WEBVTT

00:00:09.911 --> 00:00:15.971
Замислите да је овај наш назив, TEDxVršac,
једна временска скала развоја свемира.

00:00:16.928 --> 00:00:20.748
Овде где је слово „т“,
ту се налазио Велики прасак,

00:00:20.748 --> 00:00:24.518
за који данас знамо да се десио
пре тачно 14 милијарди година.

00:00:25.472 --> 00:00:29.892
Овде где је слово „е“
почеле су да се формирају прве звезде.

00:00:29.892 --> 00:00:33.702
То је било неких 300-400 хиљада година
после Великог праска.

00:00:34.684 --> 00:00:38.684
А овде где је слово „ц“, то смо ми данас,
овде у Вршцу, на TEDx конференцији.

00:00:40.441 --> 00:00:44.441
Прашина која се формирала
први пут у космосу

00:00:45.245 --> 00:00:48.665
требало би да постоји негде
између слова „е“ и слова „д“.

00:00:49.351 --> 00:00:52.531
Међутим, ми данас не знамо тачно
где је она створена.

00:00:53.728 --> 00:00:57.138
Зашто је потребно
да знамо где су формиране

00:00:57.138 --> 00:01:00.218
те мајушне честице прашине
у далеком космосу?

00:01:00.819 --> 00:01:02.359
Одговор је једноставан -

00:01:03.213 --> 00:01:05.803
морамо да знамо
да бисмо знали где је почео живот.

00:01:07.214 --> 00:01:10.364
Оно што данас знамо о космосу
то је да њега чини

00:01:10.364 --> 00:01:13.054
свега четири процента видљиве материје.

00:01:13.817 --> 00:01:17.107
Када кажемо „видљива материја“,
то је ово што видимо око себе;

00:01:17.107 --> 00:01:20.567
то смо ми, то је ово светло овде,
ове лампе, то је овај простор.

00:01:21.514 --> 00:01:25.194
Деведесет и шест процената
свемира је невидљиво.

00:01:25.194 --> 00:01:26.934
Не можемо да га видимо голим оком.

00:01:28.344 --> 00:01:31.264
Научници за то данас кажу
да је то нека тамна материја.

00:01:32.230 --> 00:01:34.233
У оних четири процента,

00:01:35.293 --> 00:01:39.503
један мали део тих четири процента
су и честице прашине.

00:01:40.303 --> 00:01:42.823
Прашина која је настала
од ових првих звезда,

00:01:42.823 --> 00:01:45.473
које су се формирале
ту негде код слова „е“

00:01:46.321 --> 00:01:51.361
и у неким цикличним процесима
избацивале некакве хемијске елементе

00:01:51.361 --> 00:01:52.871
састављене од атома,

00:01:53.248 --> 00:01:56.778
који су се докотрљали тим великим
космичким вакуумом до дана данашњег

00:01:56.778 --> 00:02:00.508
и створили људе који смо ми данас -
комплексна бића.

00:02:03.503 --> 00:02:07.503
Слика са леве стране овог слајда
је чувена Ван Гогова слика „Starry night“.

00:02:08.049 --> 00:02:11.949
Ван Гог је насликао
ову слику 1889. године,

00:02:11.949 --> 00:02:14.019
што значи пре 130 година.

00:02:15.907 --> 00:02:19.317
Да ли можда неко зна ко је насликао
слику са десне стране слајда?

00:02:24.326 --> 00:02:28.036
Слика коју видите
са десне стране овог слајда

00:02:28.036 --> 00:02:30.106
није насликана људском руком.

00:02:30.758 --> 00:02:33.978
Њу није насликао човек.
Њу је насликао универзум сам.

00:02:35.274 --> 00:02:37.844
Ово са десне стране што видите

00:02:37.844 --> 00:02:40.534
потпуно подсећа
на Ван Гогову „Starry night“,

00:02:41.858 --> 00:02:46.018
али заправо представља снимак
зрачења прашине у нашем Млечном путу.

00:02:47.152 --> 00:02:50.622
Плаве нијансе су делови прашине
који су хладнији,

00:02:50.622 --> 00:02:54.622
а црвени и наранџасти делови прашине
који зраче много већим температурама.

00:02:55.116 --> 00:02:57.146
Када кажемо „топлије“ и „хладније“,

00:02:57.146 --> 00:02:59.976
то нису температуре које ми знамо
данас овде, на Земљи.

