0:00:00.840,0:00:04.740
U prošlom videu smo pricali o tome kako svaki atom želi

0:00:04.740,0:00:08.280
da ima osam --samo da zapišem-- osam

0:00:08.280,0:00:11.030
elektrona u svojoj najudaljenijoj ljusci [orbitali].

0:00:11.030,0:00:14.510
Ovo je najstabilnija konfiguracija koju

0:00:14.510,0:00:17.740
elektron može da ima. I imajući ovo ovu činjenicu

0:00:17.740,0:00:21.180
koja je utvrđena pukim posmatranjem sveta, stvarno, možemo

0:00:21.180,0:00:24.420
da počnemo da otkrivamo šta će se najverovatnije dogoditi u

0:00:24.420,0:00:26.350
različitim grupama tablice periodnog sistema.

0:00:26.350,0:00:28.820
Grupa periodnog sistema je jednostavno jedna kolona

0:00:28.820,0:00:30.220
u periodnom sistemu.

0:00:30.220,0:00:32.479
Kao ova grupa, baš ovde, i počeću sa

0:00:32.479,0:00:35.960
ovom grupom zato što ima posebno ime.

0:00:35.960,0:00:39.160
Ova grupa ovde se zove plemeniti gasovi.

0:00:39.160,0:00:41.860
A šta je ono što je uobičajno kada idete niz grupu

0:00:41.860,0:00:42.900
u periodnom sistemu?

0:00:42.900,0:00:45.970
Šta je uobičajno u koloni periodnog sistema.

0:00:45.970,0:00:50.100
Pa, u prošlom videu smo videli da svaki element u koloni

0:00:50.100,0:00:52.700
ima isti broj valentnih elektrona.

0:00:52.700,0:00:55.220
To jest, ima isti broj elektrona

0:00:55.220,0:00:56.580
u svojoj najudaljenijoj ljuski [energetskom nivou].

0:00:56.580,0:00:58.000
I mi smo otkrili koji je to broj.

0:00:58.000,0:01:01.160
Ova kolona, ovde, a za koju smo naučili da su alkalni metali,

0:01:01.160,0:01:05.830
ona ima jedan elektron u svojoj najudaljenijoj ljuski.

0:01:05.830,0:01:08.530
I napomenuo sam da vodonik nije

0:01:08.530,0:01:10.830
nužno smatran kao alkalni metal.

0:01:10.830,0:01:13.230
Kao prvo, obično nije u formi metala.

0:01:13.230,0:01:16.320
I ne želi da daje elektrone koliko

0:01:16.320,0:01:17.490
to drugi metali žele.

0:01:17.490,0:01:21.080
Kada ljudi govore o metaličnim karakteristikama

0:01:21.080,0:01:23.160
elementa, oni zapravo govore o tome kolika je verovatnoća

0:01:23.160,0:01:24.640
da će on predati elektron.

0:01:24.640,0:01:26.460
Govorićemo o drugim karakteristikama metala,

0:01:26.460,0:01:30.020
posebno o tome kako percipiramo metale kao blistave,

0:01:30.020,0:01:32.610
i možda videti kako provode struju, i videti kako se to

0:01:32.610,0:01:34.060
odigrava u periodnom sistemu elemenata.

0:01:34.060,0:01:35.760
Ali, da se vratim na ono o čemu sam govorio.

0:01:35.760,0:01:37.610
Ova kolona, ovde, se naziva

0:01:37.610,0:01:40.680
zemno-alkalni metali.

0:01:40.680,0:01:42.420
Dakle, ovi su zemno-alkalni.

0:01:51.130,0:01:54.340
Svi ovi imaju dva elektrona u svojoj najudaljenijoj ljusci.

0:01:54.340,0:01:56.450
Dakle zapamtite, svi žele da dođu do osam elektrona.

0:01:56.450,0:02:00.070
Ako bi ovi želeli da dodju do osam dodavanjem elektrona,

0:02:00.070,0:02:01.130
morali bi puno da se pomuče.

