Return to Video

There's No Tomorrow (2012)

  • 0:07 - 0:11
    Incubate Pictures predstavlja
  • 0:14 - 0:19
    U saradnji sa Post Carbon Institute
  • 0:23 - 0:30
    NEMA SUTRAŠNJICE
  • 0:47 - 0:49
    Ovo je Zemlja,
  • 0:49 - 0:51
    onako kako je izgledala pre 90 miliona godina.
  • 0:51 - 0:54
    Geolozi ovaj period zovu "kasna Kreda".
  • 0:55 - 0:58
    Bio je to period ekstremnog globalnog zagrevanja,
  • 0:58 - 1:00
    kada su dinosaurusi još uvek gospodarili planetom.
  • 1:01 - 1:02
    Živeli su bezbrižno,
  • 1:02 - 1:05
    sigurni na vrhu lanca ishrane,
  • 1:07 - 1:10
    nesvesni promena koje su se dešavale oko njih.
  • 1:11 - 1:13
    Kontinenti su se razdvajali,
  • 1:13 - 1:15
    otvarajući ogromne procepe u Zemljinoj kori.
  • 1:15 - 1:18
    Ispunjeni vodom, ovi procepi postajali su mora.
  • 1:20 - 1:22
    Alge su bujale u ekstremoj toploti,
  • 1:22 - 1:24
    trujući tako vodu.
  • 1:25 - 1:26
    Izumirale su,
  • 1:26 - 1:29
    i taložile se, bilioni njih, na dno procepa.
  • 1:32 - 1:34
    Reke su spirale talog u mora,
  • 1:34 - 1:37
    sve dok organski ostaci algi nisu bili prekriveni.
  • 1:38 - 1:41
    Kako je pritisak rastao, rasla je i temperatura,
  • 1:41 - 1:44
    sve dok hemijska reakcija nije transformisala organsku materiju
  • 1:44 - 1:46
    u ugljovodonična fosilna goriva:
  • 1:46 - 1:49
    naftu i prirodni gas.
  • 1:49 - 1:52
    Sličan proces se odvijao i na kopnu,
  • 1:52 - 1:54
    proizvodeći tako ugalj.
  • 1:55 - 1:57
    Prirodi je bilo potrebno oko 5 miliona godina
  • 1:57 - 2:01
    da kreira onu količinu fosilnih goriva koju svet potroši za 1 godinu.
  • 2:02 - 2:04
    Moderan način života
  • 2:04 - 2:06
    zavisi od ovog fosilizovanog sunčevog žara,
  • 2:06 - 2:10
    mada, iznenađujuće veliki broj ljudi ga prihvata zdravo za gotovo.
  • 2:13 - 2:18
    Od 1860. geolozi su otkrili preko 2 biliona barela nafte. (1 barel = 159 litra)
  • 2:18 - 2:22
    Od tada, svet je potrošio oko polovinu.
  • 2:26 - 2:29
    Pre vađenja, nafta mora da se otkrije.
  • 2:30 - 2:33
    Isprva, bilo je lako pronaći i jeftino vaditi.
  • 2:33 - 2:37
    Prvo veliko američko naftno polje bilo je Spindletop,
  • 2:37 - 2:38
    otkriveno 1900. godine.
  • 2:39 - 2:41
    Usledila su i mnoga druga.
  • 2:41 - 2:43
    Geolozi su pretražili celu Ameriku.
  • 2:43 - 2:47
    Otkrili su ogromna nalazišta nafte, prirodnog gasa i uglja.
  • 2:48 - 2:51
    Amerika je proizvodila više nafte od bilo koje druge zemlje,
  • 2:51 - 2:54
    što joj je omogućilo da postane industrijska super-sila.
  • 2:56 - 2:58
    Kada naftni izvor počne davati naftu,
  • 2:58 - 3:01
    samo je pitanje vremena kada će proizvodnja početi da opada.
  • 3:02 - 3:05
    Različiti izvori imaju različitu stopu proizvodnje.
  • 3:05 - 3:07
    Kada se posmatra prosečna vrednost više izvora,
  • 3:07 - 3:10
    kombinovani grafik ima oblik zvona.