00:02:59.976 --> 00:03:03.406
То није плус 20, 30,
или 40 степени Целзијуса.

00:03:03.863 --> 00:03:06.173
То је минус 200 степени.

00:03:06.643 --> 00:03:08.373
Толико је зрачење прашине.

00:03:09.329 --> 00:03:11.969
Али, и таква хладна прашина

00:03:11.969 --> 00:03:14.959
неким комплексним процесимa
за којима ми још увек данас трагамо

00:03:14.959 --> 00:03:16.469
донела нам је живот.

00:03:17.059 --> 00:03:23.059
Да бисмо откривали места
између слова „е“ и слова „д“ у свемиру,

00:03:23.751 --> 00:03:28.512
а то је од данас

00:03:28.512 --> 00:03:31.712
12,5 милијарди година у прошлост,

00:03:32.592 --> 00:03:33.792
ми морамо да отпутујемо

00:03:33.792 --> 00:03:38.732
у нека од најпустијих и најпрашинастијих
места на нашој планети,

00:03:39.646 --> 00:03:42.196
да бисмо тамо искористили телескопе

00:03:42.778 --> 00:03:46.348
који имају могућност
да тако далека места сниме.

00:03:48.430 --> 00:03:50.760
Ово што видите на слајду иза мене,

00:03:50.760 --> 00:03:53.792
то је Атакама, пустиња
која се налази у Чилеу

00:03:53.792 --> 00:03:56.532
на око 4,5 хиљаде метара надморске висине.

00:03:57.892 --> 00:04:02.232
То је једно од најидеалнијих места
на нашој планети

00:04:02.232 --> 00:04:05.204
на којем можете
да поставите велики телескоп

00:04:05.204 --> 00:04:08.234
да бисте ухватили зрачење
из тих далеких објеката.

00:04:08.947 --> 00:04:12.947
Ја сам један од великих срећника
који има прилику да путује на оваква места

00:04:12.947 --> 00:04:16.507
и бави се науком која проучава космос.

00:04:18.133 --> 00:04:19.963
Зашто овакви телескопи морају да буду

00:04:19.963 --> 00:04:22.473
на пустим, удаљеним местима
на којима нема људи

00:04:22.473 --> 00:04:24.723
и који су на јако великој
надморској висини?

00:04:25.516 --> 00:04:26.736
Из два разлога.

00:04:27.615 --> 00:04:28.755
Први разлог -

00:04:29.321 --> 00:04:33.321
проучавајући прашину, ми истовремено
проучавамо и молекуле воде.

00:04:33.889 --> 00:04:36.629
Знате да у атмосфери има прегршт воде.

00:04:37.176 --> 00:04:39.786
Самим тим, одређена места на нашој планети

00:04:39.786 --> 00:04:42.996
нам нису довољно добро
доступна за таква снимања.

00:04:43.648 --> 00:04:47.038
Морате да одете на нека пуста места
на којима нема киша

00:04:47.038 --> 00:04:49.598
да би ваша снимања
била довољно квалитетна.

00:04:50.071 --> 00:04:51.331
Друга ствар -

00:04:51.331 --> 00:04:55.081
морате овако скупе уређаје
да попнете на јако велике висине

00:04:55.081 --> 00:04:57.361
да би они имали одређену прецизност.

00:04:58.247 --> 00:05:00.507
И оно треће, што је најважније,

00:05:00.507 --> 00:05:05.237
не можемо прашину да тражимо
само оним оптичким телескопима,

00:05:05.237 --> 00:05:09.167
оним телескопима које смо сви ми
као клинци волели да гледамо

00:05:09.167 --> 00:05:11.397
и посматрамо Месец или Сатурн,

00:05:12.483 --> 00:05:18.703
зато што такви објекти не могу
своју светлост да добаце до нас

00:05:18.703 --> 00:05:20.883
јер их прашина око њих блокира.

00:05:22.044 --> 00:05:25.044
То је отприлике
као кад бих сад ја стајао ево овде

00:05:25.044 --> 00:05:26.244
и ви ме не бисте видели

00:05:26.244 --> 00:05:28.784
ако бисмо ставили
неки облак прашине испред мене.

00:05:30.970 --> 00:05:37.080
Да бисмо ухватили снимак
таквих далеких галаксија кроз прашину,

00:05:38.066 --> 00:05:40.846
морамо да искористимо телескопе

00:05:40.846 --> 00:05:44.846
које смо сместили
не на Земљи, већ у космосу.

