03:31,972 --> 00:03:35,014
Па, све се своди на једноставну једначину.

70
00:03:35,014 --> 00:03:37,584
Због појаве под именом преламање,

71
00:03:37,584 --> 00:03:38,853
постоје основна ограничења

72
00:03:38,853 --> 00:03:41,393
за најмање предмете које можемо видети.

73
00:03:42,219 --> 00:03:45,825
Ова главна једначина каже да,
да бисмо видели све мање ствари,

74
00:03:45,825 --> 00:03:48,466
треба да правимо све веће телескопе.

75
00:03:48,466 --> 00:03:51,529
Међутим, чак и са најмоћнијим
оптичким телескопом овде, на Земљи,

76
00:03:51,529 --> 00:03:54,388
не можемо чак ни да се приближимо
резолуцији која је потребна

77
00:03:54,388 --> 00:03:56,234
да се услика површина на Месецу.

78
00:03:56,234 --> 00:03:59,365
Заправо, овде показујем слику
са највећом резолуцијом свих времена

79
00:03:59,365 --> 00:04:01,246
на којој је усликан Месец са Земље.

80
00:04:01,246 --> 00:04:03,747
Садржи отприлике 13 000 пиксела,

81
00:04:03,747 --> 00:04:08,117
а ипак би сваки пиксел садржао
преко 1,5 милиона поморанџи.

82
00:04:08,726 --> 00:04:10,872
Па, колики је то телескоп
који нам је потребан

83
00:04:10,872 --> 00:04:13,531
да видимо поморанџу на површини Месеца

84
00:04:13,531 --> 00:04:15,809
и, по аналогији, нашу црну рупу?

85
00:04:15,809 --> 00:04:17,643
Па, испоставило се уз много прорачуна

86
00:04:17,643 --> 00:04:20,517
да лако можете да израчунате
да би нам био потребан телескоп

87
00:04:20,517 --> 00:04:21,794
величине читаве Земље.

88
00:04:21,794 --> 00:04:22,558
(Смех)

89
00:04:22,558 --> 00:04:24,947
Ако бисмо изградили
овај телескоп величине Земље,

90
00:04:24,947 --> 00:04:27,942
тек бисмо почели да разазнајемо
препознатљиви светлосни прстен

91
00:04:27,942 --> 00:04:30,515
који указује на постојање
хоризонта догађаја црне рупе.

92
00:04:30,515 --> 00:04:33,433
Иако ова слика не би садржала
све детаље које видимо

93
00:04:33,433 --> 00:04:35,239
у компјутерским графичким приказима,

94
00:04:35,239 --> 00:04:37,648
омогућила би нам
да безбедно бацимо први поглед

95
00:04:37,648 --> 00:04:39,955
на непосредно окружење око црне рупе.

96
00:04:40,587 --> 00:04:42,390
Међутим, као што можете да замислите,

97
00:04:42,390 --> 00:04:45,974
изградња једносложног телескопа
величине Земље је немогућа.

98
00:04:45,974 --> 00:04:48,351
Међутим, изражено
прослављеним речима Мика Џегера:

99
00:04:48,351 --> 00:04:50,084
„Не можеш увек добити оно што желиш,

100
00:04:50,084 --> 00:04:53,228
али ако понекад покушаш,
можда откријеш да добијаш шта ти треба.“

101
00:04:53,228 --> 00:04:55,596
А повезивањем телескопа широм света,

102
00:04:55,596 --> 00:04:59,288
интернационална сарадња под именом
„Телескоп Хоризонт догађаја“

103
00:04:59,288 --> 00:05:02,271
ствара компјутерски телескоп
величине Земље

104
00:05:02,271 --> 00:05:03,852
који ће моћи да разреши структуру

105
00:05:03,852 --> 00:05:06,351
на нивоу хоризонта догађаја црне рупе.

106
00:05:06,351 --> 00:05:08,528
Планира се да ова мрежа телескопа

107
00:05:08,528 --> 00:05:11,553
направи своју прву слику
црне рупе следеће године.

108
00:05:13,715 --> 00:05:17,053
Сви телескопи у светској мрежи
раде удружено.

109
00:05:17,053 --> 00:05:20,145
Повезани кроз прецизно мерење времена
уз помоћ атомских часовника,

110
00:05:20,145 --> 00:05:23,120
тимови истраживача
на свакој од локација замрзавају светлост

111
00:05:23,120 --> 00:05:25,500
прикупљајући хиљада терабајтова података.

