1
00:00:09,911 --> 00:00:15,971
Замислите да је овај наш назив, TEDxVršac,
једна временска скала развоја свемира.

2
00:00:16,928 --> 00:00:20,748
Овде где је слово „т“,
ту се налазио Велики прасак,

3
00:00:20,748 --> 00:00:24,518
за који данас знамо да се десио
пре тачно 14 милијарди година.

4
00:00:25,472 --> 00:00:29,892
Овде где је слово „е“
почеле су да се формирају прве звезде.

5
00:00:29,892 --> 00:00:33,702
То је било неких 300-400 хиљада година
после Великог праска.

6
00:00:34,684 --> 00:00:38,684
А овде где је слово „ц“, то смо ми данас,
овде у Вршцу, на TEDx конференцији.

7
00:00:40,441 --> 00:00:44,441
Прашина која се формирала
први пут у космосу

8
00:00:45,245 --> 00:00:48,665
требало би да постоји негде
између слова „е“ и слова „д“.

9
00:00:49,351 --> 00:00:52,531
Међутим, ми данас не знамо тачно
где је она створена.

10
00:00:53,728 --> 00:00:57,138
Зашто је потребно
да знамо где су формиране

11
00:00:57,138 --> 00:01:00,218
те мајушне честице прашине
у далеком космосу?

12
00:01:00,819 --> 00:01:02,359
Одговор је једноставан -

13
00:01:03,213 --> 00:01:05,803
морамо да знамо
да бисмо знали где је почео живот.

14
00:01:07,214 --> 00:01:10,364
Оно што данас знамо о космосу
то је да њега чини

15
00:01:10,364 --> 00:01:13,054
свега четири процента видљиве материје.

16
00:01:13,817 --> 00:01:17,107
Када кажемо „видљива материја“,
то је ово што видимо око себе;

17
00:01:17,107 --> 00:01:20,567
то смо ми, то је ово светло овде,
ове лампе, то је овај простор.

18
00:01:21,514 --> 00:01:25,194
Деведесет и шест процената
свемира је невидљиво.

19
00:01:25,194 --> 00:01:26,934
Не можемо да га видимо голим оком.

20
00:01:28,344 --> 00:01:31,264
Научници за то данас кажу
да је то нека тамна материја.

21
00:01:32,230 --> 00:01:34,233
У оних четири процента,

22
00:01:35,293 --> 00:01:39,503
један мали део тих четири процента
су и честице прашине.

23
00:01:40,303 --> 00:01:42,823
Прашина која је настала
од ових првих звезда,

24
00:01:42,823 --> 00:01:45,473
које су се формирале
ту негде код слова „е“

25
00:01:46,321 --> 00:01:51,361
и у неким цикличним процесима
избацивале некакве хемијске елементе

26
00:01:51,361 --> 00:01:52,871
састављене од атома,

27
00:01:53,248 --> 00:01:56,778
који су се докотрљали тим великим
космичким вакуумом до дана данашњег

28
00:01:56,778 --> 00:02:00,508
и створили људе који смо ми данас -
комплексна бића.

29
00:02:03,503 --> 00:02:07,503
Слика са леве стране овог слајда
је чувена Ван Гогова слика „Starry night“.

30
00:02:08,049 --> 00:02:11,949
Ван Гог је насликао
ову слику 1889. године,

31
00:02:11,949 --> 00:02:14,019
што значи пре 130 година.

32
00:02:15,907 --> 00:02:19,317
Да ли можда неко зна ко је насликао
слику са десне стране слајда?

33
00:02:24,326 --> 00:02:28,036
Слика коју видите
са десне стране овог слајда

34
00:02:28,036 --> 00:02:30,106
није насликана људском руком.

35
00:02:30,758 --> 00:02:33,978
Њу није насликао човек.
Њу је насликао универзум сам.

36
00:02:35,274 --> 00:02:37,844
Ово са десне стране што видите

37
00:02:37,844 --> 00:02:40,534
потпуно подсећа
на Ван Гогову „Starry night“,

38
00:02:41,858 --> 00:02:46,018
али заправо представља снимак
зрачења прашине у нашем Млечном путу.

39
00:02:47,152 --> 00:02:50,622
Плаве нијансе су делови прашине
који су хладнији,

40
00:02:50,622 --> 00:02:54,622
а црвени и наранџасти делови прашине
који зраче много већим температурама.

41
00:02:55,116 --> 00:02:57,146
Када кажемо „топлије“ и „хладније“,

42
00:02:57,146 --> 00:02:59,976
то нису температуре које ми знамо
данас овде, на Земљи.

43
00:02:59,976 --> 00:03:03,406
То није плус 20, 30,
или 40 степени Целзијуса.

