0:00:06.372,0:00:07.964
Ako pokušate da platite nešto

0:00:07.964,0:00:09.439
parčetom papira,

0:00:09.439,0:00:11.374
možete imati problema.

0:00:11.374,0:00:13.357
Osim, naravno, kada bi to parče papira

0:00:13.357,0:00:15.335
bilo novčanica od sto dolara.

0:00:15.335,0:00:17.128
Ali šta je to što ovu novčanicu čini

0:00:17.128,0:00:18.832
tako zanimljivijom i vrednijom

0:00:18.832,0:00:20.793
od ostalog papira?

0:00:20.793,0:00:23.357
Uostalom, ne možete mnogo[br]da uradite sa njim.

0:00:23.357,0:00:25.079
Ne možete da ga jedete.

0:00:25.079,0:00:26.946
Ne možete da gradite stvari od njega.

0:00:26.946,0:00:29.064
A spaljivanje je zapravo nezakonito.

0:00:29.064,0:00:30.871
Pa, u čemu je stvar?

0:00:30.871,0:00:33.029
Naravno, verovatno znate odgovor.

0:00:33.029,0:00:35.069
Novčanicu od sto dolara štampa vlada

0:00:35.069,0:00:37.484
i ona predstavlja zvaničnu valutu,

0:00:37.484,0:00:40.190
dok ostali papiri to nisu.

0:00:40.190,0:00:42.356
Ali to je ono što ih čini legalnim.

0:00:42.356,0:00:45.038
S druge strane, novčanicu[br]od sto dolara čini vrednosnom

0:00:45.038,0:00:48.035
to koliko ih je u opticaju.

0:00:48.035,0:00:50.086
Kroz istoriju, većina valuta,

0:00:50.086,0:00:51.496
uključujući i američki dolar,

0:00:51.496,0:00:53.523
bila je vezana za dragocenosti

0:00:53.523,0:00:55.376
i količina valute u opticaju

0:00:55.376,0:00:58.671
zavisila je od vladinih rezervi[br]u zlatu ili srebru.

0:00:58.671,0:01:01.954
Ali nakon što su SAD[br]ukinule ovaj sistem 1971,

0:01:01.954,0:01:05.786
dolar je postao tzv. fiat novac,

0:01:05.786,0:01:08.221
što znači da nema[br]nikakvo materijalno pokriće

0:01:08.221,0:01:11.183
već se oslanja isključivo[br]na vladinu politiku

0:01:11.183,0:01:13.644
o količini valute koja će se štampati.

0:01:13.644,0:01:16.606
Dakle, koji ogranak naše vlade[br]donosi ovu odluku?

0:01:16.606,0:01:19.596
Izvršna, zakonodavna, sudska?

0:01:19.596,0:01:22.068
Odgovor je iznenađujući -[br]ništa od navedenog!

0:01:22.068,0:01:24.619
U stvari, monetarnu politiku postavlja

0:01:24.619,0:01:26.825
nezavisni Sistem federalnih rezervi,

0:01:26.825,0:01:28.576
odnosno Fed,

0:01:28.576,0:01:30.414
sastavljen od 12 regionalnih banaka

0:01:30.414,0:01:32.619
iz većih gradova širom zemlje.

0:01:32.619,0:01:33.954
Njegov Upravni odbor,

0:01:33.954,0:01:35.450
kojeg imenuje predsednik

0:01:35.450,0:01:36.619
i potvrđuje Senat,

0:01:36.619,0:01:38.121
izveštava Kongresu

0:01:38.121,0:01:41.619
i celokupni profit Feda[br]ide u blagajnu SAD.

0:01:41.619,0:01:43.499
Ali da bi se Fed zaštitio od uticaja

0:01:43.499,0:01:45.786
svakodnevnih političkih promena,

0:01:45.786,0:01:49.262
on nije pod direktnom kontrolom[br]bilo koje grane vlasti.

0:01:49.262,0:01:50.760
Zašto Fed onda prosto ne odluči

0:01:50.760,0:01:52.436
da štampa bezbroj[br]novčanica od sto dolara

0:01:52.436,0:01:53.616
kako bi svi bili bogati?

