WEBVTT

00:00:01.458 --> 00:00:05.830
Možete da zamislite:
nalazite se u kafiću, ili u diskoteci,

00:00:05.866 --> 00:00:10.645
i počnete da pričate sa nekom devojkom,
i nakon izvesnog vremena

00:00:10.680 --> 00:00:14.213
u razgovoru dođete do:
"A čime se ti baviš?"

00:00:14.248 --> 00:00:22.045
I pošto mislite da je vaš posao zanimljiv,
kažete: "Ja sam matematičar." (Smeh)

00:00:22.080 --> 00:00:26.596
33,51% devojaka (Smeh)

00:00:26.631 --> 00:00:32.142
u tom trenutku odglumi
hitan telefonski poziv i ode. (Smeh)

00:00:32.177 --> 00:00:40.340
64,69 % devojaka očajnički pokuša
da promeni temu i ode. (Smeh)

00:00:40.375 --> 00:00:45.147
Preostalih 0,8 % su vaša rođaka,
devojka i majka, (Smeh)

00:00:45.183 --> 00:00:49.626
koje znaju da radite nešto čudno
ali ne mogu da se sete šta je to. (Smeh)

00:00:49.661 --> 00:00:52.515
I postoji 1% onih koje nastave razgovor.

00:00:52.550 --> 00:00:56.155
Kada se takav razgovor nastavi,
neizbežno se

00:00:56.190 --> 00:00:58.560
u nekom trenutku javi
jedna od ove dve fraze:

00:00:58.595 --> 00:01:02.065
A) "Užasno mi je išla matematika,
ali ne mojom krivicom,

00:01:02.100 --> 00:01:05.274
to je zato što mi je profesor bio grozan."
(Smeh)

00:01:05.309 --> 00:01:09.253
I B) "Ali čemu služi matematika?" (Smeh)

00:01:09.288 --> 00:01:13.289
Pozabaviću se slučajem B. (Smeh)

00:01:13.324 --> 00:01:16.875
Kada vas neko pita čemu služi matematika,

00:01:16.910 --> 00:01:20.770
ne pita vas za primenu naučne matematike.

00:01:20.805 --> 00:01:23.264
Pita vas: "Zašto sam morala da učim

00:01:23.299 --> 00:01:26.272
to sranje koje nikada više
neću koristiti?" (Smeh)

00:01:26.307 --> 00:01:28.959
To je ono što te u stvari pita.

00:01:28.994 --> 00:01:30.994
Najpre, kada matematičara pitaju

00:01:31.029 --> 00:01:34.914
čemu služi matematika,
mi matematičari se delimo na grupe.

00:01:34.949 --> 00:01:40.989
54,51% matematičara
zauzima napadački stav,

00:01:41.024 --> 00:01:46.109
a 44,77 % zauzima odbrambeni stav.

00:01:46.144 --> 00:01:49.788
Postoji i čudnih 0,8%,
među kojima se svrstavam.

00:01:49.824 --> 00:01:51.845
Ko su oni koji napadaju?

00:01:51.880 --> 00:01:54.966
Napadači su matematičari
koji će vam reći da to pitanje

00:01:55.001 --> 00:01:59.052
nema smisla, jer matematika
sama po sebi ima smisao,

00:01:59.052 --> 00:02:02.229
to je prelepa struktura koja ima
sopstvenu logiku koja se izgrađuje

00:02:02.264 --> 00:02:06.159
i nema potrebe
stalno tražiti moguće primene.

00:02:06.194 --> 00:02:08.527
Čemu služi poezija? Čemu služi ljubav?

00:02:08.562 --> 00:02:13.018
Čemu služi sam život?
Kakvo je to pitanje? (Smeh)

00:02:13.053 --> 00:02:17.311
Hardi je, na primer,
predstavnik takvog napada.

00:02:17.346 --> 00:02:18.602
A oni koji se brane kažu

00:02:18.637 --> 00:02:25.068
da iako ne primećujete, matematika
se nalazi u osnovi svega. (Smeh)

00:02:25.103 --> 00:02:30.993
Oni uvek navode, uvek,
navode mostove i kompjutere.

00:02:31.028 --> 00:02:35.079
Ako ne znate matematiku,
srušiće vam se most. (Smeh)

00:02:35.114 --> 00:02:38.193
Kompjuteri se zaista svode na matematiku.