44
00:03:03,863 --> 00:03:06,173
То је минус 200 степени.

45
00:03:06,643 --> 00:03:08,373
Толико је зрачење прашине.

46
00:03:09,329 --> 00:03:11,969
Али, и таква хладна прашина

47
00:03:11,969 --> 00:03:14,959
неким комплексним процесимa
за којима ми још увек данас трагамо

48
00:03:14,959 --> 00:03:16,469
донела нам је живот.

49
00:03:17,059 --> 00:03:23,059
Да бисмо откривали места
између слова „е“ и слова „д“ у свемиру,

50
00:03:23,751 --> 00:03:28,512
а то је од данас

51
00:03:28,512 --> 00:03:31,712
12,5 милијарди година у прошлост,

52
00:03:32,592 --> 00:03:33,792
ми морамо да отпутујемо

53
00:03:33,792 --> 00:03:38,732
у нека од најпустијих и најпрашинастијих
места на нашој планети,

54
00:03:39,646 --> 00:03:42,196
да бисмо тамо искористили телескопе

55
00:03:42,778 --> 00:03:46,348
који имају могућност
да тако далека места сниме.

56
00:03:48,430 --> 00:03:50,760
Ово што видите на слајду иза мене,

57
00:03:50,760 --> 00:03:53,792
то је Атакама, пустиња
која се налази у Чилеу

58
00:03:53,792 --> 00:03:56,532
на око 4,5 хиљаде метара надморске висине.

59
00:03:57,892 --> 00:04:02,232
То је једно од најидеалнијих места
на нашој планети

60
00:04:02,232 --> 00:04:05,204
на којем можете
да поставите велики телескоп

61
00:04:05,204 --> 00:04:08,234
да бисте ухватили зрачење
из тих далеких објеката.

62
00:04:08,947 --> 00:04:12,947
Ја сам један од великих срећника
који има прилику да путује на оваква места

63
00:04:12,947 --> 00:04:16,507
и бави се науком која проучава космос.

64
00:04:18,133 --> 00:04:19,963
Зашто овакви телескопи морају да буду

65
00:04:19,963 --> 00:04:22,473
на пустим, удаљеним местима
на којима нема људи

66
00:04:22,473 --> 00:04:24,723
и који су на јако великој
надморској висини?

67
00:04:25,516 --> 00:04:26,736
Из два разлога.

68
00:04:27,615 --> 00:04:28,755
Први разлог -

69
00:04:29,321 --> 00:04:33,321
проучавајући прашину, ми истовремено
проучавамо и молекуле воде.

70
00:04:33,889 --> 00:04:36,629
Знате да у атмосфери има прегршт воде.

71
00:04:37,176 --> 00:04:39,786
Самим тим, одређена места на нашој планети

72
00:04:39,786 --> 00:04:42,996
нам нису довољно добро
доступна за таква снимања.

73
00:04:43,648 --> 00:04:47,038
Морате да одете на нека пуста места
на којима нема киша

74
00:04:47,038 --> 00:04:49,598
да би ваша снимања
била довољно квалитетна.

75
00:04:50,071 --> 00:04:51,331
Друга ствар -

76
00:04:51,331 --> 00:04:55,081
морате овако скупе уређаје
да попнете на јако велике висине

77
00:04:55,081 --> 00:04:57,361
да би они имали одређену прецизност.

78
00:04:58,247 --> 00:05:00,507
И оно треће, што је најважније,

79
00:05:00,507 --> 00:05:05,237
не можемо прашину да тражимо
само оним оптичким телескопима,

80
00:05:05,237 --> 00:05:09,167
оним телескопима које смо сви ми
као клинци волели да гледамо

81
00:05:09,167 --> 00:05:11,397
и посматрамо Месец или Сатурн,

82
00:05:12,483 --> 00:05:18,703
зато што такви објекти не могу
своју светлост да добаце до нас

83
00:05:18,703 --> 00:05:20,883
јер их прашина око њих блокира.

84
00:05:22,044 --> 00:05:25,044
То је отприлике
као кад бих сад ја стајао ево овде

85
00:05:25,044 --> 00:05:26,244
и ви ме не бисте видели

86
00:05:26,244 --> 00:05:28,784
ако бисмо ставили
неки облак прашине испред мене.

87
00:05:30,970 --> 00:05:37,080
Да бисмо ухватили снимак
таквих далеких галаксија кроз прашину,

88
00:05:38,066 --> 00:05:40,846
морамо да искористимо телескопе

89
00:05:40,846 --> 00:05:44,846
које смо сместили
не на Земљи, већ у космосу.

