Zašto mačke to rade?

Simpatične su, ljupke

i sudeći prema 26 milijardi pregleda
preko dva miliona snimaka na Jutjubu

njih kako vrebaju,

skaču,

penju se,

prežderavaju,

love,

oštre kandže,

cvrkuću

i predu,

jedno je sigurno:

mačke su veoma zabavne.

Ova unekoliko čudna mačja ponašanja,

istovremeno zabavna i zbunjujuća,

ostavljaju mnoge od nas zapitane:
"Zašto to mačke rade?"

Dugo su mačke bile istovremeno
usamljene grabljivice manjih životinja

i plen većih mesoždera.

Budući i grabljivice i plen,

opstanak njihove vrste je zavisio
od presudnog instinktivnog ponašanja

koje i dalje zapažamo u divljini
i kod pripitomljenih mačaka.

Iako se mačji postupci vaše kućne mačke,
Grizma, mogu činiti zbunjujućim,

u divljini, ista ova ponašanja,

prirodno negovana kod mačaka
milionima godina,

bi od Grizma stvorili supermačku.

Zahvaljujući jedinstvenoj
mišićnoj strukturi

i prefinjenim sposobnostima za ravnotežu,

mačke su se pele na visoke kote
kako bi nadgledale svoju teritoriju

i kako bi zapazile plen u divljini.

Grizmu danas nisu potrebne ove specifične
veštine da bi našao i ulovio večeru

u svojoj činiji,

ali instinktivno, posmatranje
dnevnog boravka s vrha police

je upravo ono što je evoluirala da radi.

Kao divlje grabljivice, mačke
su oportunisti i love kad god ima plena.

Kako je mačji plen uglavnom sitan,

mačke su u divljini morale da jedu
mnogo puta u toku dana

i koristile su strategije prikradanja,
vrebanja, ubijanja i hranjenja

kako bi bile site.

Zato Grizmo više voli da lovi
i vreba sitne igračke

i da jede male obroke tokom dana i noći.

Takođe, mali se plen skriva u sićušnim
prostorima u svom prirodnom okruženju,

pa je jedno od objašnjenja za Grizmovu
sklonost da poseže u posude i otvore

to što je primorana istom onom znatiželjom

koja joj je omogućila očuvanje vrste
milionima godina ranije.

U divljini su mačkama bile potrebne oštre
kandže za penjanje, lov i samoodbranu.

Oštrenje kandži o obližnje površine
održavalo ih je u kondiciji i spremnim,

pomagalo im je da istegnu leđa
i mišiće na nogama

kao i da se oslobode stresa.

Dakle, ne radi se o tome
da Grizmo mrzi vaš kauč,

stolicu,

otoman,

jastuke,

zavese

i bilo šta drugo
što stavite u njenu blizinu.

Ona cepa ove stvari na komadiće i održava
svoje kandže u vrhunskom stanju

jer su upravo to radili njeni preci
kako bi preživeli.

Kao životinje koje su bile plen,

mačke su evoluirale da ne budu uhvaćene,

a u divljini, mačke koje su bile najbolje
u izbegavanju grabljivica su uspevale.

Pa, danas u vašoj kući,

Grizmo je stručnjak
za uguravanje u male prostore

i u pronalaženju i skrivanju
na neuobičajenim mestima.

To takođe objašnjava zašto više voli
čist i bez mirisa posip.

Tako su manje šanse da će odati
njenu lokaciju grabljivicama,

koje možda njuškaju u blizini.

Uzimajući u obzir sve što znamo o mačkama,

čini se da je jedno od njihovih
preovlađujućih ponašanja

i dalje jedno od najtajanstvenijih.

Mačke mogu da predu iz bezbroj razloga,

poput sreće,

stresa

i gladi.

Međutim, zanimljivo je
da frekvencija njihovog predenja,

između 25 i 150 herca,

je u opsegu koji može da potpomogne
u obnavljanju tkiva.

Pa dok predenje čini Grizma
savršenim partnerom za dremku,

takođe je moguće da njeno predenje
leči njene mišiće i kosti,

a možda čak i vaše.

Razvile su se vremenom

i kao usamljene grabljivice
koje su lovile i ubijale da bi jele,

i kao nečujni plen
koji se skrivao i bežao da bi preživeo.

Te su današnje mačke zadržale
većinu istih instikata

koji su im omogućili da uspevaju
u divljini milionima godina.

Ovo objašnjava neka od njihovih
naoko čudnih ponašanja.

Za njih su naši domovi džungle.

Ali, ako je to tako, u mačjim očima,

ko smo mi?

Velike, glupe, ćosave mačke
koje se s njima takmiče za resurse?

Užasno glupe grabljivice
koje svakodnevno uspevaju da nadmudre?

Ili, pak, smatraju da smo mi plen.