0:00:00.789,0:00:04.600 "Закони природе су заправо математичке мисли Бога". 0:00:04.862,0:00:07.523 Ово је цитат Еуклида из Александрије. 0:00:07.523,0:00:12.655 Он је био грчки математичар и филозоф који је живео око 300 године пре Христа. 0:00:12.655,0:00:19.691 Разлог зашто сам узео овај цитат је тај што се Еуклид сматра оцем геометрије. 0:00:19.691,0:00:22.663 Ово је згодан цитат, без обзира на ваше виђење Бога. 0:00:22.663,0:00:25.054 Без обзира да ли Бог постоји и без обзира на природу Бога. 0:00:25.054,0:00:27.516 Овај цитат нам говори нешто основно о природи. 0:00:27.516,0:00:31.649 Закони природе су заправо математичке мисли Бога. 0:00:31.649,0:00:35.016 Математика чини основу за све законе природе. 0:00:35.016,0:00:37.802 Реч "геометрија" има грчке корене. 0:00:37.802,0:00:40.983 "Гео" потиче од грчке речи за земљу. 0:00:40.983,0:00:44.211 "Метрија'' потиче од грчке речи за мерење. 0:00:44.211,0:00:47.183 Вероватно сте већ користили нешто као "метрички" систем. 0:00:47.183,0:00:50.132 Еуклид се сматра оцем геоматрије. 0:00:50.132,0:00:52.802 (не зато што је био први који је изучавао геометрију), 0:00:52.802,0:00:56.285 можете да замислите прва људска бића која су изучавала геометрију. 0:00:56.562,0:01:00.024 Они би можда изгледали као да гледају у две гранчице на земљи које изгледају некако овако. 0:01:00.024,0:01:02.462 Могли би да гледају и у други пар гранчица који изгледа некако овако. 0:01:02.462,0:01:05.178 И кажу: "Ово је више отворено. Каква је веза између њих?" 0:01:05.178,0:01:13.654 Или, би могли да гледају у дрво... могли би да гледају у дрво које је имало грану која је расла у страну. 0:01:13.654,0:01:18.274 Они би рекли: "Па, има нечег сличног између овог овде и оног тамо". 0:01:18.274,0:01:19.737 Или су се можда запитали: 0:01:19.737,0:01:26.123 "Која је размера или која је веза између дужине око круга и растојања по средини круга? 0:01:26.123,0:01:28.352 "Да ли је увек иста за све кругове? 0:01:28.352,0:01:31.812 "Да ли постоји начин да се будемо сигурни да је то заиста тачно?" 0:01:31.812,0:01:34.412 Онда дођемо до раних Грка, 0:01:34.412,0:01:39.010 који су почели да се много више интересују за стварчице из геометрије. 0:01:39.010,0:01:43.259 Када причамо о грчким математичарима као што је Питагора 0:01:43.259,0:01:45.535 (који је живео пре Еуклида). 0:01:45.535,0:01:54.511 Разлог због кога се Еуклид сматра оцем геометрије, и због ког људи често причају о "Еуклидској геометрији" је настао око 300. године п.н.е 0:01:54.511,0:01:59.832 (ова овде је слика Еуклида, коју је насликао Рафаело, али нико стварно не зна како је Еуклид изгледао 0:01:59.832,0:02:05.793 па чак ни када је рођен или када је умро, па је ово само Рафаелова импресија како је Еуклид могао да изгледа 0:02:05.793,0:02:08.383 док је предавао у Александрији). 0:02:08.383,0:02:14.397 Али, оно што чини Еуклида "Оцем геометрије" су његови списи "Еуклидови елементи". 0:02:14.397,0:02:21.263 "Еуклидови елементи" су у ствари уџбеник од 13 књига. 0:02:21.263,0:02:24.773 (можда и најпознатији уџбеник икада). 0:02:24.773,0:02:31.441 Оно што је он урадио у ових 13 књига је ригорозно, промишљено, логично марширање кроз 0:02:31.441,0:02:37.524 геометрију, теорију бројева, стереометрју (тродимензионалну геометрију). 0:02:37.524,0:02:40.682 Ово овде је насловна страна енглеског издања, 0:02:40.682,0:02:44.955 првог превода енглеског издања - "Еуклидови елементи". 0:02:44.955,0:02:47.532 То је урађено 1570. 