90
00:05:45,475 --> 00:05:50,215
Један од тих телескопа зове се Хершел
и лансиран је 2009. године.

91
00:05:50,972 --> 00:05:56,052
Пречник његовог огледала којим он снима
ту прашину у галаксијама је три метра.

92
00:05:56,052 --> 00:05:59,052
То је много веће него што ја
могу да раширим руке.

93
00:05:59,799 --> 00:06:02,289
Он снима галаксије

94
00:06:03,029 --> 00:06:05,579
за које ми и даље не знамо прецизно

95
00:06:05,579 --> 00:06:09,069
колико су тачно удаљене од нас,
али знамо да су много далеко.

96
00:06:09,069 --> 00:06:12,649
Оно што је мој задатак и задатак тима
у којем ја радим у Француској,

97
00:06:12,649 --> 00:06:16,529
је да одредимо тачна растојања
до тих далеких система.

98
00:06:17,627 --> 00:06:21,127
На таквим путовањима није довољно
само размишљати о науци.

99
00:06:21,127 --> 00:06:24,837
Морате да имате и одређену подршку.

100
00:06:24,837 --> 00:06:27,187
Морате да имате и људе
са којима се сусрећете тамо

101
00:06:27,187 --> 00:06:32,127
и чије вам приче подједнако значе
као и наука коју радите.

102
00:06:32,709 --> 00:06:34,569
На једном свом путовању у Индију,

103
00:06:34,569 --> 00:06:37,609
током одласка на један
од таквих великих телескопа,

104
00:06:37,609 --> 00:06:41,439
имао сам велику част и срећу
да упознам човека који ме је возио,

105
00:06:41,439 --> 00:06:42,309
који је таксиста,

106
00:06:42,309 --> 00:06:44,009
и њега видите овде, на овом слајду.

107
00:06:44,009 --> 00:06:48,849
То је Кинсук, Индијац који обожава моторе.
Иначе, ради као таксиста у Мумбају.

108
00:06:49,836 --> 00:06:51,756
Зашто помињемо Кинсука?

109
00:06:52,136 --> 00:06:58,646
Зато што смо, док смо се возили Мумбајем,
нас двојица заправо направили причу

110
00:06:58,646 --> 00:07:01,726
у којој ме је он потпуно асоцирао
да оно што ја радим телескопима

111
00:07:01,726 --> 00:07:05,356
није ништа друго него исто оно
што он ради сваки дан у Мумбају.

112
00:07:05,356 --> 00:07:09,906
Вози ауто, једну малу, сићушну галаксију,
кроз море неких других галаксија

113
00:07:09,906 --> 00:07:12,676
које се крећу у ширећем свемиру

114
00:07:12,676 --> 00:07:14,706
и које прете да се сударе између себе,

115
00:07:14,706 --> 00:07:16,716
или да се сударе
са тим његовим аутомобилом

116
00:07:16,716 --> 00:07:20,086
и који заклањају поглед
ка неким другим возилима.

117
00:07:21,099 --> 00:07:24,019
На улицама Мумбаја можете
да видите овако нешто.

118
00:07:24,019 --> 00:07:27,609
Значи, када усликате поглед
из вашег аутомобила,

119
00:07:27,609 --> 00:07:30,849
можете да видите милионе мотоцикала,

120
00:07:32,297 --> 00:07:36,297
а исто тако и огроман број крава
које прелазе преко улице.

121
00:07:37,277 --> 00:07:39,427
Иста ситуација је и у космосу.

122
00:07:40,062 --> 00:07:42,062
Космос је врло пусто место.

123
00:07:42,062 --> 00:07:45,082
Растојања између једне
и друге галаксије су огромна;

124
00:07:45,082 --> 00:07:46,282
празнине су огромне.

125
00:07:46,282 --> 00:07:50,282
Много је већа празнина
него што имате материје у галаксијама.

126
00:07:51,202 --> 00:07:56,026
Али је суштина да и такве велике празнине

127
00:07:56,696 --> 00:07:59,026
су нам довољно добро доступне

128
00:07:59,026 --> 00:08:03,026
да можемо да откријемо места
у којима се потенцијално стварао живот.

129
00:08:04,840 --> 00:08:07,520
У преводу, оно што нас, астрономе, занима,

130
00:08:07,520 --> 00:08:11,430
то је да видимо
шта се налази иза ових крава.

131
00:08:12,811 --> 00:08:16,201
Рецимо, ова крава која стоји
овде на улици Мумбаја

132
00:08:16,201 --> 00:08:19,591
је нека галаксија
која се налази, рецимо, овде,

133
00:08:20,375 --> 00:08:23,585
и која није предалеко
од нашег Млечног пута.

