0:00:06.104,0:00:07.981
Kada gledamo film ili predstavu

0:00:07.981,0:00:08.941
znamo da su glumci

0:00:08.941,0:00:11.024
verovatno naučili tekst iz scenarija,

0:00:11.024,0:00:12.076
koji im u suštini govori

0:00:12.076,0:00:12.823
šta i kada

0:00:12.823,0:00:14.326
da kažu.

0:00:15.080,0:00:16.167
Komad zapisane muzike

0:00:16.167,0:00:18.256
funkcioniše na potpuno istom principu.

0:00:18.256,0:00:19.615
U osnovi,

0:00:19.615,0:00:21.799
on kaže izvođaču šta da svira

0:00:21.799,0:00:23.179
i kada da to svira.

0:00:23.901,0:00:26.205
Govoreći estetski,[br]postoji svet različitosti

0:00:26.205,0:00:28.126
između, recimo, Betovena

0:00:28.126,0:00:29.403
i Džastina Bibera,

0:00:29.403,0:00:30.551
ali oba umetnika su koristila

0:00:30.551,0:00:33.490
iste sastavne delove[br]da bi stvorili svoju muziku:

0:00:33.490,0:00:34.182
note.

0:00:34.182,0:00:35.221
Iako krajnji rezultat

0:00:35.221,0:00:36.890
može da zvuči vrlo komplikovano,

0:00:36.890,0:00:38.383
logika iza muzičkih nota

0:00:38.383,0:00:40.438
je u stvari prilično jednostavna.

0:00:40.438,0:00:41.471
Pogledajmo

0:00:41.471,0:00:43.641
osnovne elemente muzičkog zapisa

0:00:43.641,0:00:47.401
i kako oni međusobno komuniciraju[br]da bi stvorili muzičko delo.

0:00:47.401,0:00:49.821
Muzika se piše na pet[br]paralelenih linija

0:00:49.821,0:00:51.465
koje se protežu preko stranice.

0:00:51.465,0:00:53.748
Ovih pet linija se zovu linijski sistem

0:00:53.748,0:00:56.218
i on deluje u dva pravca:

0:00:56.218,0:00:57.224
gore i dole

0:00:57.224,0:00:59.258
i sleva nadesno.

0:00:59.258,0:01:01.203
Gore-dole osa kaže izvođaču

0:01:01.203,0:01:02.538
visinu note

0:01:02.538,0:01:03.936
ili koju notu da svira,

0:01:03.936,0:01:06.104
a levo-desno osa mu kaže

0:01:06.104,0:01:07.262
notni ritam

0:01:07.262,0:01:09.281
ili kada da to svira.

0:01:09.281,0:01:11.013
Počnimo sa visinom tona.

0:01:11.013,0:01:12.962
Radi pomoći, koristimo klavir,

0:01:12.962,0:01:14.596
a ovaj sistem funkcioniše za skoro

0:01:14.596,0:01:16.823
svaki instrument koga se setite.

0:01:16.823,0:01:18.600
U muzičkoj tradiciji Zapada,

0:01:18.600,0:01:19.891
visine tonova su nazvane prema

0:01:19.891,0:01:22.250
prvih sedam slova abecede,

0:01:22.250,0:01:22.775
A,

0:01:22.775,0:01:23.276
B,

0:01:23.276,0:01:23.717
C,

0:01:23.717,0:01:24.107
D,

0:01:24.107,0:01:24.557
E,

0:01:24.557,0:01:25.125
F,

0:01:25.125,0:01:26.446
i G.

0:01:26.446,0:01:28.572
Posle toga, ciklus se ponavlja:

0:01:28.572,0:01:28.989
A,

0:01:28.989,0:01:29.369
B,

0:01:29.369,0:01:29.633
C,

0:01:29.633,0:01:29.866
D,

0:01:29.866,0:01:30.112
E,

0:01:30.112,0:01:30.404
F,

0:01:30.404,0:01:30.658
G,

0:01:30.658,0:01:30.972
A,

0:01:30.972,0:01:31.215
B,

0:01:31.215,0:01:31.409
C,

0:01:31.409,0:01:31.572
D,

0:01:31.572,0:01:31.747
E,

0:01:31.747,0:01:31.948
F,

0:01:31.948,0:01:32.159
G,

0:01:32.159,0:01:33.537
i tako dalje.

