Dakle, što je empatija?

I zašto se monogo razlikuje od simpatije?

Empatija povezuje,
dok simpatija rastavlja veze.

Empatija je vrlo interesantna.
Teresa Wiseman je zdrastveni znanstvenik

koja je studirala profesije,
veoma različite profesije,

gdje je empatija relevantna,
i došla je do 4 kvalitete empatije:

perspektivno sagledanje;

sposobnost da se sagleda
perspektiva druge osobe

ili prepoznavanje njihove perspektive
kao njihove istine;

kloniti se osudjivanja,
nije lako kada uživate u tome

onoliko koliko vecina nas uživa;

prepoznavanje emocija
drugih ljudi i razumevanje.

Empatija je saosecati se sa ljudima

i ja uvek mislim o empatiji
kao o vrsti skrivenog prostora,

kada je neko u dubokoj rupi i vice sa dna:

"Zaglavljen sam, mracno je, skrhan sam".

I onda pogledamo i kažemo:

"Hej", sidjemo,

"Znam kako je biti ovde dole,

i niste sami."

Simpatija je: "Ooo, loše je, hm?"

"Aaaaah, ne, želiš sendvic?"

Empatija je izbor, i to ranjiv izbor,

jer, kako bi se povezala sa vama,
moram da se povežem

sa necim u sebi,
necim što poznaje taj osecaj.

Retko, ako ikad,
empatican odgovor pocinje sa "barem".

I mi to radimo sve vreme, jer znate šta?

Neko je upravo podelio sa nama
nešto što je neverovatno bolno

i trudimo se da ulepsamo to.
Ja ne mislim da je to glagol.

Ali ga koristim kao jedan.
Trudimo se da ipak ulepsamo to.

- "Imala sam spontani pobacaj."
- "O, barem znate da možete zatrudneti."

- "Mislim da se moj brak raspada."
- "Barem, imate brak."

- "Džon ce biti izbacen iz škole."
- "Bar je Sara odlican ucenik."

Ali jedna od stvari koje mi ponekad radimo,
u pogledu veoma teških razgovora,

je da se trudimo da poboljšamo stvari.
Ako podelim nešto sa vama,

što je veoma teško radije bih da kažete:

"Ja ni ne znam šta da kažem sada,
samo mi je tako drago da ste mi rekli".

Jer, istina je, retko može
odgovor napraviti nešto bolje.

Ono što cini nešto boljim je veza.