134
00:08:25,894 --> 00:08:29,894
Галаксија која нас занима
се налази овде, где је слово „е“.

135
00:08:31,090 --> 00:08:35,090
Ми не можемо да је видимо директно
зато што нас ова крава заклања.

136
00:08:36,344 --> 00:08:40,754
Међутим, некада наиђете
на још већи проблем.

137
00:08:40,754 --> 00:08:44,954
Некада немате неку малу галаксију
која је испред ваше линије вида.

138
00:08:44,954 --> 00:08:50,194
Некада имате масивну галаксију
која је испред ваше линије вида,

139
00:08:50,194 --> 00:08:52,734
као што имате и слона
којег можете да видите, такође,

140
00:08:52,734 --> 00:08:54,844
на улицама индијских градова.

141
00:08:57,767 --> 00:09:01,167
Значи, да бисмо видели срца тих галаксија,

142
00:09:01,167 --> 00:09:05,827
морамо некако да продремо
кроз те слонове и краве

143
00:09:05,827 --> 00:09:10,417
и да снимимо шта се дешава у центрима
тих великих, грандиозних објеката.

144
00:09:10,417 --> 00:09:14,567
Односно, морамо да почистимо
прашину, макар фигуративно,

145
00:09:14,567 --> 00:09:18,137
да бисмо открили
како су настали ти далеки објекти

146
00:09:18,137 --> 00:09:20,557
за које смо ми заинтересовани.

147
00:09:20,557 --> 00:09:24,557
Оно што смо знали
о универзуму пре само сто година

148
00:09:25,841 --> 00:09:28,081
сажето је на овом слајду овде.

149
00:09:28,081 --> 00:09:32,381
Пазите, пре само сто година,
на почетку 20. века,

150
00:09:32,381 --> 00:09:37,391
наука је мислила да је Млечни пут
једна једина галаксија

151
00:09:37,391 --> 00:09:39,801
која постоји у овом нашем универзуму

152
00:09:39,801 --> 00:09:43,381
и да је Сунчев систем једини стварни
систем који постоји у универзуму

153
00:09:43,381 --> 00:09:46,801
и, такође, уопште нисмо имали појма
да још нешто постоји

154
00:09:46,801 --> 00:09:49,721
осим ове наше видљиве материје
коју видимо овде.

155
00:09:50,229 --> 00:09:52,529
Значи, пре само једног века.

156
00:09:53,071 --> 00:09:58,601
Данас знамо да у Бомбају има
преко пет милиона мотоцикала,

157
00:09:58,995 --> 00:10:02,795
а такође знамо да у свемиру има
преко 500 милијарди галаксија.

158
00:10:03,834 --> 00:10:07,834
Свака галаксија у себи има
огроман, небројени број звезда.

159
00:10:08,926 --> 00:10:15,306
Када једна масивна звезда експлодира,
она ослобађа хемијске елементе.

160
00:10:16,146 --> 00:10:19,596
Неки од тих лаких
хемијских елемената се удружују

161
00:10:19,596 --> 00:10:23,316
и касније стварају комплексна једињења

162
00:10:23,316 --> 00:10:27,316
која улазе у састав живота
какав ми познајемо данас на Земљи.

163
00:10:28,155 --> 00:10:31,475
У преводу, настао је угљенични живот.

164
00:10:32,210 --> 00:10:35,390
Телескоп Хершел који сам поменуо,
који се налази у свемиру

165
00:10:35,911 --> 00:10:38,441
је уређај на којем ја директно радим.

166
00:10:39,094 --> 00:10:42,384
Слике са њега апсолутно
нису импресивне као оне лепе слике

167
00:10:42,384 --> 00:10:45,674
које можете да видите
ако одете на претраживач Гугл

168
00:10:45,674 --> 00:10:50,654
и кликнете тамо неке Хаблове галаксије,
које су снимане оптичким телескопима.

169
00:10:51,399 --> 00:10:57,089
Снимак у инфрацрвеном домену,
односно снимак температуре прашине,

170
00:10:57,870 --> 00:11:00,010
је мапа коју видите овде.

171
00:11:01,044 --> 00:11:03,994
Свака од ових тачкица
које можете да видите

172
00:11:05,052 --> 00:11:07,172
је плаве, наранџасте или зелене боје,

173
00:11:07,172 --> 00:11:09,752
у зависности од тога колика
је температура те прашине

174
00:11:09,752 --> 00:11:12,042
из тих удаљених галаксија.

175
00:11:12,042 --> 00:11:16,462
Оне се налазе негде овде,
или се налазе негде овде,

176
00:11:16,462 --> 00:11:18,732
на десет милијарди година далеко од нас,

177
00:11:18,732 --> 00:11:21,742
или се налазе можда овде,
близу нашег Млечног пута.

