Rast globalne populacije, kutija za kutijom

Svetska populacija će porasti na 9 milijardi u sledećih 50 godina - i jedino porastom standarda života najsiromašnijih možemo kontrolisati rast populacije. Ovo je paradoksalni odgovor koji Hans Rosling otkriva na TED@Cannes koristeći novu šaroliku tehnologiju za prikazivanje podataka (videćete).

Još uvek se sećam dana u školi

kada nam je učiteljica rekla

da je svetska populacija
dostigla tri milijarde ljudi.

A to je bilo 1960.

A ja ću sada govoriti o tome kako se
svetska populacija menjala od te godine

pa sve do u budućnost.

Ali neću koristiti digitalnu tehnologiju

kao što sam radio
u svojih prvih pet TED govora.

Umesto toga, ja sam napredovao.

I ja, danas, objavljujem
sasvim novu analognu tehnologiju

za podučavanje koju sam našao u IKEI:

ovu kutiju.

Ova kutija sadrži jednu milijardu ljudi.

A naša učiteljica nam je rekla

da je industrijalizovani svet, 1960,

imao jednu milijardu ljudi.

A svet u razvoju, rekla je,

imao je dve milijarde ljudi.

I oni su onda živeli daleko.

Bio je veliki jaz između
jedne milijarde industrijalizovanog sveta

i dve milijarde sveta u razvoju.

U industrijalizovanom svetu,

ljudi su bili zdravi,

obrazovani, bogati,

i imali su male porodice.

A njihova ambicija
je bila da kupe automobil.

I u 1960-im svi Šveđani su štedeli
kako bi mogli da kupe Volvo poput ovog.

To je bio ekonomski nivo
na kome se nalazila Švedska.

A suprotno tome,

u svetu u razvoju, negde daleko,

ambicija prosečne porodice

je bila da se prehrane taj dan.

I oni su štedeli

kako bi mogli da kupe par cipela.

Postojao je enorman jaz u svetu
kada sam ja odrastao.

A taj jaz između Zapada i ostatka sveta

je stvorio mentalni sklop sveta
koji još uvek lingvistički koristimo

kada govorimo o "Zapadu"

i "svetu u razvoju".

Ali svet se promenio,

i odavno je trebalo
da se promeni taj mentalni sklop,

ta klasifikacija sveta,
i da se razume kakav je sada.

A to je ono što ću vam pokazati.

Jer od 1960.

ono što se do 2010. dogodilo svetu

jeste da je vrtoglavih
četiri milijarde ljudi

dodato svetskoj populaciji.

Pogledajte samo koliko.

Svetska populacija se udvostručila

od kada sam ja išao u školu.

I naravno, na Zapadu
se dogodio ekonomski rast.

Veliki broj preduzeća
je pomogao rastu ekonomije,

tako se populacija sa zapada pomakla ovde.

I sada njihova ambicija
nije da samo imaju automobil.

Sada žele da provedu praznike negde daleko

i žele tamo da lete.

Evo gde su danas.

A najuspješnije zemlje u razvoju,

su se pomakle, takođe.

Zovemo ih "nove, rastuće ekonomije".

I sada oni kupuju automobile.

I ono što se dogodilo pre mesec dana

jeste da je kineska kompanija, Geely,

preuzela kompaniju Volvo.

I konačno su Šveđani shvatili
da se nešto veliko desilo u svetu.

(Smeh)

Eto tu su oni.

I tragedija je što se dve
milijarde ovih ovde

još uvek bore za hranu i cipele,

oni su gotovo jednako siromašni
kao što su bili pre 50 godina.

Nova stvar je da imamo najveću
gomilu milijardi, tri milijarde ovde,

koji takođe postaju ekonomije u razvoju,

jer su prilično zdravi,
relativno dobro obrazovani,

i oni takođe imaju dvoje ili troje dece
po ženi, kao i oni bogatiji.

I njihova ambicija sada

je, naravno, da kupe bicikl,

a onda bi kasnije želeli
da imaju i motor, takođe.

Ali to je svet

koji imamo danas.

Nema više jazova.

Ali je razlika između siromašnih
ovde, najsiromašnijih,

do najbogatijih ovde, veća nego ikada.

Međutim postoji kontinuitet u svetu

od hodanja, vožnje biciklom,

vožnje automobilom do letenja -

postoje ljudi na svim nivoima.

A većina ljudi je negde u sredini.

Ovo je novi svet kakav imamo danas

u 2010.

A šta će se dogoditi u budućnosti?

Pokušaću da predvidim do 2050.

Bio sam u Šangaju nedavno.

I slušao sam šta se događa u Kini.

I prilično je sigurno da će nas sustići

kao što je i Japan učinio.

Sve projekcije kažu
da će ovi ovde da rastu samo

jedan do dva ili tri posto.

Ali ovi drugi rastu sa sedam, osam posto.

I onda će završiti ovde.

Oni će početi da lete.

A ove

zemlje s nižim ili srednjim
primanjima, zemlje u razvoju,

one će takođe krenuti ekonomski napred.

I ako,

ali samo ako,

investiramo u prave zelene tehnologije -

tako da izbegnemo
ozbiljne klimatske promene,

i da energija može da bude
još uvek relativno jeftina -

onda će se oni pomaći skroz ovamo.