0:02:01.130,0:02:03.570
Na ovaj način ,morali bismo da im dodamo sedam elektrona.

0:02:03.570,0:02:05.850
Oni bi morali da dodaju šest elektrona.

0:02:05.850,0:02:07.340
A od koga će ih preuzeti?

0:02:07.340,0:02:09.090
Zato što ovi ovde ne žele da predaju svoje elektrone.

0:02:09.090,0:02:10.860
Oni su blizu postizanja osam elektrona.

0:02:10.860,0:02:12.980
Tako da je mnogo lakše da predajete elektrone

0:02:12.980,0:02:15.350
kada se nalazite na levoj strani periodnog sistema.

0:02:15.350,0:02:19.120
Naime, kada samo imate da predate-- posebno

0:02:19.120,0:02:22.150
u slučajevima elemenata osim vodonika-- kada samo imate

0:02:22.150,0:02:24.980
jedan elektron da predate, on stvarno to želi da učini.

0:02:24.980,0:02:28.330
I zbog ovoga, ovi elementi ovde se

0:02:28.330,0:02:30.440
retko nalaze u svom elementarnom stanju.

0:02:30.440,0:02:32.900
Kada kažem elementarno stanje, to znači da tu

0:02:32.900,0:02:36.730
nema ničega osim Litijuma, nema ničega osim Natrijuma,

0:02:36.730,0:02:37.950
nema ničega osim Kalijuma.

0:02:37.950,0:02:40.610
Vrlo je verovatno, ako ih pronađete da

0:02:40.610,0:02:42.530
su već izreagovali sa nečim.

0:02:42.530,0:02:44.470
Verovatno sa nečim sa ove strane periodnog sistema,

0:02:44.470,0:02:46.520
zato što oni jako žele da predaju nešto,

0:02:46.520,0:02:49.150
a ovi žele jako da poprime nešto.

0:02:49.150,0:02:51.340
Tako da će se ova reakcija verovatno odigrati.

0:02:51.340,0:02:53.100
Ovi su i dalje reaktivni.

0:02:53.100,0:02:56.200
Zemno-alkalni metali su i dalje reaktivni, ali ne

0:02:56.200,0:02:59.160
u toj meri kao alkalni metali.

0:02:59.160,0:03:02.090
A to je zato što su ovi ovde jako blizu

0:03:02.090,0:03:03.840
dobijanju stabilnog magičnog broja osam.

0:03:03.840,0:03:06.210
Ovi ovde su malo udaljeniji.

0:03:06.210,0:03:12.420
Tako da ih treba malo više, mogli bismo reći, pogurati

0:03:12.420,0:03:14.670
da bi predali dva elektrona.

0:03:14.670,0:03:16.820
Ovi ovde treba da predaju samo jedan.

0:03:16.820,0:03:19.485
A onda smo naučili da ovaj ima dva

0:03:19.485,0:03:20.440
u svojoj najudaljenijoj ljusci.

0:03:20.440,0:03:23.140
A onda svi ovi elementi, koji se nazivaju

0:03:23.140,0:03:26.710
prelazni metali, kako dodajete elektrone, oni samo

0:03:26.710,0:03:31.410
popunjavaju d podnivo prethodne orbitale.

0:03:31.410,0:03:31.940
Jel tako?

0:03:31.940,0:03:34.920
Tako da njihova najudaljenika orbitala i dalje ima dva.

0:03:34.920,0:03:36.660
I dalje ima te.

0:03:36.660,0:03:41.300
Ako je ovo četvrta perioda, svi ovi elementi

0:03:41.300,0:03:45.460
u svojoj najudaljenijoj ljusci imaju 4s2.

0:03:45.460,0:03:48.560
A ovi ovde elementi samo popunjavaju svoju 3d

0:03:48.560,0:03:50.720
podorbitalu.

0:03:50.720,0:03:52.950
ili svoju 3d podljusku.

0:03:52.950,0:03:54.690
ovi su dvojke.

0:03:54.690,0:03:57.400
Tako da svi ovi imaju dva najudaljenija elektrona.

