Ah..

Ahhh

Ja sam, ah...

Nikad nisu videla računar,

Dokumenti/ Obrazovni sistem/ Posao

Nakon što dobijete identitet, bez Vašeg znanja

Poslaće Vas u instituciju koja se zove:

Obrazovni sistem

Malo se razlikuje od zemlje do zemlje

imajući u vidu kulturu, ali i pre svega budzet

Pozvaću se na obrazovni sistem zemlje iz koje sam.

Razlike su skoro manje bitne, ako uzmemo u obzir sličnosti.

Obdanište traje 3,4 godine, ali varira.

U obdaništu sam naučio mnogo priča, bajki, i stvari baziranih na mašti.

Zašto? Ne znam, niko mi nije rekao.I dalje nemam pojma zašto.

Morate razumeti da u današnje vreme, izlažemo decu veštačkim vrednostima.

prvo: mu, mu kaže krava; me, me kaže ovca.

Deca rastu s ovakvim smećem.

A mogu da uče geologiju, inžinjerstvo, matematiku.

Deca su sposobna da uče iste stvari kao i odrasli.

Isto toliko smeća je potrebno da im se napune glave.

i nastavljamo u nedogled da im punimo glave informacijama.

a onda očekujemo od njih da budu sposobni da razmišljaju kasnije u životu

Deca mogu da uče i čitaju jako rano, mogu da razumeju kompleksne stvari.

kao što su pomeranje tla, vulkani, priroda.

Mogu da razumeju simbiozu

ali gledaju Miki Mausa, Zamislite to.

Zamislite sve nebuloze kojima su deca izložena.

I tako ih oštetimo od samog početka.,

zato što verujemo da su deca "takva"

Ali nisu!

Hteo bih da kažem nešto o svom sinu

Kada je imao 4 godine, rekao je:

"Tata, otpao mi je točak s autića, hoćeš da ga popraviš?"

Ja sam rekao: "Vidi, jeste, kupiću ti autić s koga neće otpasti",

i bacio sam autić u smeće

posmatrao sam ga, i video da se rastužio.

Rekao je: "Bacićeš ga?"

Rekao sam mu da sam ga bacio.

Na šta će on: "Pa možda ja mogu da ga popravim." Uzeo sam autić i dao mu ga.

Probao je da ga popravi, i uspeo je i to za par minuta.

Podigao sam ga i rekao: "Divno, kako si to uradio?"

Odgovorio mi je da nije TAKO mali

Drugim rečima, ako ne date detetu odgovornost

nego tata će rešiti ovo, mama će uraditi ono,

napravićete dete koje ne razmišlja.

Škola

Često sam bio primoran da obučem, kao i druga deca,

odeću, koja je izabrana od strane obrazovnog sistema.

Bez obrazloženja

Školski program je fiksan.

Zato ste obavezni da ga poštujete, jer u suprotnom možete biti izbačeni,

rezultirajući u potencijalnoj nemogučnosti zaposlenja.

dovodeći Vas do gladi, nemoćne da dođete do novca.

Govoreći o programu. škola počinje rano ujutro,

zato sam morao da ustajem oko 7 ujutro.

To je žnačilo da sam morao da ležem u vreme koje nije diktirao biološki sistem,

već obrazovni sistem,

što je dovodilo do konstantnog zamora mozga i ostalih organa.

Često sam dolazio u školu vrlo pospan,

a škola želi da bude ustanova u kojoj morate primati informacije.

Časovi su fiksni, kao i odmori.

Program je trajao 6 do 7 sati dnevno, 5 dana u nedelji.

Obrazovni program je trajao oko 12 godina,

a raspust je trajao 2 do 3 meseca godišnje.

Obrazovni sistem je kreirao prvu skalu vrednosti,

i označio ljude kao glupe ili pametne,

na osnovu nekih nepoznatih pravila, kreirajući zavist.