0:01:33.537,0:01:35.684
Ali kako su ovi tonovi[br]dobili svoja imena?

0:01:35.684,0:01:38.293
Pa, na primer, ako ste odsvirali F,

0:01:38.293,0:01:39.471
a zatim još jedno F

0:01:39.471,0:01:41.216
više ili niže na klaviru,

0:01:41.216,0:01:42.945
primetićete da oni zvuče[br]prilično slično

0:01:42.945,0:01:45.585
u poređenju sa, na primer, B.

0:01:45.585,0:01:46.979
Nazad na linijski sistem,

0:01:46.979,0:01:49.673
svaka linija i svaki razmak[br]između dve linije

0:01:49.673,0:01:51.779
predstavlja posebnu visinu tona.

0:01:51.779,0:01:53.761
Ako stavimo notu[br]na jednu od ovih linja

0:01:53.761,0:01:55.131
ili u neki[br]od praznih prostora,

0:01:55.131,0:01:57.682
govorimo izvođaču[br]da svira taj ton.

0:01:57.682,0:01:59.805
Što je nota na višoj liniji,

0:01:59.805,0:02:01.436
viši je ton.

0:02:01.436,0:02:03.937
Ali, očito postoji mnogo više tonova[br]od ovih devet

0:02:03.937,0:02:06.611
koje nam daju ove linije[br]i prazna mesta između njih.

0:02:06.611,0:02:08.279
Veliki klavir, na primer, može da svira

0:02:08.279,0:02:10.027
88 posebnih tonova.

0:02:10.027,0:02:13.535
Kako onda da skupimo 88 nota[br]na jedinstven notni sistem?

0:02:13.535,0:02:16.162
Koristimo nešto[br]što se zove muzički ključ.

0:02:16.162,0:02:17.413
Muzički ključ je čudan simbol

0:02:17.413,0:02:18.998
koji se postavlja[br]na početak linijskog sistema

0:02:18.998,0:02:20.468
i deluje kao referentna tačka

0:02:20.468,0:02:22.332
koja vam govori[br]da posebna linija ili prazno mesto

0:02:22.332,0:02:25.606
odgovara posebnoj noti[br]na vašem instrumentu.

0:02:25.606,0:02:27.588
Ako želimo da sviramo note[br]koje nisu na linijskom sistemu,

0:02:27.588,0:02:29.745
mi onda kao lažiramo[br]i crtamo ekstra linijice

0:02:29.745,0:02:31.219
koje se zovu[br]pomoćne notne linije

0:02:31.219,0:02:33.100
i crtamo note na njima.

0:02:33.100,0:02:35.047
Ako nam je potrebno[br]da ih mnogo nacrtamo

0:02:35.047,0:02:36.473
to onda postaje zbunjujuće

0:02:36.473,0:02:39.622
i tada treba da promenimo ključ.

0:02:39.622,0:02:42.230
Dva osnovna elementa kontrolišu[br]kada izvođač

0:02:42.230,0:02:44.125
treba da svira note:

0:02:44.125,0:02:45.023
vrsta takta

0:02:45.023,0:02:46.234
i ritam.

0:02:46.234,0:02:47.987
Vrsta takta je deo muzike koji je

0:02:47.987,0:02:50.024
sam po sebi dosadan.

0:02:50.024,0:02:51.713
Zvuči ovako.

0:02:54.173,0:02:55.506
Primetite da se ne menja

0:02:55.506,0:02:57.985
samo veselo opstaje.

0:02:57.985,0:03:00.546
Može biti spor

0:03:00.546,0:03:02.490
ili brz

0:03:02.490,0:03:03.821
ili kakav god poželite.

0:03:03.821,0:03:06.628
Suština je da,[br]kao mala kazaljka na časovniku

0:03:06.628,0:03:09.196
koja deli minutu na 60 sekundi,

0:03:09.196,0:03:12.209
gde sve sekunde isto traju,

0:03:12.209,0:03:13.998
takt deli muzički komad

0:03:13.998,0:03:15.504
na male vremenske fragmente

0:03:15.504,0:03:17.252
koji jednako traju,

0:03:17.252,0:03:18.826
taktove.

0:03:18.826,0:03:20.461
Sa stabilnim taktom kao osnovom,

0:03:20.461,0:03:22.100
možemo da počnemo da dodajemo[br]ritam našim tonovima

0:03:22.100,0:03:24.366
i tada se muzika zaista i događa.