00:05:45.475 --> 00:05:50.215
Један од тих телескопа зове се Хершел
и лансиран је 2009. године.

00:05:50.972 --> 00:05:56.052
Пречник његовог огледала којим он снима
ту прашину у галаксијама је три метра.

00:05:56.052 --> 00:05:59.052
То је много веће него што ја
могу да раширим руке.

00:05:59.799 --> 00:06:02.289
Он снима галаксије

00:06:03.029 --> 00:06:05.579
за које ми и даље не знамо прецизно

00:06:05.579 --> 00:06:09.069
колико су тачно удаљене од нас,
али знамо да су много далеко.

00:06:09.069 --> 00:06:12.649
Оно што је мој задатак и задатак тима
у којем ја радим у Француској,

00:06:12.649 --> 00:06:16.529
је да одредимо тачна растојања
до тих далеких система.

00:06:17.627 --> 00:06:21.127
На таквим путовањима није довољно
само размишљати о науци.

00:06:21.127 --> 00:06:24.837
Морате да имате и одређену подршку.

00:06:24.837 --> 00:06:27.187
Морате да имате и људе
са којима се сусрећете тамо

00:06:27.187 --> 00:06:32.127
и чије вам приче подједнако значе
као и наука коју радите.

00:06:32.709 --> 00:06:34.569
На једном свом путовању у Индију,

00:06:34.569 --> 00:06:37.609
током одласка на један
од таквих великих телескопа,

00:06:37.609 --> 00:06:41.439
имао сам велику част и срећу
да упознам човека који ме је возио,

00:06:41.439 --> 00:06:42.309
који је таксиста,

00:06:42.309 --> 00:06:44.009
и њега видите овде, на овом слајду.

00:06:44.009 --> 00:06:48.849
То је Кинсук, Индијац који обожава моторе.
Иначе, ради као таксиста у Мумбају.

00:06:49.836 --> 00:06:51.756
Зашто помињемо Кинсука?

00:06:52.136 --> 00:06:58.646
Зато што смо, док смо се возили Мумбајем,
нас двојица заправо направили причу

00:06:58.646 --> 00:07:01.726
у којој ме је он потпуно асоцирао
да оно што ја радим телескопима

00:07:01.726 --> 00:07:05.356
није ништа друго него исто оно
што он ради сваки дан у Мумбају.

00:07:05.356 --> 00:07:09.906
Вози ауто, једну малу, сићушну галаксију,
кроз море неких других галаксија

00:07:09.906 --> 00:07:12.676
које се крећу у ширећем свемиру

00:07:12.676 --> 00:07:14.706
и које прете да се сударе између себе,

00:07:14.706 --> 00:07:16.716
или да се сударе
са тим његовим аутомобилом

00:07:16.716 --> 00:07:20.086
и који заклањају поглед
ка неким другим возилима.

00:07:21.099 --> 00:07:24.019
На улицама Мумбаја можете
да видите овако нешто.

00:07:24.019 --> 00:07:27.609
Значи, када усликате поглед
из вашег аутомобила,

00:07:27.609 --> 00:07:30.849
можете да видите милионе мотоцикала,

00:07:32.297 --> 00:07:36.297
а исто тако и огроман број крава
које прелазе преко улице.

00:07:37.277 --> 00:07:39.427
Иста ситуација је и у космосу.

00:07:40.062 --> 00:07:42.062
Космос је врло пусто место.

00:07:42.062 --> 00:07:45.082
Растојања између једне
и друге галаксије су огромна;

00:07:45.082 --> 00:07:46.282
празнине су огромне.

00:07:46.282 --> 00:07:50.282
Много је већа празнина
него што имате материје у галаксијама.

00:07:51.202 --> 00:07:56.026
Али је суштина да и такве велике празнине

00:07:56.696 --> 00:07:59.026
су нам довољно добро доступне

00:07:59.026 --> 00:08:03.026
да можемо да откријемо места
у којима се потенцијално стварао живот.

00:08:04.840 --> 00:08:07.520
У преводу, оно што нас, астрономе, занима,

00:08:07.520 --> 00:08:11.430
то је да видимо
шта се налази иза ових крава.

00:08:12.811 --> 00:08:16.201
Рецимо, ова крава која стоји
овде на улици Мумбаја

00:08:16.201 --> 00:08:19.591
је нека галаксија
која се налази, рецимо, овде,

00:08:20.375 --> 00:08:23.585
и која није предалеко
од нашег Млечног пута.