  • 3:10 - 3:12
    Obično je potrebno
  • 3:12 - 3:15
    40 godina nakon pika (vrhunca) u otkrivanju nalazišta
  • 3:15 - 3:17
    da zemlja dostigne pik (vrhunac) proizvodnje,
  • 3:17 - 3:20
    nakon čega sledi permanentno opadanje.
  • 3:20 - 3:22
    1950-ih,
  • 3:23 - 3:25
    geofizičar M. King Hubbert iz Shell-a
  • 3:25 - 3:29
    predvideo je da će Američka proizvodnja nafte dostići pik 1970-ih,
  • 3:29 - 3:33
    40 godina nakon pika u otkrivanju nalazišta nafte u SAD.
  • 3:33 - 3:34
    Malo ljudi mu je poverovalo.
  • 3:35 - 3:37
    Medutim, 1970.
  • 3:37 - 3:39
    Americka proizvodnja nafte ipak dostiže pik,
  • 3:39 - 3:41
    i od tad počinje konstantno opadanje.
  • 3:42 - 3:44
    Pokazalo se da je Hubbert bio u pravu.
  • 3:45 - 3:47
    Od ovog trenutka nadalje,
  • 3:47 - 3:50
    Amerika sve više zavisi od uvežene nafte.
  • 3:50 - 3:53
    Ovo je učinilo ranjivom na prekide u snabdevanju,
  • 3:53 - 3:56
    i doprinelo ekonomskim krizama
  • 3:57 - 3:59
    iz 1973. i 1979. godine
  • 4:01 - 4:05
    Najveća stopa otkrivanja nafte u Američkoj istoriji je bila 1930-ih.
  • 4:06 - 4:08
    Uprkos napretku tehnologije,
  • 4:08 - 4:13
    pad u otkrivanju novih američkih naftnih polja je bio neumoljiv.
  • 4:14 - 4:17
    Skorija nalazišta, kao što je ANWAR,
  • 4:17 - 4:21
    bi u najboljem slučaju obezbedila dovoljno nafte za 17 meseci.
  • 4:22 - 4:25
    Čak i nova "Jack 2" bušotina u meksičkom zalivu
  • 4:25 - 4:28
    bi zadovoljila svega par meseci domaće potražnje.
  • 4:29 - 4:32
    Iako velika, nijedno od ovih nalazišta ni približno
  • 4:32 - 4:35
    ne zadovoljava američke energetske zahteve.
  • 4:36 - 4:37
    Sada se gomilaju dokazi
  • 4:37 - 4:41
    da je svetska proizvodnja nafte na piku, ili blizu njega.
  • 4:41 - 4:46
    Globalno, stopa otkrića novih naftnih nalazišta je dostigla pik 1960-ih.
  • 4:46 - 4:48
    Više od 40 godina kasnije,
  • 4:48 - 4:50
    pad u otkrivanju novih nalazišta
  • 4:50 - 4:52
    deluje nezaustavljiv.
  • 4:54 - 4:57
    54 od 65 zemalja najvećih proizvođača nafte
  • 4:57 - 4:59
    je već dostiglo pik proizvodnje.
  • 5:01 - 5:04
    Mnoge ostale očekuje isto u bliskoj budućnosti.
  • 5:06 - 5:09
    Svetu će biti neophodno da uvodi u proizvodnju
  • 5:09 - 5:10
    ekvivalent nove Saudijske Arabije
  • 5:10 - 5:12
    na svake 3 godine
  • 5:12 - 5:15
    kako bi nadoknadio pad proizvodnje postojećih nalazišta.
  • 5:16 - 5:17
    Šezdesetih godina prošlog veka,
  • 5:17 - 5:20
    6 barela nafte je otkrivano na svaki 1 potrošen.
  • 5:21 - 5:22
    Četiri decenije kasnije,
  • 5:22 - 5:25
    svet konzumira između 3 i 6 barela nafte
  • 5:26 - 5:27
    na svaki 1 otkriven.
  • 5:29 - 5:32
    Jednom kada se pik svetske proizvodnje nafte dostigne,
  • 5:32 - 5:34
    potražnja za naftom će nadmašiti ponudu,
  • 5:34 - 5:37
    a cene benzina će postati izrazito nestabilne,
  • 5:37 - 5:40
    što će uticati na mnogo toga osim troškova vožnje.
