0:00:06.000,0:00:07.000
Kada gledamo film ili predstavu

0:00:07.000,0:00:08.000
znamo da su glumci

0:00:08.000,0:00:11.000
verovatno naučili tekst iz scenarija,

0:00:11.000,0:00:12.000
koji im u suštini govori

0:00:12.000,0:00:12.000
šta i kada

0:00:12.000,0:00:14.000
da kažu.

0:00:15.000,0:00:16.000
Komad zapisane muzike

0:00:16.000,0:00:18.000
funkcioniše na potpuno istom principu.

0:00:18.000,0:00:19.000
U osnovi,

0:00:19.000,0:00:21.000
on kaže izvođaču šta da svira

0:00:21.000,0:00:23.000
i kada da to svira.

0:00:23.000,0:00:26.000
Govoreći estetski,[br]postoji svet različitosti

0:00:26.000,0:00:28.000
između, recimo, Betovena

0:00:28.000,0:00:29.000
i Džastina Bibera,

0:00:29.000,0:00:30.000
ali oba umetnika su koristila

0:00:30.000,0:00:33.000
iste sastavne delove[br]da bi stvorili svoju muziku:

0:00:33.000,0:00:34.000
note.

0:00:34.000,0:00:35.000
Iako krajnji rezultat

0:00:35.000,0:00:36.000
može da zvuči vrlo komplikovano,

0:00:36.000,0:00:38.000
logika iza muzičkih nota

0:00:38.000,0:00:40.000
je u stvari prilično jednostavna.

0:00:40.000,0:00:41.000
Pogledajmo

0:00:41.000,0:00:43.000
osnovne elemente muzičkog zapisa

0:00:43.000,0:00:47.000
i kako oni međusobno komuniciraju[br]da bi stvorili muzičko delo.

0:00:47.000,0:00:49.000
Muzika se piše na pet[br]paralelenih linija

0:00:49.000,0:00:51.000
koje se protežu preko stranice.

0:00:51.000,0:00:53.000
Ovih pet linija se zovu linijski sistem

0:00:53.000,0:00:56.000
i on deluje u dva pravca:

0:00:56.000,0:00:57.000
gore i dole

0:00:57.000,0:00:59.000
i sleva nadesno.

0:00:59.000,0:01:01.000
Gore-dole osa kaže izvođaču

0:01:01.000,0:01:02.000
visinu note

0:01:02.000,0:01:03.000
ili koju notu da svira,

0:01:03.000,0:01:06.000
a levo-desno osa mu kaže

0:01:06.000,0:01:07.000
notni ritam

0:01:07.000,0:01:09.000
ili kada da to svira.

0:01:09.000,0:01:11.000
Počnimo sa visinom tona.

0:01:11.000,0:01:12.000
Radi pomoći, koristimo klavir,

0:01:12.000,0:01:14.000
a ovaj sistem funkcioniše za skoro

0:01:14.000,0:01:16.000
svaki instrument koga se setite.

0:01:16.000,0:01:18.000
U muzičkoj tradiciji Zapada,

0:01:18.000,0:01:19.000
visine tonova su nazvane prema

0:01:19.000,0:01:22.000
prvih sedam slova abecede,

0:01:22.000,0:01:22.000
A,

0:01:22.000,0:01:23.000
B,

0:01:23.000,0:01:23.000
C,

0:01:23.000,0:01:24.000
D,

0:01:24.000,0:01:24.000
E,

0:01:24.000,0:01:25.000
F,

0:01:25.000,0:01:26.000
i G.

0:01:26.000,0:01:28.000
Posle toga, ciklus se ponavlja:

0:01:28.000,0:01:28.000
A,

0:01:28.000,0:01:29.000
B,

0:01:29.000,0:01:29.000
C,

0:01:29.000,0:01:29.000
D,

0:01:29.000,0:01:30.000
E,

0:01:30.000,0:01:30.000
F,

0:01:30.000,0:01:30.000
G,

0:01:30.000,0:01:30.000
A,

0:01:30.000,0:01:31.000
B,

0:01:31.000,0:01:31.000
C,

0:01:31.000,0:01:31.000
D,

0:01:31.000,0:01:31.000
E,

0:01:31.000,0:01:31.000
F,

0:01:31.000,0:01:32.000
G,

0:01:32.000,0:01:33.000
i tako dalje.

