WEBVTT

00:00:07.187 --> 00:00:11.372
Постоји нешто везано за физику

00:00:11.396 --> 00:00:15.396
што ме је стварно мучило
још од времена када сам био дете.

00:00:17.110 --> 00:00:18.919
Везано је за питање

00:00:18.943 --> 00:00:22.077
које научници постављају
већ скоро 100 година

00:00:22.111 --> 00:00:23.280
без одговора.

00:00:25.208 --> 00:00:28.218
Како се најмање ствари у природи,

00:00:28.242 --> 00:00:30.395
честице квантног света,

00:00:30.419 --> 00:00:33.450
уклапају уз највеће ствари у природи -

00:00:33.474 --> 00:00:36.721
планете, звезде и галаксије
које на окупу држи гравитација?

00:00:37.350 --> 00:00:40.123
Као дете сам пуно размишљао
о оваквим питањима.

00:00:40.147 --> 00:00:43.039
Проводио сам време
са микроскопима и електромагнетима,

00:00:43.063 --> 00:00:45.258
читао о силама малих честица

00:00:45.282 --> 00:00:46.616
и квантној механици

00:00:46.640 --> 00:00:50.204
и дивио се томе колико су се добро
ти описи уклапали

00:00:50.228 --> 00:00:51.398
у наша запажања.

00:00:52.320 --> 00:00:53.903
Затим сам гледао у звезде,

00:00:53.927 --> 00:00:56.321
читао о томе колико добро
разумемо гравитацију

00:00:56.355 --> 00:00:59.825
и мислио да сигурно постоји
некакав елегантан начин

00:00:59.849 --> 00:01:02.494
да се ова два система уклопе.

00:01:03.121 --> 00:01:04.522
Међутим, није га било,

00:01:05.713 --> 00:01:06.683
а књиге су говориле:

00:01:06.707 --> 00:01:10.140
„Да, веома добро разумемо
ова два света одвојено,

00:01:10.164 --> 00:01:12.774
али када покушамо
да их повежемо математички,

00:01:12.798 --> 00:01:14.128
све се распадне.“

00:01:14.974 --> 00:01:16.284
Током 100 година,

00:01:16.308 --> 00:01:21.130
ниједна од идеја везаних за решавање
ове катастрофе у физици, у основи,

00:01:21.160 --> 00:01:23.174
није подупрта доказима.

00:01:24.221 --> 00:01:25.875
За моју малену, стару верзију,

00:01:25.909 --> 00:01:27.849
за малог, радозналог, скептичног Џејмса,

00:01:27.893 --> 00:01:30.761
ово је био крајње
незадовољавајући одговор.

00:01:32.101 --> 00:01:34.334
Дакле, и даље сам скептично детенце.

00:01:34.358 --> 00:01:38.168
Хајде да брзо прескочимо период
до децембра 2015. године,

00:01:39.129 --> 00:01:42.783
када сам се нашао усред света физике

00:01:42.783 --> 00:01:44.567
који се окренуо наглавачке.

00:01:46.099 --> 00:01:49.389
Све је кренуло када смо у ЦЕРН-у
видели нешто интригантно у подацима -

00:01:49.413 --> 00:01:51.717
наговештај нове честице,

00:01:51.741 --> 00:01:55.957
наговештај могућег невероватног
одговора на ово питање.

00:01:57.877 --> 00:02:00.004
Тако, и даље сам скептично дете, мислим,

00:02:00.028 --> 00:02:02.161
али сада сам ловац на честице.

00:02:02.185 --> 00:02:05.468
Физичар сам у ЦЕРН-овом
Великом хадронском сударачу,

00:02:05.492 --> 00:02:09.143
највећем научном експерименту
који је икада покренут.

00:02:09.977 --> 00:02:13.342
То је тунел од 27 километара
на граници Француске и Швајцарске,

00:02:13.366 --> 00:02:15.276
закопан 100 метара испод земље.

00:02:15.310 --> 00:02:16.154
У овом тунелу

00:02:16.168 --> 00:02:20.471
користимо суперпроводне магнете
хладније од свемира

00:02:20.495 --> 00:02:23.626
да бисмо убрзали протоне
до скоро брзине светлости

00:02:23.650 --> 00:02:27.427
и сударамо их милион пута у секунди,

00:02:27.451 --> 00:02:30.277
а затим прикупљамо остатке ових судара

00:02:30.291 --> 00:02:34.262
да бисмо трагали за новим,
неоткривеним елементарним честицама.