112
00:05:25,500 --> 00:05:30,727
Ови подаци се обрађују у лабораторији
управо овде, у Масачусетсу.

113
00:05:32,451 --> 00:05:34,245
Па, како ово уопште функционише?

114
00:05:34,245 --> 00:05:37,508
Сећате се да, ако желимо да видимо
црну рупу у центру наше галаксије,

115
00:05:37,508 --> 00:05:40,490
треба да изградимо немогуће велики
телескоп величине Земље?

116
00:05:40,490 --> 00:05:43,062
Претварајмо се на тренутак
да бисмо могли да изградимо

117
00:05:43,062 --> 00:05:44,794
телескоп величине Земље.

118
00:05:44,794 --> 00:05:46,793
Ово би било помало
као да претварамо Земљу

119
00:05:46,793 --> 00:05:49,014
у џиновску диско куглу која се врти.

120
00:05:49,014 --> 00:05:51,378
Свако појединачно огледалце
прикупљало би светлост

121
00:05:51,378 --> 00:05:54,215
коју онда можемо да укомбинујемо
у целину да створимо слику.

122
00:05:54,215 --> 00:05:56,804
Међутим, хајде да сада склонимо
већину ових огледала,

123
00:05:56,804 --> 00:05:58,460
тако да само пар остану.

124
00:05:58,460 --> 00:06:01,361
И даље можемо да покушамо
да укомбинујемо ове информације,

125
00:06:01,361 --> 00:06:03,548
али сада има пуно рупа.

126
00:06:03,548 --> 00:06:07,835
Ова преостала огледалца представљају
места на којима имамо телескопе.

127
00:06:07,835 --> 00:06:11,998
Ово је невероватно мали број мерења
да бисмо од њих направили слику.

128
00:06:11,998 --> 00:06:15,810
Међутим, иако прикупљамо светлост
само на неколико локација телескопа,

129
00:06:15,810 --> 00:06:19,277
са окретањем Земље видимо
и друга, нова мерења.

130
00:06:19,277 --> 00:06:23,050
Другим речима, са окретањем диско кугле,
ова огледалца мењају локације

131
00:06:23,050 --> 00:06:26,053
и можемо да видимо различите делове слике.

132
00:06:26,053 --> 00:06:29,985
Алгоритми за стварање слике које развијамо
попуњавају празнине диско кугле

133
00:06:29,985 --> 00:06:33,242
да бисмо реконструисали слику црне рупе
која се налази у позадини.

134
00:06:33,242 --> 00:06:35,762
Да имамо телескопе
који се налазе свуда по свету -

135
00:06:35,762 --> 00:06:37,737
другим речима, свуда по диско кугли -

136
00:06:37,737 --> 00:06:39,235
ово би било тривијално.

137
00:06:39,235 --> 00:06:41,561
Међутим, видимо само неколико узорака

138
00:06:41,561 --> 00:06:45,043
и због тога постоји
бескрајно много могућих слика

139
00:06:45,043 --> 00:06:48,127
које у потпуности одговарају
мерењима нашег телескопа.

140
00:06:48,751 --> 00:06:52,127
Међутим, нису све слике
направљене на исти начин.

141
00:06:52,127 --> 00:06:56,507
Неке од ових слика личе више од других
на оно што подразумевамо под сликама.

142
00:06:56,507 --> 00:06:59,599
Тако, моја улога у помагању
да се направи прва слика црне рупе

143
00:06:59,599 --> 00:07:02,499
је стварање алгоритма
да би се пронашао најприкладнији приказ

144
00:07:02,499 --> 00:07:04,721
који се уклапа и у телескопска мерења.

145
00:07:06,377 --> 00:07:10,319
Као што уметник форензичких скица
користи ограничене описе

146
00:07:10,319 --> 00:07:13,833
да састави слику користећи
своје знање о структури лица,

147
00:07:13,833 --> 00:07:15,863
алгоритми за добијање слике
на којима радим

148
00:07:15,863 --> 00:07:17,630
користе ограничене податке телескопа

149
00:07:17,630 --> 00:07:21,652
да би нас довели до слике која изгледа
као ствари у нашем универзуму.

150
00:07:22,006 --> 00:07:25,717
Користећи ове алгоритме,
можемо да саставимо слике

151
00:07:25,717 --> 00:07:27,897
из ових оскудних, нејасних података.