178
00:11:21,742 --> 00:11:22,832
Ми то не знамо.

179
00:11:23,325 --> 00:11:24,945
Али оно што знамо данас,

180
00:11:24,945 --> 00:11:27,655
и то је оно на чему тим у којем ја радим

181
00:11:27,655 --> 00:11:29,795
такође развија један одређени метод,

182
00:11:29,795 --> 00:11:33,955
је да видимо колико далеких галаксија
може да буде сажето

183
00:11:33,955 --> 00:11:37,505
у једну једину тачкицу
коју видите на овој слици.

184
00:11:37,505 --> 00:11:42,497
Односно, правимо методе којима можете

185
00:11:42,497 --> 00:11:45,777
да повећате резолуцију вашег телескопа,

186
00:11:45,777 --> 00:11:51,687
да продре у ту једну тачкицу,
у тај један пиксел, у једно зрнце прашине,

187
00:11:51,687 --> 00:11:56,611
и да раздвоји од колико галаксија
је то зрачење настало.

188
00:11:57,227 --> 00:12:00,777
Када се тако нешто уради,
добијете овакву слику.

189
00:12:00,777 --> 00:12:02,777
Добијете једну звезду;

190
00:12:02,777 --> 00:12:06,041
то је овај најсветлији објекат
овде који видите.

191
00:12:06,528 --> 00:12:11,188
Али такође добијете и море галаксија
које се налазе замаскиране иза те звезде.

192
00:12:11,188 --> 00:12:15,888
То су вам ове ситне светлеће тачкице
које су рапрострте на овом слајду.

193
00:12:17,963 --> 00:12:20,963
Једна галаксија избаци
једну количину прашине,

194
00:12:20,963 --> 00:12:23,383
друга галаксија избаци
другу количину прашине,

195
00:12:23,383 --> 00:12:24,653
трећа трећу и тако даље.

196
00:12:24,653 --> 00:12:26,083
Када саберете сву ту прашину,

197
00:12:26,083 --> 00:12:31,603
добијете један огромни, лепи,
наранџасти траг који видите овде.

198
00:12:34,888 --> 00:12:39,228
Температура тог трага је индикатор

199
00:12:39,228 --> 00:12:42,108
каква је галаксија
која је родила овакву прашину -

200
00:12:42,108 --> 00:12:44,098
да ли је она масивна, да ли није масивна,

201
00:12:44,098 --> 00:12:46,548
да ли у њој има пуно звезда,
да ли има мало звезда.

202
00:12:47,578 --> 00:12:52,818
Све те комбинације заједно
представљају једну врсту маркера,

203
00:12:53,383 --> 00:12:57,143
односно пратиоца живота
какав је могао да настане

204
00:12:57,143 --> 00:12:58,683
некад далеко у свемиру

205
00:12:58,683 --> 00:13:04,203
и који се секвентно преносио
од тих далеких етапа све до данас.

206
00:13:05,637 --> 00:13:11,477
Данас знамо да су на астероидима
и кометама нађена одређена једињења.

207
00:13:12,457 --> 00:13:15,687
Научници су апсолутно сигурни
да је ударом једног од таквих тела

208
00:13:15,687 --> 00:13:18,377
живот могао да буде донесен
и на нашу планету.

209
00:13:18,866 --> 00:13:23,836
Питање гласи:
одакле су та зрна прашине

210
00:13:23,836 --> 00:13:26,776
дошла на те комете и астероиде?

211
00:13:27,277 --> 00:13:29,797
То је оно о чему ми покушавамо
да нађемо одговор.

212
00:13:29,797 --> 00:13:33,447
Највећи телескопски систем
који то покушава да уради

213
00:13:33,447 --> 00:13:37,027
налази се управо у Чилеу и зове се ALMA.

214
00:13:38,186 --> 00:13:45,286
ALMA је, иначе, акроним
за Atacama Large Millimeter Array,

215
00:13:45,859 --> 00:13:48,899
што значи да се телескоп
налази у пустињи Атакама,

216
00:13:48,899 --> 00:13:50,329
да је велики,

217
00:13:50,900 --> 00:13:54,570
а велик је зато што имате
66 оваквих тањира,

218
00:13:54,570 --> 00:13:56,520
66 сателита,

219
00:13:57,327 --> 00:14:02,337
66 радио телескопа од којих сваки
има пречник 27 метара.

220
00:14:03,574 --> 00:14:08,934
Значи, много већи него, рецимо,
три Барселонина стадиона ако их поређате.