00:02:34.827 --> 00:02:37.831
Биле су потребне деценије рада
на његовом дизајну и конструкцији

00:02:37.831 --> 00:02:40.347
од стране хиљаде физичара
са свих страна света,

00:02:40.371 --> 00:02:42.912
а лета 2015. године

00:02:42.936 --> 00:02:46.360
морали смо непрестано да радимо
да бисмо покренули сударача

00:02:46.384 --> 00:02:50.851
уз највећу енергију коју су људи
икада користили у експерименту сударања.

00:02:51.835 --> 00:02:54.358
Велика енергија је важна

00:02:54.382 --> 00:02:56.329
јер за честице постоји еквиваленција

00:02:56.343 --> 00:02:58.794
између масе и енергије честице,

00:02:58.818 --> 00:03:01.279
а маса је само број
који је тамо поставила природа.

00:03:02.048 --> 00:03:03.486
Да бисмо открили нове честице,

00:03:03.510 --> 00:03:05.566
морамо да стигнемо до ових већих бројева,

00:03:05.566 --> 00:03:06.656
а да бисмо то учинили,

00:03:06.656 --> 00:03:09.124
морамо да изградимо
већи сударач са већом енергијом,

00:03:09.124 --> 00:03:11.499
а највећи сударач са највећом енергијом

00:03:11.523 --> 00:03:12.989
је Велики хадронски сударач.

00:03:14.371 --> 00:03:19.270
Затим сударамо протоне
неколико трилиона пута

00:03:19.294 --> 00:03:23.578
и веома полако прикупљамо податке
месецима и месецима.

00:03:24.913 --> 00:03:29.248
Затим се нове честице могу појавити
међу нашим подацима као испупчења,

00:03:29.272 --> 00:03:31.717
мале девијације од онога што се очекује,

00:03:31.741 --> 00:03:35.708
мали скупови података који чине
да глатка линија више није тако глатка.

00:03:36.479 --> 00:03:38.200
На пример, ово испупчење,

00:03:39.110 --> 00:03:41.643
након вишемесечног прикупљања
података 2012. године,

00:03:41.667 --> 00:03:43.796
водило је ка открићу Хигсове честице,

00:03:43.820 --> 00:03:45.025
Хигсовог бозона,

00:03:45.049 --> 00:03:48.414
и ка Нобеловој награди
за потврду о његовом постојању.

00:03:50.072 --> 00:03:53.630
Овај скок у енергији 2015. године

00:03:54.638 --> 00:03:57.930
био је најбољa шансa
коју смо као врста икада имали

00:03:57.974 --> 00:03:59.451
за откривање нових честица;

00:03:59.485 --> 00:04:01.597
нових одговора на стара, отворена питања,

00:04:01.631 --> 00:04:04.272
јер смо користили
скоро два пута већу енергију

00:04:04.272 --> 00:04:06.724
него када смо открили Хигсов бозон.

00:04:06.748 --> 00:04:10.489
Многе моје колеге су радиле
током читаве каријере за овај тренутак

00:04:10.513 --> 00:04:12.589
и, искрено, за моју малу,
радозналу верзију,

00:04:12.613 --> 00:04:15.393
ово је био тренутак
који сам чекао читав свој живот.

00:04:15.417 --> 00:04:17.688
Значи, 2015. година је била година акције.

00:04:18.754 --> 00:04:20.964
Тако је јуна 2015. године

00:04:21.712 --> 00:04:24.371
сударач поново укључен.

00:04:25.140 --> 00:04:28.017
Моје колеге и ја смо престали
да дишемо и грицкали смо нокте,

00:04:28.041 --> 00:04:30.552
а онда смо коначно видели
прве сударе протона

00:04:30.576 --> 00:04:32.532
уз највећу енергију икада искоришћену.

00:04:32.556 --> 00:04:34.632
Аплауз, шампањац, славље.

00:04:34.656 --> 00:04:38.252
Ово је била прекретница за науку,

00:04:38.276 --> 00:04:42.898
а нисмо имали појма шта ћемо наћи
у овим потпуно новим подацима.

00:04:46.090 --> 00:04:48.458
Неколико недеља касније
нашли смо ново испупчење.

