WEBVTT

00:00:09.205 --> 00:00:13.916
Ja sam Kreg i sa grupom
divnih prijatelja koje volim

00:00:13.916 --> 00:00:18.627
i koji mi trenutno mnogo nedostaju,
držim jednu malu knjižaru

00:00:18.627 --> 00:00:23.338
u gradu Ia na ostrvu Santorini
na jugu Grčke.

00:00:23.338 --> 00:00:31.383
Imamo knjige iz filozofije,
imamo nešto grčke istorije

00:00:31.383 --> 00:00:35.336
i opšte nefikcije,
imamo putopise i dnevnike.

00:00:35.336 --> 00:00:42.505
Štampamo svoje knjige povremeno
i slavimo caciki svakom prilikom

00:00:42.505 --> 00:00:47.736
i služimo ga ljudima
na našoj terasi dok ne eksplodiraju.

00:00:47.736 --> 00:00:51.029
Imamo čitanja uveče u radnji

00:00:51.029 --> 00:00:55.306
i pravimo logorsku vatru
noću na terasi.

00:00:56.353 --> 00:01:03.339
Ali uglavnom smo
specijalizovani za fikciju.

00:01:03.339 --> 00:01:04.710
Kad se ukaže retka prilika

00:01:04.710 --> 00:01:08.451
da mi neko ponudi novac
u zamenu za knjigu i ja živnem,

00:01:08.451 --> 00:01:13.455
obično stave priču na sto
i kažu: "Želim ovo",

00:01:13.455 --> 00:01:19.178
a onda veoma često
pitaju: "Šta vi radite ovde?",

00:01:19.178 --> 00:01:23.393
"Ko ste vi?", a ponekad upitaju:
"Da li primate dolare?"

00:01:23.393 --> 00:01:26.227
ili "Gde su primerci
'Pedeset nijansi siva'?".

00:01:26.243 --> 00:01:27.535
(Smeh)

00:01:27.535 --> 00:01:29.512
(Grčki): Sranje.

00:01:29.512 --> 00:01:37.411
(Smeh)
(Aplauz)

00:01:37.411 --> 00:01:40.512
Ako sam raspoložen
i ako sam popio čašu vina,

00:01:40.512 --> 00:01:48.429
ponudim čašu vina mušteriji
i sednemo

00:01:48.429 --> 00:01:51.459
i ispričam im poneku priču.

00:01:51.459 --> 00:01:56.966
Godinama smo hiljadu puta
pričali priču iznova.

00:01:56.966 --> 00:01:59.472
Ljudi dolaze i pitaju
za našu priču o rođenju

00:01:59.472 --> 00:02:04.025
i imamo hiljadu verzija te priče,
a da bismo ostali budni i spremni,

00:02:04.025 --> 00:02:07.965
da bi nam mišići ostali napeti,
ponekad, samo iz zabave

00:02:07.965 --> 00:02:12.281
ubacimo mala izvrtanja istine,
da vidimo šta može da prođe kod kupca

00:02:12.281 --> 00:02:14.904
kojeg verovatno
nikada više nećemo videti.

00:02:14.904 --> 00:02:17.698
Tako im kažem da sam 
rođen u Misisipiju umesto u Tenesiju

00:02:17.698 --> 00:02:21.259
ili im kažem da sam primljen na koledž
sa košarkaškom stipendijom

00:02:21.259 --> 00:02:28.327
ili kažem da sam jedan od osnivača
Fejsbuka i gledam kako se uzbude.

00:02:30.051 --> 00:02:33.585
To je ono što radimo,

00:02:33.585 --> 00:02:39.451
i zaista, 75% našeg dana i više

00:02:39.451 --> 00:02:44.193
ode na prodaju i 
pričanje priča u knjižari.