00:02:38.228 --> 00:02:40.813
Sad su počeli da govore

00:02:40.813 --> 00:02:42.780
da se iza bezbednosti informacija

00:02:42.780 --> 00:02:45.780
i kreditnih kartica
nalaze primarni brojevi.

00:02:45.780 --> 00:02:49.989
To su odgovori koje će vam dati
vaš profesor matematike ako ga pitate.

00:02:50.024 --> 00:02:52.764
Oni su odbrambeni.

00:02:52.764 --> 00:02:54.294
U redu, ali ko je u pravu?

00:02:54.294 --> 00:02:56.725
Oni koji kažu da matematika
ne mora da služi ničemu,

00:02:56.725 --> 00:02:59.189
ili oni koji kažu
da je ona u stvari u osnovi svega?

00:02:59.189 --> 00:03:01.315
Zapravo su u pravu i jedni i drugi.

00:03:01.315 --> 00:03:02.840
Ali rekao sam vam da ja spadam

00:03:02.840 --> 00:03:05.510
u onih čudnih 0,8%
koji tvrde drugačije, zar ne?

00:03:05.510 --> 00:03:09.329
Dakle, hajde,
pitajte me čemu služi matematika.

00:03:09.364 --> 00:03:12.698
(Publika postavlja pitanje)

00:03:12.733 --> 00:03:18.210
U redu! 76,34% ljudi je postavilo pitanje,

00:03:18.210 --> 00:03:24.635
23,41% je ćutalo, i za 0,8% ljudi
ne znam šta rade.

00:03:24.670 --> 00:03:30.883
Dobro, dragi moji 76,31%,
istina je da matematika

00:03:30.918 --> 00:03:35.275
ne mora ničemu da služi, istina je
da je ona dragocena logička struktura,

00:03:35.275 --> 00:03:37.617
verovatno jedno od najvećih
kolektivnih nastojanja

00:03:37.652 --> 00:03:40.303
koje je čovek ikada učinio
u svojoj istoriji.

00:03:40.338 --> 00:03:44.165
Ali je takođe istinito
da mesto na kome naučnici i tehničari

00:03:44.200 --> 00:03:49.061
traže matematičke teorije,
modele koji im omogućavaju da napreduju,

00:03:49.096 --> 00:03:52.887
je tu, u matematičkoj strukturi,
koja prožima sve.

00:03:52.922 --> 00:03:56.341
Istina je da moramo da idemo dublje,

00:03:56.341 --> 00:03:58.148
ka tome šta se nalazi u osnovi nauke.

00:03:58.148 --> 00:04:02.288
Nauka funkcioniše kroz intuiciju,
kreativnost, a matematika

00:04:02.323 --> 00:04:05.772
obuzdava intuiciju i kreativnost.

00:04:05.807 --> 00:04:10.415
Skoro svi na svetu koji nisu čuli
za to ranije, iznenade se da, kada uzmete

00:04:10.450 --> 00:04:15.657
list papira debljine 0,1 mm,
onaj koji normalno koristimo,

00:04:15.692 --> 00:04:19.075
ako je dovoljno veliki,
tako da ga možete presaviti 50 puta,

00:04:19.110 --> 00:04:25.395
njegova debljina bi bila
jednaka udaljenosti Zemlje od Sunca.

00:04:25.430 --> 00:04:30.196
Intuicija vam govori: "To je nemoguće."
Izračunajte i videćete da je moguće.

00:04:30.231 --> 00:04:31.845
Tome služi matematika.

00:04:31.880 --> 00:04:36.067
Istina je da nauka, celokupna nauka,
ima smisla samo zbog toga

00:04:36.102 --> 00:04:39.788
što čini da bolje razumemo
ovaj prelepi svet u kome živimo.

00:04:39.823 --> 00:04:42.909
I pošto to čini,
pomaže nam da izbegnemo zamke

00:04:42.909 --> 00:04:44.799
ovako bolnog sveta u kome se nalazimo.

00:04:44.834 --> 00:04:48.407
Postoje nauke
koje ovo direktno primenjuju.

00:04:48.442 --> 00:04:50.003
Onkologija, na primer.