00:04:50.292 --> 00:04:51.968
Није то било велико испупчење,

00:04:52.952 --> 00:04:55.148
али је било довољно велико
да се заинтригирате.

00:04:55.148 --> 00:04:57.639
Међутим, на скали заинтригираности
од један до десет,

00:04:57.639 --> 00:05:00.007
ако 10 указује на то
да сте пронашли нову честицу,

00:05:00.007 --> 00:05:02.224
ова заинтригираност је била четворка.

00:05:02.248 --> 00:05:03.398
(Смех)

00:05:04.532 --> 00:05:09.627
Провео сам сате, дане, недеље
на тајним састанцима,

00:05:09.627 --> 00:05:12.127
расправљајући се са колегама
о овом малом испупчењу,

00:05:12.151 --> 00:05:15.421
док смо га чачкали и боцкали
најокрутнијим експерименталним штапићима

00:05:15.421 --> 00:05:17.858
да бисмо видели да ли може
да издржи испитивање.

00:05:17.878 --> 00:05:21.549
Међутим, чак и након грозничавог рада
од неколико месеци,

00:05:21.573 --> 00:05:24.005
а спавали смо у канцеларијама
и нисмо одлазили кући,

00:05:24.029 --> 00:05:26.106
вечерали смо чоколадице,

00:05:26.130 --> 00:05:27.700
испијали огромне количине кафе -

00:05:27.724 --> 00:05:31.967
физичари су машине
које претварају кафу у дијаграме -

00:05:31.991 --> 00:05:33.390
(Смех)

00:05:33.414 --> 00:05:35.950
Ова малена избочина није хтела да нестане.

00:05:36.804 --> 00:05:38.942
Тако, након неколико месеци,

00:05:38.966 --> 00:05:42.676
представили смо нашу малу избочину свету
уз веома јасну поруку -

00:05:43.467 --> 00:05:46.268
ова мала избочина је интересантна,
али није дефинитивна,

00:05:46.292 --> 00:05:49.881
па хајде да је пратимо
док прикупљамо још података.

00:05:49.912 --> 00:05:52.973
Дакле, покушавали смо да будемо
изузетно опуштени у вези са овим,

00:05:53.563 --> 00:05:55.751
а свет је ово прихватио.

00:05:56.483 --> 00:05:58.115
Новинарима се ово свидело.

00:05:58.835 --> 00:06:01.204
Људи су говорили да их подсећа
на малу избочину

00:06:01.204 --> 00:06:04.631
која се указала на путу
ка откривању Хигсовог бозона.

00:06:04.631 --> 00:06:07.989
Боље од тога, моје колеге теоретичари -

00:06:08.648 --> 00:06:10.965
волим моје колеге теоретичаре -

00:06:10.989 --> 00:06:14.601
моје колеге теоретичари су написали
500 радова о овој малој избочини.

00:06:14.625 --> 00:06:16.080
(Смех)

00:06:16.674 --> 00:06:20.640
Свет физике честица окренуо се наглавачке.

00:06:21.845 --> 00:06:26.081
Ипак, шта је то везано
за ову посебну избочину

00:06:26.081 --> 00:06:30.201
што је проузроковало
да хиљаде физичара постане узнемирено?

00:06:31.556 --> 00:06:33.482
Ова мала избочина је била јединствена.

00:06:34.298 --> 00:06:35.667
Указивала је на то

00:06:35.691 --> 00:06:38.517
да видимо неочекивано велики број судара

00:06:38.517 --> 00:06:41.902
чији су се остаци састојали
од само два фотона,

00:06:41.902 --> 00:06:43.336
две честице светлости,

00:06:43.360 --> 00:06:44.597
а то је ретко.

00:06:45.099 --> 00:06:47.789
Судари честица нису као судари аутомобила.

00:06:47.813 --> 00:06:49.332
Подлежу другачијим правилима.

00:06:49.356 --> 00:06:51.970
Када се две честице сударе
приближно брзином светлости,

00:06:51.970 --> 00:06:53.451
сцену преузима квантни свет,

00:06:53.475 --> 00:06:54.735
а у квантном свету

00:06:54.759 --> 00:06:57.952
ове две честице
накратко могу да створе нову честицу

00:06:57.976 --> 00:07:00.620
која живи мајушни део секунде

00:07:00.620 --> 00:07:03.525
пре него што се разложи на честице
које погађају наш детектор.