00:02:44.502 --> 00:02:49.120
Kada sam pozvan ovde
da ispričam našu priču,

00:02:49.120 --> 00:02:51.877
morao sam u stvari da razmislim malo,
jer sam hteo da budem siguran

00:02:51.877 --> 00:02:56.451
da nisam zabrljao
i dao pogrešne činjenice.

00:02:57.051 --> 00:02:59.346
Posle nekog vremena
počinjete da se distancirate

00:02:59.346 --> 00:03:03.474
i priča postaje nešto
čemu čak niste ni prisustvovali.

00:03:03.474 --> 00:03:06.295
Sećate je se više
kao priče koju ste ispričali,

00:03:06.295 --> 00:03:07.915
nego kao priče koju ste 
zaista preživeli.

00:03:07.915 --> 00:03:12.830
Tako da sam se vratio na ovaj momenat
i pomislio sam, okej,

00:03:12.830 --> 00:03:17.263
ovde bi verovatno trebalo da ispričam
nešto približnije istini.

00:03:17.263 --> 00:03:21.376
Ali onda sam shvatio da bi
verovatno najbrži način bio taj

00:03:21.376 --> 00:03:25.746
da se priča bazira na najvažnijim lažima
s kojima smo se susreli

00:03:25.746 --> 00:03:30.285
i koje smo sebi ispričali
da bismo uspeli sa ovom knjižarom.

00:03:30.285 --> 00:03:32.825
Poklonite mi par minuta svoje pažnje,

00:03:32.825 --> 00:03:40.200
i ispričaću vam kratku priču o tome
kako smo uradili i radimo ovo do sad.

00:03:41.370 --> 00:03:43.335
Ispričaću to ovako:

00:03:43.335 --> 00:03:46.101
počeli smo da štampamo
ove knjige u zadnjem delu radnje,

00:03:46.101 --> 00:03:51.513
samostalno, kao mali izvor novca
sa strane, da sastavimo kraj s krajem

00:03:51.513 --> 00:03:53.165
jer smo oduvek želeli da to uradimo.

00:03:53.165 --> 00:03:55.927
Pregledali smo stare naslove
iz javnog vlasništva

00:03:55.927 --> 00:04:00.859
koje su napisali naši omiljeni pisci
i jedan od naših drugara,

00:04:00.859 --> 00:04:06.084
Kris Blumfild, piše se Bloomfield
sa dva "o", hteo je da to pomenem,

00:04:06.084 --> 00:04:10.453
Kris Blumfild je naišao na stari esej
koji je ovaj veoma naočit čovek,

00:04:10.453 --> 00:04:15.680
Mark Tven, napisao za takmičenje u
govorništvu u Konektikatu 1880-ih.

00:04:15.680 --> 00:04:19.984
Nije osvojio nagradu,
ali to je jedan divan esej.

00:04:19.984 --> 00:04:22.827
I tu postoji jedan mali deo
koji ću izdvojiti

00:04:22.827 --> 00:04:24.395
i ako biste pročitali sa mnom, kaže:

00:04:24.395 --> 00:04:26.587
"Laganje je univerzalno.
Svi to radimo."

00:04:26.587 --> 00:04:29.518
O tome možemo kasnije, ali mislim
da se ovde svi slažemo.

00:04:29.518 --> 00:04:32.328
"Stoga je pametno da se
marljivo obučimo

00:04:32.328 --> 00:04:35.148
da lažemo razborito, pametno;
da lažemo sa dobrim ciljem,

00:04:35.148 --> 00:04:39.045
a ne zlim; da lažemo
za dobro drugih, a ne za svoje dobro;

00:04:39.045 --> 00:04:43.526
da lažemo umirujuće, velikodušno,
čovečno, a ne okrutno, opasno, zlobno;

00:04:43.526 --> 00:04:47.604
da lažemo graciozno i ljupko,
a ne nespretno i trapavo...

00:04:47.604 --> 00:04:51.105
Tada ćemo biti oslobođeni smrdljive
pogubne istine koja truje zemlju;

00:04:51.105 --> 00:04:54.761
tada ćemo biti
veliki i dobri i divni."

