Serbian subtitrări

← Prošlost, sadašnjost i budućnost zavisnosti od nikotina

Obține codul încorporat
24 Languages

Showing Revision 15 created 06/02/2020 by Ivana Korom.

  1. Ispričaću vam priču.
  2. Ispričaću vam priču
  3. o tome kako je nastao najsmrtonosniji
    proizvod koji se može zamisliti.
  4. U pitanju su cigarete.
  5. Cigareta je jedini tržišni proizvod koji,
  6. kada se koristi kako je predviđeno,
  7. prevremeno ubije polovinu
    dugoročnih korisnika, kasnije u životu.
  8. Ali ovo je takođe priča
  9. o tome šta mi preduzimamo
    u Upravi za hranu i lekove,
  10. i konkretno o tome šta radimo
  11. da bismo stvorili cigaretu budućnosti
  12. koja više neće moći da stvori
    i održava zavisnost.
  13. Mnogi misle da je problem
    sa duvanom ili sa pušenjem

  14. rešen u Sjedinjenim Državama
  15. zbog velikog napretka koji je ostvaren
  16. tokom proteklih 40-50 godina,
  17. što se tiče korišćenja
    i rasprostranjenosti.
  18. To jeste istina;
  19. stopa pušenja
    nikada nije bila niža u istoriji.
  20. To važi i za odrasle i za decu.
  21. Takođe je tačno
    da oni koji nastave sa pušenjem
  22. puše znatno manje cigareta dnevno
  23. nego ikada pre u istoriji.
  24. Ali šta ako bih vam rekao
    da upotreba duvana,

  25. pre svega zbog direktne
    i pasivne izloženosti
  26. dimu cigarete,
  27. ostaje vodeći uzrok
    potpuno sprečivih bolesti i smrti
  28. u ovoj zemlji?
  29. Pa, to je istina.
  30. I šta ako bih vam rekao
    da zapravo ubija više ljudi
  31. nego što smo ikada ranije mislili?
  32. To je takođe istinito.
  33. Pušenje svake godine ubije više ljudi
    od alkohola, side, saobraćajnih nesreća,
  34. ilegalnih droga, ubistava
    i samoubistava zajedno.
  35. Iz godine u godinu.
  36. Godine 2014,

  37. prethodnik dr Adamsa objavio je
    izveštaj autoriteta za javno zdravlje,
  38. povodom 50. godišnjice,
    u vezi sa pušenjem i zdravljem.
  39. A taj izveštaj je izneo veći broj
    smrtnih slučajeva od pušenja godišnje,
  40. jer se povećao spisak bolesti
    koje su povezane sa pušenjem.
  41. Tako da se sada sa oprezom procenjuje
  42. da pušenje svake godine ubije
    480 000 Amerikanaca.
  43. To su potpuno sprečivi smrtni slučajevi.
  44. Kako da shvatimo
    ovakve statističke podatke?

  45. Dobar deo onoga što smo čuli
    na ovoj konferenciji
  46. tiče se pojedinačnih i ličnih iskustava.
  47. Kako da se pozabavimo ovim
    na nivou stanovništva,
  48. kada postoji 480 000 majki,
  49. očeva, sestara, braće, tetki i teča
  50. koji svake godine umiru
    od duvana nepotrebnom smrću?
  51. A šta se dešava kada razmislite
    o ovoj tendenciji

  52. u budućnosti?
  53. Samo primenite prostu matematiku:
  54. od 50. godišnjice izveštaja
    o javnom zdravlju pre pet godina,
  55. kada su objavljeni
    ti užasni statistički podaci,
  56. tek sredinom veka -
  57. to je više od 17 miliona
    sprečivih smrtnih slučajeva u SAD-u
  58. usled korišćenja duvana,
  59. prvenstveno zbog cigareta.
  60. Portparol za javno zdravlje je zaključio
  61. da će 5,6 miliona dece
    koja žive u SAD-u 2014. godine
  62. kasnije u životu umreti
    prevremeno zbog cigareta.
  63. Pet zarez šest miliona dece.
  64. Dakle, ovo je ogroman problem
    javnog zdravlja za sve nas,

  65. ali naročito za nas regulatore
  66. u Upravi za hranu i lekove
    i Centru za duvanske proizvode.
  67. Šta možemo da uradimo povodom toga?
  68. Šta možemo učiniti da preokrenemo
    ovu putanju bolesti i smrti?
  69. Pa, imamo zanimljiv vodič