0:03:25.413,0:03:27.056
Ovo je četvrtinka.

0:03:27.056,0:03:28.793
To je najosnovnija jedinica ritma

0:03:28.793,0:03:30.515
i njena je vrednost jedan udarac.

0:03:30.515,0:03:33.316
Ovo je polovina[br]i njena vrednost je dva udarca.

0:03:33.316,0:03:35.437
Ovo je cela nota[br]i ona vredi četiri udarca,

0:03:35.437,0:03:37.378
a ovi mališani su osminke

0:03:37.378,0:03:39.261
koje su polovina udarca.

0:03:39.261,0:03:41.985
"Sjajno", kažete, "šta to znači?"

0:03:41.985,0:03:42.807
Možda se primetili

0:03:42.807,0:03:44.464
da duž linijskog sistema,

0:03:44.464,0:03:47.239
postoje male linije[br]koje ga dele na male delove.

0:03:47.239,0:03:48.949
To su taktice

0:03:48.949,0:03:51.618
jer svaki segment je takt.

0:03:51.618,0:03:53.465
Na početku muzičkog komada

0:03:53.465,0:03:54.589
odmah posle ključa

0:03:54.589,0:03:56.844
je nešto što se zove oznaka za takt

0:03:56.844,0:04:00.009
koja kaže izvođaču[br]koliko udaraca ima u svakom taktu.

0:04:00.009,0:04:02.178
Ovo kaže da su u svakom taktu[br]dva udarca,

0:04:02.178,0:04:03.524
ovde tri,

0:04:03.524,0:04:04.325
ovde četiri

0:04:04.325,0:04:05.596
i tako dalje.

0:04:05.596,0:04:07.885
Donji broj nam kaže kakva nota

0:04:07.885,0:04:10.551
će biti osnovna jedinica[br]za merenje takta.

0:04:10.551,0:04:12.512
Jedna odgovara celoj noti,

0:04:12.512,0:04:13.642
dva – polovini note

0:04:13.642,0:04:15.940
četiri – četvrtini note

0:04:15.940,0:04:17.685
i osam – osmini note[br]i tako dalje.

0:04:17.685,0:04:19.329
Tako da nam oznaka za takt

0:04:19.329,0:04:22.125
kaže da ima četiri četvrtine note[br]u svakom taktu,

0:04:22.125,0:04:22.561
jedna,

0:04:22.561,0:04:23.038
dve,

0:04:23.038,0:04:23.467
tri,

0:04:23.467,0:04:24.077
četiri;

0:04:24.077,0:04:24.485
jedna,

0:04:24.485,0:04:24.847
dve,

0:04:24.847,0:04:25.230
tri,

0:04:25.230,0:04:25.641
četiri

0:04:25.641,0:04:26.950
i tako dalje.

0:04:26.950,0:04:28.359
Ali kao što sam ranije rekao

0:04:28.359,0:04:29.662
ako se držimo ritma

0:04:29.662,0:04:31.379
postaje dosadno,

0:04:31.379,0:04:32.863
pa ćemo zameniti[br]neke četvrtine

0:04:32.863,0:04:34.913
drugim ritmovima.

0:04:34.913,0:04:36.508
Primetite kako iako se broj nota

0:04:36.508,0:04:37.997
u svakom taktu promenio,

0:04:37.997,0:04:40.998
ukupan broj udaraca nije.

0:04:41.905,0:04:45.147
Kako naše muzičko delo zvuči?

0:04:47.760,0:04:51.076
Zvuči OK, ali je možda[br]malo nepotpuno, zar ne?

0:04:51.076,0:04:52.162
Dodajmo još jedan instrument

0:04:52.162,0:04:53.697
koji ima svoju visinu tona i ritam.

0:04:54.435,0:04:56.611
E sad zvuči kao muzika.

0:04:57.903,0:04:59.147
Svakako, potrebno je vreme

0:04:59.147,0:05:00.398
da se naviknemo da je čitamo brzo

0:05:00.398,0:05:02.316
i sviramo na instrumentu[br]ono što vidimo,

0:05:02.316,0:05:04.065
ali sa strpljenjem i vremenom

0:05:04.065,0:05:06.379
možete da postanete sledeći Betoven

0:05:06.379,0:05:07.072
ili

0:05:07.072,0:05:08.484
Džastin Biber.

0:05:07.072,0:05:08.484