00:04:50.038 --> 00:04:53.495
Ima i drugih koje posmatramo izdaleka,
ponekad i sa zavišću,

00:04:53.530 --> 00:04:56.044
ali znajući da smo njihova podrška.

00:04:56.079 --> 00:04:58.583
Sve osnovne nauke su njihova podrška,

00:04:58.618 --> 00:05:01.359
uključujući matematiku.

00:05:01.394 --> 00:05:04.726
Sve što čini nauka da bi bila nauka
jeste strogost matematike.

00:05:04.761 --> 00:05:09.572
I ta strogost se javlja
jer su njeni rezultati večni.

00:05:09.607 --> 00:05:12.037
Sigurno ste rekli
ili vam je neko nekada rekao

00:05:12.072 --> 00:05:15.478
da su dijamanti večni, zar ne?

00:05:15.513 --> 00:05:18.892
Zavisi šta podrazumevate pod večnošću!

00:05:18.927 --> 00:05:22.569
Teorema, to stvarno traje večno! (Smeh)

00:05:22.604 --> 00:05:26.116
Pitagorina teorema je istinita

00:05:26.151 --> 00:05:29.221
iako je Pitagora umro, kad vam ja kažem.
(Smeh)

00:05:29.256 --> 00:05:32.876
I kada bi se svet srušio,
Pitagorina teorema bi bila istinita.

00:05:32.911 --> 00:05:38.508
Gde god da se dodiruje par kateta
sa jednom dobrom hipotenuzom, (Smeh)

00:05:38.543 --> 00:05:48.574
Pitagorina teorema funkcioniše
na najvišem nivou. (Aplauz)

00:05:48.609 --> 00:05:51.997
Dakle, mi matematičari smo posvećeni
stvaranju teorema.

00:05:52.032 --> 00:05:55.908
Večnih istina.
Ali nije uvek tako lako znati

00:05:55.943 --> 00:05:59.205
šta je večna istina, teorema,
a šta je samo pretpostavka.

00:05:59.240 --> 00:06:02.834
Potrebna je demonstracija.

00:06:02.869 --> 00:06:08.949
Na primer, zamislite da ovde imam
veliko, ogromno, beskonačno polje.

00:06:08.984 --> 00:06:12.702
Želim da ga prekrijem jednakim delovima,
ne ostavljajući razmak.

00:06:12.737 --> 00:06:14.836
Mogao bih da koristim kvadrate, zar ne?

00:06:14.871 --> 00:06:19.542
Mogao bih da koristim trouglove.
Krugove ne, ostavljaju praznine.

00:06:19.577 --> 00:06:21.969
Koji je najbolji oblik
koji bih mogao da koristim?

00:06:22.004 --> 00:06:26.067
Onaj koji pokriva istu površinu
ima najmanje stranice.

00:06:26.102 --> 00:06:31.056
Papos Aleksandrijski je 300. godine rekao
da je najbolje koristiti šestouglove,

00:06:31.091 --> 00:06:34.569
kao što to čine pčele.
Ali to nije dokazao.

00:06:34.604 --> 00:06:37.493
Tip je rekao: "Šestouglovi, o sjajno,
hajde, šestouglovi!"

00:06:37.493 --> 00:06:41.288
Nije to dokazao, ostala je
pretpostavka, rekao je: "Šestouglovi!"

00:06:41.323 --> 00:06:45.394
Svet se, kao što znate, podelio
na papiste i antipapiste,

00:06:45.429 --> 00:06:51.195
do 1700 godina kasnije,

00:06:51.230 --> 00:06:57.212
kada je Tomas Hejls 1999. godine
dokazao da su Papus

00:06:57.247 --> 00:07:01.321
i pčele u pravu,
najbolje je koristiti šestouglove.

00:07:01.356 --> 00:07:03.823
I to je postalo teorema, teorema košnice,

00:07:03.858 --> 00:07:05.993
koja će ostati istina zauvek,
uvek i zanavek,

00:07:06.028 --> 00:07:09.224
duže od bilo kog dijamanta koji imate.
(Smeh)

00:07:09.259 --> 00:07:11.683
Ali šta ako hoćemo 3 dimenzije?

00:07:11.718 --> 00:07:15.557
Ako želim da ispunim prostor
jednakim delovima,

00:07:15.557 --> 00:07:17.387
ne ostavljajući praznine,

00:07:17.387 --> 00:07:18.998
mogu da koristim kocke, zar ne?