221
00:14:10,065 --> 00:14:14,535
Такав систем има довољно велику моћ

222
00:14:14,535 --> 00:14:19,415
да својим зрацима ухвати зрачење
једног малог, сићушног електрона

223
00:14:20,008 --> 00:14:21,988
који је настао, рецимо, овде,

224
00:14:22,968 --> 00:14:28,308
и који је „путовао“,
лансирао своју енергију,

225
00:14:28,308 --> 00:14:31,288
све до нашег Млечног пута.

226
00:14:31,840 --> 00:14:36,600
Оно што су моје колеге пре две године
пронашле у центру наше галаксије -

227
00:14:37,222 --> 00:14:41,042
а препознали сте,
претпостављам, овај траг овде;

228
00:14:41,042 --> 00:14:43,202
то је управо Млечни пут
какав можете да видите

229
00:14:43,202 --> 00:14:44,972
у неким лепим августовским ноћима,

230
00:14:44,972 --> 00:14:48,822
када посматрате ону беличасту траку.

231
00:14:48,822 --> 00:14:52,022
Поготову ако имате
неки добар телескоп кући,

232
00:14:52,022 --> 00:14:55,252
макар неки кинески да га уперите и видите,

233
00:14:55,252 --> 00:15:00,932
видећете да је у овом центру овде
највеће затамњење,

234
00:15:01,494 --> 00:15:03,234
што значи да ту има највише прашине.

235
00:15:03,234 --> 00:15:06,114
Ту се нешто дешава,
ту се рађају неке звезде.

236
00:15:07,542 --> 00:15:13,252
Они су узели ове телескопе у Чилеу
који се зову ALMA -

237
00:15:13,252 --> 00:15:16,982
а „алма“ на језику Индијанаца
значи и душа,

238
00:15:16,982 --> 00:15:22,172
што ће опет рећи да они посматрају душу,
односно средиште галаксије -

239
00:15:22,719 --> 00:15:27,399
и пронашли су зрачење честица прашине.

240
00:15:27,399 --> 00:15:29,609
Ево, овде можете да видите
како под микроскопом

241
00:15:29,609 --> 00:15:32,799
увећано зрнце
интергалактичке прашине изгледа.

242
00:15:32,799 --> 00:15:34,519
Значи, ово је оригинални снимак

243
00:15:34,519 --> 00:15:37,839
како изгледа зрно прашине
под микроскопом.

244
00:15:38,220 --> 00:15:41,600
Ова линија овде, то је скала која вам
показује колико је то зрно велико.

245
00:15:41,600 --> 00:15:43,120
То је један микрометар.

246
00:15:43,120 --> 00:15:45,590
Значи, то је милион пута
мање од једног метра.

247
00:15:45,590 --> 00:15:49,350
Значи, ово је један метар.
Милион пута га смањите.

248
00:15:51,245 --> 00:15:52,704
Један микрометар је и даље

249
00:15:52,704 --> 00:15:58,784
јако велика величина за такву прашину.

250
00:15:59,114 --> 00:16:00,644
Рецимо, ако питате геологе,

251
00:16:00,644 --> 00:16:03,854
они ће вам рећи да нека прашина
много мањих димензија

252
00:16:03,854 --> 00:16:08,764
такође може да има јако велику
и битну улогу за развој живота

253
00:16:09,593 --> 00:16:11,573
на малим телима Сунчевог система.

254
00:16:11,573 --> 00:16:15,633
Али, рецимо, ми смо имали узорак
који је неколико микрометара велики.

255
00:16:16,970 --> 00:16:20,380
Зрачење оваквих кристаластих структура

256
00:16:21,461 --> 00:16:24,701
довело је, у ствари,
до открића комплексних молекула

257
00:16:24,701 --> 00:16:26,421
који су се налазили на њима.

258
00:16:26,421 --> 00:16:30,471
А комплексни молекули
су они молекули за које знамо

259
00:16:30,471 --> 00:16:33,531
да сигурно улазе у састав
животне материје, живе материје.

260
00:16:35,580 --> 00:16:37,010
Представљени су овде.

261
00:16:37,010 --> 00:16:40,920
То је једна врста цијано-молекула
и комплексних угљеничних молекула.

262
00:16:41,501 --> 00:16:46,161
Значи, ALMA је само годину дана
након што је отворена, 2011. године,

263
00:16:46,161 --> 00:16:51,061
значи, 2012. и '13. године је већ дошла
до једног револуционарног открића.

264
00:16:52,035 --> 00:16:57,495
То нам говори да је астрономија данас
једна од наука која се најбрже развија.