00:04:54.761 --> 00:04:58.540
Pogledali smo se i rekli:
"Da, mi definitivno radimo ovo."

00:04:58.540 --> 00:05:02.151
(Smeh)

00:05:02.151 --> 00:05:06.581
Da vam ispričam nešto
o najboljoj od svih laži

00:05:06.581 --> 00:05:11.110
i nagovestim vam kako smo
došli ovde izdaleka.

00:05:11.011 --> 00:05:15.442
Prvi put sam došao na Santorini slučajno,
ukrcao sam se na prvi brod iz Pireja

00:05:15.442 --> 00:05:18.900
kada sam bio na odmoru
sa svojim prijateljem Oliverom.

00:05:18.900 --> 00:05:24.256
Ovo je bilo 2002.
Došli smo na ovo ostrvo, seli smo,

00:05:24.256 --> 00:05:28.483
nasuli sebi po čašu vina,
posuli maslinovo ulje preko paradajza,

00:05:28.483 --> 00:05:34.913
sedeli na našoj terasi i nekoliko dana
zurili u daljinu malko otvorenih usta,

00:05:34.913 --> 00:05:37.630
a onda, četvrtog ili petog dana
kako smo stigli,

00:05:37.630 --> 00:05:43.330
ponestalo nam je knjiga za čitanje,
a nije bilo knjižare.

00:05:43.330 --> 00:05:49.429
Pa smo umesto toga pili.

00:05:49.429 --> 00:05:51.823
Jedne noći smo se teturali
iz restorana

00:05:51.823 --> 00:05:53.478
i samo sam pogledao 
u Olivera i rekao:

00:05:53.478 --> 00:05:56.966
"Moramo da otvorimo knjižaru
da niko više ne bi morao da radi ovo,"

00:05:56.966 --> 00:05:59.869
i on je rekao: "Odlična ideja,
zvaćemo je 'Atlantis books'"

00:05:59.869 --> 00:06:03.925
i ja sam rekao: "To baš i nije dobro ime,
ali o tome ćemo brinuti sutra."

00:06:03.925 --> 00:06:06.103
Probudili smo se sledećeg jutra
i ja sam rekao: "Knjižara!"

00:06:06.103 --> 00:06:09.219
i on je rekao: "Sad smo trezni",
a ja sam rekao: "Ne, ne, knjižara."

00:06:09.219 --> 00:06:11.441
I tako smo se vratili u Atinu,

00:06:11.441 --> 00:06:14.970
otišli smo do kancelarije za
komercijalne usluge pri ambasadi

00:06:14.970 --> 00:06:17.450
i upoznali ovu gospođu, Eleni.

00:06:17.450 --> 00:06:19.846
(Smeh)

00:06:19.846 --> 00:06:25.139
Pitali smo: "Mogu li dva Amerikanca
da otvore knjižaru u Grčkoj?",

00:06:25.139 --> 00:06:30.655
a ona me je pogledala i rekla
(grčki): "To će biti lako."

00:06:30.655 --> 00:06:32.600
(Smeh)

00:06:32.600 --> 00:06:35.784
To će biti lako.

00:06:35.784 --> 00:06:39.600
Odete u poresku službu
i daju vam papir s pečatom

00:06:39.600 --> 00:06:41.508
onda odete 
do prodavnice kasa

00:06:41.508 --> 00:06:44.170
i kupite kasu
i stavite je na pult.

00:06:44.170 --> 00:06:45.338
I (grčki) eto, vi ste knjižara.

00:06:45.338 --> 00:06:49.646
Mi smo rekli: "Super, super"
i bio je to tako dobar odgovor

00:06:49.646 --> 00:06:51.985
i otrčali smo sa njim takvom brzinom
da nismo ni pomislili

00:06:51.985 --> 00:06:53.684
da je pitamo još jednom,

00:06:53.684 --> 00:06:56.663
jer kada dobijete dobar odgovor,
samo ćete otrčati sa njim.