  70. za pomoć u rešavanju problema kao što su:
  71. kako su nastale cigarete
    kakvim ih znamo?
  72. Koja je prava priroda poslovanja
    sa duvanom i cigaretama?
  73. Kako se ova industrija ponašala
    na ranije neregulisanom tržištu?
  74. Naš vodič
  75. predstavljaju prvobitno tajna unutrašnja
    dokumenta iz duvanske industrije.
  76. Pođite sa mnom
  77. u vremensku mašinu
    dokumenata duvanske industrije.
  78. Godina 1963.

  79. bila je 25 godina pre
    nego što je portparol za javno zdravlje
  80. konačno zaključio da nikotin
    i cigarete stvaraju zavisnost.
  81. To se nije dogodilo
    do izveštaja iz 1998. godine.
  82. Godina 1963.
  83. bila je godina pre prvog izveštaja
    portparola za javno zdravlje iz 1964. god.
  84. Sećam se 1964. godine.

  85. Ne sećam se izveštaja o javnom zdravlju,
    ali sećam se 1964. godine.
  86. Bio sam dečak koji je odrastao
    u Bruklinu u Njujorku.
  87. To je bilo u vreme
  88. kada je skoro jedna od dve odrasle osobe
    u Sjedinjenim Državama pušila.
  89. Oba moja roditelja bili su
    strastveni pušači u to vreme.
  90. Upotreba duvana je bila
    tako neverovatno normalizovana
  91. da smo - a ovo nije bila Severna Karolina,
    Virdžinija ili Kentaki,
  92. ovo je bio Bruklin -
  93. pravili pepeljare za roditelje
    na časovima likovnog.
  94. (Smeh)

  95. Pepeljare koje sam pravio
    su bile grozne, ali bile su pepeljare.

  96. (Smeh)

  97. Toliko je to bilo normalno
    da se sećam da sam viđao

  98. činije sa otpakovanim cigaretama
    u hodniku naše kuće i drugih kuća
  99. kao gest dobrodošlice
    kada bi prijatelji došli u posetu.
  100. U redu, vraćamo se u 1963. godinu.

  101. Glavni advokat koji je radio
    za Braun i Vilijamson,
  102. tada treću najveću kompaniju cigareta
    u Sjedinjenim Državama,
  103. napisao je sledeće:
  104. „Nikotin stvara zavisnost.
  105. Mi smo, prema tome, u poslu prodaje
    nikotina - droge koja izaziva zavisnost.“
  106. To je izuzetna izjava,
  107. zbog onoga što ne kaže,
    kao i zbog onoga što kaže.
  108. Nije rekao da se bave
    poslom sa cigaretama.
  109. Nije rekao da se bave poslom sa duvanom.
  110. Rekao je da su u poslu prodaje nikotina.
  111. Filip Moris 1972. godine:

  112. „Cigareta nije proizvod,
  113. to je pakovanje.
  114. Proizvod je nikotin.
  115. Pakla je kutija za skladištenje
    dnevne doze nikotina.
  116. Cigareta je sredstvo
    za dostavljanje doze nikotina.“
  117. Vratićemo se tom pojmu doze kasnije.
  118. R. Dž. Rejnolds 1972. godine:

  119. „Na neki način, duvanska industrija
    se može smatrati specijalizovanim,
  120. vrlo ritualizovanim i stilizovanim
    segmentom farmaceutske industrije.
  121. Duvanski proizvodi na jedinstven način
    sadrže i oslobađaju nikotin,
  122. snažnu drogu sa raznim
    fiziološkim efektima.“
  123. U to vreme i decenijama pre
    je, u javnosti,

  124. industrija u potpunosti negirala zavisnost
  125. i sasvim poricala uzročnost.
  126. Ali znali su pravu prirodu svog posla.
  127. S vremena na vreme,
  128. u javnosti bi se javila zabrinutost
    u vezi sa uticajem cigareta na zdravlje,
  129. mnogo decenija unazad.
  130. Kako je industrija reagovala?
  131. I kako su reagovali
  132. na ovom prethodno neregulisanom tržištu?
  133. Ako se vratimo u 1930-e,

  134. odgovor su bile reklame
    sa vrlo istaknutim slikama doktora
  135. i drugih zdravstvenih radnika
  136. koje su slale poruke razuveravanja.
  137. Ovo je reklama za Laki strajk,
  138. popularne cigarete
    u to vreme, '30-ih godina.
  139. [20 679 lekara kaže
    da „Laki manje iritira“.