  • 5:41 - 5:44
    Moderni gradovi zavise od fosilnih goriva.
  • 5:44 - 5:46
    Čak se i putevi prave od asfalta,
  • 5:46 - 5:48
    koji je naftni derivat,
  • 5:48 - 5:50
    baš kao i krovovi mnogih kuća.
  • 5:51 - 5:53
    Velike površine bi postale nenaseljive
  • 5:53 - 5:57
    bez grejanja zimi ili klimatizacije leti.
  • 5:58 - 6:00
    Širenje stanovanja u predgrađu zahteva
  • 6:00 - 6:03
    da ljudi putuju na posao, u škole i trgovine.
  • 6:04 - 6:06
    Veliki gradovi su podeljeni u rezidencione
  • 6:06 - 6:09
    i komercijalne zone, međusobno udaljene,
  • 6:09 - 6:11
    što primorava ljude na vožnju.
  • 6:11 - 6:13
    Predgrađa, kao i mnoga naselja
  • 6:13 - 6:17
    su projektovani na pretpostavci obilja nafte i energije.
  • 6:19 - 6:21
    Hemikalije - derivati fosilnih goriva,
  • 6:21 - 6:23
    tj. petro-hemikalije,
  • 6:23 - 6:27
    su esencijalne za proizvodnju nebrojeno mnogo proizvoda.
  • 6:28 - 6:30
    Moderna poljoprivreda
  • 6:30 - 6:32
    umnogome zavisi od fosilnih goriva,
  • 6:32 - 6:34
    baš kao i bolnice,
  • 6:34 - 6:35
    vazduhoplovstvo,
  • 6:35 - 6:37
    vodovodi,
  • 6:37 - 6:39
    i vojska SAD,
  • 6:39 - 6:43
    koja samostalno troši oko 140 miliona barela nafte godišnje.
  • 6:44 - 6:48
    Fosilna goriva su takođe esencijalna za proizvodnju plastike i polimera,
  • 6:48 - 6:53
    ključnih sastojaka kompjutera, elektronike zabave i odeće.
  • 6:54 - 6:57
    Globalna ekonomija trenutno zavisi od neograničenog rasta,
  • 6:57 - 7:00
    zahtevajući sve veće snabdevanje jeftinom energijom.
  • 7:01 - 7:04
    Toliko zavisimo od nafte i ostalih fosilnih goriva,
  • 7:04 - 7:07
    da čak i mali prekid snabdevanja
  • 7:07 - 7:11
    može imati dalekosežne posledice na sve aspekte naših života.
  • 7:17 - 7:22
    ENERGIJA
  • 7:22 - 7:25
    Energija je sposobnost obavljanja rada.
  • 7:26 - 7:33
    Prosečni Amerikanac danas raspolaže energetskim ekvivalentom 150 robova, koji rade 24 sata dnevno.
  • 7:36 - 7:38
    Materiju koja skladišti ovu energiju za rad zovemo gorivom.
  • 7:39 - 7:42
    Neka goriva sadrže više energije od ostalih.
  • 7:42 - 7:44
    Ovo zovemo gustina energije.
  • 7:46 - 7:48
    Od ovih goriva, nafta je najkritičnija.
  • 7:50 - 7:52
    Svet troši 30 milijardi barela godišnje,
  • 7:52 - 7:54
    što je jednako 1 kubnoj milji nafte,
  • 7:54 - 7:56
    a ta količina sadrži onoliko energije
  • 7:56 - 7:59
    kolko bi generisale 52 nuklearne elektrane
  • 7:59 - 8:02
    da rade narednih 50 godina.
  • 8:03 - 8:07
    Iako se nafta koristi za proizvodnju 1.6% struje u SAD,
  • 8:07 - 8:10
    ona napaja 96% svog transporta.
  • 8:12 - 8:16
    U 2008. dve trećine američke nafte je uveženo.
  • 8:16 - 8:17
    Najviše iz Kanade,
  • 8:17 - 8:19
    Meksika,
  • 8:19 - 8:21
    Saudijske Arabije,
  • 8:21 - 8:23
    Venecuele,
  • 8:23 - 8:26
    Nigerije, Iraka i Angole.
  • 8:27 - 8:30
    Nekoliko faktora čini naftu unikatnom.