Ako si rođen sa boljim mozgom od njega,

recimo da su vlakna kvalitetnija i procesi neurona bolji,

i ako živiš u nacističkoj Nemačkoj, brže ćeš postati nacista.

Čak i ako je mozak bolji,

nema mehanizam da zna šta je bitno, a šta je manje bitno.

To važi za inteligenciju.

Ne znam jesam li pričao da

inteligentni elektro-inženjer od pre 75 godina.

danas ne bi mogao da dobije posao.

Zato kad pričamo o inteligenciji, o čemu zapravo govorimo?

To je tekući proces, ne postoji inteligentna osoba.

Postoje ljudi koji su dobro obavešteni u oblastima A i B, ali nisu obavešteni o oblasti C.

Takođe, škola promoviše nadmetanje, koje instinktivno vodi ka sukobima

I ne zaboravite da u nadmetanju postoje pobednici i gubitnici.

Uglavnom, škola koju sam ja pohađao, zajedno sa milijonima druge dece,

kreirala je pogrešnu skalu vrednosti i promovisala nadmetanje.

Takođe, škola je uništila nešto veoma važno- radoznalost,

pošto Vam niko nije objasnio zašto morate da se ponašate po pravilima,

nego Vam naredio da radite stvari bez da ih preispitujete.

Rekli ste da ste zabrinuti za decu,

Ja nisam zabrinut za decu, zabrinut sam za odrasle!

Oni glasaju,

Oni pričaju da kraj sveta dolazi 2012,

Deca to ne govore, već odrasli.

Zabrinut sam za odrasle koji kažu: pročitaj mi horoskop,

reci mi gde da nađem novac sutra. Odrasli kažu ovo, ne deca. Ok!

Deca ne čitaju horoskop. OK?

Deca su zadovoljna broječi do 13.

Deca se ne plaše da prođu ispod merdevina,

ona vide crnu mačku koja im pređe put i kažu joj: "maco, maco". Hoće da je pomaze,

ne trče u suprotnom smeru, deca nisu problem.

Da objasnim...

Deca su rođena radoznala,

uvek istražuju.

Godinu dana njihovog života potrošimo učeći ih da hodaju i pričaju,

a ostatak života im govorimo da čute i sede.

Da vidite o čemu se radi i da sumiram šta sam naučio u školi, hajde da ponovimo,

Sečam se da sam naučio jezik. Ovaj koji upravo slušate.

Hajde da se fokusiramo na to.

Ne znam da li me razumete,

Ne znamo, mnogi misli da je neko izmislio jezik.

Kažu da je čitanje i pisanje komunikacija, ali to nije istina.

Šta se desilo, neko se udario u lakat,

rekao je aaak, onda uvo, vooo, nešto je pojeo, mmm...

Jezik je proizvod svih tih zvukova tokom mnogo godina. Niko nije seo i izmislio jezik.

Ova forma jezika je stara vekovima,

I iako je predstavljala razvojnu tačku u napretku čovečanstva, sada je zastarela.

Često spor, nekada predugačak za željenu poruku,

i najvažnije sklon interpretaciji, jezik čini neupotrebljivim.

Znamo da matematika, hemija i fizika nisu podložne tumačenju (interpretaciji).

Imaju fiksni jezik. A jezik koji sada slušate može da se tumači.

Sada mogu da Vam kažem da ste Vi i Vaš šef isti.

Ali, šta to zapravo znači?

Isti ste, ali kako? Isto izgledate, ponašate se, ili šta?

Zavisi kako to razumete, jer može da se tumači.

Ali ako ja naučno dokažem da ste sastavljeni od istih hemijskih elemenata,

niko ne bi imao sumnju u to šta sam hteo da kažem.

Uzmite u obzir ljude koji su sagradili razne vrste građevina.

Oni konstruišu koristeći fiksne jezike, tako da se svi razumeju,

i tako da se građevina uklapa s okoinom. Bez tumačenja.

