WEBVTT

00:00:06.826 --> 00:00:08.014
Dan je vreo

00:00:08.014 --> 00:00:10.366
i upravo ste ispili
nekoliko čaša vode naiskap,

00:00:10.366 --> 00:00:12.286
jednu za drugom.

00:00:12.286 --> 00:00:16.182
Iza naglog nagona koji se javlja
stoje dva organa u obliku zrna pasulja

00:00:16.182 --> 00:00:19.615
koja funkcionišu
kao fino podešeni unutrašnji senzori.

00:00:19.615 --> 00:00:22.095
Oni drže u ravnoteži količinu tečnosti
u vašem telu,

00:00:22.095 --> 00:00:24.112
otkrivaju otpadne materije u krvi

00:00:24.112 --> 00:00:26.766
i znaju kada da luče vitamine, minerale

00:00:26.766 --> 00:00:29.447
i hormone koji su vam potrebni
da biste preživeli.

00:00:29.447 --> 00:00:31.637
Pozdravite svoje bubrege.

00:00:31.637 --> 00:00:35.941
Glavna uloga ovih organa je
da se otarase otpadnih proizvoda

00:00:35.941 --> 00:00:38.672
i pretvore ih u mokraću.

00:00:38.672 --> 00:00:41.565
Osam litara krvi u telu
prolazi kroz bubrege

00:00:41.565 --> 00:00:44.877
između 20 i 25 puta dnevno,

00:00:44.877 --> 00:00:51.849
što znači da ovi organi ukupno filtriraju
oko 180 litara svakih 24 časa.

00:00:51.849 --> 00:00:54.675
Sastojci u vašoj krvi stalno se menjaju

00:00:54.675 --> 00:00:56.825
dok unosite hranu i piće,

00:00:56.825 --> 00:01:00.480
što objašnjava zašto bubrezi moraju
stalno da budu u pripravnosti.

00:01:00.480 --> 00:01:04.465
Krv ulazi u svaki bubreg kroz arterije
koje se granaju i granaju dok ne postanu

00:01:04.465 --> 00:01:09.609
sićušni sudovi koji se prepliću
sa posebnim unutrašnjim modulima

00:01:09.609 --> 00:01:11.478
koji se nazivaju nefronima.

00:01:11.478 --> 00:01:12.795
U svakom bubregu,

00:01:12.795 --> 00:01:17.534
milion ovih nefrona čini
moćnu mrežu filtera i senzora

00:01:17.534 --> 00:01:20.541
koja pažljivo filtrira krv.

00:01:20.541 --> 00:01:22.468
Ovde možemo videti koliko je prefinjen

00:01:22.468 --> 00:01:25.968
i precizan ovaj unutrašnji sistem.

00:01:25.968 --> 00:01:30.980
Kako bi filtrirao krv, svaki nefron
koristi dve moćne alatke:

00:01:30.980 --> 00:01:37.601
strukturu nalik grudvici, zvanu glomerulus
i dugačku vrpčastu cevčicu poput slamke.

00:01:37.601 --> 00:01:41.425
Glomerulus funkcioniše kao sito
i kroz cevčicu propušta

00:01:41.425 --> 00:01:45.248
samo neke sastojke,
poput vitamina i minerala.

00:01:45.248 --> 00:01:47.439
Posao ovog suda je onda da otkrije

00:01:47.439 --> 00:01:51.361
da li je bilo koji od tih sastojaka
potreban telu.

00:01:51.361 --> 00:01:54.858
Ukoliko jeste, ponovo se apsorbuje
u količini koja je telu potrebna,

00:01:54.858 --> 00:01:57.778
tako da ponovo može
da cirkuliše kroz krv.

00:01:57.778 --> 00:02:00.448
Ali krv ne nosi samo korisne sastojke.

00:02:00.448 --> 00:02:02.955
Ona sadrži i otpadni materijal.

00:02:02.955 --> 00:02:05.782
A nefroni moraju da smisle
šta sa njime da urade.

00:02:05.782 --> 00:02:09.134
Cevčice osete sastojke
koji nisu potrebni telu,

00:02:09.134 --> 00:02:12.460
poput uree, koji ostaju
nakon razbijanja proteina,

00:02:12.460 --> 00:02:15.518
i prusmeravaju ih u obliku mokraće
van bubrega

00:02:15.518 --> 00:02:19.118
i kroz dva duga kanala
koji se nazivaju uretrima.

00:02:19.118 --> 00:02:23.322
Cevčice prazne svoj sadržaj u bešiku

00:02:23.322 --> 00:02:26.536
i zauvek vas oslobađaju tog otpada.

00:02:26.536 --> 00:02:28.851
U toj mokraći ima i vode.

00:02:28.851 --> 00:02:31.701
Ukoliko buberzi otkriju
da je ima previše u vašoj krvi,

00:02:31.701 --> 00:02:34.984
kao na primer kada naiskap popijete
nekoliko čaša odjednom,

00:02:34.984 --> 00:02:38.970
oni šalju višak tečnosti ka bešici
kako bi se ona izbacila.

00:02:38.970 --> 00:02:41.508
Sa druge strane,
kada je nivo vode u krvi nizak,

00:02:41.508 --> 00:02:44.687
bubrezi vraćaju jedan njen deo
nazad u krvni sistem,

00:02:44.687 --> 00:02:48.280
što znači da u mokraću dospe manje vode.

00:02:48.280 --> 00:02:52.042
Zbog ovoga je mokraća žuća
kada ne unosite dovoljno vode.

00:02:52.042 --> 00:02:56.482
Kontrolisanjem vode, vaši bubrezi
dovode nivoe tečnosti u telu u ravnotežu.

00:02:56.482 --> 00:03:00.947
Ali ovaj čin finog balansiranja
nije jedina veština bubrega.

00:03:00.947 --> 00:03:03.966
Ovi organi imaju moć
da aktiviraju vitamin D

00:03:03.966 --> 00:03:08.566
kako bi se lučio hormon renin
koji podiže krvni pritisak

00:03:08.566 --> 00:03:11.259
i drugi hormon zvani eritropoietin

00:03:11.259 --> 00:03:14.667
koji povećava proizvodnju
crvenih krvnih zrnaca.

00:03:14.667 --> 00:03:19.353
Bez bubrega, naše telesne tečnosti
bi se otele kontroli.

00:03:19.353 --> 00:03:24.240
Svaki put kada bismo jeli, naša krv
dobila bi dozu nepročišćenih sastojaka.

00:03:24.240 --> 00:03:29.736
Ubrzo bi gomilanje otpada preopteretilo
naše sisteme i skončali bismo.

00:03:29.736 --> 00:03:32.955
Pored toga što čini da stvari teku glatko,

00:03:32.955 --> 00:03:34.975
svaki bubreg nas i drži u životu.

00:03:34.975 --> 00:03:38.639
Srećom po nas, posedujemo
dva ovakva magična zrna pasulja.