0:03:57.400,0:04:01.190
Tako da svi ovi, kao i zemno-alkalni metari, treba da

0:04:01.190,0:04:06.320
izgube dva elektrona da bi, pod navodnicima, bili srećni.

0:04:06.320,0:04:08.410
I način na koji ja razmišljam o ovome je u stvari

0:04:08.410,0:04:11.810
--možda se tako odigrava u stvarnosti-- je

0:04:11.810,0:04:14.870
da ovi ovde imaju dosta elektrona.

0:04:14.870,0:04:19.649
Da kada bi bili u stanju da predaju malo ovih

0:04:19.649,0:04:25.580
valentih elektrona-- ako napišem da gvožđe ima dva valentna elektrona ovako--

0:04:25.580,0:04:29.890
iako odbace ova dva elektrona, imaju neku

0:04:29.890,0:04:34.660
vrstu rezerve u svojoj d podljusci

0:04:34.660,0:04:36.420
za prethodnu ljusku.

0:04:36.420,0:04:40.980
Tako da ako odbaci svoje 4s2 elektrone, i dalje će imati

0:04:40.980,0:04:43.740
ove 3d elektrone koji imaju veće energetsko stanje

0:04:43.740,0:04:45.650
koje ih može u neku ruku zameniti.

0:04:45.650,0:04:47.930
I sve govorim pod znacima navoda, zato što su

0:04:47.930,0:04:50.770
ovo samo načini na koje ja zamišljam stvari.

0:04:50.770,0:04:55.010
A razlog zašto ovo govorim jeste taj što su

0:04:55.010,0:04:58.020
metali veoma darežljivi sa svojim elektronima.

0:04:58.020,0:05:00.380
A ovi ovde reaguju.

0:05:00.380,0:05:01.780
Oni kažu, hej, uzmite moje elektrone.

0:05:01.780,0:05:03.680
A ovi ovde kažu, uzmite ova dva elektrona.

0:05:03.680,0:05:06.680
A ovi ovde, kažu-- posebno kako

0:05:06.680,0:05:09.260
popunjavamo d podnivo-- Imam ova dva elektrona, i ne

0:05:09.260,0:05:11.420
samo da imam ova dva elektrona, već imam još elektrona

0:05:11.420,0:05:13.520
tamo-- pa, skoro tamo-- odakle su došli.

0:05:13.520,0:05:16.050
Imam neke u rezervi u svojoj d.

0:05:16.050,0:05:18.690
A ono što se dešava kod prelaznih metala, a

0:05:18.690,0:05:21.470
naročito se dešava kod metala-- dakle ovi ovde su

0:05:21.470,0:05:24.110
metali, i oni ne prate jednu grupu, već su

0:05:24.110,0:05:27.960
ovo ovde metali, ova boja ovde-- jeste to da oni imaju

0:05:27.960,0:05:31.940
toliko puno elektrona za predaju, ne samo da imaju

0:05:31.940,0:05:35.370
ovaj višak ovde, već su popunili svoju d podljusku, tako da

0:05:35.370,0:05:37.660
mogu, posebno u svom elementarnom stanju, a kada

0:05:37.660,0:05:39.820
kažem elementarnom stanju, to znači da imamo

0:05:39.820,0:05:41.450
samo veliku količinu samo aluminijuma.

0:05:41.450,0:05:45.700
Aluminijum nije izreagovao ni sa čim kao što bi to npr. bio kiseonik.

0:05:45.700,0:05:47.500
Dakle samo hrpa aluminijuma.

0:05:47.500,0:05:47.810
Jel tako?

0:05:47.810,0:05:49.640
Kada imate hrpu aluminijuma, ono što se desi je da

0:05:49.640,0:05:51.840
imate ove metalične veze gde svi atomi aluminijuma kažu

0:05:51.840,0:05:54.550
Znaš šta, ja imam sav ovaj višak elektrona,--

0:05:54.550,0:05:58.525
posebno u slučaju aluminijuma-- imam tri elektrona

0:05:58.525,0:05:59.470
u svojoj najudaljenijoj ljuski.

