"Bio sam prvi koga su pokupili

kako bi me stavili u ćeliju,

zaključali su me tamo

u degradirajućoj odeći.

Nikada u životu nisam tako glasno vrištao

nikada nisam bio toliko uznemiren.

Bio sam u situaciji potpuno van kontrole."

Stanford univerzitet, severna Kalifornija.

Jedan od najprestižnijih američkih univerztiteta.

1971. godine se u njemu desio jedan od

najstrašnijih eksperimenata u istoriji psihologije.

Bio sam zainteresovan za to

šta se desi ako stavite ljude na zlo mesto.

Da li situacija izvan vas, institucija,

može da kontroliše vaše ponašanje?

Ili nešto u vama, moralnost, sistem vrednosti,

omogućava da se izdignete iznad negativne sredine.

Negativna situacija koju je Zimbardo izabrao

da testira bio je zatvor.

On je pretvorio podrum departmana za psihologiju

u zatvor. "Stavili smo zatvorska vrata

na svaku od tri zatvorske ćelije.

I u njih smo stavili samo po tri kreveta.

Bile su jako male. A ovde smo stavili samicu.

I to je bilo za kažnjavanje.

I kada biste zatvorili vrata bio bi mrkli mrak.

Svi stražari su nosili vojničke uniforme

i dali smo im ove reflektujuće naočare.

I ne možete videti oči kroz njih.

Na taj način se gubi ljudski kontakt.

Ono što smo hteli da postignemo

jeste moć, jer su stražari kategorija ljudi koji imaju moć.

Moć nad drugima, u ovom slučaju nad zatvorenicima.

Nekoliko decenija ranije psiholog Stenli Milgram

takodje je razmišljao kako se odnosimo prema autoritetu.

Kako bi razumeli kako se ljudi pokoravaju nepravičnom autoritetu

kao što je bio slučaj tokom Holokausta,

osmislio je eksperiment.

Volonterima je rečeno da će učestvovati u naučnom istraživanju

čiji je cilj poboljšanje pamćenja.

Odvojeni paravanom, takozvani učitelji

bi ispitivali "učenike" u igri rečima

i sprovodili električne impulse

kada je odgovor bio netačan.

Rečeno im je da pojačavaju voltažu sa svakim netačnim odgovorom.

Subjekti nisu znali da su "učenici"

samo glumci i da su "šokovi" bezopasni.