0:02:47.532,0:02:51.851 Прво је, наравно, написана на грчком, а у средњем веку, 0:02:51.851,0:02:55.334 то знање је очувано од стране Арапа и затим преведено на арапски. 0:02:55.334,0:03:02.393 Коначно, у касном средњем веку преведено је на латински, а затим и на енглески. 0:03:02.393,0:03:05.806 Када кажем да је он "ригорозно марширао", мислим на то да Еуклид није само говорио 0:03:05.806,0:03:14.374 "квадрати над дужинама две странице правоуглог троугла ће бити једнаки квадрату 0:03:14.374,0:03:18.182 над хипотенузом..." и сличне ствари (ми се сада нећемо удубљивати шта то значи). 0:03:18.182,0:03:24.475 Он каже: "Не желим да будем срећан јер је ово вероватно тачно. Желим то и да докажем." 0:03:24.475,0:03:29.723 Оно што је урадио у "Елементима" (поготову у 6 томова о геометрији у равни), 0:03:33.215,0:03:37.721 је да је започео са основним претпоставкама. Започео је са основним претпоставкама. 0:03:37.721,0:03:43.747 Те основне претпоставке "геометријским речником" зову се "аксиоме" или "постулати". 0:03:43.747,0:03:51.549 Уз помоћ њих он је доказивао, изводио друге ставове или "правила" (њих некада зовемо "теореме"). 0:03:51.549,0:03:55.729 Онда би рекао: "Сада, знам. Ако је ово тачно и ако је ово тачно, онда и ово мора да је тачно." 0:03:55.729,0:03:58.492 Могао је да докаже и да неке ствари нису никада тачне. 0:03:58.492,0:04:01.255 Могао је да докаже да нешто неће бити тачно. 0:04:01.255,0:04:04.042 Не би само рекао: "Добро, сваки круг који нацртам има ове особине." 0:04:04.042,0:04:06.155 Рекао би: "Сада сам доказао да је то тачно." 0:04:06.155,0:04:11.402 И онда, након тога би могао да изводи друге ставове или "теореме" 0:04:11.402,0:04:14.096 (и ми можемо да узмемо неке оригиналне "аксиоме" да би то урадили). 0:04:14.096,0:04:17.068 Шта је посебно у вези тога је да то нико пре њега није тако радио. 0:04:17.068,0:04:23.477 Ригорозно доказано, без трунке сумње, за комплетно, широко примењено знање. 0:04:23.477,0:04:30.095 Значи, не само поједини доказ, ту и тамо. Он је то урадио за целокупан "скуп" знања. 0:04:30.884,0:04:39.692 Ригорозни "маршем" кроз материју, да би могао да сагради конструкцију од "аксиома" и "постуалата" и "ставова" и "теорема" 0:04:39.692,0:04:42.022 (теореме и ставови су у суштини иста ствар). 0:04:43.069,0:04:47.881 Скоро 2000 година после Еуклида (ово је невероватан активни живот за један уџбеник!) 0:04:47.881,0:04:55.427 људи вас нису сматрали образованим ако нисте прочитали и разумели Еуклидове "Елементе". 0:04:55.427,0:04:59.862 "Еуклидови елементи" (сама књига) је била друга по броју одштампаних примерака у западном свету, 0:04:59.862,0:05:01.581 после Библије. 0:05:01.581,0:05:04.344 Математички уџбеник је био други одмах после Библије. 0:05:04.344,0:05:07.943 Када се појавила прва штампарска преса, рекли су: "Добро, одштампаћемо Библију. Шта ћемо штампати следеће?" 0:05:07.943,0:05:09.940 "Хајде да одштампамо Еуклидове "Елементе."" 0:05:10.525,0:05:16.606 Да би показао да је она и даље важна и у реалтивно ближој прошлости (иако зависи да ли се слажемо да је 0:05:16.606,0:05:19.416 150-160 година ближа прошлост), 0:05:19.816,0:05:23.779 ово овде је оригинални цитат Абрахама Линколна (сигурно једног од великих 0:05:23.779,0:05:26.612 америчких председника). Ја баш волим ову слику Абрахама Линколна. 