Tako da sam za tih 12, ili u mom slučaju 15, godina škole, naučio prevaziđen jezik, koji pridodaje konfuziji sadašnjeg sveta.

Štaviše, naučio sam jedan od stotinu jezika, koji mi ne služi kad napustim zemlju.

Naučio sam jezik sklon interpretaciji, koji mi pomaže da komuniciram sa par desetina milijona ljudi na planeti, a ima nas 7 milijardi.

I to u doba interneta, mesta bez veštačkih granica.

Zašto nisam naučio univerzalni jezik? Kompaktniji i manje sklon interpretaciji.

Ili zašto nisam naučio druge fiksne jezike, bolje od ovog sklonog interpretaciji.

Imam moguče teorije, ali to nije bitno, ono što je bitno je da se zapitate.

Pored jezika, naučio sam matematiku, i čak nakon što sam završio školu

mislio sam da je matematika grupa slova i brojeva, s određenim pravilima,

i da je sve to igra za razvoj mozga.

Moje kolege su mislile isto, možda se neki nisu ni zapitali.

Ja sam to mislio jer mi niko, nikada, nije mogao dati detaljnije objašnjenje,

osim sledećeg: "moraš znati da računaš". Da računam novac? Ili šta?

Pitam se da li moje kolege uopšte znaju šta matematika zapravo znači.

Isto važi za fiziku i hemju.

Tabla, kreda i profesor s fiksnim karakterom zajedno s fiksnim i obaveznim školskim programom

odvukli su me od realnosti, i svi ti fiksni jezici su postali veze nebuloza.

Zato mnogi učenici mrze te časove, njihova vrednost im nikada nije objašnjena.

Setite se da nijedan fiksni jezik ne pomaže u svakodnevnom životu monetarnog sistema.

Jer osnovni jezik korišten ovde, koji slušate, je star i sklon interpretaciji.

Učio sam geografiju i istoriju.

Istorija me nikada nije interesovala jer nisam znao da li su se te stvari stvarno desile, to su bili samo zapisi za mene, sadašnjost je mnogo bitnija svakako.

Pored toga, nisam se slagao s pričama u kojima su naorižani kriminalci viđeni kao vodeći heroji.

Geografija me naučila imenima, tj. državama.

To znači.. oblesti planete Zemlje su "osvojene" od strane ljudi, baš kao i majmuna, i imenovane.

Ovo je koncept država, tako su evoluirale.

Čak i danas, granice razdvajaju oblasti i dele nacije, vode ka rasizmu i instinktivno usporavaju napredak, zbog razdvojenosti.

Države i gradovi nemaju značaj, jer je Zemlja zajedničko nasleđe svih ljudi

Možeš da odrediš deo Zemlje, daš mu ime i kažeš da ti pripada samo pomoću mašte.

Biće prihvaćeno od strane drugih, samo ako i oni to prihvate kao istinito.. Takođe pomoću mašte.

To sam naučio iz geografije, imena i grančenja.

Učio sam o Bogu i religiji, teoriji koja kaže da je svet kreiran od strane Božanskog stvrenja, u sedam dana.

Generalno, teorija je promovisana i prihvaćena od svih, pogotovo jer je učena u školama kao istinita.

U kontradikciji je sa ostalim predmetima u školi, kao što su fizika, hemija ili biologija,

kao i sa razumom, i meni je samo izazvala zbunjenost.

Moja škola se nije fokusirala na sport, muziku ili crtanje, tako da se iz tih oblasti ničega ne sećam.

Što sam se više približavao kraju tih 12 godina, manje racionalnosti sam nalazio u onome što sam naučio.

Ono što učimo u školi nema dodira sa stvarnošću, već samo s daljim obrazovanjem kroz fakultet.

U monetarnom sistemu. fakultet je krajnji korak ljudskog obrazovanja, i fakultet nas priprema za posao.

To čini obrazovni sistem, sistem obučavanja radnika.