0:01:33.000,0:01:35.000
Ali kako su ovi tonovi[br]dobili svoja imena?

0:01:35.000,0:01:38.000
Pa, na primer, ako ste odsvirali F,

0:01:38.000,0:01:39.000
a zatim još jedno F

0:01:39.000,0:01:41.000
više ili niže na klaviru,

0:01:41.000,0:01:42.000
primetićete da oni zvuče[br]prilično slično

0:01:42.000,0:01:45.000
u poređenju sa, na primer, B.

0:01:45.000,0:01:46.000
Nazad na linijski sistem,

0:01:46.000,0:01:49.000
svaka linija i svaki razmak[br]između dve linije

0:01:49.000,0:01:51.000
predstavlja posebnu visinu tona.

0:01:51.000,0:01:53.000
Ako stavimo notu[br]na jednu od ovih linja

0:01:53.000,0:01:55.000
ili u neki[br]od praznih prostora,

0:01:55.000,0:01:57.000
govorimo izvođaču[br]da svira taj ton.

0:01:57.000,0:01:59.000
Što je nota na višoj liniji,

0:01:59.000,0:02:01.000
viši je ton.

0:02:01.000,0:02:03.000
Ali, očito postoji mnogo više tonova[br]od ovih devet

0:02:03.000,0:02:06.000
koje nam daju ove linije[br]i prazna mesta između njih.

0:02:06.000,0:02:08.000
Veliki klavir, na primer, može da svira

0:02:08.000,0:02:10.000
88 posebnih tonova.

0:02:10.000,0:02:13.000
Kako onda da skupimo 88 nota[br]na jedinstven notni sistem?

0:02:13.000,0:02:16.000
Koristimo nešto[br]što se zove muzički ključ.

0:02:16.000,0:02:17.000
Muzički ključ je čudan simbol

0:02:17.000,0:02:18.000
koji se postavlja[br]na početak linijskog sistema

0:02:18.000,0:02:20.000
i deluje kao referentna tačka

0:02:20.000,0:02:22.000
koja vam govori[br]da posebna linija ili prazno mesto

0:02:22.000,0:02:25.000
odgovara posebnoj noti[br]na vašem instrumentu.

0:02:25.000,0:02:27.000
Ako želimo da sviramo note[br]koje nisu na linijskom sistemu,

0:02:27.000,0:02:29.000
mi onda kao lažiramo[br]i crtamo ekstra linijice

0:02:29.000,0:02:31.000
koje se zovu[br]pomoćne notne linije

0:02:31.000,0:02:33.000
i crtamo note na njima.

0:02:33.000,0:02:35.000
Ako nam je potrebno[br]da ih mnogo nacrtamo

0:02:35.000,0:02:36.000
to onda postaje zbunjujuće

0:02:36.000,0:02:39.000
i tada treba da promenimo ključ.

0:02:39.000,0:02:42.000
Dva osnovna elementa kontrolišu[br]kada izvođač

0:02:42.000,0:02:44.000
treba da svira note:

0:02:44.000,0:02:45.000
vrsta takta

0:02:45.000,0:02:46.000
i ritam.

0:02:46.000,0:02:47.000
Vrsta takta je deo muzike koji je

0:02:47.000,0:02:50.000
sam po sebi dosadan.

0:02:50.000,0:02:51.000
Zvuči ovako.

0:02:54.000,0:02:55.000
Primetite da se ne menja

0:02:55.000,0:02:57.000
samo veselo opstaje.

0:02:57.000,0:03:00.000
Može biti spor

0:03:00.000,0:03:02.000
ili brz

0:03:02.000,0:03:03.000
ili kakav god poželite.

0:03:03.000,0:03:06.000
Suština je da,[br]kao mala kazaljka na časovniku

0:03:06.000,0:03:09.000
koja deli minutu na 60 sekundi,

0:03:09.000,0:03:12.000
gde sve sekunde isto traju,

0:03:12.000,0:03:13.000
takt deli muzički komad

0:03:13.000,0:03:15.000
na male vremenske fragmente

0:03:15.000,0:03:17.000
koji jednako traju,

0:03:17.000,0:03:18.000
taktove.

0:03:18.000,0:03:20.000
Sa stabilnim taktom kao osnovom,

0:03:20.000,0:03:22.000
možemo da počnemo da dodajemo[br]ritam našim tonovima

0:03:22.000,0:03:24.000
i tada se muzika zaista i događa.