152
00:07:27,897 --> 00:07:32,426
Овде вам показујем пример реконструкције
урађене помоћу симулираних података,

153
00:07:32,426 --> 00:07:34,419
када замишљамо да смо уперили телескопе

154
00:07:34,419 --> 00:07:37,054
према црној рупи у центру наше галаксије.

155
00:07:37,054 --> 00:07:41,409
Иако је ово само симулација,
оваква реконструкција нам улива наду

156
00:07:41,409 --> 00:07:44,962
да ћемо ускоро моћи са сигурношћу
да направимо прву слику црне рупе

157
00:07:44,962 --> 00:07:47,557
и да из тога закључимо
величину њеног прстена.

158
00:07:50,008 --> 00:07:53,207
Иако бих волела да наставим са причом
о детаљима овог алгоритма,

159
00:07:53,207 --> 00:07:55,381
срећом по вас, немам времена.

160
00:07:55,381 --> 00:07:57,382
Ипак, желим да укратко стекнете представу

161
00:07:57,382 --> 00:07:59,684
о томе како дефинишемо
изглед нашег универзума

162
00:07:59,684 --> 00:08:03,474
и како ово користимо да реконструишемо
и потврдимо наше резултате.

163
00:08:05,180 --> 00:08:07,610
Пошто постоји
безгранично много могућих слика

164
00:08:07,610 --> 00:08:09,939
које савршено објашњавају
мерења нашег телескопа,

165
00:08:09,939 --> 00:08:12,588
морамо некако да изаберемо неке међу њима.

166
00:08:12,588 --> 00:08:14,470
То чинимо кроз рангирање слика

167
00:08:14,470 --> 00:08:17,328
на основу тога колика је могућност
да су слике црне рупе,

168
00:08:17,328 --> 00:08:19,960
а затим бирамо ону
за коју је могућност највећа.

169
00:08:19,984 --> 00:08:22,282
Шта под овим тачно подразумевам?

170
00:08:22,282 --> 00:08:24,084
Рецимо, покушавамо да направимо модел

171
00:08:24,084 --> 00:08:27,531
који ће нам рећи колико је вероватно
да се нека слика појави на Фејсбуку.

172
00:08:27,531 --> 00:08:29,482
Вероватно бисмо желели да тај модел каже

173
00:08:29,482 --> 00:08:32,797
да је прилично невероватно да неко
постави слику шумова са леве стране

174
00:08:32,797 --> 00:08:34,940
и да је веома вероватно
да неко постави селфи

175
00:08:34,940 --> 00:08:36,258
као овај на десној страни.

176
00:08:36,258 --> 00:08:37,861
Слика у средини је мутна,

177
00:08:37,861 --> 00:08:40,504
па, иако је је вероватније
да ћемо је видети на Фејсбуку

178
00:08:40,504 --> 00:08:41,728
од слике шумова,

179
00:08:41,728 --> 00:08:45,518
вероватно је мања шанса
да ћемо је видети пре него селфи.

180
00:08:45,552 --> 00:08:47,726
Међутим, када се ради
о сликама из црне рупе,

181
00:08:47,726 --> 00:08:51,768
пред собом имамо праву загонетку;
никада раније нисмо видели црну рупу.

182
00:08:51,802 --> 00:08:54,093
У том случају, која је слика
црне рупе вероватна

183
00:08:54,093 --> 00:08:57,031
и шта да претпоставимо
о структури црне рупе?

184
00:08:57,549 --> 00:08:58,709
Могли бисмо да покушамо

185
00:08:58,709 --> 00:09:01,025
да користимо слике симулација
које смо урадили,

186
00:09:01,025 --> 00:09:03,315
као што је слика црне рупе
из „Међузвезданих“,

187
00:09:03,315 --> 00:09:06,597
али, ако бисмо то учинили,
то би могло да створи озбиљне проблеме.

188
00:09:07,291 --> 00:09:10,721
Шта би се десило
ако се Ајнштајнове теорије не би одржале?

189
00:09:10,721 --> 00:09:14,752
И даље бисмо желели да реконструишемо
тачну слику онога што се дешава.

190
00:09:14,752 --> 00:09:18,113
Ако превише укључимо
Ајнштајнове једначине у наше алгоритме,

191
00:09:18,113 --> 00:09:21,180
завршићемо тако што ћемо видети
слику коју очекујемо да видимо.