0:05:59.470,0:06:02.840
Ali imam ove rezerve elektrona u svojoj

0:06:02.840,0:06:04.040
d podnivou.

0:06:04.040,0:06:06.600
Jednostavno ću ih podeliti sa drugim atomima aluminijuma.

0:06:06.600,0:06:09.170
Tako da se stvara ovo more atoma aluminijuma. I oni

0:06:09.170,0:06:10.430
se međusobno privlače.

0:06:10.430,0:06:12.750
To jest stvara se ovo more aluminijumovih elektrona.

0:06:12.750,0:06:20.090
Tako da imate veliki broj elektrona koji se nalazi između

0:06:20.090,0:06:22.620
atoma, a pošto su ih atomi i predali,

0:06:22.620,0:06:24.270
oni su privučeni njima.

0:06:24.270,0:06:24.950
Jel tako?

0:06:24.950,0:06:30.030
Tako da pravi atomi-- dakle ovo bi bio aluminijum plus, i

0:06:30.030,0:06:31.405
možda bi on predao 3 elektrona.

0:06:31.405,0:06:33.470
Ali nisam poptuno tačan ovde.

0:06:33.470,0:06:35.410
Samo pokušavam da vam pomognem da zamislite kako stvari funkcionišu.

0:06:35.410,0:06:38.320
I to je žašto metali provode struju jako dobro, zato

0:06:38.320,0:06:41.320
što je truja u stvari samo grupa elektrona koji se kreću, a da bi ste

0:06:41.320,0:06:45.460
imali elektrone koji se kreću, morate imati višak elektrona

0:06:45.460,0:06:46.330
koji plutaju naokolo.

0:06:46.330,0:06:48.480
Tako da su elementi u ovom delu jako dobri

0:06:48.480,0:06:48.980
provodnici.

0:06:48.980,0:06:53.650
Naime, srebro je najbolji provodnik.

0:06:53.650,0:06:57.240
Srebro, evo ga ovde, je najbolji provodnik na planeti.

0:06:57.240,0:07:01.440
A razlog zašto se on ne koristi za žice, već koristimo bakar,

0:07:01.440,0:07:04.300
je taj što je bakar lakše pronaći od srebra.

0:07:04.300,0:07:06.140
Ali srebro je najbolji provodnik.

0:07:06.140,0:07:09.340
A način na koji ja razmišljam o ovome je taj da su oovi-- jednom kada

0:07:09.340,0:07:11.010
napunite orbitalu, ta orbitala postaje

0:07:11.010,0:07:12.890
donekle stabilna.

0:07:12.890,0:07:16.140
Tako da su svi ovi ovde napunili svoju d orbitalu.

0:07:16.140,0:07:18.960
Dok ovi ovde nemaju popunjenu d orbitalu.

0:07:18.960,0:07:20.910
Tako da oni imaju višak elektrona koji su jako dobri

0:07:20.910,0:07:21.970
za provodjenje struje.

0:07:21.970,0:07:24.120
Sad, to je samo moja intuicija.

0:07:24.120,0:07:26.000
Nisam uradio eksperiment da bi to dokazao.

0:07:26.000,0:07:28.100
Ali daću vam smisao zašto stvari

0:07:28.100,0:07:29.100
provode i sve to.

0:07:29.100,0:07:32.370
Dakle ovo su sve prelazni metali.

0:07:32.370,0:07:33.870
A ovi se smatraju pravi metalima.

0:07:33.870,0:07:35.940
Ali razlog zbog koje g se ovi ovde smatraju prelaznim metalime

0:07:35.940,0:07:37.960
je zato što popunjavaju svoj d podnivo.

0:07:37.960,0:07:40.600
Ali prelazni metali zvuče kao da nisu

0:07:40.600,0:07:41.390
dovoljno dobri kao metali.

0:07:41.390,0:07:44.460
Ali kada ja zamislim metal, gvožđe je prvi

0:07:44.460,0:07:45.610
metal koji mi pada na pamet.