I oni će početi da kupuju
električne automobile.

To ćemo pronaći ovde.

A šta je sa najsiromašnije dve milijarde?

Šta je sa najsiromašnije
dve milijarde ovde?

Hoće li se pomaći?

Ovde je rast stanovništva

jer tu već imamo
samo dvoje do troje dece po ženi,

planiranje porodice se široko koristi,

i populacijski rast se bliži kraju.

Ali ovde među najsiromašnijima,
populacija raste.

Tako će se ove najsiromašnije
dve milijarde, u sledeće dve decenije

povećati na tri milijarde.

I onda će se nakon toga

povećati na četiri milijarde.

Ne postoji ništa -

osim nuklearnog rata
kakvog svet još nije video -

što može zaustaviti taj rast.

Jer je taj rast već u procesu.

Ali ako, i jedino ako,

najsiromašniji izađu iz siromaštva,

dobiju obrazovanje, smanje smrtnost dece,

mogu da kupe bicikl i mobilni
i dođu da žive ovde,

onda će rast stanovništva stati 2050.

Ne možemo da imamo ljude na ovom nivou

koji traže hranu i cipele,

jer ćemo onda imati
stalan rast populacije.

I dozvolite da vam pokažem zašto,

korišćenjem starinske
digitalne tehnologije.

Ovde na ekranu imam
svoje balone zemalja.

Svaki balon je zemlja.
Veličina je broj stanovnika.

Boje pokazuju kontinente.

Žuta predstavlja Amerike;

tamno plava Afriku; smeđa je Europa;

zelena Bliski istok;

a ova svetlo plava je Južna Azija.

Ovo je Indija, a ovo je Kina.
Veličina je populacija.

Ovde imam broj dece po ženi,

dvoje dece, četvoro dece,
šestoro dece, osmoro dece -

velike porodice nasuprot malih porodica.

Godina je 1960.

I ovde dole, preživljavanje dece,

procenat dece koja prežive
detinjstvo do početka škole.

Šezdeset procenata, 70, 80, 90,

i gotovo 100 procenata,

kao što imamo danas
u najbogatijim i najzdravijim zemljama.

Ali pogledajte, ovo je svet
o kojem je moj profesor pričao 1960.

Jedna milijarda zapadnjaka ovde,

mala stopa smrtnosti dece, male porodice.

I svi ostali,

duga zemalja u razvoju,

s velikim porodicama

i slabim preživljavanjem dece.

Šta se dogodilo? Pokrećem svet. Idemo.

Možete li da vidite, kako godine prolaze,
preživljavanje dece se povećava?

Oni dobijaju sapun, higijenu, obrazovanje,

vakcine i penicilin.

I onda planiranje porodice.
Veličina porodice se smanjuje.

Kad dođu do 90 procenata preživljavanja
dece, porodice počnu da se smanjuju.

I većina arapskih zemalja
na Bliskom istoku

pada ovde dole do malenih porodica.

Pogledajte, Bangladeš sustiže Indiju.

Sve rastuće ekonomije u svetu

pridružuju se zapadnom svetu

s dobrom stopom dece koja preživljavaju

i malim porodicama.

Ali još uvek imamo
milijardu najsiromašnijih.

Vidite li milijardu najsiromašnijih,

ove dve kutije koje sam imao ovde?

Oni su još uvek ovde gore.

I oni još uvek imaju
stopu preživljavanja dece

od samo 70 do 80 posto,

što znači da ako imate šestoro dece,

najmanje četvoro će preživeti
do sledeće generacije.

A populacija će se udvostručiti
unutar jedne generacije.

Tako da je jedini način

za zaustavljanje rasta
svetskog stanovništva

kontinuirano poboljšavanje
stope preživljavanja dece do 90 procenata.

Zato su zdravstvene investicije
Fondacije Gejts,

UNICEF-a i drugih organizacija za pomoć,

zajedno s nacionalnim vladama
najsiromašnijih zemalja, tako dobre.

Jer one nam u stvari

pomažu da dosegnemo

održivu veličinu svetske populacije.

Možemo se zaustaviti na devet milijardi
ako uradimo prave stvari.

Preživljavanje dece je nova obveza.

Jedino kroz preživljavanje dece

zaustavićemo rast populacije.

A hoće li se to dogoditi?

Ja nisam optimista,

niti sam pesimista.

Ja sam veoma ozbiljni "mogućnoista".

To je nova kategorija u kojoj
emocije stavljamo na stranu,

i jednostavno analitički pristupamo svetu.

Može se uraditi.

Možemo imati puno pravedniji svet.

Sa zelenim tehnologijama

i investicijama koje
iskorenjuju siromaštvo,

i s dobrim globalnim vladanjem,

svet može postati ovakav.

I pogledajte položaj starog Zapada.

Setite se kad je ova
plava kutija bila sama,

vodeći svet, živeći svoj život.

To se neće ponoviti.

Uloga starog Zapada u novom svetu

je da postane temelj modernog sveta -

ništa više, ništa manje.

Ali to je jako važna uloga.

Radite je dobro i naviknite se na nju.

Hvala vam mnogo.

(Aplauz)