Године 1879, археолог-аматер,
Марселино Санс де Саутуола,
и његова млада ћерка, Марија,
истраживали су
тамну пећину на северу Шпаније.
Када је Марија одлутала сама,
открила је нешто невероватно.
Стајали су унутар места древне уметности,
а зидови и таванице су били украшени
праисторијским сликама и гравурама
које су биле старе
од 19 000 до 35 000 година.
Слични трагови наших предака
су очувани у пећинама широм света.
Најстарије које смо нашли
су насликани чак и пре 40 000 година.
Шта нам ове слике говоре
о уму древних људи
и животима њихових стваралаца?
Ови рани уметници су мешали
минерале, глину, угаљ и окер
са пљувачком или животињском машћу
да би створили боје.
Цртали су рукама и алатима,
као што су парчићи маховине,
гранчице, кости и коса.
У многим случајевима
њихове слике прате контуре пећине
да би створиле дубину и сенку.
Најчешће су сликани геометријски облици,
а затим следе велики сисари,
као што су бизони, коњи,
мамути, јелени и вепрови.
Људски ликови се ретко јављају,
као и повремени отисци шака.
Неки су имали теорије
да су ова уметничка дела насликали ловци
или свети људи у стању налик трансу.
Нашли смо примере које су насликали
мушкарци, жене, па чак и деца.
А зашто су створили ова уметничка дела?
Можда зато што су документовали
оно што су знали о природи,
налик модерним научницима,
или зато што су обележавали
територију племена.
Можда су ове слике биле врхунац
светих ловачких ритуала
или спиритуалних путовања.
А можда су стварана због уметности,
чистог уживања и испуњења због стварања?
Као и код многих нерешених
мистерија из древног света,
можда никада нећемо са сигурношћу сазнати,
то јест, осим у случају
да откријемо временску машину.
Али, иако су одговори и даље недостижни,
ове слике су наши најранији докази
људске комуникације
који сведоче о постојању
људске креативне способности
хиљаде година пре писаног језика.
Оне су посебан визуелни језик
који замишља живот изван себе,
као и модерне уметничке форме,
од графита и слика до анимираних пећина
у виртуелној стварности.