0:07:45.610,0:07:49.020
Definitvno razmišljam o srebu i bakru i zlatu kao o metalima.

0:07:49.020,0:07:51.270
Tako da malo nije fer da ih nazivamo prelaznim metalima.

0:07:51.270,0:07:54.120
Zaista ne zamišljam aluminijumom večim metalom od

0:07:54.120,0:07:55.230
na primer, gvožđa.

0:07:55.230,0:07:58.140
Ali u hemijskoj klasifikaciji, aluminijum

0:07:58.140,0:08:00.370
je veći metal.

0:08:00.370,0:08:01.880
Svi ovi elementi ovde.

0:08:01.880,0:08:04.700
I znam da sam malo odlutao od priče o grupama.

0:08:04.700,0:08:07.280
Ali dopustite mi da napišem sve valentne elektrone.

0:08:07.280,0:08:09.220
Dakle, svi ovi ovde imaju po tri valentna elektrona.

0:08:09.220,0:08:13.720
četiri, pet, šest, sedam

0:08:13.720,0:08:16.680
Dakle, svi ovi imaju po tri elektrona

0:08:16.680,0:08:18.150
u svojoj najudaljenijoj ljuski.

0:08:18.150,0:08:21.420
I dalje se čini lakše da predaju te elektrone,

0:08:21.420,0:08:25.990
ali sad, u nekim slučajevima, posebno u slučaju

0:08:25.990,0:08:27.910
na primer Borona, može postojati

0:08:27.910,0:08:31.180
slučaj gde će on poprimiti pet elektrona,

0:08:31.180,0:08:32.820
iako se to čini malo teže.

0:08:32.820,0:08:35.090
Lakše je predati tri elektrona, i zato se ovi

0:08:35.090,0:08:37.470
"pravi metali"

0:08:37.470,0:08:39.340
javljaju u ovoj kategoriji.

0:08:39.340,0:08:43.230
I kao što možete da vidite, kako idete niz periodni sistem

0:08:43.230,0:08:45.480
vidite da postoje metali sa više

0:08:45.480,0:08:46.650
valentnih elektrona.

0:08:46.650,0:08:50.730
Tako, uzmimo za primer, olovo.

0:08:50.730,0:08:52.120
I dalje je metal, iako ima

0:08:52.120,0:08:53.690
četiri valentna elektrona.

0:08:53.690,0:09:00.490
A to je zato što je njegov atom toliko veliki, njegov prečnik je toliko veliki da je

0:09:00.490,0:09:03.030
najudaljenija ljuska toliko daleko od jezgra

0:09:03.030,0:09:05.150
da je ove elektrone lakše oduzeti.

0:09:05.150,0:09:08.510
Tako na primer, kako idemo na dole, kod ugljenika su

0:09:08.510,0:09:10.470
elektroni jako blizu jezgra.

0:09:10.470,0:09:11.820
Tako da ih je jako teško oduzeti.

0:09:11.820,0:09:15.290
Tako da će ugljenik više verovatno dobiti elektrone

0:09:15.290,0:09:16.840
od nekoga da bi došao do osam.

0:09:16.840,0:09:20.270
Dok su valentni elektroni kod ovih ovde

0:09:20.270,0:09:23.070
toliko daleko od jezgra da će više verovatno daih se

0:09:23.070,0:09:25.440
otarase da bi dobili osam elektrona

0:09:25.440,0:09:27.960
i da bi došli do elektronske konfiguracije, na primer, Ksenona.

0:09:27.960,0:09:32.260
I onda idete i ovi ovde su nemetali.

0:09:32.260,0:09:32.600
Jel tako?

0:09:32.600,0:09:34.560
Oni će više verovatno dobiti

0:09:34.560,0:09:36.330
elektrone u većini reakcija.

0:09:36.330,0:09:38.820
A ova ovde žuta grupa je kao što sam rekao

0:09:38.820,0:09:43.720
jako reaktivna, posebno jako reaguje sa alkalnim

0:09:43.720,0:09:46.030
metalima ovde, i oni se nazivaju halogeni.