192
00:09:21,180 --> 00:09:23,470
Другим речима, желимо
да оставимо отворену опцију

193
00:09:23,470 --> 00:09:26,071
за то да постоји џиновски слон
у центру наше галаксије.

194
00:09:26,071 --> 00:09:27,081
(Смех)

195
00:09:27,772 --> 00:09:30,761
Различите врсте слика имају
веома специфичне особине.

196
00:09:30,761 --> 00:09:33,909
Лако можемо да видимо разлику
између симулација слика црне рупе

197
00:09:33,909 --> 00:09:36,685
и оних које правимо
свакодневно овде, на Земљи.

198
00:09:36,685 --> 00:09:39,789
Треба нам начин да кажемо алгоритмима
како изгледају слике

199
00:09:39,789 --> 00:09:43,038
без превеликог наметања
једне врсте особина слике.

200
00:09:43,635 --> 00:09:45,528
Један начин да ово решимо

201
00:09:45,528 --> 00:09:48,590
је да наметнемо особине
различитих врста слика

202
00:09:48,590 --> 00:09:51,442
и да видимо како врста слике
коју користимо као претпоставку

203
00:09:51,442 --> 00:09:54,282
утиче на наше реконструкције.

204
00:09:54,282 --> 00:09:57,817
Ако сви типови слика стварају
слику која врло слично изгледа,

205
00:09:57,817 --> 00:09:59,708
онда можемо да постанемо сигурнији

206
00:09:59,708 --> 00:10:04,135
да наше претпоставке o сликама
не утичу толико на слику.

207
00:10:04,135 --> 00:10:07,089
Ово је помало налик давању истог описа

208
00:10:07,089 --> 00:10:10,039
трима различитим уметницима
који праве скице свуда по свету.

209
00:10:10,039 --> 00:10:13,033
Ако сви направе врло слична лица,

210
00:10:13,033 --> 00:10:14,760
онда можемо да постанемо сигурни

211
00:10:14,760 --> 00:10:18,716
да не намећу своје културолошке
пристрасности на своје слике.

212
00:10:19,960 --> 00:10:23,349
Један начин на који можемо покушати
да наметнемо различите особине слика

213
00:10:23,349 --> 00:10:25,820
је коришћење делића постојећих слика.

214
00:10:26,304 --> 00:10:28,238
Тако, узмемо огромне колекције слика

215
00:10:28,238 --> 00:10:31,276
и раздвојимо их на делиће слика.

216
00:10:31,300 --> 00:10:35,585
Онда можемо да третирамо сваки делић
помало као да је делић слагалице.

217
00:10:35,609 --> 00:10:38,241
Користимо делиће слагалице
који се често јављају

218
00:10:38,241 --> 00:10:42,363
да бисмо склопили слику која се уклапа
и у наша телескопска мерења.

219
00:10:46,370 --> 00:10:50,113
Различите врсте слика имају
веома специфичне групе делића слагалице.

220
00:10:51,147 --> 00:10:53,953
Па, шта се дешава ако узмемо исте податке,

221
00:10:53,953 --> 00:10:56,281
али користимо различите групе
делића слагалице

222
00:10:56,281 --> 00:10:58,351
да бисмо реконструисали слику?

223
00:10:58,351 --> 00:11:02,081
Кренимо од делића слагалице
слике симулације црне рупе.

224
00:11:03,941 --> 00:11:05,532
Добро, ово делује прихватљиво.

225
00:11:05,556 --> 00:11:07,854
Ово изгледа како очекујемо
да црна рупа изгледа.

226
00:11:07,854 --> 00:11:09,291
Међутим, да ли смо добили ово

227
00:11:09,291 --> 00:11:12,669
зато што смо убацили
делиће симулације слика црне рупе?

228
00:11:12,669 --> 00:11:14,683
Испробајмо још једну групу
делића слагалице

229
00:11:14,683 --> 00:11:17,352
из астрономских предмета
који не припадају црним рупама.

230
00:11:18,184 --> 00:11:20,310
Добро, добијамо слику која слично изгледа.

231
00:11:20,310 --> 00:11:22,356
Шта је са делићима са свакодневних слика,

232
00:11:22,356 --> 00:11:25,331
као што су слике које правите
помоћу своје камере?

233
00:11:26,462 --> 00:11:28,577
Сјајно, видимо исту слику.

