Možda mislite da dosta toga znate

o Indijancima preko popularnih filmova,

knjiga i časova u školi,

ali ispostavilo se da mnogo toga
od onoga što mislimo da znamo

o poznatim indijanskim likovima

baš i nije tačno.

Uzmimo Sakadžaveju, na primer.

Verovatno je pamtite kao lepu Indijanku

koja je živela egzotičnim životom

i služila kao sveznajući vodič

u čuvenoj ekspediciji
Luisa i Klarka, zar ne?

Pa, nije se baš tako dogodilo.

Ne zna se mnogo toga
o ranom detinjstvu Sakadžaveje,

ali znamo da je rođena 1788. godine

u plemenu Lososojeda

među Lemhi Šošonima u današnjem Ajdahu.

Godine 1800, kada je imala oko 12 godina,

Sakadžaveju i nekoliko drugih devojčica

kidnapovala je grupa Hidatsa Indijanaca.

Bila je zatočenik u selu plemena Hidatsa

u sadašnjoj severnoj Dakoti.

Zatim je prodata lovcu na krzno,
Kanađaninu francuskog porekla

po imenu Tuson Šarbone.

Za otprilike oko godinu dana,

nosila je svoje prvo dete.

Ubrzo nakon što je zatrudnela,

Odred za otkrića je pristigao
blizu sela plemena Hidatsa.

Kapetani Meriveder Luis i Vilijam Klark

tu su izgradili tvrđavu Mendan

i zatim počeli da ispituju ljude

da bi im pomogli, vodeći ih
u njihovoj rizičnoj ekspediciji.

Složili su se da angažuju Šarbonea,
Sakadžavejinog muža,

podrazumevajući da će njegova lepa žena

takođe poći kao prevodilac.

Mislili su da će im
samo njeno prisustvo pomoći

ako usput naiđu na urođenička plemena.

Kako je Klark zabeležio u svom dnevniku:

„Žena u društvu muškaraca je znak mira.“

Ubrzo potom, Sakadžaveja je rodila dečaka

po imenu Žan Baptist Šarbone.

Klark ga je zvao Pompi.

Nosila je Pompija na dasci
privezanoj na leđima

dok je Odred za otkrića
nastavljao sa poduhvatom.

Osim prevođenja

kada su Luis i Klark
nailazili na Indijance,

aktivnosti Sakadžaveje kao člana Korpusa

obuhvatale su iskopavanje korenja,

sakupljanje jestivih biljaka,

kao i branje bobica.

Godine 1805, prevrnuo se brod
u kome su se vozili.

Zaronila je u vodu,

prikupivši sve važne papire i zalihe

koji bi inače bili izgubljeni,

uključujući dnevnike
i zapise Luisa i Klarka.

Kasnije te godine,
kapetan Luis i još trojica

otišli su u osmatranje
120 km ispred glavnog skupa ekspedicije,

prešavši granicu između kontinenata.

Sledećeg dana su sreli grupu Šišona.

Ne samo da se pokazalo
da su oni Sakadžavejina grupa,

već se ispostavilo da je njihov vođa,
poglavica Kamejavejt,

upravo njen rođeni brat.

Nakon pet godina razdvojenosti

otkad su je kidnapovali kao devojčicu,

Sakadžaveja i Kamejavejt
su se ponovo susreli uz mnogo emocija.

Nažalost, ubrzo je morala da se pozdravi

sa svojim voljenim bratom

i nastavi svoje putovanje.

U jednom trenutku, na ekspediciji
je postalo toliko teško i hladno

da je grupa morala da jede sveće
kako bi preživela.

Kada su temperature
najzad postale podnošljivije,

Sakadžaveja je pronašla,
iskopala i skuvala korenje

kako bi pomogla grupi da povrati snagu.

U povratku,

naišli su na Indijance koji su nosili
prelepe krznene ogrtače.

Luis i Klark su želeli da ponesu ogrtač

na poklon Tomasu Džefersonu,

ali nisu imali ništa da ponude zauzvrat.

Stoga je Sakadžaveja pristala da dâ

najdragocenije što poseduje,
svoj kaiš sa perlama,

u zamenu za krzno.

Nešto malo više od dve godine
od početka ekspedicije,

konačno joj je došao kraj

i završila se u Sent Luisu.

Danas učimo u školi o Sakadžaveji

kao o herojskom vodiču,

ali je njen život, kao i gotovo svačiji,

bio mnogo komplikovaniji

nego što joj to pripisuju
udžbenici istorije.