12 godina, za vreme kojih sam naučio jezik koji me zbunjivao više nego što mi je pomagao;

12 godina, u kojima sam bio zbunjen različitim teorijama mog postojanja.

12 godina, tokom kojih sam bio obavezan da budem prisutan u određeno vreme u instituciji i da nosim uniformu.

12 godina u organizaciji koja me odvukla od matematike, fizike, biologije i hemije.

12 godina za vreme kojih nisam dobio ni jedno objašnjenje za ono šta sam učio, zašto sam učio, ili zašto bih poštovao pravila obrazovnog sistema.

12 godina, koje lično smatram izgubljenim i nemoralnim. 12 godina u kojim sam mogao da naučim toliko toga.

Onda još 3 godine fakulteta, koje su me samo pripremile za posao. Pa, gde je obrazovanje?

Možda je zemlja u kojoj sam rođen kriva. Ali i Vi možete da razmislite o godinama koje ste proveli u školi

i informacijama koje ste naučili, i onda da to dovedete u vezu sa realnosti i dođete do svojih zaključaka.

Nakon što dođete do zaključaka, razmislite da li se slažete sa učestvovanjem u takvom programu.

Za 12 do 15 godina, samo učenja; bez dobijanja bilo kakve diplome ili zahvalnosti na kraju.

Nisam čuo nijednog školskog učitelja da kaže: "Hajde da obrazovanje bude relevantno ljudskim potrebama".

Nikad nisam čuo za opisni sistem ni od jednog univerziteta ili priznate organizacije.

Demokratski koncept, na primer, gde svi učestvuju i doprinose,

Verujem da oni mogu doprineti samo ono što su naučili iz kulture

I ne mogu biti mnogo različiti, ako su članovi standardne organizacije

Iako univerziteti danas imaju najsofisticiraniju opremu

u naučnim laboratorijama, arhitektonskim laboratorijama, sve one, kao i ratovi se pogoršavaju.

Eksplozivi su sve gori.

Alternativna rešenja

Hajde da vidimo kako deca uče.

i kako bi škole mogle da uvedu sistem fokusiran na napredak i slobodu ljudskih bića.

Deca puna entuzijazma su mi prisla i rekla: "Šta treba da uradimo?"

Dao sam im 6 pitanja iz PISA testa

Prva grupa, najbolja, je rešila sve za 20 minuta.

Najgora za 45 minuta.

Iskoristili su sva svoja znanja:

Vesti, Google, Wikipediu, i druge sajtove...

Ali učitelj se zapitao: Da li je to temeljno učenje?

Rekao sam: Hajde da probamo!

Vratio sam se za 2 meseca, dobili su test na papiru, bez računara, bez međusobnih razgovora i sl.

Prosečan rezultat testa koji su radili u grupama i na računarima je bio 76%

Kada sam uradio eksperiment, i kada su uradili test posle 2 meseca, rezultat je bio

76%

To je fotografsko sećanje

Mislim, ako ima sadržaja na Googlu

zašto bismo to trpali u glave?

bukvalno ugradio računar

u zid straćare u Nju Delhiju

Deca su jedva išla u školu,

Nisu znala engleski,

I nisu znala šta je internet

Ponavljao sam ovo po celoj Indiji

i onda kroz razne delove sveta.

Primetio sam da će deca naučiti da rade

ono što žele da rade.

Na kraju smo zaključili da

grupe dece

mogu da nauče da koriste računare i internet same,

neovisno ko su i gde su.

Dobio sam interesantan poziv iz Kolomba

od pokojnog Artur Klarka,

koji mi je rekao: "Hoću da vidim šta se dešava"

Nije mogao da putuje, pa sam ja otišao tamo.

Rekao je dve interesantne stvari,

"Ako učitelj može da se zameni mašinom i treba"

Druga stvar koju je rekao je:

"Kad deca imaju interesovanje, obrazovanje se dešava"

Ja sam to radio na terenu, i svaki dan bih to gledao i mislio na njega.