0:05:26.612,0:05:29.747 Ово је права Линколнова фотографија у касним 30-тим. 0:05:29.747,0:05:35.900 Он је био велики љубитељ "Еуклидових Елемената". Он их је заправо користио да "изоштри" свој ум. 0:05:35.900,0:05:38.872 Док је јахао свог коња он би читао "Еуклидове Елементе". Када би био у 0:05:38.872,0:05:40.777 Белој кући он би читао "Еуклидове Елементе". 0:05:41.207,0:05:43.795 А ово је баш директан Линколнов цитат: 0:05:43.795,0:05:48.415 "Док читам законе, у мислима ми се стално јавља реч "демонстрирати". 0:05:48.415,0:05:53.454 "Прво сам мислио да разумем њено значење, али убрзо сам се задовољио тиме да не разумем. 0:05:53.454,0:05:59.375 "Рекао сам сам себи: Шта ја то више радим када демонстрирам него кад промишљам и доказујем? 0:05:59.375,0:06:02.580 "По чему се "демонстрација" разликује од неког другог доказа..." 0:06:02.580,0:06:08.454 Дакле, Линколн каже да реч "демонстрација" означава нешто бише... доказ без сумње. 0:06:08.454,0:06:13.307 Нешто много ригорозније... више него просто добар осећај о нечему или промишљање о нечему. 0:06:13.307,0:06:17.998 "Консултовао сам Вебстеров речник..." (Вебстеров речник је постојао чак и у Линколново доба) 0:06:17.998,0:06:23.060 "... писало је да је то одређени доказ... доказ изван било какве сумње. Али нисам имао идеју 0:06:23.060,0:06:28.005 "каква је то врста доказа. Мислио сам да је много добрих ствари доказано без 0:06:28.005,0:06:32.649 "сумње у истинитост, без прибегавања било каквом додатном поступку доказивања, 0:06:32.649,0:06:35.668 "како сам ја разумео да је "демонстрација". 0:06:35.668,0:06:41.241 "Консултовао сам све речнике и одговарајуће књиге које сам могао да нађем, али без резултата. 0:06:41.241,0:06:45.676 "Као да су дефинисали реч "плаво" слепом човеку. 0:06:45.676,0:06:55.150 "На крају сам рекао: Линколне, никада не можеш бити адвокат ако не разумеш шта реч "демонстрирати" значи. 0:06:55.150,0:07:00.467 "Напустио сам Спрингфилд, отишао у кућу свог оца и остао тамо док нисам 0:07:00.467,0:07:04.345 успео да докажем сваки став из шест Еуклидових књига, и у сну. 0:07:04.345,0:07:06.806 (То се односи на шест књига из геометрије равни.) 0:07:06.806,0:07:11.868 "... Тада сам открио шта реч "демонстрирати" значи и вратио сам се на моје студије права." 0:07:11.868,0:07:17.348 Дакле, један од највећих америчких председника свих времена је схватио, да би, ако жели да буде добар адвокат, 0:07:17.348,0:07:24.128 требао да разуме... требао да уме да докаже сваки став из шест књига "Еуклидових Елемената" 0:07:24.128,0:07:30.885 и у сну. Такође, када је био у Белој кући он је наставио то да ради како би "оштрио" свој ум 0:07:30.885,0:07:32.954 и постао сјајан председник. 0:07:33.447,0:07:36.922 Према томе, оно што ћемо радити у плејлисти из геометрије је управо то. 0:07:36.922,0:07:42.806 Оно што ћемо да учимо... размишљаћемо како да "ригорозно" докажемо нешто? 0:07:42.868,0:07:49.624 Ми ћемо у суштини - у мало модернијем облику - изучавати оно што је Еуклид изучавао 2300 година раније. 0:07:49.624,0:07:59.812 Да заиста затегнемо наше расуђивање о различитим ставовима и да будемо сигурни да када нешто кажемо, 0:07:59.812,0:08:01.972 да можемо заиста и да докажемо оно што смо рекли. 0:08:01.972,0:08:06.388 Ово је заиста једна од најосновнијих, "правих" математичких ствари које ћемо радити. 0:08:06.388,0:08:08.525 Аритметика је у ствари само израчунавање. 0:08:08.525,0:08:12.820 Сада, у геометрији, (а оно што ћемо ми да радимо је еуклидска геометрија) 0:08:12.820,0:08:17.000 ово је баш оно чиме се бави права математика. 0:08:17.000,0:08:21.388 Формирање претпоставки, а затим извођење нових чињеница из тих претпоставки.