0:03:25.000,0:03:27.000
Ovo je četvrtinka.

0:03:27.000,0:03:28.000
To je najosnovnija jedinica ritma

0:03:28.000,0:03:30.000
i njena je vrednost jedan udarac.

0:03:30.000,0:03:33.000
Ovo je polovina[br]i njena vrednost je dva udarca.

0:03:33.000,0:03:35.000
Ovo je cela nota[br]i ona vredi četiri udarca,

0:03:35.000,0:03:37.000
a ovi mališani su osminke

0:03:37.000,0:03:39.000
koje su polovina udarca.

0:03:39.000,0:03:41.000
"Sjajno", kažete, "šta to znači?"

0:03:41.000,0:03:42.000
Možda se primetili

0:03:42.000,0:03:44.000
da duž linijskog sistema,

0:03:44.000,0:03:47.000
postoje male linije[br]koje ga dele na male delove.

0:03:47.000,0:03:48.000
To su taktice

0:03:48.000,0:03:51.000
jer svaki segment je takt.

0:03:51.000,0:03:53.000
Na početku muzičkog komada

0:03:53.000,0:03:54.000
odmah posle ključa

0:03:54.000,0:03:56.000
je nešto što se zove oznaka za takt

0:03:56.000,0:04:00.000
koja kaže izvođaču[br]koliko udaraca ima u svakom taktu.

0:04:00.000,0:04:02.000
Ovo kaže da su u svakom taktu[br]dva udarca,

0:04:02.000,0:04:03.000
ovde tri,

0:04:03.000,0:04:04.000
ovde četiri

0:04:04.000,0:04:05.000
i tako dalje.

0:04:05.000,0:04:07.000
Donji broj nam kaže kakva nota

0:04:07.000,0:04:10.000
će biti osnovna jedinica[br]za merenje takta.

0:04:10.000,0:04:12.000
Jedna odgovara celoj noti,

0:04:12.000,0:04:13.000
dva – polovini note

0:04:13.000,0:04:15.000
četiri – četvrtini note

0:04:15.000,0:04:17.000
i osam – osmini note[br]i tako dalje.

0:04:17.000,0:04:19.000
Tako da nam oznaka za takt

0:04:19.000,0:04:22.000
kaže da ima četiri četvrtine note[br]u svakom taktu,

0:04:22.000,0:04:22.000
jedna,

0:04:22.000,0:04:23.000
dve,

0:04:23.000,0:04:23.000
tri,

0:04:23.000,0:04:24.000
četiri;

0:04:24.000,0:04:24.000
jedna,

0:04:24.000,0:04:24.000
dve,

0:04:24.000,0:04:25.000
tri,

0:04:25.000,0:04:25.000
četiri

0:04:25.000,0:04:26.000
i tako dalje.

0:04:26.000,0:04:28.000
Ali kao što sam ranije rekao

0:04:28.000,0:04:29.000
ako se držimo ritma

0:04:29.000,0:04:31.000
postaje dosadno,

0:04:31.000,0:04:32.000
pa ćemo zameniti[br]neke četvrtine

0:04:32.000,0:04:34.000
drugim ritmovima.

0:04:34.000,0:04:36.000
Primetite kako iako se broj nota

0:04:36.000,0:04:37.000
u svakom taktu promenio,

0:04:37.000,0:04:40.000
ukupan broj udaraca nije.

0:04:41.000,0:04:45.000
Kako naše muzičko delo zvuči?

0:04:47.000,0:04:51.000
Zvuči OK, ali je možda[br]malo nepotpuno, zar ne?

0:04:51.000,0:04:52.000
Dodajmo još jedan instrument

0:04:52.000,0:04:53.000
koji ima svoju visinu tona i ritam.

0:04:54.000,0:04:56.000
E sad zvuči kao muzika.

0:04:57.000,0:04:59.000
Svakako, potrebno je vreme

0:04:59.000,0:05:00.000
da se naviknemo da je čitamo brzo

0:05:00.000,0:05:02.000
i sviramo na instrumentu[br]ono što vidimo,

0:05:02.000,0:05:04.000
ali sa strpljenjem i vremenom

0:05:04.000,0:05:06.000
možete da postanete sledeći Betoven

0:05:06.000,0:05:07.000
ili

0:05:07.000,0:05:08.000
Džastin Biber.

0:05:07.000,0:05:08.000