Inteligencija - šta je to?
Ako pogledamo unazad kroz istoriju
kako su videli inteligenciju,
jedan važan primer je bio
poznati citat Edsgara Dajkstre:
"Pitanje da li mašina može da misli
je isto tako zanimljivo
kao i pitanje da li podmornica
može da pliva."
Kad je Edsgar Dajkstra napisao ovo,
nameravao je da to bude kritika
pionira u kompjuterskoj nauci
kao što je Alan Tjuring.
Međutim, ako pogledate u prošlost
i razmislite koje su bile
najvažnije inovacije
koje su nam omogućile da pravimo
veštačke mašine koje plivaju
i veštačke mašine koje lete,
otkrićete da smo samo
pomoću razumevanja
fizičkih mehanizama koji čine osnovu
plivanja i letenja
mogli da napravimo ove mašine.
I tako, pre nekoliko godina,
sproveo sam program
da bih pokušao da razumem
fizičke mehanizme
koji čine osnovu inteligencije.
Hajde da se vratimo korak unazad.
Da počnemo prvo sa
misaonim eksperimentom.
Zamislite da ste vanzemaljska rasa
koja ne zna ništa o biologiji Zemlje
ili o neuronauci Zemlje
ili o Zemljinoj inteligenciji,
ali imate neverovatne teleskope
i možete da posmatrate Zemlju
i imate neverovatno duge živote,
tako da možete da posmatrate Zemlju
milonima ili čak milijardama godina.
I primećujete veoma čudan efekat.
Primećujete da je tokom milenijuma
Zemlja konstantno
bombardovana asteroidima
sve do jednog momenta
i da u jednom momentu
koji odgovara, po gruboj proceni,
našoj 2000. godini,
asteroidi koji su na putu
da se sudare sa Zemljom,
koji bi inače udarili,
misteriozno bivaju skrenuti
ili eksplodiraju pre
nego što udare u Zemlju.
Naravno, kao Zemljani
znamo da je razlog to
što pokušavamo da se spasemo.
Pokušavamo da sprečimo udarac.
Ali ako ste vanzemaljska rasa
koja ne zna ništa od ovoga,
nema nikakvu ideju
o inteligenciji na Zemlji,
bili biste prisiljeni da smislite
fizičku teoriju koja objašnjava kako
do određenog trenutka u vremenu
asteroidi koji bi
uništili površinu planete
misteriozno ne učine to.
Tvrdim da je ovo isto pitanje
kao i razumevanje
fizičke prirode inteligencije.
U ovom programu koji sam
sproveo pre nekoliko godina
video sam raznovrsne tragove
u nauci, u raznovrsnim disciplinama
koji su ukazivali, ja mislim,
na jedan mehanizam
koji je u osnovi
inteligencije.
U kosmologiji, na primer,
bilo je mnoštvo različitih
tragova dokaza
da je naš svemir, izgleda,
lepo naštimovan
za razvoj inteligencije
i posebno, za razvoj
univerzalnih stanja
koja maksimiziraju raznolikost
mogućih budućnosti.
U igrama na primer, u igri Go -
svi se sećaju kada je 1997.
IBM-ov "Dip blu" pobedio
Garija Kasparova u šahu -
manje ljudi je svesno činjenice
da je u poslednjih 10 godina,
igra Go,
možda mnogo izazovnija igra od šaha
jer ima mnogo veći faktor grananja,
takođe počela da se predaje
pred igračima kompjuterskih igara
iz istog razloga:
trenutno, najbolje tehnike
za kompjutere koji igraju Go
su tehnike koje pokušavaju
da maksimiziraju buduće opcije
tokom igre.
Na kraju, u planiranju
robotskih pokreta
postoji mnoštvo novih tehnika
koje pokušavaju da iskoriste
mogućnosti robota da maksimiziraju
buduću slobodu delovanja
da bi obavili složene zadatke.