00:07:03.525 --> 00:07:07.090
Замислите судар аутомобила
при ком двоја кола нестану након судара,

00:07:07.114 --> 00:07:09.383
бицикл се појављује на њиховом месту -

00:07:09.407 --> 00:07:10.478
(Смех)

00:07:10.502 --> 00:07:12.967
а затим бицикл у експлозији
створи два скејтборда

00:07:12.967 --> 00:07:14.168
који погоде наш детектор.

00:07:14.192 --> 00:07:15.571
(Смех)

00:07:15.595 --> 00:07:17.548
Надамо се, не и буквално.

00:07:17.572 --> 00:07:18.914
Веома су скупи.

00:07:20.291 --> 00:07:24.039
Појава да само два фотона
погоде наш детектор је веома ретка.

00:07:24.063 --> 00:07:27.785
А због посебних квантних својстава фотона,

00:07:27.809 --> 00:07:31.597
постоји веома мали број
могућих нових честица,

00:07:31.621 --> 00:07:33.118
ових митских бицикала,

00:07:33.142 --> 00:07:35.385
које могу створити само два фотона.

00:07:35.912 --> 00:07:38.748
Али једна од ове две опције је огромна,

00:07:38.772 --> 00:07:41.608
а у вези је са старим отвореним питањем

00:07:41.632 --> 00:07:44.154
које ме је мучило
док сам био мајушно дете,

00:07:44.178 --> 00:07:45.538
о гравитацији.

00:07:47.956 --> 00:07:50.718
Можда вам гравитација
делује невероватно снажно,

00:07:50.742 --> 00:07:54.842
али је заправо блесаво слаба
ако се упореди са другим природним силама.

00:07:54.866 --> 00:07:57.497
Накратко могу да победим
гравитацију док скачем,

00:07:58.490 --> 00:08:01.333
али не могу да покупим протон са длана.

00:08:02.563 --> 00:08:05.779
Снага гравитације у поређењу
са другим природним силама?

00:08:06.580 --> 00:08:08.770
Десет на минус тридесет девет.

00:08:08.794 --> 00:08:11.225
То је децимала коју прати 39 нула.

00:08:11.225 --> 00:08:12.276
Још горе од тога,

00:08:12.276 --> 00:08:15.397
све друге познате природне силе
су савршено описане

00:08:15.397 --> 00:08:17.624
кроз нешто што називамо
„стандардним моделом“,

00:08:17.648 --> 00:08:20.717
што је тренутно наш најбољи опис
природе у најмањим размерама,

00:08:20.717 --> 00:08:21.517
а искрено,

00:08:21.517 --> 00:08:26.328
то је и једно од најуспешнијих
људских достигнућа,

00:08:26.328 --> 00:08:30.500
осим гравитације, која није присутна
у стандардном моделу.

00:08:30.524 --> 00:08:31.674
Лудо је.

00:08:32.145 --> 00:08:35.246
Као да је већи део гравитације нестао.

00:08:36.494 --> 00:08:38.160
Осећамо њене делиће,

00:08:38.184 --> 00:08:39.861
али где је њен остатак?

00:08:39.885 --> 00:08:41.167
Нико не зна.

00:08:42.102 --> 00:08:46.506
Ипак, једно теоретско објашњење
предлаже лудо решење.

00:08:48.220 --> 00:08:49.559
Ви и ја,

00:08:49.583 --> 00:08:51.161
чак и ви у задњим редовима,

00:08:51.185 --> 00:08:53.330
живимо у три просторне димензије.

00:08:53.354 --> 00:08:55.911
Надам се да то није спорна изјава.

00:08:55.935 --> 00:08:57.764
(Смех)

00:08:57.788 --> 00:09:01.226
Све познате честице, такође,
живе у три просторне димензије.

00:09:01.250 --> 00:09:03.440
Заправо, „честица“ је само други назив

00:09:03.464 --> 00:09:06.473
за ексцитацију у тродимензионалном пољу;

00:09:06.497 --> 00:09:08.417
локализовано померање у простору.

00:09:09.388 --> 00:09:12.917
Још важније је да сва математика
коју користимо да опишемо све ове ствари

00:09:12.941 --> 00:09:16.014
претпоставља да постоји само
три просторне димензије,

00:09:16.038 --> 00:09:19.123
али математика је математика
и можемо се њоме играти како хоћемо.