00:08:25.894 --> 00:08:29.894
Галаксија која нас занима
се налази овде, где је слово „е“.

00:08:31.090 --> 00:08:35.090
Ми не можемо да је видимо директно
зато што нас ова крава заклања.

00:08:36.344 --> 00:08:40.754
Међутим, некада наиђете
на још већи проблем.

00:08:40.754 --> 00:08:44.954
Некада немате неку малу галаксију
која је испред ваше линије вида.

00:08:44.954 --> 00:08:50.194
Некада имате масивну галаксију
која је испред ваше линије вида,

00:08:50.194 --> 00:08:52.734
као што имате и слона
којег можете да видите, такође,

00:08:52.734 --> 00:08:54.844
на улицама индијских градова.

00:08:57.767 --> 00:09:01.167
Значи, да бисмо видели срца тих галаксија,

00:09:01.167 --> 00:09:05.827
морамо некако да продремо
кроз те слонове и краве

00:09:05.827 --> 00:09:10.417
и да снимимо шта се дешава у центрима
тих великих, грандиозних објеката.

00:09:10.417 --> 00:09:14.567
Односно, морамо да почистимо
прашину, макар фигуративно,

00:09:14.567 --> 00:09:18.137
да бисмо открили
како су настали ти далеки објекти

00:09:18.137 --> 00:09:20.557
за које смо ми заинтересовани.

00:09:20.557 --> 00:09:24.557
Оно што смо знали
о универзуму пре само сто година

00:09:25.841 --> 00:09:28.081
сажето је на овом слајду овде.

00:09:28.081 --> 00:09:32.381
Пазите, пре само сто година,
на почетку 20. века,

00:09:32.381 --> 00:09:37.391
наука је мислила да је Млечни пут
једна једина галаксија

00:09:37.391 --> 00:09:39.801
која постоји у овом нашем универзуму

00:09:39.801 --> 00:09:43.381
и да је Сунчев систем једини стварни
систем који постоји у универзуму

00:09:43.381 --> 00:09:46.801
и, такође, уопште нисмо имали појма
да још нешто постоји

00:09:46.801 --> 00:09:49.721
осим ове наше видљиве материје
коју видимо овде.

00:09:50.229 --> 00:09:52.529
Значи, пре само једног века.

00:09:53.071 --> 00:09:58.601
Данас знамо да у Бомбају има
преко пет милиона мотоцикала,

00:09:58.995 --> 00:10:02.795
а такође знамо да у свемиру има
преко 500 милијарди галаксија.

00:10:03.834 --> 00:10:07.834
Свака галаксија у себи има
огроман, небројени број звезда.

00:10:08.926 --> 00:10:15.306
Када једна масивна звезда експлодира,
она ослобађа хемијске елементе.

00:10:16.146 --> 00:10:19.596
Неки од тих лаких
хемијских елемената се удружују

00:10:19.596 --> 00:10:23.316
и касније стварају комплексна једињења

00:10:23.316 --> 00:10:27.316
која улазе у састав живота
какав ми познајемо данас на Земљи.

00:10:28.155 --> 00:10:31.475
У преводу, настао је угљенични живот.

00:10:32.210 --> 00:10:35.390
Телескоп Хершел који сам поменуо,
који се налази у свемиру

00:10:35.911 --> 00:10:38.441
је уређај на којем ја директно радим.

00:10:39.094 --> 00:10:42.384
Слике са њега апсолутно
нису импресивне као оне лепе слике

00:10:42.384 --> 00:10:45.674
које можете да видите
ако одете на претраживач Гугл

00:10:45.674 --> 00:10:50.654
и кликнете тамо неке Хаблове галаксије,
које су снимане оптичким телескопима.

00:10:51.399 --> 00:10:57.089
Снимак у инфрацрвеном домену,
односно снимак температуре прашине,

00:10:57.870 --> 00:11:00.010
је мапа коју видите овде.

00:11:01.044 --> 00:11:03.994
Свака од ових тачкица
које можете да видите

00:11:05.052 --> 00:11:07.172
је плаве, наранџасте или зелене боје,

00:11:07.172 --> 00:11:09.752
у зависности од тога колика
је температура те прашине

00:11:09.752 --> 00:11:12.042
из тих удаљених галаксија.

00:11:12.042 --> 00:11:16.462
Оне се налазе негде овде,
или се налазе негде овде,

00:11:16.462 --> 00:11:18.732
на десет милијарди година далеко од нас,

00:11:18.732 --> 00:11:21.742
или се налазе можда овде,
близу нашег Млечног пута.