00:06:56.663 --> 00:07:00.630
Tako smo se vratili i nastavili svoj
posao oko diplomiranja na fakultetu

00:07:00.630 --> 00:07:03.582
i okupili smo
najbolje ljude koje smo znali,

00:07:03.582 --> 00:07:08.552
najneverovatniju grupu prijatelja
i ubedili ih da pođu sa nama

00:07:08.552 --> 00:07:13.583
i jednu devojku u koju sam se
u to vreme zaljubio

00:07:13.583 --> 00:07:18.154
i kojoj sam rekao da ću da joj napravim
knjižaru na ostrvu na jugu Grčke.

00:07:18.154 --> 00:07:22.466
Rekla je: "OK, ako to uradiš, poći ću i
praviću ti sok od narandže svakog jutra."

00:07:22.466 --> 00:07:24.454
Ja sam rekao: "Super".

00:07:24.454 --> 00:07:29.659
Okupili smo tu ekipu, uzeli kombi
iz Kembridža u Engleskoj na Božić 2003.,

00:07:29.659 --> 00:07:33.819
ukrcali se i vozili
preko celog kontinenta,

00:07:33.819 --> 00:07:38.642
preko Alpa i dole do Grčke
i stigli smo do poreske službe.

00:07:38.642 --> 00:07:44.512
A oni su rekli (grčki):
"To neće biti lako."

00:07:44.512 --> 00:07:48.136
(Smeh)
(Aplauz)

00:07:48.136 --> 00:07:53.364
To je jedan drugi dugački i mnogo
strašniji TED govor,

00:07:53.364 --> 00:07:58.235
da bih vam ispričao sve detalje.
Očigledno smo svi ovde na istoj strani.

00:07:58.235 --> 00:08:00.610
(Smeh)

00:08:00.980 --> 00:08:02.643
Zaškrgutali smo zubima,

00:08:02.643 --> 00:08:06.708
a ja sam se vukao pogrbljeno kao
na toj slici nekoliko meseci

00:08:06.708 --> 00:08:10.307
i u međuvremenu smo
upoznali lokalce i zajednicu.

00:08:10.307 --> 00:08:12.075
Predstavili smo im se

00:08:12.075 --> 00:08:14.306
i rekli: "Otvorićemo knjižaru",
i oni su nam verovali

00:08:14.306 --> 00:08:16.276
i počeli su da nas tretiraju kao
prodavce knjiga.

00:08:16.276 --> 00:08:20.205
Tako smo pronašli
ovu halucinaciju od zgrade

00:08:20.205 --> 00:08:24.288
ispod zamka na obodu grada,
starog mletačkog zamka.

00:08:24.288 --> 00:08:27.140
Otišli smo do vlasnika
i rekli: "Mi želimo ovu zgradu",

00:08:27.140 --> 00:08:30.035
a on je rekao: "Izdaću vam je,
ali ću vam naplatiti previše,

00:08:30.035 --> 00:08:33.726
a onda ću vas krajem godine izbaciti
da bih napravio predsedničke apartmane".

00:08:33.726 --> 00:08:37.264
Rekli smo: "Dobro, uzimamo je.
Suviše je dobra da bismo je propustili".

00:08:37.264 --> 00:08:40.817
I odradićemo tako dobar posao
prve godine da ćemo mu smekšati srce

00:08:40.817 --> 00:08:44.324
i život će opet biti divan
i bićemo dobro.

00:08:44.324 --> 00:08:47.123
A čak i ako to ne uspe,
ako budemo to uradili samo jedanput,

00:08:47.123 --> 00:08:49.556
a svakako će propasti,
ovo je savršeno mesto za eksperiment.