00:09:19.123 --> 00:09:22.799
Људи су се дуго и поигравали
додатним просторним димензијама,

00:09:22.819 --> 00:09:26.141
али је то увек био
апстрактни математички концепт.

00:09:26.141 --> 00:09:29.703
Мислим, само погледајте око себе -
ви у задњим редовима, погледајте около -

00:09:29.703 --> 00:09:31.988
јасно је да постоје
само три просторне димензије.

00:09:33.054 --> 00:09:34.613
Међутим, шта ако то није истина?

00:09:36.209 --> 00:09:42.464
Шта ако гравитација која недостаје истиче
у неку додатну просторну димензију

00:09:42.488 --> 00:09:44.444
коју ви и ја не можемо видети?

00:09:45.455 --> 00:09:48.549
Шта ако је гравитација
подједнако снажна као и друге силе

00:09:48.573 --> 00:09:51.714
ако бисте је посматрали
у овој додатној просторној димензији,

00:09:51.738 --> 00:09:54.638
а заправо осећамо
само мајушни део гравитације,

00:09:54.662 --> 00:09:56.559
због чега делује као да је веома слаба?

00:09:57.988 --> 00:09:59.087
Ако би ово било тачно,

00:09:59.087 --> 00:10:02.105
морали бисмо да проширимо
наш стандардни модел честица

00:10:02.129 --> 00:10:06.049
да бисмо укључили додатну честицу,
хипердимензионалну честицу гравитације,

00:10:06.069 --> 00:10:09.298
специјални гравитон који живи
у додатним просторним димензијама.

00:10:09.298 --> 00:10:10.567
Видим вам изразе лица.

00:10:10.567 --> 00:10:12.190
Требало би да ме питате:

00:10:12.190 --> 00:10:16.334
„Како ћемо, забога, тестирати
ову луду научно-фантастичну идеју,

00:10:16.358 --> 00:10:18.833
када смо заглављени,
као што јесмо, у три димензије?“

00:10:18.833 --> 00:10:20.395
На начин на који то увек радимо,

00:10:20.395 --> 00:10:22.318
сударањем два протона -

00:10:22.342 --> 00:10:23.494
(Смех)

00:10:23.518 --> 00:10:25.866
довољно јако да судар одјекне

00:10:25.866 --> 00:10:28.541
у било којој додатној
просторној димензији која постоји,

00:10:28.541 --> 00:10:31.420
моментално стварајући
овај хипердимензионални гравитон

00:10:31.444 --> 00:10:35.548
који се онда брзо врати
у три димензије сударача

00:10:35.548 --> 00:10:37.670
и избаци два фотона,

00:10:38.248 --> 00:10:39.716
две честице светлости.

00:10:41.517 --> 00:10:44.427
Овај хипотетички гравитон
из додатне димензије

00:10:44.451 --> 00:10:48.158
једина је могућа хипотетичка нова честица

00:10:48.182 --> 00:10:50.317
која има специјална квантна својства

00:10:50.341 --> 00:10:54.577
која би могла изродити
избочину од два фотона.

00:10:56.100 --> 00:11:01.920
Дакле, могућност да се објасне
мистерије гравитације

00:11:01.944 --> 00:11:05.442
и откривање додатне просторне димензије -

00:11:05.466 --> 00:11:07.058
можда сада почињете да схватате

00:11:07.082 --> 00:11:11.020
зашто је хиљаде штреберских физичара
колективно изгубило главу

00:11:11.020 --> 00:11:13.112
због наше мале избочине од два фотона.

00:11:13.136 --> 00:11:16.036
Овакво откриће би исписало нове уџбенике.

00:11:16.709 --> 00:11:17.601
Ипак, сетите се,

00:11:17.635 --> 00:11:19.293
порука нас експериментатора

00:11:19.293 --> 00:11:22.044
који смо заправо радили
на овоме у то време била је јасна:

00:11:22.044 --> 00:11:23.178
треба нам још података.

