Možete li dići ruke - koliko vas u ovoj prostoriji je ove godine bilo u avionu? To je prilično dobro. Pa, ispostavlja se da to iskustvo delite sa više od tri milijarde ljudi svake godine. A kada stavimo toliko ljudi u ove metalne cevi koje lete širom sveta, ponekad mogu da se dese ovakve stvari i dobijete epidemiju zaraze. Ova me je tema zapravo zainteresovala kada sam prošle godine čuo za epidemiju ebole. Ispostavlja se da, iako se ebola širi kroz puteve koji su više ograničeni prostorom i imaju veće tragove, postoje druge vrste bolesti koje se mogu širiti kroz kabinu aviona. Najgore je to što kada pogledamo neke od ovih brojki, prilično je strašno. Sa H1N1, bio je tip koji je odlučio da se ukrca na avion i za vreme jednog leta zapravo je preneo zarazu na 17 drugih ljudi. A bio je i drugi tip sa SARS-om, koji je uspeo da se ukrca na let od tri sada i prenese zarazu na 22 drugih ljudi. To nije moja zamisao velike supersile. Kada ovo pogledamo, takođe otkrivamo da je veoma teško unapred pregledati ljude na ove bolesti. Kada se neko zapravo ukrca na let, ta osoba može biti bolesna i zapravo može da bude u latentnom periodu gde može da ima zarazu ali da ne pokazuju simptome, a zauzvrat može da raširi zarazu na mnoge druge ljude u kabini. To funkcioniše tako što imamo vazduh koji ulazi sa vrha kabine i sa strana kabine, kao što vidite u plavoj boji. Vazduh takođe onda izlazi kroz ove veoma efikasne filtere koji eliminišu 99,97% patogena blizu izlaza. Trenutno se ipak dešava da imamo ovaj šablon mešanja toka vazduha. Tako da, kada bi neko kinuo, taj vazduh bi se zakovitlao nekoliko puta pre nego što uopšte dobije priliku da izađe kroz filter. Pomislio sam, ovo je očigledno veoma ozbiljan problem. Nisam imao novac da odem i kupim avion, pa sam odlučio da napravim kompjuter. Zapravo se ispostavlja da računarskom dinamikom fluida možemo da stvorimo ove simulacije koje nam daju veće rezolucije nego kada bi fizički otišli i uzeli uzorke iz aviona. Ovo zapravo funkcioniše tako što počnete 2D crtežima koji lebde po internetu u tehničkoj dokumentaciji. Uzimam to i onda ga stavljam u ovaj program za 3D modelovanje i zaista napravim taj 3D model. Onda taj model koji sam napravio izdelim na komadiće i u suštini ga zgnječim tako da ga kompjuter bolje razume. Onda kompjuteru kažem gde vazduh ulazi i izlazi u kabini, ubacim fiziku u kombinaciju i sedim i čekam dok kompjuter izračuna simulaciju. Sa uobičajenom kabinom zapravo dobijamo ovo: primetićete da osoba u sredini kija, i desi se "Fljas!" - odleti pravo u lica ljudima. Prilično je odvratno. Sa prednje strane, primetićete dva putnika koja sede pored onog u sredini i nije baš da se provode. A kada to pogledamo sa strane, ptimetićete i te patogene kako se šire duž kabine. Prvo što sam pomislio bilo je: "Ovo nije dobro". Prvo sam sproveo više od 32 različite simulacije i na kraju sam došao do ovog rešenja. Ovo nazivam - podneo sam zahtev za patent, Globalni upravljač ulaza. Ovim možemo da smanjimo prenos patogena za oko 55 puta, a da povećamo udisanje svežeg vazduha za oko 190 procenata. Ovo funkcioniše tako što ugradimo ovaj komad kompozitnog materijala u ova postojeća mesta u avionu. Veoma je ekonomično za ugradnju i može se uraditi direktno za jedan dan. Sve što treba da uradimo je da zavrnemo par šrafova i spremni ste za put. Rezultati koje dobijamo zaista su neverovatni. Umesto problematičnih šablona vazdušnog toka koji krivuda, možemo stvoriti ove vazdušne zidove koji se spuštaju između putnika i stvaraju lične prostore za disanje. Primetićete da putnik u sredini ovde opet kija, ali ovog puta to možemo efektivno da suzbijemo do filtera radi eliminisanja. Isto je i sa strane, primetićete da možemo direktno da suzbijemo patogene. Ako opet pogledate isti scenario, ali sa ugrađenom inovacijom, primetićete da srednji putnik kija a ovoga puta to suzbijamo direktno do izlaza pre nego što dobije priliku da zarazi nekog drugog. Primetićete dva putnika koja sede pored tipa u sredini i dišu skoro bez ikakvih patogena. Pogledajte to i sa strane, vidite veoma efikasan sistem. Ukratko, ovim sistemom pobeđujemo. Kada pogledamo šta ovo znači, vidimo da ovo ne samo da funkcioniše ako srednji putnik kine, nego i ako putnik do prozora kine ili ako kine putnik do prolaza. Šta ovo rešenje znači za svet? Kada pogledamo ovo od kompjuterske simulacije do stvarnog života, sa ovim 3D modelom koji sam napravio koristeći 3D štampanje, možemo videti iste te šablone vazduha koji se spušta, sve do putnika. U prošlosti, epidemija SARS-a koštala je svet oko 40 milijardi dolara. A u budućnosti, velika epidemija zaraze zapravo bi svet mogla da košta više od tri biliona dolara. Pre ste morali da avion povučete van službe na jedan do dva meseca, provedete desetine hiljada sati i nekoliko miliona dolara pokušavajući da promenite nešto. Sada možemo da ugradimo nešto skoro preko noći i da odmah vidimo rezultate. Sada je zaista stvar u tome da se ovo sertfikuje, testira na letovima, i da se prođu svi procesi pravila odobravanja. Ovim se samo pokazuje da su nekada najbolja rešenja ona najjednostavnija. Pre samo dve godine, ovaj projekat se ne bi desio, prosto zato što tadašnja tehnologija to nije podržavala. Ali sadašnjim naprednim izračunavanjem i razvijenošću interneta, ovo je zaista zlatno doba inovacija. Pitanje koje želim da postavim danas je, zašto da čekamo? Zajedno možemo ostvariti budućnost danas. Hvala vam. (Aplauz)