I tako, ako uzmemo sve
ove različite tragove
i sastavimo ih,
počeo sam da pitam
pre nekoliko godina,
da li postoji mehanizam
u osnovi inteligencije
koji možemo da izdvojimo
od svih ovih različitih tragova?
Da li postoji jedna jednačina
za inteligenciju?
I odgovor je, ja mislim, da.
["F = T ∇ Sτ"]
Ono što vidite je verovatno
najbliži ekvivalent E = mc²
za inteligenciju koji sam video.
Ono što vidite ovde
je iskaz odnosa
gde je inteligencija sila, F,
koja se ponaša tako da maksimizira
buduću slobodu delovanja.
Ponaša se tako da maksimizira
buduću slobodu delovanja
ili drži opcije otvorene,
sa nekom snagom T,
sa raznolikošću mogućih
dostupnih budućnosti, S,
do nekog budućeg
vremenskog horizonta, tau.
Ukratko, inteligencija ne voli
da bude zarobljena.
Ona pokušava da maksimizira
buduću slobodu delovanja
i da drži opcije otvorene.
I tako, kad imate ovu jednačinu,
prirodno je pitati
šta možete da uradite s njom?
Kolika joj je mogućnost predviđanja?
Da li predviđa inteligenciju
ljudskog nivoa?
Da li predviđa veštačku inteligenciju?
Sada ću vam pokazati video
koji će, ja mislim, demonstrirati
neke od neverovatnih primena
samo ove jedne jednačine.
(Video) Narator: Skorija
istraživanja u kosmologiji
su ukazala da univerzumi
koji proizvode
više nereda ili "entropije"
tokom svog postojanja
bi trebalo da pokazuju tendenciju
da imaju povoljnije uslove
za postojanje inteligentnih bića
kao što smo mi.
Ali šta ako ta provizorna
kosmološka povezanost
između entropije i inteligencije
nagoveštava dublji odnos?
Šta ako inteligentno ponašanje
nije samo u uzajamnoj vezi
sa proizvodnjom dugoročne entropije,
već, u stvari, direktno nastaje od nje?
Da bismo to saznali,
razvili smo softver
zvani Entropika,
napravljen da maksimizira
proizvodnju dugoročne entropije
bilo kog sistema u kome se nađe.
Entropika je, neverovatno,
uspela da prođe
višestruke testove životinjske
inteligencije, da igra ljudske igre
i čak da zarađuje novac
trgujući deonicama,
a da joj to nije bilo naloženo.
Evo nekih primera Entropike u akciji.
Baš kao što čovek stoji uspravno,
a da ne padne,
ovde vidimo Entropiku
koja automatski balansira
na gredi koristeći kolica.
Ovo ponašanje je vredno pažnje
delom zato što uopšte nismo
zadali cilj Entropici.
Jednostavno je sama odlučila
da balansira na gredi.
Ova sposobnost balansiranja
će imati primenu
u humanoidnoj robotici
i u tehnologiji za pomoć ljudima.
Baš kao što neke životinje mogu
da koriste predmete
u svojoj okolini kao alatke
da bi dohvatili nešto
kroz uzak prostor,
ovde vidimo Entropiku koja,
ponovo na sopstvenu inicijativu,
uspeva da pomeri veliki disk
koji predstavlja životinju
da bi mali disk
koji predstavlja alatku
stigao u zatvoreni prostor
u kome je treći disk
i izbacuje treći disk
sa njegove početne pozicije.
Ova upotreba sposobnosti alatke
će imati primene
u "pametnoj" proizvodnji
i poljoprivredi.
Osim toga, baš kao što su
neke druge životinje
sposobne da sarađuju tako što
vuku suprotne krajeve konopca
u isto vreme, da bi oslobodile hranu,
ovde vidimo da je Entropika
sposobna da postigne
verziju tog zadatka pomoću modela.
Ova sposobnost kooperacije
ima zanimljive implikacije
na ekonomsko planiranje
i mnoštvo drugih oblasti.
Entropika ima široku primenu
na niz domena.
