WEBVTT 00:00:06.372 --> 00:00:07.964 Ako pokušate da platite nešto 00:00:07.964 --> 00:00:09.439 parčetom papira, 00:00:09.439 --> 00:00:11.374 možete imati problema. 00:00:11.374 --> 00:00:13.357 Osim, naravno, kada bi to parče papira 00:00:13.357 --> 00:00:15.335 bilo novčanica od sto dolara. 00:00:15.335 --> 00:00:17.128 Ali šta je to što ovu novčanicu čini 00:00:17.128 --> 00:00:18.832 tako zanimljivijom i vrednijom 00:00:18.832 --> 00:00:20.793 od ostalog papira? 00:00:20.793 --> 00:00:23.357 Uostalom, ne možete mnogo da uradite sa njim. 00:00:23.357 --> 00:00:25.079 Ne možete da ga jedete. 00:00:25.079 --> 00:00:26.946 Ne možete da gradite stvari od njega. 00:00:26.946 --> 00:00:29.064 A spaljivanje je zapravo nezakonito. 00:00:29.064 --> 00:00:30.871 Pa, u čemu je stvar? 00:00:30.871 --> 00:00:33.029 Naravno, verovatno znate odgovor. 00:00:33.029 --> 00:00:35.069 Novčanicu od sto dolara štampa vlada 00:00:35.069 --> 00:00:37.484 i ona predstavlja zvaničnu valutu, 00:00:37.484 --> 00:00:40.190 dok ostali papiri to nisu. 00:00:40.190 --> 00:00:42.356 Ali to je ono što ih čini legalnim. 00:00:42.356 --> 00:00:45.038 S druge strane, novčanicu od sto dolara čini vrednosnom 00:00:45.038 --> 00:00:48.035 to koliko ih je u opticaju. 00:00:48.035 --> 00:00:50.086 Kroz istoriju, većina valuta, 00:00:50.086 --> 00:00:51.496 uključujući i američki dolar, 00:00:51.496 --> 00:00:53.523 bila je vezana za dragocenosti 00:00:53.523 --> 00:00:55.376 i količina valute u opticaju 00:00:55.376 --> 00:00:58.671 zavisila je od vladinih rezervi u zlatu ili srebru. 00:00:58.671 --> 00:01:01.954 Ali nakon što su SAD ukinule ovaj sistem 1971, 00:01:01.954 --> 00:01:05.786 dolar je postao tzv. fiat novac, 00:01:05.786 --> 00:01:08.221 što znači da nema nikakvo materijalno pokriće 00:01:08.221 --> 00:01:11.183 već se oslanja isključivo na vladinu politiku 00:01:11.183 --> 00:01:13.644 o količini valute koja će se štampati. 00:01:13.644 --> 00:01:16.606 Dakle, koji ogranak naše vlade donosi ovu odluku? 00:01:16.606 --> 00:01:19.596 Izvršna, zakonodavna, sudska? 00:01:19.596 --> 00:01:22.068 Odgovor je iznenađujući - ništa od navedenog! 00:01:22.068 --> 00:01:24.619 U stvari, monetarnu politiku postavlja 00:01:24.619 --> 00:01:26.825 nezavisni Sistem federalnih rezervi, 00:01:26.825 --> 00:01:28.576 odnosno Fed, 00:01:28.576 --> 00:01:30.414 sastavljen od 12 regionalnih banaka 00:01:30.414 --> 00:01:32.619 iz većih gradova širom zemlje. 00:01:32.619 --> 00:01:33.954 Njegov Upravni odbor, 00:01:33.954 --> 00:01:35.450 kojeg imenuje predsednik 00:01:35.450 --> 00:01:36.619 i potvrđuje Senat, 00:01:36.619 --> 00:01:38.121 izveštava Kongresu 00:01:38.121 --> 00:01:41.619 i celokupni profit Feda ide u blagajnu SAD. 00:01:41.619 --> 00:01:43.499 Ali da bi se Fed zaštitio od uticaja 00:01:43.499 --> 00:01:45.786 svakodnevnih političkih promena, 00:01:45.786 --> 00:01:49.262 on nije pod direktnom kontrolom bilo koje grane vlasti. 00:01:49.262 --> 00:01:50.760 Zašto Fed onda prosto ne odluči 00:01:50.760 --> 00:01:52.436 da štampa bezbroj novčanica od sto dolara 00:01:52.436 --> 00:01:53.616 kako bi svi bili bogati? 