00:11:24.402 --> 00:11:25.921
Са више података,

00:11:25.945 --> 00:11:29.969
мала избочина ће се или претворити
у фину, свежу Нобелову награду -

00:11:29.993 --> 00:11:31.753
(Смех)

00:11:31.777 --> 00:11:34.741
или ће додатни подаци
попунити простор око избочине

00:11:34.765 --> 00:11:36.631
и претворити је у фину, глатку линију.

00:11:37.455 --> 00:11:38.833
Тако, узели смо још података

00:11:38.857 --> 00:11:41.434
и уз пет пута више података
неколико месеци касније,

00:11:41.458 --> 00:11:43.148
наша мала избочина

00:11:43.172 --> 00:11:45.520
претворила се у глатку линију.

00:11:49.317 --> 00:11:52.801
Новине су извештавале
о „огромном разочарењу“, „пропалим надама“

00:11:52.825 --> 00:11:55.335
и о томе да су физичари
који се баве честицама тужни.

00:11:55.359 --> 00:11:57.170
Судећи по тону насловница,

00:11:57.194 --> 00:12:00.682
помислили бисте да смо одлучили
да искључимо сударач и одемо кући.

00:12:00.706 --> 00:12:01.856
(Смех)

00:12:02.638 --> 00:12:04.641
Међутим, то није оно што смо учинили.

00:12:07.157 --> 00:12:09.171
Ипак, зашто нисмо?

00:12:10.575 --> 00:12:13.420
Мислим, ако нисам открио честицу, а нисам,

00:12:14.309 --> 00:12:17.072
ако нисам открио честицу,
зашто сам овде и причам са вама?

00:12:17.072 --> 00:12:19.799
Зашто нисам само постиђено погнуо главу

00:12:19.823 --> 00:12:21.047
и отишао кући?

00:12:25.269 --> 00:12:28.620
Физичари који се баве
честицама су истраживачи,

00:12:29.521 --> 00:12:32.473
а велики део нашег рада је картографија.

00:12:33.568 --> 00:12:36.204
Да то овако формулишем -
заборавите сударач на тренутак.

00:12:36.204 --> 00:12:39.630
Замислите да сте истраживач свемира
који стиже на удаљену планету,

00:12:39.630 --> 00:12:41.175
у потрази за ванземаљцима.

00:12:41.199 --> 00:12:42.721
Шта је ваш први задатак?

00:12:43.911 --> 00:12:46.301
Да одмах направите круг
око планете, приземите се,

00:12:46.301 --> 00:12:49.017
баците поглед да видите упечатљиве,
очигледне знаке живота

00:12:49.041 --> 00:12:50.860
и да известите натраг у базу.

00:12:50.884 --> 00:12:52.508
То је фаза у којој смо сада.

00:12:53.219 --> 00:12:54.856
Бацили смо први поглед на сударач

00:12:54.880 --> 00:12:57.564
да бисмо уочили нове, упечатљиве,
лако приметне честице

00:12:57.564 --> 00:12:59.138
и можемо да кажемо да их нема.

00:12:59.611 --> 00:13:02.148
Видели смо чудну, страну избочину
на удаљеној планини,

00:13:02.148 --> 00:13:04.598
али када смо се приближили,
видели смо да је камен.

00:13:04.916 --> 00:13:07.556
Онда, шта ћемо следеће урадити?
Само одустати и отићи?

00:13:07.580 --> 00:13:08.867
Сигурно је да нећемо;

00:13:08.891 --> 00:13:11.196
били бисмо грозни научници да то учинимо.

00:13:11.220 --> 00:13:14.833
Не, провешћемо неколико
деценија у истраживању,

00:13:14.857 --> 00:13:16.337
у мапирању територије,

00:13:16.361 --> 00:13:18.550
просејавајући песак
помоћу финог инструмента,

00:13:18.550 --> 00:13:20.208
загледајући испод сваког камена,

00:13:20.232 --> 00:13:21.786
бушећи испод површине.

00:13:22.206 --> 00:13:24.799
Нове честице се могу појавити одмах

00:13:24.823 --> 00:13:26.956
као велике, очигледне избочине

00:13:26.980 --> 00:13:30.921
или их можемо открити
након година прикупљања података.

00:13:32.203 --> 00:13:36.613
Човечанство је тек сад почело истраживање
у сударачу помоћу велике енергије

00:13:36.637 --> 00:13:38.428
и чека нас много истраживања.

00:13:38.452 --> 00:13:44.277
Међутим, шта ако чак и после 10
или 20 година не нађемо нове честице?