00:11:21.742 --> 00:11:22.832
Ми то не знамо.

00:11:23.325 --> 00:11:24.945
Али оно што знамо данас,

00:11:24.945 --> 00:11:27.655
и то је оно на чему тим у којем ја радим

00:11:27.655 --> 00:11:29.795
такође развија један одређени метод,

00:11:29.795 --> 00:11:33.955
је да видимо колико далеких галаксија
може да буде сажето

00:11:33.955 --> 00:11:37.505
у једну једину тачкицу
коју видите на овој слици.

00:11:37.505 --> 00:11:42.497
Односно, правимо методе којима можете

00:11:42.497 --> 00:11:45.777
да повећате резолуцију вашег телескопа,

00:11:45.777 --> 00:11:51.687
да продре у ту једну тачкицу,
у тај један пиксел, у једно зрнце прашине,

00:11:51.687 --> 00:11:56.611
и да раздвоји од колико галаксија
је то зрачење настало.

00:11:57.227 --> 00:12:00.777
Када се тако нешто уради,
добијете овакву слику.

00:12:00.777 --> 00:12:02.777
Добијете једну звезду;

00:12:02.777 --> 00:12:06.041
то је овај најсветлији објекат
овде који видите.

00:12:06.528 --> 00:12:11.188
Али такође добијете и море галаксија
које се налазе замаскиране иза те звезде.

00:12:11.188 --> 00:12:15.888
То су вам ове ситне светлеће тачкице
које су рапрострте на овом слајду.

00:12:17.963 --> 00:12:20.963
Једна галаксија избаци
једну количину прашине,

00:12:20.963 --> 00:12:23.383
друга галаксија избаци
другу количину прашине,

00:12:23.383 --> 00:12:24.653
трећа трећу и тако даље.

00:12:24.653 --> 00:12:26.083
Када саберете сву ту прашину,

00:12:26.083 --> 00:12:31.603
добијете један огромни, лепи,
наранџасти траг који видите овде.

00:12:34.888 --> 00:12:39.228
Температура тог трага је индикатор

00:12:39.228 --> 00:12:42.108
каква је галаксија
која је родила овакву прашину -

00:12:42.108 --> 00:12:44.098
да ли је она масивна, да ли није масивна,

00:12:44.098 --> 00:12:46.548
да ли у њој има пуно звезда,
да ли има мало звезда.

00:12:47.578 --> 00:12:52.818
Све те комбинације заједно
представљају једну врсту маркера,

00:12:53.383 --> 00:12:57.143
односно пратиоца живота
какав је могао да настане

00:12:57.143 --> 00:12:58.683
некад далеко у свемиру

00:12:58.683 --> 00:13:04.203
и који се секвентно преносио
од тих далеких етапа све до данас.

00:13:05.637 --> 00:13:11.477
Данас знамо да су на астероидима
и кометама нађена одређена једињења.

00:13:12.457 --> 00:13:15.687
Научници су апсолутно сигурни
да је ударом једног од таквих тела

00:13:15.687 --> 00:13:18.377
живот могао да буде донесен
и на нашу планету.

00:13:18.866 --> 00:13:23.836
Питање гласи:
одакле су та зрна прашине

00:13:23.836 --> 00:13:26.776
дошла на те комете и астероиде?

00:13:27.277 --> 00:13:29.797
То је оно о чему ми покушавамо
да нађемо одговор.

00:13:29.797 --> 00:13:33.447
Највећи телескопски систем
који то покушава да уради

00:13:33.447 --> 00:13:37.027
налази се управо у Чилеу и зове се ALMA.

00:13:38.186 --> 00:13:45.286
ALMA је, иначе, акроним
за Atacama Large Millimeter Array,

00:13:45.859 --> 00:13:48.899
што значи да се телескоп
налази у пустињи Атакама,

00:13:48.899 --> 00:13:50.329
да је велики,

00:13:50.900 --> 00:13:54.570
а велик је зато што имате
66 оваквих тањира,

00:13:54.570 --> 00:13:56.520
66 сателита,

00:13:57.327 --> 00:14:02.337
66 радио телескопа од којих сваки
има пречник 27 метара.

00:14:03.574 --> 00:14:08.934
Значи, много већи него, рецимо,
три Барселонина стадиона ако их поређате.