265
00:16:58,054 --> 00:17:01,464
Пре само пет или 10 година
имали смо књиге из астрономије

266
00:17:01,464 --> 00:17:03,384
које сам ја као студент читао.

267
00:17:03,384 --> 00:17:05,084
Имали смо једна сазнања.

268
00:17:05,570 --> 00:17:09,510
Данас, неколико година након тога,
ми имамо потпуно другачија сазнања

269
00:17:09,510 --> 00:17:11,520
и потпуно другачије виђење истих ствари,

270
00:17:11,520 --> 00:17:14,330
истих процеса о којима смо учили
за време студија.

271
00:17:15,230 --> 00:17:19,950
Међутим, колико год били лепи,
ови телескопи које сам показао на Земљи,

272
00:17:21,135 --> 00:17:25,135
и колико год били они ефикасни
у откривању далеког свемира,

273
00:17:25,793 --> 00:17:30,243
ми и даље, до тренутка
у којем ја вама ово причам,

274
00:17:30,243 --> 00:17:33,803
немамо завршен систем који може

275
00:17:33,803 --> 00:17:39,853
са 99,9999 процената вероватноће

276
00:17:39,853 --> 00:17:43,073
да одговори на питање
колико су далеке те галаксије

277
00:17:43,073 --> 00:17:44,843
које ми желимо да снимимо.

278
00:17:44,843 --> 00:17:50,763
Ми знамо отприлике да су оне ту негде
између „е“ и „д“ овог нашег TEDx-а,

279
00:17:50,774 --> 00:17:56,384
али методе указују да нам је потребан
још један велики телескоп на Земљи

280
00:17:56,384 --> 00:18:00,164
како бисмо са сигурношћу потврдили
те претходне претпоставке.

281
00:18:00,741 --> 00:18:06,211
Такав телескоп се управо,
док ја вама ово причам овде, у овој сали,

282
00:18:06,211 --> 00:18:08,851
прави између два континента.

283
00:18:09,521 --> 00:18:13,161
Прави се између Аустралије и Африке.

284
00:18:14,995 --> 00:18:18,845
Ја верујем да је, пре рецимо
петнаестак или двадесет година,

285
00:18:18,845 --> 00:18:22,995
да је неко рекао да ће афричке земље
са својом економијом,

286
00:18:22,995 --> 00:18:26,995
са својим тадашњим
едукацијским потенцијалом,

287
00:18:26,995 --> 00:18:28,745
да учествују у прављењу

288
00:18:28,745 --> 00:18:31,755
најспектакуларнијег,
највећег радио-телескопа

289
00:18:31,755 --> 00:18:33,325
који ће бити направљен на Земљи,

290
00:18:33,325 --> 00:18:34,895
ја верујем да би се сви смејали.

291
00:18:35,758 --> 00:18:39,598
Ми нисмо заинтересовани да нађемо живот
који је еволуирао око слова „икс“;

292
00:18:39,598 --> 00:18:43,438
ми смо заинтересовани да нађемо
прашину која је еволуирала одавде.

293
00:18:44,395 --> 00:18:48,145
Пошто не можемо физички
да повећавамо димензије тих тањира -

294
00:18:48,145 --> 00:18:52,935
не можемо да направимо
радио-антену која је два километра,

295
00:18:52,935 --> 00:18:55,495
не можемо цео Вршац
да поклопимо неким поклопцем

296
00:18:55,495 --> 00:18:57,825
и да кажемо: „Сад ћемо
да снимамо свемир“ -

297
00:18:58,859 --> 00:19:05,059
онда су научници дошли на идеју да направе
неколико десетина мањих радио-телескопа

298
00:19:05,059 --> 00:19:06,919
који ће бити на два континента,

299
00:19:07,492 --> 00:19:11,762
а који ће специјалним
компјутерским програмима бити умрежени

300
00:19:11,762 --> 00:19:13,202
да функционишу као један.

301
00:19:13,759 --> 00:19:17,889
Један такав део управо се завршава
на афричком континенту,

302
00:19:17,889 --> 00:19:20,009
и ви овде, иза мене,
можете да видите данас,

303
00:19:20,009 --> 00:19:21,769
значи, док причамо ово,

304
00:19:21,769 --> 00:19:23,799
у којим земљама
је завршен тај део пројекта

305
00:19:23,799 --> 00:19:27,799
и које земље Африке учествују
у прављењу тог гигантског телескопа.

306
00:19:27,799 --> 00:19:33,919
То су вам Јужна Африка, Мадагаскар,
Сејшели, Намибија, Боцвана и тако даље.

307
00:19:34,531 --> 00:19:38,981
Са друге стране, Аустралија,
на хиљаде километара далеко од Африке,

308
00:19:38,981 --> 00:19:40,501
прави своје телескопе.