00:08:49.556 --> 00:08:53.500
Dakle, dobili smo ovu zgradu,
usvojili psa i mačku,

00:08:53.500 --> 00:08:57.444
počeli da postavljamo police
i pravimo stolove,

00:08:57.444 --> 00:09:00.896
uzeli stari ribarski čamac
i stavili ga na terasu.

00:09:00.896 --> 00:09:04.966
I naši prijatelji su počeli da dolaze
jer su čuli da imamo gajbu.

00:09:04.966 --> 00:09:07.324
A ja sam počeo da
zapisujem njihova imena na zidu

00:09:07.324 --> 00:09:10.205
da bismo mogli da pratimo
ko prolazi tuda.

00:09:10.205 --> 00:09:14.632
Ako vidite tamo,
to je sam početak tih prvih godina.

00:09:14.632 --> 00:09:16.627
Pokrenuli smo stvari
i bili smo spremni da krenemo.

00:09:16.627 --> 00:09:19.918
Do Uskrsa je sve više njih dolazilo.

00:09:19.918 --> 00:09:26.894
Došla je Velika subota. Bili smo
spremni, a skoro da je bila i radnja.

00:09:26.894 --> 00:09:29.486
Smejali smo se tome
kako će ovo stvarno uspeti

00:09:29.486 --> 00:09:31.631
i kako ćemo jednog dana
imati divnu decu, poput ove

00:09:31.631 --> 00:09:34.670
i kako će ona voditi radnju
umesto nas.

00:09:34.670 --> 00:09:39.345
To prvo leto je bilo fantastično,
ljudi su dolazili i bilo nam je super

00:09:39.345 --> 00:09:41.096
i prodali smo dobre knjige.

00:09:41.096 --> 00:09:46.078
Jedan moj stari drugar po čašici,
Džeremi Merser iz Pariza,

00:09:46.078 --> 00:09:51.244
dobio je da napiše članak za "Gardijan"
o deset njemu omiljenih knjižara.

00:09:51.244 --> 00:09:54.425
U šali je nas stavio kao omiljene.

00:09:54.425 --> 00:09:59.418
I izgleda da novinari vole da
kopiraju ono što pročitaju na internetu

00:09:59.418 --> 00:10:01.638
jer smo uskoro videli
kako se pojavljujemo

00:10:01.638 --> 00:10:05.212
na svim ovim drugim listama
deset najboljih knjižara na svetu.

00:10:05.212 --> 00:10:08.081
To je jedini razlog -
jer sam imao ovog jednog prijatelja

00:10:08.081 --> 00:10:09.580
koji je napisao nešto u "Gardijanu".

00:10:09.580 --> 00:10:14.802
To se pojavi i svi poveruju.
U stvari samo smo imali sreće.

00:10:14.802 --> 00:10:19.059
(Smeh)
(Aplauz)

00:10:19.059 --> 00:10:21.519
Primećujete da tu nema
lepe devojke

00:10:21.519 --> 00:10:25.302
jer za vreme koje je bilo potrebno
da se prikupi novac i motivacija

00:10:25.302 --> 00:10:29.085
da se stvar pokrene,
ona se zaljubila u drugog

00:10:29.085 --> 00:10:32.446
i otišla i ja nisam znao
šta da završim.

00:10:32.446 --> 00:10:35.807
Približavali smo se kraju godine,

00:10:35.807 --> 00:10:39.169
mogli smo čuti korake vlasnika
kako se sve više približavaju.

00:10:39.169 --> 00:10:42.720
Trebalo je da idemo kući,
a onda je naišla druga lepa devojka

00:10:42.072 --> 00:10:44.975
i ja sam potpuno zaboravio na
sve druge koje sam ikada video.

00:10:44.975 --> 00:10:47.880
I rekao sam da ćemo se boriti
i vratiti se.

00:10:47.880 --> 00:10:49.485
Naći ćemo, napravićemo drugu.

00:10:49.485 --> 00:10:51.900
Napraviću je za nju.

00:10:51.090 --> 00:10:53.516
Ona je ta za koju sam hteo
to da napravim sve vreme.