00:14:10.065 --> 00:14:14.535
Такав систем има довољно велику моћ

00:14:14.535 --> 00:14:19.415
да својим зрацима ухвати зрачење
једног малог, сићушног електрона

00:14:20.008 --> 00:14:21.988
који је настао, рецимо, овде,

00:14:22.968 --> 00:14:28.308
и који је „путовао“,
лансирао своју енергију,

00:14:28.308 --> 00:14:31.288
све до нашег Млечног пута.

00:14:31.840 --> 00:14:36.600
Оно што су моје колеге пре две године
пронашле у центру наше галаксије -

00:14:37.222 --> 00:14:41.042
а препознали сте,
претпостављам, овај траг овде;

00:14:41.042 --> 00:14:43.202
то је управо Млечни пут
какав можете да видите

00:14:43.202 --> 00:14:44.972
у неким лепим августовским ноћима,

00:14:44.972 --> 00:14:48.822
када посматрате ону беличасту траку.

00:14:48.822 --> 00:14:52.022
Поготову ако имате
неки добар телескоп кући,

00:14:52.022 --> 00:14:55.252
макар неки кинески да га уперите и видите,

00:14:55.252 --> 00:15:00.932
видећете да је у овом центру овде
највеће затамњење,

00:15:01.494 --> 00:15:03.234
што значи да ту има највише прашине.

00:15:03.234 --> 00:15:06.114
Ту се нешто дешава,
ту се рађају неке звезде.

00:15:07.542 --> 00:15:13.252
Они су узели ове телескопе у Чилеу
који се зову ALMA -

00:15:13.252 --> 00:15:16.982
а „алма“ на језику Индијанаца
значи и душа,

00:15:16.982 --> 00:15:22.172
што ће опет рећи да они посматрају душу,
односно средиште галаксије -

00:15:22.719 --> 00:15:27.399
и пронашли су зрачење честица прашине.

00:15:27.399 --> 00:15:29.609
Ево, овде можете да видите
како под микроскопом

00:15:29.609 --> 00:15:32.799
увећано зрнце
интергалактичке прашине изгледа.

00:15:32.799 --> 00:15:34.519
Значи, ово је оригинални снимак

00:15:34.519 --> 00:15:37.839
како изгледа зрно прашине
под микроскопом.

00:15:38.220 --> 00:15:41.600
Ова линија овде, то је скала која вам
показује колико је то зрно велико.

00:15:41.600 --> 00:15:43.120
То је један микрометар.

00:15:43.120 --> 00:15:45.590
Значи, то је милион пута
мање од једног метра.

00:15:45.590 --> 00:15:49.350
Значи, ово је један метар.
Милион пута га смањите.

00:15:51.245 --> 00:15:52.704
Један микрометар је и даље

00:15:52.704 --> 00:15:58.784
јако велика величина за такву прашину.

00:15:59.114 --> 00:16:00.644
Рецимо, ако питате геологе,

00:16:00.644 --> 00:16:03.854
они ће вам рећи да нека прашина
много мањих димензија

00:16:03.854 --> 00:16:08.764
такође може да има јако велику
и битну улогу за развој живота

00:16:09.593 --> 00:16:11.573
на малим телима Сунчевог система.

00:16:11.573 --> 00:16:15.633
Али, рецимо, ми смо имали узорак
који је неколико микрометара велики.

00:16:16.970 --> 00:16:20.380
Зрачење оваквих кристаластих структура

00:16:21.461 --> 00:16:24.701
довело је, у ствари,
до открића комплексних молекула

00:16:24.701 --> 00:16:26.421
који су се налазили на њима.

00:16:26.421 --> 00:16:30.471
А комплексни молекули
су они молекули за које знамо

00:16:30.471 --> 00:16:33.531
да сигурно улазе у састав
животне материје, живе материје.

00:16:35.580 --> 00:16:37.010
Представљени су овде.

00:16:37.010 --> 00:16:40.920
То је једна врста цијано-молекула
и комплексних угљеничних молекула.

00:16:41.501 --> 00:16:46.161
Значи, ALMA је само годину дана
након што је отворена, 2011. године,

00:16:46.161 --> 00:16:51.061
значи, 2012. и '13. године је већ дошла
до једног револуционарног открића.

00:16:52.035 --> 00:16:57.495
То нам говори да је астрономија данас
једна од наука која се најбрже развија.

