Možete li dići ruke -
koliko vas u ovoj prostoriji
je ove godine bilo u avionu?
To je prilično dobro.
Pa, ispostavlja se
da to iskustvo delite
sa više od tri milijarde ljudi
svake godine.
A kada stavimo toliko ljudi
u ove metalne cevi
koje lete širom sveta,
ponekad mogu da se dese ovakve stvari
i dobijete epidemiju zaraze.
Ova me je tema zapravo zainteresovala
kada sam prošle godine čuo
za epidemiju ebole.
Ispostavlja se da,
iako se ebola širi kroz puteve
koji su više ograničeni prostorom
i imaju veće tragove,
postoje druge vrste bolesti
koje se mogu širiti
kroz kabinu aviona.
Najgore je to što kada pogledamo
neke od ovih brojki,
prilično je strašno.
Sa H1N1,
bio je tip koji je odlučio
da se ukrca na avion
i za vreme jednog leta
zapravo je preneo zarazu
na 17 drugih ljudi.
A bio je i drugi tip sa SARS-om,
koji je uspeo da se ukrca
na let od tri sada
i prenese zarazu
na 22 drugih ljudi.
To nije moja zamisao
velike supersile.
Kada ovo pogledamo, takođe otkrivamo
da je veoma teško unapred pregledati
ljude na ove bolesti.
Kada se neko zapravo ukrca na let,
ta osoba može biti bolesna
i zapravo može da bude
u latentnom periodu
gde može da ima zarazu
ali da ne pokazuju simptome,
a zauzvrat može da raširi zarazu
na mnoge druge ljude u kabini.
To funkcioniše tako što
imamo vazduh koji ulazi
sa vrha kabine
i sa strana kabine,
kao što vidite u plavoj boji.
Vazduh takođe onda izlazi
kroz ove veoma efikasne filtere
koji eliminišu 99,97% patogena
blizu izlaza.
Trenutno se ipak dešava
da imamo ovaj šablon
mešanja toka vazduha.
Tako da, kada bi neko kinuo,
taj vazduh bi se zakovitlao
nekoliko puta
pre nego što uopšte dobije priliku
da izađe kroz filter.
Pomislio sam, ovo je očigledno
veoma ozbiljan problem.
Nisam imao novac
da odem i kupim avion,
pa sam odlučio da napravim kompjuter.
Zapravo se ispostavlja da
računarskom dinamikom fluida
možemo da stvorimo ove simulacije
koje nam daju veće rezolucije
nego kada bi fizički otišli
i uzeli uzorke iz aviona.
Ovo zapravo funkcioniše
tako što počnete 2D crtežima
koji lebde po internetu
u tehničkoj dokumentaciji.
Uzimam to i onda ga stavljam
u ovaj program za 3D modelovanje
i zaista napravim taj 3D model.
Onda taj model koji sam napravio
izdelim na komadiće
i u suštini ga zgnječim
tako da ga kompjuter bolje razume.
Onda kompjuteru kažem
gde vazduh ulazi i izlazi u kabini,
ubacim fiziku u kombinaciju
i sedim i čekam
dok kompjuter izračuna simulaciju.
Sa uobičajenom kabinom
zapravo dobijamo ovo:
primetićete da osoba u sredini kija,
i desi se "Fljas!" -
odleti pravo u lica ljudima.
Prilično je odvratno.
Sa prednje strane,
primetićete dva putnika
koja sede pored onog u sredini
i nije baš da se provode.
A kada to pogledamo sa strane,
ptimetićete i te patogene
kako se šire duž kabine.
Prvo što sam pomislio bilo je:
"Ovo nije dobro".
Prvo sam sproveo
više od 32 različite simulacije
i na kraju sam došao do ovog rešenja.
Ovo nazivam - podneo sam zahtev za patent,
Globalni upravljač ulaza.
Ovim možemo da smanjimo
prenos patogena
za oko 55 puta,
a da povećamo udisanje svežeg vazduha
za oko 190 procenata.
Ovo funkcioniše
tako što ugradimo ovaj komad
kompozitnog materijala
u ova postojeća mesta u avionu.
Veoma je ekonomično za ugradnju
i može se uraditi direktno za jedan dan.
Sve što treba da uradimo je da zavrnemo
par šrafova i spremni ste za put.
Rezultati koje dobijamo
zaista su neverovatni.
Umesto problematičnih šablona
vazdušnog toka koji krivuda,
možemo stvoriti ove vazdušne zidove
koji se spuštaju između putnika
i stvaraju lične prostore za disanje.
Primetićete da putnik u sredini
ovde opet kija,
ali ovog puta to možemo
efektivno da suzbijemo
do filtera radi eliminisanja.
Isto je i sa strane,
primetićete da možemo
direktno da suzbijemo patogene.
Ako opet pogledate isti scenario,
ali sa ugrađenom inovacijom,
primetićete da srednji putnik kija
a ovoga puta to suzbijamo
direktno do izlaza
pre nego što dobije priliku
da zarazi nekog drugog.
Primetićete dva putnika
koja sede pored tipa u sredini
i dišu skoro bez ikakvih patogena.
Pogledajte to i sa strane,
vidite veoma efikasan sistem.
Ukratko, ovim sistemom pobeđujemo.
Kada pogledamo šta ovo znači,
vidimo da ovo ne samo da funkcioniše
ako srednji putnik kine,
nego i ako putnik do prozora kine
ili ako kine putnik do prolaza.
Šta ovo rešenje znači za svet?
Kada pogledamo ovo
od kompjuterske simulacije
do stvarnog života,
sa ovim 3D modelom koji sam napravio
koristeći 3D štampanje,
možemo videti
iste te šablone vazduha
koji se spušta,
sve do putnika.
U prošlosti, epidemija SARS-a
koštala je svet
oko 40 milijardi dolara.
A u budućnosti,
velika epidemija zaraze
zapravo bi svet mogla da košta
više od tri biliona dolara.
Pre ste morali da avion povučete
van službe
na jedan do dva meseca,
provedete desetine hiljada sati
i nekoliko miliona dolara
pokušavajući da promenite nešto.
Sada možemo da ugradimo nešto
skoro preko noći
i da odmah vidimo rezultate.
Sada je zaista stvar u tome
da se ovo sertfikuje,
testira na letovima,
i da se prođu svi procesi
pravila odobravanja.
Ovim se samo pokazuje
da su nekada najbolja rešenja
ona najjednostavnija.
Pre samo dve godine,
ovaj projekat se ne bi desio,
prosto zato što tadašnja tehnologija
to nije podržavala.
Ali sadašnjim naprednim izračunavanjem
i razvijenošću interneta,
ovo je zaista zlatno doba inovacija.
Pitanje koje želim da postavim danas je,
zašto da čekamo?
Zajedno možemo ostvariti budućnost danas.
Hvala vam.
(Aplauz)