309
00:19:41,012 --> 00:19:43,252
Када заврше са тим следеће године,

310
00:19:43,252 --> 00:19:47,272
тај телескоп ће имати базу
од неколико хиљада километара.

311
00:19:47,272 --> 00:19:53,902
И он ће својом јачином моћи
да сними и потврди или оповргне

312
00:19:53,902 --> 00:19:56,372
оно што ми претпостављамо данас

313
00:19:56,372 --> 00:20:00,372
о прашини и елементима
који су настали овде,

314
00:20:00,372 --> 00:20:04,992
12,5 до 13 милијарди година
далеко у прошлост.

315
00:20:10,392 --> 00:20:16,742
Живот који је настао
избацивањем елемената од еволуције звезда

316
00:20:16,742 --> 00:20:20,882
неким чудом, за које наука
још увек не може да објасни како,

317
00:20:20,882 --> 00:20:24,772
дошао је и створио
нашу планету и живот на њој.

318
00:20:27,097 --> 00:20:30,097
Оно што смо ми дужни
као цивилизација да урадимо

319
00:20:30,097 --> 00:20:34,787
јесте да пронађемо услове
за опстанак живота ван наше планете,

320
00:20:34,787 --> 00:20:37,347
пошто знамо да имамо ограничен рок трајања

321
00:20:38,912 --> 00:20:42,212
и, такође, да тражимо
неки комплексан, интелигентан живот

322
00:20:42,212 --> 00:20:46,102
и ван овог нашег блиског комшилука.

323
00:20:47,425 --> 00:20:50,705
У та два правца развија се
данашња модерна астрономија.

324
00:20:51,701 --> 00:20:53,921
То није лак и није јефтин посао.

325
00:20:54,806 --> 00:20:59,846
Научници су често под великим притиском -
добијање новца за велике пројекте,

326
00:21:00,760 --> 00:21:03,380
морате често да се селите, да путујете,

327
00:21:04,477 --> 00:21:09,287
студената је све више,
а позиција, нажалост, све мање.

328
00:21:10,460 --> 00:21:12,900
Али, ја не бих стајао овде
да не желим да препоручим

329
00:21:12,900 --> 00:21:16,450
сваком од младих људи, који су сад
можда средњошколци или студенти,

330
00:21:17,560 --> 00:21:20,550
да размисле ако имају идеје.

331
00:21:20,550 --> 00:21:24,310
Ако имате идеје
које су везане за радио-технику,

332
00:21:24,310 --> 00:21:27,340
које су везане за астрономију,
које су везане за електротехнику,

333
00:21:27,340 --> 00:21:29,570
које су везане за енергетику

334
00:21:29,570 --> 00:21:32,800
и које могу да се примене
у било којем од ових пројеката,

335
00:21:32,800 --> 00:21:34,720
сетите се овог мог говора.

336
00:21:36,381 --> 00:21:41,271
Једноставно, из разлога зато што смо ми
ти који смо настали од звезда,

337
00:21:41,271 --> 00:21:43,871
у нама се налазе хемијски елементи

338
00:21:43,871 --> 00:21:47,211
који су директно последица
експлозија масивних звезда.

339
00:21:47,211 --> 00:21:52,441
Гвожђе у нама, које имамо у себи,
то гвожђе је настало овде.

340
00:21:56,748 --> 00:22:00,748
А природа нам је дала ту могућност
да смо ми данас довољно интелигентни

341
00:22:01,663 --> 00:22:06,293
да разумемо колико-толико свет око себе,

342
00:22:06,293 --> 00:22:08,173
да знамо шта не знамо,

343
00:22:08,173 --> 00:22:13,109
да знамо да не знамо
оних 96% тамне материје

344
00:22:14,017 --> 00:22:20,487
и такође да знамо, или бар да имамо идеју
како један од тих проблема да превазиђемо.

345
00:22:21,880 --> 00:22:27,070
Ако само неко од вас у будућности
буде решио делић тог проблема,

346
00:22:27,988 --> 00:22:31,988
ја ћу сматрати да је овај мој говор
на данашњем TEDx-у био успешан.

347
00:22:32,929 --> 00:22:35,619
Па ћемо се видети,
надам се, за неколико година,

348
00:22:35,619 --> 00:22:39,099
и ви ћете ми рећи:
„То је оно што тад нисмо знали“

349
00:22:39,099 --> 00:22:43,439
и онда ћемо заједно мењати,
кориговати реченице у уџбеницима.

350
00:22:43,439 --> 00:22:44,359
Хвала.

351
00:22:44,359 --> 00:22:46,319
(Аплауз)