  140. Zaštita grla od iritacije, protiv kašlja.]
  141. (Smeh)

  142. Smejemo se,

  143. ali to je bilo reklamiranje
  144. radi slanja poruke razuveravanja
    o posledicama po zdravlje.
  145. Premotajmo film na
    1950-e, '60-e i '70-e.

  146. I ovde, opet, u nedostatku propisa,
  147. videćemo izmene proizvoda
  148. i dizajna proizvoda
  149. da bi odgovorio na tadašnje brige
    u vezi sa zdravljem.
  150. Ovo je filter Kent majkronajt.

  151. A ovde je inovacija, može se reći,
    bila cigareta sa filterom.
  152. [Potpuno pušačko zadovoljstvo...

  153. plus dokazano najbolja zaštita
    za zdravlje do sada.]
  154. Ono što pušač ovog proizvoda nije znao,

  155. ono što njegov doktor nije znao,
  156. ono što vlada nije znala
  157. je da je ovaj filter
    bio obložen azbestom -
  158. (Uzdah)

  159. tako da kada su pušači
    pušili tu cigaretu sa filterom
  160. i i dalje udisali hemikalije i dim
  161. za koje znamo da su povezani
    sa rakom, bolestima pluća
  162. i srčanim oboljenjima,
  163. takođe su usisavali vlakna azbesta.
  164. (Uzdah)
  165. Tokom 1960-ih i 1970-ih,

  166. takozvana inovacija
    bila je „lajt“ cigareta.
  167. Ovo je tipičan tadašnji brend zvani True.
  168. Ovo je nakon što su počeli da izlaze
    zvanični izveštaji o javnom zdravlju.
  169. Vidite njen zabrinuti izraz lica.
  170. [S obzirom na sve što sam čula,

  171. rešila sam da ili prestanem
    da pušim, ili da pušim True.
  172. Pušim True.]
  173. (Smeh)

  174. [Cigarete sa malom količinom
    katrana i nikotina.]

  175. A onda kaže: „Razmislite o tome.“
  176. Onda ispod toga sitnim slovima
  177. stoje brojke vezane za količinu
    katrana i nikotina.
  178. Šta su bile lajt cigarete?
  179. Kako je to funkcionisalo?
  180. Ovo je ilustracija izmene proizvoda

  181. poznata kao „ventilacija filtera“.
  182. Ovo nije uvećana slika pravog filtera.
  183. To je samo slika
  184. da možete da vidite linije
    laserski izbušenih otvora za ventilaciju
  185. koji su stavljani na filter.
  186. Kada pogledate pravu cigaretu,
  187. to je teže videti.
  188. Svaki patent za ovaj proizvod pokazuje
  189. da ventilacioni otvori
    treba da budu 12 milimetara
  190. od kraja filtera koji ide na usnu.
  191. Kako je to funkcionisalo?
  192. Cigaretu bi zaboli u mašinu.

  193. Mašina bi počela
    da povlači dim iz cigarete
  194. i da beleži nivo katrana i nikotina.
  195. Dok bi mašina pušila,
  196. spoljni vazduh bi prolazio
    kroz te ventilacione otvore
  197. i razblaživao količinu dima
    koji je prolazio kroz cigaretu.
  198. Tako da, dok je mašina pušila,
  199. zaista je oslobađano
    manje katrana i nikotina
  200. u poređenju sa običnom cigaretom.
  201. Duvanska industrija je ipak znala
  202. da ljudska bića ne puše kao mašine.
  203. Kako ljudi to rade?
  204. Gde idu prsti?
  205. (Mrmljanje)

  206. Gde idu usne?

  207. Rekao sam vam da patent nalaže
  208. da otvori budu 12 milimetara
    od kraja za usnu.
  209. Pušači nisu ni znali da su tu,
  210. ali između prstiju i usana,
    otvori se blokiraju.
  211. A kada se otvori blokiraju,
    to više nije lajt cigareta.
  212. Ispostavilo se da zapravo postoji
  213. praktično ista količina nikotina
    u lajt cigaretama
  214. kao i u običnim.
  215. Razlika je bila
    samo u onome što je spolja.
  216. Ali kada blokirate to što je spolja,
  217. to je obična cigareta.
  218. Ovog juna će biti 10 godina
    otkad je Kongres