Na primer, ovde vidimo
kako uspešno igra
igru pong, sama protiv sebe,
ilustrujući svoj potencijal za igre.
Ovde vidimo Entropiku kako pravi
nove veze na društvenoj mreži
gde prijatelji konstantno gube kontakt
i uspešno drži mrežu dobro povezanom.
Ova sposobnost organizovanja mreže
takođe ima primenu u zdravstvu,
energetici i inteligenciji.
Ovde vidimo Entropiku
kako usmerava puteve
flote brodova,
tako što uspešno otkriva
i koristi Panamski kanal
da bi ih sprovela od Atlantika
do Pacifika.
Pored toga, Entropika ima
široku primenu na probleme
autonomne odbrane, logistike i prevoza.
Na kraju, ovde vidimo Entropiku
kako spontano otkriva i izvršava
strategiju "kupi jeftino, prodaj skupo"
na simulaciji promena na berzi,
uspešno uvećavajući dobit
pod svojim vođstvom
eksponencijalno.
Ova sposobnost
menadžmenta sa rizikom
imaće široke primene u finansijama
i osiguranju.
Aleks Visner-Gros: Ono
što ste upravo videli
je niz originalno ljudskih
inteligentnih
kognitivnih ponašanja
kao što su korišćenje alata
i uspravan hod
i društvena saradnja
koji proizilaze iz jedne jednačine
koja pokreće sistem
da bi maksimizirala
buduću slobodu delovanja.
U ovome ima duboke ironije.
Ako se vratimo na početak
korišćenja izraza "robot",
dramski komad "R.U.R";
uvek je postojala ideja
da ako bismo stvorili
mašinsku inteligenciju,
desila bi se kibernetska pobuna.
Mašine bi se pobunile protiv nas.
Jedna velika posledica
ovog rada je ta
da smo možda svih ovih decenija
imali obrnut princip kibernetske
pobune.
Nije se desilo da su mašine
prvo postale inteligentne
pa onda megalomanijačne
i pokušale da preuzmu svet.
Potpuno je suprotno.
Poriv da se preuzme kontrola
svih mogućih budućnosti
je osnovniji princip
od inteligencije.
Opšta inteligencija
može, u stvari, da nastane
direktno od ovakvog
grabljenja kontrole,
pre nego obrnuto.
Još jedna važna posledica je
traženje cilja.
Često me pitaju kako
sposobnost za traženje ciljeva
proizilazi iz ovakve strukture?
I odgovor je da će
sposobnost za traženje ciljeva
proizaći direktno iz ovoga,
u sledećem smislu:
baš kao što biste putovali kroz tunel,
uskim prolazom u prostoru
vašeg budućeg puta,
da biste postigli mnoge druge
različite ciljeve kasnije
ili kao kad biste uložili
u finansijsku sigurnost,
smanjujući svoju kratkoročnu
platežnu moć
da biste uvećali svoje bogatstvo
tokom dužeg perioda,
traženje ciljeva direktno nastaje
od dugoročnog poriva
da se uveća buduća
sloboda delovanja.
Na kraju, Ričard Fajnmen,
čuveni fizičar,
jednom je napisao da kad bi
ljudska civilizacija bila uništena
i kad biste mogli da
prenesete samo jednu ideju
našim potomcima
da im pomognete da ponovo
izgrade civilizaciju,
ta ideja bi trebala da bude
da se sva materija oko nas
sastoji od sićušnih elemenata
koji se privlače međusobno
kad su razdvojeni,
ali se međusobno odbijaju
kad su blizu.
Moj ekvivalent ovoj izjavi
za prenošenje potomcima
da bismo im pomogli
da prave veštačke inteligencije
ili da razumeju ljudsku inteligenciju,
je sledeći:
inteligenciju bi trebalo posmatrati
kao fizički proces
koji pokušava da maksimizira
buduću slobodu delovanja
i izbegne ograničenja
u svojoj budućnosti.
Hvala vam mnogo.
(Aplauz)