00:10:53.516 --> 00:10:55.928
(Publika): Bravo!
(Aplauz)

00:10:55.928 --> 00:10:58.621
Onda je došao vlasnik
i izbacio nas napolje.

00:10:58.621 --> 00:11:02.391
[Gazda]
(Smeh)

00:11:03.438 --> 00:11:06.425
U toku sledeće zime
našli smo drugo mesto

00:11:06.425 --> 00:11:09.123
koje nismo ni primetili godinu dana pre,
ovo malo, zapušteno mesto.

00:11:09.123 --> 00:11:14.529
Iznajmili smo ga i počeli 
da krečimo i razbijamo zidove

00:11:14.529 --> 00:11:17.264
i da razmišljamo o tome
gde ćemo staviti nove police

00:11:17.264 --> 00:11:19.460
I da razbijamo još kamenja.

00:11:19.460 --> 00:11:22.211
Morate da budete ambiciozni da uradite
ovako nešto golim rukama jedanput,

00:11:22.211 --> 00:11:25.107
ali pomalo poludite
kada to iskrsne drugi put

00:11:25.107 --> 00:11:30.650
i do Uskrsa druge godine imali smo
novu radnju, knjige su bile bolje

00:11:30.650 --> 00:11:35.913
i bilo ih je više,
a mi smo sedeli na terasi

00:11:35.913 --> 00:11:39.929
i počeli da krstarimo
i prodavali smo knjige.

00:11:39.929 --> 00:11:44.392
Uzeli smo novu mačku
i uposlili smo je i...

00:11:44.392 --> 00:11:50.520
[Iznajmite mačku]
(Smeh) (Aplauz)

00:11:50.520 --> 00:11:55.512
Ekipa je počela da se vraća,

00:11:55.512 --> 00:11:58.257
a Kris je držao banku
u sobi iza. Eno ga tamo.

00:11:58.257 --> 00:12:00.573
Služili smo caciki, kao i obično.

00:12:00.573 --> 00:12:03.814
Ponovo smo organizovali čitanja
i Kris je svirao violončelo.

00:12:03.814 --> 00:12:07.374
Pravili smo logorske vatre uveče
i upoznavali nove prijatelje.

00:12:07.374 --> 00:12:11.195
Uveče smo plesali među policama
do izlaska sunca.

00:12:11.195 --> 00:12:17.187
Smejali smo se i raspravljali o tome
koji omot za knjige je najlepši.

00:12:17.187 --> 00:12:24.163
Iznosili smo mišljenja i gledali
kako stvari postaju čupavije 2008. i 2009.

00:12:24.163 --> 00:12:29.267
Od tada smo pokušavali sve
što kreativno možemo da bismo preživeli,

00:12:29.267 --> 00:12:31.584
što je sigurno mnogima od vas poznato.

00:12:31.584 --> 00:12:34.286
I nekako smo svake godine vodili
razgovor: "Je li ovo kraj?"

00:12:34.286 --> 00:12:38.006
Kažemo: "Možda jeste", a zatim:
"Pa, šta ćemo?" i čekamo.

00:12:38.006 --> 00:12:42.024
Mislim da smo 2002, kada smo
prvi put došli na ovu ideju,

00:12:42.024 --> 00:12:46.308
rekli: "Prosto ćemo gurati ovo
dok se ne zakucamo u neki zid"

00:12:46.308 --> 00:12:49.674
i još uvek se nismo zakucali u njega.

00:12:49.674 --> 00:12:52.416
Počeli smo da štampamo svoje knjige
u sobi u zadnjem delu radnje

00:12:52.416 --> 00:12:56.698
i to se razvilo
i pomoglo kao dodatak.

00:12:56.698 --> 00:13:00.210
Pronalazili smo sve moguće načine
da poboljšamo posao,

00:13:00.210 --> 00:13:05.815
da pronađemo nove, bolje, lepše i
ređe knjige i to nas okupira.