00:07:19.033 --> 00:07:23.019
Lopte ne, jer ostavljaju praznine. (Smeh)

00:07:23.054 --> 00:07:25.587
Koji je najbolji oblik
koji bih mogao da koristim?

00:07:25.622 --> 00:07:30.562
Lord Kelvin, onaj po kome su nazvani
Kelvinovi stepeni i tako to, rekao je

00:07:30.597 --> 00:07:38.139
da je najbolje koristiti
skraćeni oktaedar, (Smeh)

00:07:38.174 --> 00:07:49.069
a to je, kao što svi znate, (Smeh)
ovo ovde! (Aplauz)

00:07:49.104 --> 00:07:53.628
Hajde! Ko još nema
skraćeni oktaedar kod kuće? (Smeh)

00:07:53.628 --> 00:07:54.708
Makar i plastični.

00:07:54.708 --> 00:07:57.024
Dušo, donesi skraćeni oktaedar,
dolaze nam gosti.

00:07:57.024 --> 00:08:01.243
Svi ga imaju! (Smeh)
Ali Kelvin nije ovo dokazao.

00:08:01.278 --> 00:08:05.670
Ostala je pretpostavka,
Kelvinova pretpostavka.

00:08:05.705 --> 00:08:12.357
Svet se, kao što znate, podelio
na kalviniste i antikalviniste, (Smeh)

00:08:12.392 --> 00:08:18.823
sve dok stotinak godina kasnije

00:08:18.859 --> 00:08:23.672
neko nije pronašao bolju strukturu.

00:08:23.707 --> 00:08:28.626
Veire i Felan su pronašli ovu stvarčicu,

00:08:28.661 --> 00:08:34.714
(Smeh) ovu strukturu kojoj su nadenuli
veoma maštovito ime

00:08:34.749 --> 00:08:38.732
struktura Veire i Felan. (Smeh)

00:08:38.768 --> 00:08:41.188
Deluje kao čudan predmet
ali nije tako čudan,

00:08:41.224 --> 00:08:42.799
javlja se i u prirodi.

00:08:42.835 --> 00:08:47.399
Vrlo je zanimljivo to da je ova struktura,
zbog svojih geometrijskih svojstava,

00:08:47.434 --> 00:08:51.012
korišćena u izgradnji
Centra za vodene sportove

00:08:51.047 --> 00:08:53.824
za Olimpijske igre u Pekingu.

00:08:53.859 --> 00:08:57.089
Tamo je Majkl Felps osvojio
8 zlatnih medalja i postao

00:08:57.124 --> 00:08:59.645
najveći plivač svih vremena.

00:08:59.680 --> 00:09:03.036
Dobro, svih vremena
dok ne dođe neko bolji, zar ne?

00:09:03.071 --> 00:09:05.666
Kao što je slučaj
sa strukturom Veire i Felan,

00:09:05.701 --> 00:09:08.473
najbolja je dok se ne pojavi nešto bolje.

00:09:08.508 --> 00:09:12.645
Ali pazite, jer ona ima šanse

00:09:12.680 --> 00:09:17.775
da, iako prođe stotinak godina,
makar bilo i za 1700 godina,

00:09:17.810 --> 00:09:23.603
neko dokaže
da je ovo najbolji mogući oblik.

00:09:23.638 --> 00:09:27.898
I tada će postati teorema,
istina zauvek, uvek i zanavek.

00:09:27.933 --> 00:09:31.552
Duže od bilo kog dijamanta.

00:09:31.587 --> 00:09:39.660
Dakle, ako želite da kažete
nekome da ćete ga voleti zauvek, (Smeh)

00:09:39.660 --> 00:09:42.289
možete mu pokloniti dijamant,
ali ako želite da kažete

00:09:42.324 --> 00:09:47.933
da ćete ga voleti uvek i zanavek,
poklonite mu teoremu! (Smeh)

00:09:47.968 --> 00:09:53.126
To ćete ipak morati da dokažete,

00:09:53.161 --> 00:09:56.105
da vaša ljubav ne bi ostala pretpostavka.

00:09:56.140 --> 00:09:59.963
(Aplauz)