00:16:58.054 --> 00:17:01.464
Пре само пет или 10 година
имали смо књиге из астрономије

00:17:01.464 --> 00:17:03.384
које сам ја као студент читао.

00:17:03.384 --> 00:17:05.084
Имали смо једна сазнања.

00:17:05.570 --> 00:17:09.510
Данас, неколико година након тога,
ми имамо потпуно другачија сазнања

00:17:09.510 --> 00:17:11.520
и потпуно другачије виђење истих ствари,

00:17:11.520 --> 00:17:14.330
истих процеса о којима смо учили
за време студија.

00:17:15.230 --> 00:17:19.950
Међутим, колико год били лепи,
ови телескопи које сам показао на Земљи,

00:17:21.135 --> 00:17:25.135
и колико год били они ефикасни
у откривању далеког свемира,

00:17:25.793 --> 00:17:30.243
ми и даље, до тренутка
у којем ја вама ово причам,

00:17:30.243 --> 00:17:33.803
немамо завршен систем који може

00:17:33.803 --> 00:17:39.853
са 99,9999 процената вероватноће

00:17:39.853 --> 00:17:43.073
да одговори на питање
колико су далеке те галаксије

00:17:43.073 --> 00:17:44.843
које ми желимо да снимимо.

00:17:44.843 --> 00:17:50.763
Ми знамо отприлике да су оне ту негде
између „е“ и „д“ овог нашег TEDx-а,

00:17:50.774 --> 00:17:56.384
али методе указују да нам је потребан
још један велики телескоп на Земљи

00:17:56.384 --> 00:18:00.164
како бисмо са сигурношћу потврдили
те претходне претпоставке.

00:18:00.741 --> 00:18:06.211
Такав телескоп се управо,
док ја вама ово причам овде, у овој сали,

00:18:06.211 --> 00:18:08.851
прави између два континента.

00:18:09.521 --> 00:18:13.161
Прави се између Аустралије и Африке.

00:18:14.995 --> 00:18:18.845
Ја верујем да је, пре рецимо
петнаестак или двадесет година,

00:18:18.845 --> 00:18:22.995
да је неко рекао да ће афричке земље
са својом економијом,

00:18:22.995 --> 00:18:26.995
са својим тадашњим
едукацијским потенцијалом,

00:18:26.995 --> 00:18:28.745
да учествују у прављењу

00:18:28.745 --> 00:18:31.755
најспектакуларнијег,
највећег радио-телескопа

00:18:31.755 --> 00:18:33.325
који ће бити направљен на Земљи,

00:18:33.325 --> 00:18:34.895
ја верујем да би се сви смејали.

00:18:35.758 --> 00:18:39.598
Ми нисмо заинтересовани да нађемо живот
који је еволуирао око слова „икс“;

00:18:39.598 --> 00:18:43.438
ми смо заинтересовани да нађемо
прашину која је еволуирала одавде.

00:18:44.395 --> 00:18:48.145
Пошто не можемо физички
да повећавамо димензије тих тањира -

00:18:48.145 --> 00:18:52.935
не можемо да направимо
радио-антену која је два километра,

00:18:52.935 --> 00:18:55.495
не можемо цео Вршац
да поклопимо неким поклопцем

00:18:55.495 --> 00:18:57.825
и да кажемо: „Сад ћемо
да снимамо свемир“ -

00:18:58.859 --> 00:19:05.059
онда су научници дошли на идеју да направе
неколико десетина мањих радио-телескопа

00:19:05.059 --> 00:19:06.919
који ће бити на два континента,

00:19:07.492 --> 00:19:11.762
а који ће специјалним
компјутерским програмима бити умрежени

00:19:11.762 --> 00:19:13.202
да функционишу као један.

00:19:13.759 --> 00:19:17.889
Један такав део управо се завршава
на афричком континенту,

00:19:17.889 --> 00:19:20.009
и ви овде, иза мене,
можете да видите данас,

00:19:20.009 --> 00:19:21.769
значи, док причамо ово,

00:19:21.769 --> 00:19:23.799
у којим земљама
је завршен тај део пројекта

00:19:23.799 --> 00:19:27.799
и које земље Африке учествују
у прављењу тог гигантског телескопа.

00:19:27.799 --> 00:19:33.919
То су вам Јужна Африка, Мадагаскар,
Сејшели, Намибија, Боцвана и тако даље.

00:19:34.531 --> 00:19:38.981
Са друге стране, Аустралија,
на хиљаде километара далеко од Африке,

00:19:38.981 --> 00:19:40.501
прави своје телескопе.