234
00:11:28,577 --> 00:11:31,943
Када добијемо исту слику
од свих различитих група делића слагалице,

235
00:11:31,943 --> 00:11:33,989
онда постајемо сигурнији

236
00:11:33,989 --> 00:11:35,955
да наше претпоставке

237
00:11:35,955 --> 00:11:38,876
не утичу пуно
на коначну слику коју добијамо.

238
00:11:39,796 --> 00:11:43,119
Још једна ствар коју радимо је узимање
истих група делића слагалице,

239
00:11:43,119 --> 00:11:45,608
као што су оне које потичу
из свакодневних слика,

240
00:11:45,608 --> 00:11:49,208
и користимо их за реконструисање
различитих врста извора слика.

241
00:11:49,208 --> 00:11:50,549
Дакле, у нашим симулацијама

242
00:11:50,549 --> 00:11:52,424
претварамо се да црна рупа изгледа

243
00:11:52,424 --> 00:11:54,554
као астрономски предмети
који нису црна рупа,

244
00:11:54,554 --> 00:11:58,237
као и свакодневни прикази
као што је слон у центру наше галаксије.

245
00:11:58,237 --> 00:12:01,089
Када резултати наших алгоритама
на дну изгледају врло слично

246
00:12:01,089 --> 00:12:03,469
правом приказу симулације на врху,

247
00:12:03,469 --> 00:12:06,809
онда можемо да постанемо
сигурнији у наше алгоритме.

248
00:12:06,809 --> 00:12:08,730
Заиста желим да нагласим овде

249
00:12:08,730 --> 00:12:10,618
да су све ове слике настале

250
00:12:10,618 --> 00:12:13,768
састављањем комадића
свакодневних фотографија,

251
00:12:13,768 --> 00:12:16,353
као оних које бисте добили
помоћу своје личне камере.

252
00:12:16,377 --> 00:12:19,517
Дакле, слика црне рупе
коју никада пре нисмо видели

253
00:12:19,517 --> 00:12:24,531
на крају ће можда бити направљена
састављањем комадића које виђамо стално.

254
00:12:24,551 --> 00:12:27,032
Овакве идеје о сликама омогућиће нам

255
00:12:27,032 --> 00:12:29,745
да направимо прве слике црне рупе

256
00:12:29,745 --> 00:12:32,216
и да, надам се, потврдимо познате теорије

257
00:12:32,216 --> 00:12:34,887
на које се научници ослањају свакодневно.

258
00:12:35,411 --> 00:12:38,339
Међутим, наравно, функционисање
оваквих идеја везаних за слике

259
00:12:38,363 --> 00:12:41,479
никада не би било могуће
без невероватног тима истраживача

260
00:12:41,479 --> 00:12:43,776
са којима имам привилегију да радим.

261
00:12:43,790 --> 00:12:45,083
И даље ме одушевљава што,

262
00:12:45,107 --> 00:12:48,262
иако сам започела рад на овом пројекту
без предзнања о астрофизици,

263
00:12:48,262 --> 00:12:50,745
оно што смо постигли
кроз ову јединствену сарадњу

264
00:12:50,745 --> 00:12:53,884
може дати резултат
у виду прве слике црне рупе.

265
00:12:54,258 --> 00:12:57,356
Међутим, велики пројекти
као што је „Телескоп Хоризонт догађаја“

266
00:12:57,356 --> 00:12:59,828
успешни су захваљујући
интердисциплинарној стручности

267
00:12:59,828 --> 00:13:01,968
коју различити људи доносе у пројекат.

268
00:13:01,968 --> 00:13:03,522
Ми смо мешавина астронома,

269
00:13:03,522 --> 00:13:05,788
физичара, математичара и инжењера.

270
00:13:05,788 --> 00:13:07,476
Ово ће ускоро омогућити

271
00:13:07,476 --> 00:13:10,353
да постигнемо нешто
за шта се некада мислило да је немогуће.

272
00:13:10,353 --> 00:13:12,563
Желим све да вас охрабрим да изађете

273
00:13:12,563 --> 00:13:14,753
и припомогнете у померању граница науке,

274
00:13:14,753 --> 00:13:18,758
иако вам то испрве може деловати
мистериозно као и црна рупа.

275
00:13:18,758 --> 00:13:19,766
Хвала вам.

276
00:13:19,766 --> 00:13:22,389
(Аплауз)