Bilo je veoma mnogo priče
nedavno, ili definitivno
tokom poslednjih nekoliko godina,
o ideji inteligentnog
dizajna i kako se poredi
sa evolucijom.
I moj cilj u ovam videu
nije da se uđe u tu
diskusiju, ili, to se zapravo
pretvorilo u argument u
mnogim krugovima, ali zaista,
moj najbolji pokušaj je da se
pomire ova dva pojma.
Dakle, ideja koja stoji iza inteligentnog
dizajna je zaista da postoje
neke stvari koje vidimo u
našem svetu koje su upravo toliko
neverovatne da je teško da poverujemo da su
proizvod nekoliko slučajnih procesa.
Primer je ljudsko oko,
koje je zaista "uređaj" koji uliva strahopoštovanje.
Možete ga zvati organi ili mašina.
Kako god da ga zovete, ono radi veoma
neverovatne stvari.
Može fokusirati na različitim daljinama.
Svetlo koje prima fokusira na pravom mestu i
potom postoje retinalni nervi i imate dva oka
kao što postoje u stereoskopskoj projekciji.
Možete videti boje, potom se možete adaptirati ne svetlo
i mrak, tako da je ljudsko oko zaista za strahopoštovanje.
A argument je da, gledajte, kako je moguće da je
ovo kreacija mnoštva slučajnih procesa?
I cilj nije da pratim trag evolucije
oka, ali napraviću malu digresiju da evolucija
i prirodna selekcija, i više volim tu reč prirodna
selekcija zato što je
to aktivan proces.
Prirodna selekcija deluje eonima i eonima vremena,
i mi vidimo dokaze o promenama u svetu
drugačijim tipovima očiju.
U stvari, svi dokazi pokazuju da ljudsko oko nije
savršeno, i da ima varijacija.
Mislim, svi znamo da je neko kratkovid, neko je
dalekovid.
Imamo astigmatizam. Vremenom se pogoršava.
Ljudi dobijaju kataraktu, tako da ima niz stvari
koje mogu da se iskomplikuju sa ljudskim okom.
Ne koristim ovo kao pobijanje, samo pokazujem da
postoji varijacija, čak i tamo u šta verujem da je
istinski neverovatan deo biologije.
I čak i ako odete izvan ljudskog sveta, postoji
očigledno širok spektar očiju.
Imate ribe na dnu okeana koje imaju oči koje
su samo senzori za svetlo, koje jedva da mogu da kažu
- i neki insekti su isto takvi - da li je
svetlo ili toplota oko njih, ništa
zapravo više od toga.
I na kraju spektra, daleko bolje od
ljudi, imate neke ptice i neke vrste
noćnih bića koja mogu da vide u mraku.
Znate, možda ima nekih - zapravo, sve mačke
imaju taj reflektujući materijal u njihovom oku koji im omogućava da
imaju mnogo bolji noćni vid, tako da su u tom pogledu superiorne
u odnosu na ljude, a vide isto tako dobro kao ljudi tokom
dana.
Imate neke ptice koje mogu da vide sa mnogo više vizuelne
jasnoće na mnogo većoj udaljenosti od ljudi, tako
da, nema savršenog oka.
Tako da, malo ću se osvrnuti na teološke argumente
ovde, i za vas koji gledate moje video zapise, znate da
sam ja neko ko je udaljen od teoloških argumentacija,
mada ću možda napraviti i filozofsku play listu jednom,
i hoću da budem veoma oprezan da nekoga ne uvredim
jer mi to zaista, iskreno
iskreno, nije namera.
Cela poenta koju želim da pokažem je da, gledajte, ako vi
verujete u Boga, i neću sada da se suprotstavljam tom argumentu
u ovom videu, ali to je donekle, rekao bih,
gotovo nipodaštavajuće da postoji neko svemoguće biće i reći
da ovo ljudsko oko, tako nekako mnogo daje na važnosti
nama kao individuama..
Uvek mislim da religija -- i zapravo nauka.
Zapravo sve.
Mislim, trebalo bi da budemo spokojni (zadovljni) našim životima, i trebalo bi da postoji
shvatanje da mi, kao ljudi, stvarno - ovo nije
savršenstvo, i implicira da je ovo najbolje što
savršeni svemogući može da
proizvede je nekako zapravo nipodaštavajuće.
Daću vam drugi primer.
Daću vam primer, i upotrebiću svoj inženjerski
šešir ovde.
I opet, želim da budemo veoma jasan.
Moj cilj ovde nije da kažem, znate, hej pogledajte,
evolucija, slučajni procesi, to po sebi, ne postoji
Bog, i morate živeti sa tim.
Ne, to nije moja poenta.
Zapravo pravim suprotan argument, da
vera u Boga ne bi dovela do Boga koji - vera u
univerzalnog, svemogućeg Boga koji
kreira sve, koji dizajnira sve deliće,
I nadalje, nesavršenosti koje vidimo
oko nas bi - i posebno zato što vidimo
varijacije i koje su odabrane za to.
Mislim, ne možemo se fokusirati samo na oko..
Možemo da se fokusiramo i na viruse i rak, i
morali bismo da pričamo o Bogu koji dizanira svaku
verziju dela DNK koje vidimo,
zato što ako neko priča o dizajniranju oka, znamo
da je oko bioprodukt DNK, znamo da je DNK
sekvenca delova parova, znate, ATG, C, A i znate,
milijarde i milijare istih.
I ako pričamo o dizajnu, pričali bismo
zapravo o dizajnu sekvence (jednog delića).
I znamo da u mnogim delovima, postoji
dosta buke tamo..
Znamo da mnogo toga dolazi od primitivnih virusa duboko
u prošlosti.