Moguće je i definitivno pomažu ljudima.

Deca vrlo bryo nauče da pretražuju internet i nađu ono što ih zanima.

A kada imate interesovanje imate i obrazovanje.

Mislim da smo naleteli na samoorganizovani sistem.

Samoorganizovani sistem je onaj gde struktura postoji bez izričite spoljnje intervencije.

Samoorganizovani sistemi, takođe, uvek pokazuju pojavu

da sistem kreće da radi stvari za koje nikad nije bio dizajniran.

Zato reagujete kako reagujete. Jer izgleda neverovatno.

Mislim da sada mogu da pogađam

Obrazovanje je samoorganizovani sistem u kojem se pojavljuje fenomen učenja.

Sada kada znamo da deca uče i organizuju se

bolje kroz radoznalost, treba samo da im obezbedite informacije i pristum istim.

Jednostavno je.

Zdravo! Zovem se Sal Khan, osnivač sam Khan fakulteta i akademije i

mi pokušavamo da obrazujemo svet.

Dobrodošli na prezentaciju "osnovni dodatak"

U avgustu 1789 su već uradili verziju deklaracije nezavisnosti

i postupak se zvao fotosinteza...

Obučavao sam svoje rođake i bukvalno sam morao da smislim način da se pripremim.

Počeo sam da snimam youtube videe i da pravim male softverske module za njih.

S tim što sam to uradio tako da svako može da ih koristi i zadobio sam dosta pažnje.

Ono što je Sal Khan uradio je neverovatno,

Uzeo je sav video materijal i podelio ga na 12-ominutne lekcije.

Koristio sam ga i sam da bih se prisećao, Bilo je dece kojima se svidelo.

Tako da sam bio jako srećan kada je Khan došao da priča o tome šta radi sada.

Kako mu moja osnova pomaže da ide ka svom snu i povezuje s drugim dobrim stvarima na internetu.

Želim da to bude nezavisna virtualna škola gde bi svako svako na svetu, ko želi nešto da nauči,

mogao da je poseti (online), počne od osnova i napreduje koliko mu treba, da dobija povratne informacije, ocene i vežbe.

I naposletku želim da to postane operativni sistem za ono što se dešava u učionici.

Gde je svaki učenik u mogućnosti da radi u svom ritmu, a učitelj postaje mentor

ili trener.

Tako da vidim Sal Khana kao pionira celog pokreta

da pomoću tehnologije omogućimo sve većem broju ljudi da uče, i znaju gde se nalaze.

To je početak revolucije.

Takav sistem će kreirati radoznale, inteligentne i inovativne individue.

Nešto različito od radnika.

Takav sistem Vam ne bi pomogao u monetarnom sistemu.

Morate se zapitati ''Zašto?''

Nisam hteo da naučim svoje dete da čita već sam mu čitao priče pred spavanje i prekinuo bih kad je najinteresantnije da vidim šta će se ddesiti.

Pogledao bih ga i rekao mu: ''Pa, ne možeš da saznaš, tako sam umoran, čitaću ti sutra.''

Imao je potrebu da nauči da čita. Ne učite decu da čitaju, ne učite ih matematiku.

Dajte im razlog da žele da nauče!

Da li svi znate šta to znači?

U školi rade obrnuto.

Alternativna rešenja: 1) Obezbedite informacije i pristup istim

Individua ljudske rase, dominantne inteligentne vrste planete Zemlje,

treba da nauči kako ona i okolina funkcioniše,

da proba da razume šta se dešava oko nje pomoću najboljih i dokazivih dostupnih informacija

Ruglo je potrošiti 12,15 ili više godina ljudskog života,

koji traje 70, 80 godina, samo da bi se pripremio za radnika,

ili naučio jezik ograničen kulturom.

Takav obrazovni sistem je protiv evolucije,

Čini da ljudska rada napreduje... ne pravolinijski već u elipsama.