  219. Upravi za hranu i lekove poverio
    regulisanje duvanskih proizvoda.
  220. Čuli ste na početku statističke podatke
  221. o neverovatnom doprinosu cigareta
    bolestima i smrtnom ishodu.
  222. Takođe smo dosta pažnje posvećivali
  223. tome kako cigarete funkcionišu
    kao sredstvo snabdevanja drogom
  224. i izuzetnoj efikasnosti
    u dostavljanju nikotina.
  225. Pogledajmo kako to izgleda.
  226. Kada pušač povuče dim cigarete,
  227. nikotin iz tog dima stiže do mozga
  228. za manje od 10 sekundi.
  229. Manje od 10 sekundi.
  230. Gore u mozgu
  231. postoji nešto što se zove
    „nikotinski receptori“.
  232. Oni tamo...
  233. čekaju.
  234. Čekaju, prema rečima
    iz tog dokumenta Filipa Morisa,
  235. sledeću „dozu nikotina“.
  236. Pušač kojeg viđate napolju,

  237. na gomili sa drugim pušačima,
  238. na hladnoći,
  239. na vetru,
  240. na kiši,
  241. doživljava snažnu želju za pušenjem
  242. i može prolaziti
    kroz apstinencijalne simptome.
  243. Ti apstinencijalni simptomi
    su hemijska poruka
  244. koju ti receptori šalju telu,
  245. poručujući: „Nahrani me!“
  246. Za proizvod koji može da dostavi drogu
    za manje od 10 sekundi
  247. ispostavilo se da je neverovatno efikasan
    i da neverovatno stvara zavisnost.
  248. Razgovarali smo sa toliko stručnjaka
    za lečenje bolesti zavisnosti
  249. proteklih godina.
  250. Priča koju slušam
    je uvek ista, iznova i iznova:
  251. „Mnogo nakon što uspem
    da nekog skinem sa heroina,
  252. kokaina ili kreka,
  253. i dalje ne mogu da postignem
    da prestanu da puše cigarete.“
  254. Veliki deo objašnjenja za to
    jeste ono što sam govorio o 10 sekundi.
  255. Uprava za hranu i lekove
    u cilju regulacije ima na raspolaganju

  256. sredstva za regulisanje proizvoda
  257. da bi postigla da cigarete kakve znamo
  258. ne stvaraju ili minimalno
    stvaraju zavisnost.
  259. Radimo na tome.
  260. To bi moglo da ima
    ogroman uticaj na nivou populacije,
  261. samo jedan takav propis.
  262. Pre godinu dana smo sproveli
    dinamično modeliranje na nivou populacije,
  263. i objavili smo rezultate
    u „Časopisu Nove Engleske“.
  264. Zbog generacijskog dejstva ove strategije,
  265. što ću objasniti za minut,
  266. evo šta predviđamo do kraja veka:
  267. više od 33 miliona ljudi
  268. koji bi inače bili svakodnevni
    pušači to neće postati,
  269. jer cigarete sa kojima će eksperimentisati
  270. neće stvarati i održavati zavisnost.
  271. To bi smanjilo stopu pušenja kod odraslih
    na manje od jednog i po procenta.
  272. Te dve svari zajedno
  273. bi kao rezultat imale sprečavanje
  274. više od osam miliona smrti
    povezanih sa pušenjem
  275. koje bi se inače dogodile
  276. usled generacijskog uticaja ovoga.
  277. Zašto kažem „generacijskog“?