00:13:45.153 --> 00:13:46.848
Изградићемо веће машине.

00:13:46.872 --> 00:13:48.446
(Смех)

00:13:48.470 --> 00:13:50.160
Тражићемо уз већу енергију.

00:13:50.576 --> 00:13:52.146
Тражићемо уз већу енергију.

00:13:53.046 --> 00:13:56.099
Планирање тунела
од 100 километара се већ дешава,

00:13:56.652 --> 00:13:59.918
а у њему ће се сударати честице
уз 10 пута већу енергију у сударачу.

00:13:59.918 --> 00:14:02.329
Не одлучујемо где ће природа
сместити нове честице.

00:14:02.336 --> 00:14:04.632
Ми једино одлучујемо
да наставимо да истражујемо.

00:14:04.632 --> 00:14:07.224
Шта ако и након изградње
сударача од 100 километара,

00:14:07.224 --> 00:14:08.578
500 километара

00:14:08.602 --> 00:14:11.443
или сударача од 10 000 километара
који лебди у свемиру

00:14:11.467 --> 00:14:13.045
између Земље и Месеца

00:14:13.069 --> 00:14:16.131
и даље не нађемо нове честице?

00:14:17.697 --> 00:14:20.391
Онда можда погрешно приступамо
физици честица.

00:14:20.415 --> 00:14:22.206
(Смех)

00:14:22.230 --> 00:14:24.187
Можда треба поново да размотримо ствари.

00:14:25.227 --> 00:14:28.489
Можда нам је потребно више ресурса,
технологије, стручног кадра

00:14:28.513 --> 00:14:30.021
од онога што тренутно имамо.

00:14:30.710 --> 00:14:33.855
Већ користимо вештачку интелигенцију
и технике учења помоћу машина

00:14:33.855 --> 00:14:34.882
у деловима сударача,

00:14:34.882 --> 00:14:37.312
али замислите стварање
експеримента у физици честица

00:14:37.312 --> 00:14:39.321
који користи толико
софистициране алгоритме

00:14:39.321 --> 00:14:42.457
да може да научи сам себе да открије
хипердимензионални гравитон.

00:14:42.457 --> 00:14:43.618
Шта би било кад би било?


00:14:43.618 --> 00:14:44.907
То је најзначајније питање.

00:14:44.907 --> 00:14:48.534
Шта ако чак ни вештачка интелигенција
не може помоћи да одговоримо на питања?

00:14:48.534 --> 00:14:50.825
Шта ако је суђено
да ова вековима отворена питања

00:14:50.849 --> 00:14:53.518
остану без одговора
у догледној будућности?

00:14:53.542 --> 00:14:56.471
Шта ако је стварима које ме муче
откако сам био дете

00:14:56.495 --> 00:14:59.138
суђено да остану без одговора
у току мог животног века?

00:15:00.495 --> 00:15:01.651
Онда ће то...

00:15:02.382 --> 00:15:04.476
бити још фасцинантније.

00:15:06.244 --> 00:15:09.469
Бићемо приморани да размишљамо
на потпуно нове начине.

00:15:10.461 --> 00:15:12.519
Мораћемо да се вратимо
на наше претпоставке

00:15:12.543 --> 00:15:14.882
и одлучимо да ли негде постоји пропуст.

00:15:15.501 --> 00:15:18.500
Мораћемо и да охрабримо више људи
да се прикључе научном раду

00:15:18.500 --> 00:15:21.836
јер нам треба нова перспектива
за ове проблеме старе један век.

00:15:21.836 --> 00:15:25.140
Немам одговоре и још увек трагам за њима.

00:15:25.164 --> 00:15:27.493
Ипак, неко - можда је тренутно у школи,

00:15:27.517 --> 00:15:29.201
можда још увек није рођена -

00:15:29.883 --> 00:15:33.256
на крају би могла да нас наведе
да видимо физику на потпуно нови начин

00:15:33.256 --> 00:15:37.308
и да укаже на то да можда
само постављамо погрешна питања,

00:15:38.212 --> 00:15:40.622
што не би био крај физике,

00:15:40.646 --> 00:15:42.052
већ нови почетак.

00:15:43.304 --> 00:15:44.454
Хвала вам.

00:15:44.478 --> 00:15:47.019
(Аплауз)