Године 1879, археолог-аматер, Марселино Санс де Саутуола, и његова млада ћерка, Марија, истраживали су тамну пећину на северу Шпаније. Када је Марија одлутала сама, открила је нешто невероватно. Стајали су унутар места древне уметности, а зидови и таванице су били украшени праисторијским сликама и гравурама које су биле старе од 19 000 до 35 000 година. Слични трагови наших предака су очувани у пећинама широм света. Најстарије које смо нашли су насликани чак и пре 40 000 година. Шта нам ове слике говоре о уму древних људи и животима њихових стваралаца? Ови рани уметници су мешали минерале, глину, угаљ и окер са пљувачком или животињском машћу да би створили боје. Цртали су рукама и алатима, као што су парчићи маховине, гранчице, кости и коса. У многим случајевима њихове слике прате контуре пећине да би створиле дубину и сенку. Најчешће су сликани геометријски облици, а затим следе велики сисари, као што су бизони, коњи, мамути, јелени и вепрови. Људски ликови се ретко јављају, као и повремени отисци шака. Неки су имали теорије да су ова уметничка дела насликали ловци или свети људи у стању налик трансу. Нашли смо примере које су насликали мушкарци, жене, па чак и деца. А зашто су створили ова уметничка дела? Можда зато што су документовали оно што су знали о природи, налик модерним научницима, или зато што су обележавали територију племена. Можда су ове слике биле врхунац светих ловачких ритуала или спиритуалних путовања. А можда су стварана због уметности, чистог уживања и испуњења због стварања? Као и код многих нерешених мистерија из древног света, можда никада нећемо са сигурношћу сазнати, то јест, осим у случају да откријемо временску машину. Али, иако су одговори и даље недостижни, ове слике су наши најранији докази људске комуникације који сведоче о постојању људске креативне способности хиљаде година пре писаног језика. Оне су посебан визуелни језик који замишља живот изван себе, као и модерне уметничке форме, од графита и слика до анимираних пећина у виртуелној стварности.