0:01:53.616,0:01:56.895
Pa, zato što onda novčanice[br]ne bi imale nikakvu vrednost.

0:01:56.895,0:01:59.020
Razmislite o valuti u smislu

0:01:59.020,0:02:01.856
njene razmene za robu i usluge.

0:02:01.856,0:02:04.036
Ako se ukupan iznos novca u opticaju

0:02:04.036,0:02:07.585
povećava brže od ukupne vrednosti

0:02:07.585,0:02:08.818
robe i usluga u privredi,

0:02:08.818,0:02:10.578
onda će svaki pojedinac moći

0:02:10.578,0:02:13.244
da kupi manju količinu tih stvari[br]nego ranije.

0:02:13.244,0:02:15.586
Ovo se zove inflacija.

0:02:15.586,0:02:16.676
Sa druge strane,

0:02:16.676,0:02:18.227
ako ponuda novca ostane ista,

0:02:18.227,0:02:20.618
dok se roba i usluge sve više proizvode,

0:02:20.618,0:02:22.588
vrednost svakog dolara bi porasla

0:02:22.588,0:02:24.841
u procesu poznatom kao deflacija.

0:02:24.841,0:02:26.640
Dakle, koje je gore?

0:02:26.640,0:02:27.847
Previše inflacije

0:02:27.847,0:02:29.751
znači da će novac u vašem novčaniku

0:02:29.751,0:02:31.065
sutra vredeti manje,

0:02:31.065,0:02:32.931
što vas navodi da ga potrošite odmah.

0:02:32.931,0:02:34.879
Dakle, dok bi ovo stimulisalo biznis,

0:02:34.879,0:02:37.037
takođe bi ohrabrilo[br]i povećanje potrošnje

0:02:37.037,0:02:39.899
ili prikupljanje robe[br]poput hrane i goriva, što bi

0:02:39.899,0:02:41.644
povećalo njihove cene i dovelo

0:02:41.644,0:02:45.704
do nestašice i još veće inflacije.

0:02:45.704,0:02:47.666
Ali deflacija bi učinila da ljudi

0:02:47.666,0:02:49.120
žele da zadrže svoj novac,

0:02:49.120,0:02:51.033
i smanjenje potrošnje

0:02:51.033,0:02:52.591
bi smanjilo poslovne profite,

0:02:52.591,0:02:54.288
što dovodi do veće nezaposlenosti

0:02:54.288,0:02:55.954
i daljeg smanjenja potrošnje

0:02:55.954,0:02:58.251
izazivajući smanjenje ekonomije.

0:02:58.251,0:02:59.870
Dok većina ekonomista veruje da

0:02:59.870,0:03:01.918
je previše inflacije i deflacije opasno,

0:03:01.918,0:03:04.255
mali, konzistentni iznos inflacije

0:03:04.255,0:03:07.787
neophodan je[br]za podsticanje privrednog rasta.

0:03:07.787,0:03:10.258
Fed koristi ogromne količine[br]ekonomskih podataka

0:03:10.258,0:03:13.621
da utvrdi koliko valute treba[br]da bude u opticaju,

0:03:13.621,0:03:15.599
uključujući i prethodne stope inflacije,

0:03:15.599,0:03:16.904
međunarodne trendove

0:03:16.904,0:03:18.739
i stopu nezaposlenosti.

0:03:18.739,0:03:20.467
Kao u priči o Zlatokosi,

0:03:20.467,0:03:22.233
oni treba da pogode brojeve kako bi

0:03:22.233,0:03:24.619
stimulisali rast i zaposlenost,

0:03:24.619,0:03:27.694
ne dozvoljavajući inflaciju.

0:03:27.694,0:03:29.068
Fed ne samo da određuje

0:03:29.068,0:03:32.533
koliko vredi papir u vašem novčaniku

0:03:32.533,0:03:34.700
već i koje su šanse da dobijete

0:03:34.700,0:03:36.402
i zadržite posao gde ga zarađujete.