00:19:41.012 --> 00:19:43.252
Када заврше са тим следеће године,

00:19:43.252 --> 00:19:47.272
тај телескоп ће имати базу
од неколико хиљада километара.

00:19:47.272 --> 00:19:53.902
И он ће својом јачином моћи
да сними и потврди или оповргне

00:19:53.902 --> 00:19:56.372
оно што ми претпостављамо данас

00:19:56.372 --> 00:20:00.372
о прашини и елементима
који су настали овде,

00:20:00.372 --> 00:20:04.992
12,5 до 13 милијарди година
далеко у прошлост.

00:20:10.392 --> 00:20:16.742
Живот који је настао
избацивањем елемената од еволуције звезда

00:20:16.742 --> 00:20:20.882
неким чудом, за које наука
још увек не може да објасни како,

00:20:20.882 --> 00:20:24.772
дошао је и створио
нашу планету и живот на њој.

00:20:27.097 --> 00:20:30.097
Оно што смо ми дужни
као цивилизација да урадимо

00:20:30.097 --> 00:20:34.787
јесте да пронађемо услове
за опстанак живота ван наше планете,

00:20:34.787 --> 00:20:37.347
пошто знамо да имамо ограничен рок трајања

00:20:38.912 --> 00:20:42.212
и, такође, да тражимо
неки комплексан, интелигентан живот

00:20:42.212 --> 00:20:46.102
и ван овог нашег блиског комшилука.

00:20:47.425 --> 00:20:50.705
У та два правца развија се
данашња модерна астрономија.

00:20:51.701 --> 00:20:53.921
То није лак и није јефтин посао.

00:20:54.806 --> 00:20:59.846
Научници су често под великим притиском -
добијање новца за велике пројекте,

00:21:00.760 --> 00:21:03.380
морате често да се селите, да путујете,

00:21:04.477 --> 00:21:09.287
студената је све више,
а позиција, нажалост, све мање.

00:21:10.460 --> 00:21:12.900
Али, ја не бих стајао овде
да не желим да препоручим

00:21:12.900 --> 00:21:16.450
сваком од младих људи, који су сад
можда средњошколци или студенти,

00:21:17.560 --> 00:21:20.550
да размисле ако имају идеје.

00:21:20.550 --> 00:21:24.310
Ако имате идеје
које су везане за радио-технику,

00:21:24.310 --> 00:21:27.340
које су везане за астрономију,
које су везане за електротехнику,

00:21:27.340 --> 00:21:29.570
које су везане за енергетику

00:21:29.570 --> 00:21:32.800
и које могу да се примене
у било којем од ових пројеката,

00:21:32.800 --> 00:21:34.720
сетите се овог мог говора.

00:21:36.381 --> 00:21:41.271
Једноставно, из разлога зато што смо ми
ти који смо настали од звезда,

00:21:41.271 --> 00:21:43.871
у нама се налазе хемијски елементи

00:21:43.871 --> 00:21:47.211
који су директно последица
експлозија масивних звезда.

00:21:47.211 --> 00:21:52.441
Гвожђе у нама, које имамо у себи,
то гвожђе је настало овде.

00:21:56.748 --> 00:22:00.748
А природа нам је дала ту могућност
да смо ми данас довољно интелигентни

00:22:01.663 --> 00:22:06.293
да разумемо колико-толико свет око себе,

00:22:06.293 --> 00:22:08.173
да знамо шта не знамо,

00:22:08.173 --> 00:22:13.109
да знамо да не знамо
оних 96% тамне материје

00:22:14.017 --> 00:22:20.487
и такође да знамо, или бар да имамо идеју
како један од тих проблема да превазиђемо.

00:22:21.880 --> 00:22:27.070
Ако само неко од вас у будућности
буде решио делић тог проблема,

00:22:27.988 --> 00:22:31.988
ја ћу сматрати да је овај мој говор
на данашњем TEDx-у био успешан.

00:22:32.929 --> 00:22:35.619
Па ћемо се видети,
надам се, за неколико година,

00:22:35.619 --> 00:22:39.099
и ви ћете ми рећи:
„То је оно што тад нисмо знали“

00:22:39.099 --> 00:22:43.439
и онда ћемо заједно мењати,
кориговати реченице у уџбеницима.

00:22:43.439 --> 00:22:44.359
Хвала.

00:22:44.359 --> 00:22:46.319
(Аплауз)