00:01:53.616 --> 00:01:56.895 Pa, zato što onda novčanice ne bi imale nikakvu vrednost. 00:01:56.895 --> 00:01:59.020 Razmislite o valuti u smislu 00:01:59.020 --> 00:02:01.856 njene razmene za robu i usluge. 00:02:01.856 --> 00:02:04.036 Ako se ukupan iznos novca u opticaju 00:02:04.036 --> 00:02:07.585 povećava brže od ukupne vrednosti 00:02:07.585 --> 00:02:08.818 robe i usluga u privredi, 00:02:08.818 --> 00:02:10.578 onda će svaki pojedinac moći 00:02:10.578 --> 00:02:13.244 da kupi manju količinu tih stvari nego ranije. 00:02:13.244 --> 00:02:15.586 Ovo se zove inflacija. 00:02:15.586 --> 00:02:16.676 Sa druge strane, 00:02:16.676 --> 00:02:18.227 ako ponuda novca ostane ista, 00:02:18.227 --> 00:02:20.618 dok se roba i usluge sve više proizvode, 00:02:20.618 --> 00:02:22.588 vrednost svakog dolara bi porasla 00:02:22.588 --> 00:02:24.841 u procesu poznatom kao deflacija. 00:02:24.841 --> 00:02:26.640 Dakle, koje je gore? 00:02:26.640 --> 00:02:27.847 Previše inflacije 00:02:27.847 --> 00:02:29.751 znači da će novac u vašem novčaniku 00:02:29.751 --> 00:02:31.065 sutra vredeti manje, 00:02:31.065 --> 00:02:32.931 što vas navodi da ga potrošite odmah. 00:02:32.931 --> 00:02:34.879 Dakle, dok bi ovo stimulisalo biznis, 00:02:34.879 --> 00:02:37.037 takođe bi ohrabrilo i povećanje potrošnje 00:02:37.037 --> 00:02:39.899 ili prikupljanje robe poput hrane i goriva, što bi 00:02:39.899 --> 00:02:41.644 povećalo njihove cene i dovelo 00:02:41.644 --> 00:02:45.704 do nestašice i još veće inflacije. 00:02:45.704 --> 00:02:47.666 Ali deflacija bi učinila da ljudi 00:02:47.666 --> 00:02:49.120 žele da zadrže svoj novac, 00:02:49.120 --> 00:02:51.033 i smanjenje potrošnje 00:02:51.033 --> 00:02:52.591 bi smanjilo poslovne profite, 00:02:52.591 --> 00:02:54.288 što dovodi do veće nezaposlenosti 00:02:54.288 --> 00:02:55.954 i daljeg smanjenja potrošnje 00:02:55.954 --> 00:02:58.251 izazivajući smanjenje ekonomije. 00:02:58.251 --> 00:02:59.870 Dok većina ekonomista veruje da 00:02:59.870 --> 00:03:01.918 je previše inflacije i deflacije opasno, 00:03:01.918 --> 00:03:04.255 mali, konzistentni iznos inflacije 00:03:04.255 --> 00:03:07.787 neophodan je za podsticanje privrednog rasta. 00:03:07.787 --> 00:03:10.258 Fed koristi ogromne količine ekonomskih podataka 00:03:10.258 --> 00:03:13.621 da utvrdi koliko valute treba da bude u opticaju, 00:03:13.621 --> 00:03:15.599 uključujući i prethodne stope inflacije, 00:03:15.599 --> 00:03:16.904 međunarodne trendove 00:03:16.904 --> 00:03:18.739 i stopu nezaposlenosti. 00:03:18.739 --> 00:03:20.467 Kao u priči o Zlatokosi, 00:03:20.467 --> 00:03:22.233 oni treba da pogode brojeve kako bi 00:03:22.233 --> 00:03:24.619 stimulisali rast i zaposlenost, 00:03:24.619 --> 00:03:27.694 ne dozvoljavajući inflaciju. 00:03:27.694 --> 00:03:29.068 Fed ne samo da određuje 00:03:29.068 --> 00:03:32.533 koliko vredi papir u vašem novčaniku 00:03:32.533 --> 00:03:34.700 već i koje su šanse da dobijete 00:03:34.700 --> 00:03:36.402 i zadržite posao gde ga zarađujete.