  278. Radi se o deci.
  279. Devedeset posto odraslih pušača
    počelo je da puši kada su bili deca.
  280. Polovina njih postanu stalni pušači
  281. pre nego što dostignu starost
    da zakonski mogu da kupe paklu cigareta.
  282. Polovina njih postanu pušači
    pre nego što napune 18 godina.
  283. Eksperimentisanje.
  284. Svakodnevno pušenje.
  285. Zavisnost.
  286. Decenije pušenja.
  287. I zatim sledi bolest,
  288. i zato govorimo o proizvodu
  289. koji će kasnije u životu prevremeno ubiti
    polovinu dugoročnih korisnika.
  290. Generacijski uticaj
    ove strategije smanjenja nikotina
  291. je ogroman.
  292. U tim starim dokumentima industrije
    postojao je termin za mlade.
  293. Opisivani su kao „zamenski pušači“.
  294. Zamenski pušači
    za odrasle pušače zavisnike
  295. koji su umrli ili prestali da puše.
  296. Buduće generacije dece,
    a naročito tinejdžeri,

  297. ulaziće u rizične aktivnosti.
  298. To ne možemo da zaustavimo.
  299. Ali šta bi bilo kada jedine cigarete
    kojih bi mogli da se domognu
  300. ne bi više mogle da stvore
    i održavaju zavisnost?
  301. To je povraćaj ulaganja javnog zdravlja
  302. koji se vremenom ostvaruje
    na nivou stanovništva.
  303. Ništa nisam rekao
    o elektronskim cigaretama.

  304. Ali moram da kažem nešto
    o elektronskim cigaretama.
  305. (Smeh)

  306. Suočavamo se sa epidemijom
    upotrebe elektronskih cigareta kod dece.

  307. Ono što nas najviše od svega muči,
  308. u kombinaciji sa povećanjem brojeva
    kada se radi o rasprostranjenost,
  309. je učestalost.
  310. Ne samo da sve više dece
    koristi elektronske cigarete,
  311. već više dece koristi elektronske cigarete
    20 ili više dana u mesecu
  312. otkad su se elektronske cigarete
    pojavile na tržištu.
  313. U Upravi za hranu i lekove
    činimo sve što možemo
  314. koristeći program i zakone,
  315. najpre da bismo doprli do dece
  316. sa porukom da to nije bezopasan proizvod,
  317. i da bismo se postarali da deca
    ne započinju eksperimentisanje
  318. sa duvanskim proizvodima,
    bilo da je sagorevanje tu prisutno ili ne.
  319. Ali razmislite o elektronskim cigaretama
    na pravilno regulisanom tržištu
  320. kao o nečemu što bi moglo koristiti
  321. odraslim pušačima zavisnim od cigareta
  322. koji pokušavaju da tako ostvare prelaz.
  323. Zaključiću ovom vizijom:

  324. zamislite svet
  325. u kome jedine cigarete
    sa kojima bi buduće generacije dece
  326. mogle da eksperimentišu
  327. ne bi više mogle da stvaraju
    niti održavaju zavisnot
  328. zbog jednog jedinog propisa.
  329. Zamislite svet
  330. u kome bi pušači zabrinuti za zdravlje,
  331. naročito ako stupi na snagu propis
    koji smanjuje nikotina na nivo
  332. koji ne stvara ili minimalno
    stvara zavisnost,
  333. mogli da pređu na alternativne
    i manje štetne oblike
  334. snabdevanja nikotinom,
  335. počevši od nikotinskih lekova
    odobrenih od strane Uprave,
  336. kao što su žvake, flasteri i pastile.
  337. I najzad,

  338. zamislite u svetu
    valjano regulisano tržište gde,
  339. bilo da se radi o elektronskim cigaretama
    ili koja god da je to nova tehnologija,
  340. nisu pronalazači proizvoda i prodavci
  341. ti koji odlučuju koji proizvodi stupaju
    na tržište i šta se tvrdi o njima,
  342. već su to naučnici Uprave
    zaduženi za kontrolu,
  343. koji pregledaju prijave i odlučuju,
  344. koristeći pri tome standarde
    koja nam je Kongres poverio
  345. da ih sprovodimo i primenjujemo,
  346. o tome da li određeni proizvod
    treba da se pojavi na tržištu,
  347. da bi marketing tog proizvoda
    i slova naših zakona
  348. bili prikladni za zaštitu javnog zdravlja.
  349. To su moćna regulatorna sredstva
  350. koja su nam unutar dometa
  351. za borbu sa onim
    što je još uvek vodeći uzrok
  352. sasvim sprečivih bolesti
    i smrtnih slučajeva u zemlji.
  353. Ako ovo uradimo ako treba,
  354. ona putanja, onih 5,6 miliona dece,
  355. može se narušiti.
  356. Hvala.

  357. (Aplauz)