Dakle argument koji dajem ovde je da damo
kredit svemogućem sistemu, makar po mom mišljenju, sistemu
koji dolazi veoma jednostavne elegantne osnovne ideje kao
što je prirodna selekcija i varijacije, da u našoj DNK,
mi to zovemo mutacije, u zakonima fizike i
hemije, i onih, od onih jednostavnih i elegantno osnovnih
ideja, stvara se kompeksnost.
Tako da ova ideja i ovo je ono što zaista evolucija
predstavlja je, gledajte, naš univerzum je ovaj dubok
svet, ovo duboko okruženje, je od
ovih osnovnih, divih ideja, imamo ove kompleksnosti
u strukturi koja je istinski,
istinski, zaista inspirativna i zaslužuje strahopoštovanje.
To je ono što po mom mišljenju, o čemu evolucija govori.
I po mom mišljenu, iako sam inženjer, govori o
višoj formi dizajna.
To govori o mnogo dubljem dizajnu.
Tako da ceo ovaj video, ceo argument, je da ako neko zaista
veruje u Boga, i, znate, neću da zauzimam
strane u ovom videu, i Bog koji govori o
lepoti i eleganciji i beskrajno je moćan, onda ova
ideja zakona i fizike i hemije i prirodne
selekcije, koje zaista, mislim, znate, kada sam pričao
o prirodnoj selekciji u prethodnom video
mislim da ćete shvatiti da se radi o zdravom razumu.
Ovo je veoma dubok dizajn i govori
o umetnosti dizajnera suprotno dizajniranju svakog od
delova ponaosob.
I ono što je još mnogo dublje od samog dizajna je to
da je toliko prilagodljiv.
Ako postoji neki problem u okruženju, onda druge
varijacije prežive češće.
I to je nepromenjivo, ta savršenost, nijedna
instanca ne može da uperi prstom i kaže ovo je najviši
stepen koji dizajn može da dosegne.
To je uvek - ne želim da kažem postaje bolje.
Uvek postaje prilagodljivo okruženju kako se
menja, i to je za mene bolji dizajn.
I sada, samo da nastavim, I hoću da budem
veoma jasan.
Ova cela ideja je da se podigne standard od onoga
što se očekuje od dizajna.
Tako da pokaže druga mesta i druge lokacije u
nauci i marematici gde ovo takođe nadolazi.
I najbolji primer za ovo su fraktali.
Mnogi od vas su videli -- ovo je Mandelbrot
set, veoma poznat set fraktala.
Neizmerno je kompleksan.
Zapravo, možete zumirati Mandelbroov set
do neviđenih razmera, i odaljiti, postaje beskonačno
kompleksan, i možete ga istraživati neograničeno.
Ali prava lepota, istinska lepota je da se sve ovo
može objasniti jednom jednačinom, jednom skoro
šokantno jednostavnom jednačinom, i to je. Sledeći Z je jednak
prethodnom Z na kvadrat plus 1.
I vi ste sad kao znaš, Sal, počeo si da pričaš o
inteligentnom dizajnu i evoluciji i sve to.
Zašto sada odjednom prelaziš na fraktale?
Poenta koju želim da dam je ako imate dva
dizajnera i jedan ode da nacrta set isto ovako
fraktal deo po deo i kaže, znate evo ja ću
da ofarbam ovo u braon i ovo u plavo i
ovaj krug ću da nacrtam sa ovim krugom
mislili biste da je neverovatan slikar.
Primer, ako biste otišli kod nekoga 300 godina pre
da mu pokažete ovo, rekao bi da je ovo
najlepše delo koje je ikada iko mogao
da osmisli, zato što je toliko beskrajno kompleksno.
Ali sada znamo da se ovo može kompletno objasniti
jednostavnom jednačinom, bukvalno.
Od vas koje interesuje, sve što rade,
ovo je kompleksno okno, počinju od nule --
izvinite, ne plus 1, plus C.
Dozvolite mi da budem jasan.
Ovo je jednačina plus C.
Dakle, za svaku tačku na kopleksnom oknu, stavite
tačku za C, i onda krenete od nule i nastavite
da radite tako
Tako da kažete NULA na kvadrat plus daj broj, taj kompeksan
broj, je jednak tome.
Onda stavite ovo ovde i "uradite" taj broj
na kvadrat plus taj kompleksan broj. i uradite opet.
I radite tako iznova i iznova.
I ispadne da neki brojevi ne idu do beskraja i ti
brojevi su crni.
Oni su deo Mandelbroovog seta.
A potom brojevi koji idu do beskraja, kako iterirate
na formuli, bojite ih kako brzo odlaze do
beskraja, i to kreira ovaj beskrajno prelep i
kompleksan obrazac (mustru).
E sada, ako kažete da je ovo mnogo dublji dizajn, i
možete pitati bilo kog inženjera, po mom mišljenju, ovo je
najdublji (najsveobuhvatniji) dizajn.
Zbog svoje jednostavnosti i elegancije, opisuje
nešto beskonačne kompleksnosti.
Nije to samo fokus na posebnom, to je fokus
na "meta" nivou.
Fokus je na kreiranju ideje od koje je ovo samo
primer.
Štagod, ovo je možda video koji me možda udaljava
od nauke i možda se fokusiram malo na
više rekao bih
metafizičkom ili nečemu za strahopoštovanje.
Ali cela poenta je da nabacim malu
ideju kako da pomirite ove pojmove.
Da evolucija, ta slučajnost, ne priča o
bezbožnom univerzumu, iako neću da
zauzimam strane.
Govori o mnogo dubljem Bogu, po mom mišljenju.
Štagod, izvinite što sam bio slobodan, i
hoću da budem jasan, ne želim da uvredim ničiji
senzibilitet, ali sam hteo da ubacim
tu ideju ovde.
Vidimo se u sledećem videu.