WEBVTT 00:00:07.603 --> 00:00:11.000 Ово можда изгледа као уредно слагање гомиле бројева, 00:00:11.000 --> 00:00:14.506 али то је у ствари математички ковчег са благом. 00:00:14.506 --> 00:00:18.654 Индијски математичари су га називали степеништем планине Меру. 00:00:18.654 --> 00:00:21.131 А у Ирану Кајамов троугао. 00:00:21.131 --> 00:00:23.738 У Кини Јанг Хуиев троугао. 00:00:23.738 --> 00:00:28.033 За већину западног света, познат је каo Паскалов троугао 00:00:28.033 --> 00:00:31.085 по француском математичару Блезу Паскалу, 00:00:31.085 --> 00:00:35.234 што је прилилично нефер, с обзиром да је он закаснио на журку, 00:00:35.234 --> 00:00:37.476 али је ипак доста допринео. 00:00:37.476 --> 00:00:42.270 О чему се овде ради, када је толико заинтригирало математичаре широм света? 00:00:42.270 --> 00:00:46.124 Укратко, препуно је правила и и тајни. 00:00:46.124 --> 00:00:49.428 Прво и најважније, постоји образац који га ствара. 00:00:49.428 --> 00:00:54.477 Почиње са јединицом и замишљеним нулама са обе стране. 00:00:54.477 --> 00:00:58.592 Сабирамо их по паровима, и добијамо следећи ред. 00:00:58.592 --> 00:01:02.066 Сада то поновите, и опет поновите. 00:01:02.066 --> 00:01:05.784 Наставите даље и завршићете са нечим као што изледа овако, 00:01:05.784 --> 00:01:09.325 а у ствари Паскалов троугао је бесконачан. 00:01:09.325 --> 00:01:14.914 Сада, сваки ред одговара такозваним биноним коефицијентима 00:01:14.914 --> 00:01:18.898 у развоју израза (x + y)^n, 00:01:18.898 --> 00:01:21.307 где n означава број реда, 00:01:21.307 --> 00:01:23.746 а почињемо бројање од нуле. 00:01:23.746 --> 00:01:26.552 Ако је n = 2 развијањем израза 00:01:26.552 --> 00:01:31.107 добијамо (x^2) + 2xy + (y^2). 00:01:31.107 --> 00:01:34.023 Коефицијенти, тј. бројеви испред промењивих, 00:01:34.023 --> 00:01:38.397 су исти као и бројеви у том реду у Паскаловом троуглу. 00:01:38.397 --> 00:01:43.256 Исто ће се догодити и за n = 3, где ћемо добити овакав израз. 00:01:43.256 --> 00:01:48.493 Троугао је брзи и лак начин да одредимо све ове коефицијенте. 00:01:48.493 --> 00:01:50.037 Али постоји много више. 00:01:50.037 --> 00:01:52.897 На пример, сабирањем бројева у сваком реду, 00:01:52.897 --> 00:01:56.039 добићете узастопне степене броја 2. 00:01:56.039 --> 00:02:01.221 Или у датом реду, посматрате сваки број као део декадног записа. 00:02:01.221 --> 00:02:07.835 Другим речима, други ред представља (1x1) + (2x10) + (1x100). 00:02:07.835 --> 00:02:12.111 Добијате 121, што је 11^2. 00:02:12.111 --> 00:02:15.872 Погледајте шта ће се догодити када урадите исто у шестом реду. 00:02:15.872 --> 00:02:25.136 Збир је 1 771 561, што је 11^6, и тако даље. 00:02:25.136 --> 00:02:27.890 Постоји и геометријска примена. 00:02:27.890 --> 00:02:29.691 Погледајте дијагоналу. 00:02:29.691 --> 00:02:34.117 Прва два нису претерано занимљива, јер су све јединице и позитивни бројеви, 00:02:34.117 --> 00:02:36.656 познати и као природни бројеви. 00:02:36.656 --> 00:02:40.707 Али бројеви на следећој дијагонали, називају се троугаони бројеви, 00:02:40.707 --> 00:02:42.783 јер ако узмете толико тачака, 00:02:42.783 --> 00:02:46.389 можете их сместити у једнакостраничан троугао. 00:02:46.389 --> 00:02:49.307 Следећа дијагонала, има тетраедалне бројеве, 00:02:49.307 --> 00:02:54.622 јер их на сличан начин, можете сместити у тетраедар. 00:02:54.622 --> 00:02:57.996 А шта мислите о овоме, осенчите све непарне бројеве. 00:02:57.996 --> 00:03:00.881 То не изгледа ништа посебно, када је мали троугао, 00:03:00.881 --> 00:03:03.298 али ако додате хиљаде редова, 00:03:03.298 --> 00:03:07.439 добићете фрактал, познатији као Троугао Серпинског. 00:03:07.439 --> 00:03:10.756 Овај троугао није само део математичке уметности. 00:03:10.756 --> 00:03:12.742 Такође је користан, 00:03:12.742 --> 00:03:15.481 поготово када је у питању вероватноћа и сложенији рачун 00:03:15.481 --> 00:03:18.566 у области комбинаторике. 00:03:18.566 --> 00:03:20.454 На пример, желите да имате петоро деце, 00:03:20.454 --> 00:03:22.270 и желите да знате са којом вероватноћом 00:03:22.270 --> 00:03:26.590 ћете имати вашу породицу из снова са три девојчице и два дечака. 00:03:26.590 --> 00:03:28.388 То је биномни израз, 00:03:28.388 --> 00:03:32.116 који одговара броју девојчица и дечака на пети степен. 00:03:32.116 --> 00:03:33.660 Погледајмо пети ред, 00:03:33.660 --> 00:03:37.131 где први број одговара случају када је пет девојчица, 00:03:37.131 --> 00:03:39.929 а последњи ако је пет дечака. 00:03:39.929 --> 00:03:42.692 Трећи број је онај који ми тражимо. 00:03:42.692 --> 00:03:46.642 Десет је сума свих могућих догађаја у реду. 00:03:46.642 --> 00:03:51.490 Дакле 10/32 је 31,25%. 00:03:51.490 --> 00:03:55.316 Или ако бирате насумично пет играча кошаркашког тима 00:03:55.316 --> 00:03:57.084 од 12 пријатеља, 00:03:57.084 --> 00:04:00.102 колико група од по петоро можете направити? 00:04:00.102 --> 00:04:05.062 У комбинаторици, овај проблем би се свео на то да од 12 бирамо 5, 00:04:05.062 --> 00:04:07.237 и може се израчунати помоћу ове формуле, 00:04:07.237 --> 00:04:11.708 или можете погледати само у шести члан 12. реда у троуглу 00:04:11.708 --> 00:04:13.383 и добићете одговор. 00:04:13.383 --> 00:04:15.079 Шаблони у Паскаловом троуглу 00:04:15.079 --> 00:04:19.387 су доказ елегантно испреплетене математичке тканина . 00:04:19.387 --> 00:04:23.271 А и данас откривамо нове тајне. 00:04:23.271 --> 00:04:27.422 На пример, математичари су недавно открили начин да га прошире 00:04:27.422 --> 00:04:30.019 на овакве полиноме. 00:04:30.019 --> 00:04:31.758 Шта бисмо могли још да откријемо? 00:04:31.758 --> 00:04:34.097 То зависи од вас.