0:09:46.030,0:09:48.620
I verovatno ste čuli tu reč pre.

0:09:48.620,0:09:49.870
Halogene lampe.

0:09:54.980,0:09:57.930
Nije greška nazivati ih halogenim lampama.

0:09:57.930,0:10:00.070
To nije samo nasumičan izbor reči.

0:10:00.070,0:10:02.560
Možda ću uraditi video o halogenim lampama u budućnosti.

0:10:02.560,0:10:05.260
I na kraju stigosmo do plemenitih gasova.

0:10:05.260,0:10:07.760
Šta je interesantno za plemenite gasove?

0:10:07.760,0:10:10.000
Pa oni imaju osam elektrona

0:10:10.000,0:10:11.540
u svojoj najudaljenijoj ljuski, jel tako?

0:10:11.540,0:10:12.220
Osim helijuma.

0:10:12.220,0:10:13.850
Helijum ima dva, jel tako?

0:10:13.850,0:10:19.010
Elektronska konfiguracija Helijuma je 1s2.

0:10:19.010,0:10:21.250
Ali svi ovi ostali, elektronska konfiguracija

0:10:21.250,0:10:22.290
ovog ovde je 1s2.

0:10:22.290,0:10:24.040
Ovo je Neon.

0:10:24.040,0:10:28.050
1s2, 2s2, 2p6.

0:10:28.050,0:10:30.510
Tako da on ima osam elektrona u svojoj najudaljenijoj ljuski.

0:10:30.510,0:10:31.370
Tako da je on srećan.

0:10:31.370,0:10:32.960
Kod Argona je isti slučaj.

0:10:32.960,0:10:38.010
Njegova najudaljenija ljuska će izgledati kao 3s2, 3p6.

0:10:38.010,0:10:41.050
Kriptonova najudaljenija ljuska će izgledati kao

0:10:41.050,0:10:43.000
4s2, 4p6.

0:10:43.000,0:10:45.750
Imaće takođe neke 3d elektrone

0:10:45.750,0:10:47.840
koji su se popunjavali.

0:10:47.840,0:10:50.070
Ali svi ovi imaju po osam elektrona u svojoj najudaljenijoj ljuski, tako da

0:10:50.070,0:10:51.000
su oni srećni.

0:10:51.000,0:10:52.680
Nemaju razlog da reaguju.

0:10:52.680,0:10:54.700
Oni kažu, hej, svi vi ostali elementi, slobodno

0:10:54.700,0:10:57.720
možete da reagujete i to,

0:10:57.720,0:10:58.960
ali mi smo zadovoljni.

0:10:58.960,0:11:00.850
I ne želimo da predajemo elektrone.

0:11:00.850,0:11:06.130
I zbog toga su ovi ovde, jako, jako slabo reaktivni.

0:11:06.130,0:11:08.460
Baš, baš nereaktivno.

0:11:08.460,0:11:11.550
I znate u prošlosti kada su pravili

0:11:11.550,0:11:17.150
cepeline-- Hindenburh je poznat primer--

0:11:17.150,0:11:19.290
koristili su vodonik.

0:11:19.290,0:11:22.380
A očigledno je da je vodonik jako reaktivna supstanca.

0:11:22.380,0:11:24.560
Jako je zapaljiva i zato eksplodira

0:11:24.560,0:11:29.630
jako brzo. I zato klovnovi u današnje vreme, ili

0:11:29.630,0:11:33.930
proizvodjači balona, preferiraju da koriste Helijum.

0:11:33.930,0:11:36.840
Zato što je helijum plemeniti gas i vrlo je nereaktivan.

0:11:36.840,0:11:41.150
I jako je mala verovatnoća da će eksplodirati

0:11:41.150,0:11:42.790
na rođendanu nekog deteta.

0:11:42.790,0:11:45.300
U svakom slučaju mislim da sam završio sa ovim videom.

0:11:45.300,0:11:47.780
A u sledećem videu ćemo malo više pričati o

0:11:47.780,0:11:50.820
pravilima u periodnom sistemu elemenata.