00:13:05.815 --> 00:13:12.071
Još se smejemo tome kako će
možda naša deca nekad voditi posao.

00:13:17.882 --> 00:13:23.092
Rekao bih da, ako se ovih dana
nađete u situaciji

00:13:23.092 --> 00:13:26.169
u kojoj smo mi,
sada je kraj turističke sezone

00:13:26.169 --> 00:13:30.755
i gledam knjige i vratiću se
na Santorini za nekoliko dana,

00:13:30.755 --> 00:13:32.509
razmotriću gde smo
na kraju godine

00:13:32.509 --> 00:13:33.894
i zadržaću dah

00:13:33.894 --> 00:13:36.464
i nadati se da možemo da platimo kiriju
da izguramo do sledećeg proleća.

00:13:36.464 --> 00:13:41.727
Verujem da ću reći sebi
da ćemo uspeti.

00:13:41.727 --> 00:13:46.421
Nastavićemo da elegantno
lažemo sebe,

00:13:46.421 --> 00:13:49.684
i nastavićemo da pričamo
ove fine laži

00:13:49.684 --> 00:13:52.780
koje će nam žene poput Eleni
i dalje govoriti,

00:13:52.780 --> 00:13:59.401
jer da nas ona nije slagala u lice,
ovo se nikada ne bi desilo.

00:13:59.401 --> 00:14:07.839
Rekao bih,
lažimo elegantno još malo

00:14:07.839 --> 00:14:12.262
i posmatrajmo ljude koji
dolaze i počinju da veruju u priču,

00:14:12.262 --> 00:14:17.885
jer ta spirala godinama raste
i nastavlja da raste.

00:14:17.885 --> 00:14:26.504
Imali smo ovu spiralu
na krovu zgrade,

00:14:26.504 --> 00:14:28.676
a ne znamo kako ćemo
sačuvati sve ono ispod krova.

00:14:28.676 --> 00:14:31.127
Ali tu je i Henri Dejvid Toro,
još jedan naočit čovek,

00:14:31.127 --> 00:14:35.704
koji je rekao: "Ako gradite zamkove
u vazduhu, vaš rad ne mora biti izgubljen;

00:14:35.704 --> 00:14:38.991
oni tamo i treba da budu.
Sada izgradite temelje ispod njih."

00:14:38.991 --> 00:14:43.631
I to je ono što mi radimo.
I ako se nađete na nekom magičnom mestu,

00:14:43.631 --> 00:14:50.415
na magičnoj zemlji,
u nekim čudnim i teškim vremenima,

00:14:50.415 --> 00:14:52.136
možda je vreme da poverujete
u neke od onih laži,

00:14:52.136 --> 00:14:56.381
možda je vreme da pogledate u one
zamkove u vazduhu i da ih sačuvate tamo

00:14:56.381 --> 00:14:58.289
i da nastavite sa građenjem
temelja ispod njih.

00:14:58.289 --> 00:15:04.474
Jer, sećate se onog momka Olivera,
koji je došao sa mnom na prvom putovanju,

00:15:04.474 --> 00:15:11.368
on je otišao prve godine.
Upoznao je devojku i odveo je kući.

00:15:11.368 --> 00:15:19.010
Vratili su se i venčali se
i 4. januara 2012., ove godine,

00:15:19.010 --> 00:15:25.031
osam godina od dana kada smo se
prvi put iskrcali na ostrvo Santorini...

00:15:28.838 --> 00:15:35.174
Ovo je Oliver a ovo je
Eni Palma Vajs, dobili su bebu.

00:15:35.174 --> 00:15:40.330
Ako bismo se održali još osamnaest
godina, ona bi mogla da preuzme posao.

00:15:40.330 --> 00:15:42.757
Nadam se da ćemo opstati,
nadam se da se vidimo uskoro.

00:15:42.757 --> 00:15:46.806
(Aplauz)