  • 8:30 - 8:32
    Velika gustina energije.
  • 8:33 - 8:35
    Jedan barel nafte sadrži energetski ekvivalent
  • 8:35 - 8:37
    skoro trogodišnjeg ljudskog rada.
  • 8:38 - 8:40
    Tečna je na sobnoj temperaturi,
  • 8:40 - 8:42
    laka za transport
  • 8:42 - 8:44
    i može se koristiti u malim motorima.
  • 8:45 - 8:48
    Da bi se dobila energija, mora se utrošiti energija.
  • 8:49 - 8:53
    Trik je u tome da se koristi manja količina da bi se našla i ekstrahovala veća.
  • 8:53 - 8:56
    Ovo se zove DEnUE
  • 8:56 - 8:59
    Dobijena Energija na Uloženu Energiju.
  • 9:01 - 9:03
    Konvencionalna nafta je dobar primer.
  • 9:04 - 9:08
    Visoko kvalitetna sirova nafta, koja je bila laka za ekstrakciju je vađena najpre.
  • 9:08 - 9:14
    Naftaši su trošili ekvivalent 1 barela nafte da bi otkrili i izvadili 100.
  • 9:15 - 9:18
    DEnUE nafte bio je 100.
  • 9:19 - 9:21
    Nakon što je dostupnija nafta izvađena,
  • 9:21 - 9:24
    pretraga je preseljena u dubine mora,
  • 9:24 - 9:26
    ili udaljene zemlje,
  • 9:26 - 9:29
    pritom trošeći sve veće količine energije.
  • 9:29 - 9:33
    Često, nafta koju danas nalazimo je tzv. teška ili pak kisela sirova nafta,
  • 9:33 - 9:35
    i skupa je za preradu.
  • 9:35 - 9:39
    DEnUE za naftu danas je spao na 10.
  • 9:40 - 9:44
    Ukoliko, da bi dobili gorivo, trošimo više energije nego što je sadržano u samom gorivu,
  • 9:44 - 9:46
    onda ono nije ni vredno truda.
  • 9:50 - 9:53
    Moguće je jednu vrstu goriva konvertovati u drugu.
  • 9:53 - 9:55
    Svaki put kada se to radi
  • 9:55 - 9:58
    nešto od energije sadržane u originalnom gorivu se gubi.
  • 9:59 - 10:02
    Na primer, postoji nekonvencionalna nafta:
  • 10:02 - 10:04
    bitumenozni pesak i uljni škriljac.
  • 10:04 - 10:07
    Nalazišta bitumenoznog peska većinom su u Kanadi.
  • 10:07 - 10:10
    Dve trećine svetskih zaliha uljnog škriljca su u SAD.
  • 10:11 - 10:14
    Obe ove vrste goriva mogu se preraditi u sintetičku sirovu naftu.
  • 10:14 - 10:18
    Međutim, to zahteva velike količine toplote i sveže vode,
  • 10:18 - 10:20
    što smanjuje njihov DEnUE,
  • 10:20 - 10:23
    koji se kreće od 5 do čak 1,5.
  • 10:24 - 10:27
    Škriljac je gorivo veoma lošeg kvaliteta,
  • 10:27 - 10:29
    koje, gram za gram, sadrži oko jedne trećine energije
  • 10:29 - 10:31
    kutije žitnih pahuljica.
  • 10:33 - 10:35
    Ugalj postoji u ogromnim količinama,
  • 10:35 - 10:38
    i koristi se za proizvodnju gotovo polovine svetske električne energije.
  • 10:39 - 10:42
    Svet troši skoro 2 kubne milje uglja godišnje.
  • 10:42 - 10:47
    Ali, globalna proizvodnja uglja može dostići pik pre 2040.
  • 10:48 - 10:52
    Tvrdnja da Amerika ima zalihe uglja dovoljne za više vekova je varljiva,
  • 10:52 - 10:56
    jer ona ne uzima u obzir rast potražnje, ni pad kvaliteta.
  • 10:56 - 10:59
    Veliki udeo visoko kvalitetnog antracit uglja je potrošen,
  • 10:59 - 11:03
    ostavivši ugalj manjeg kvaliteta, koji ima manju gustinu energije.
  • 11:04 - 11:07
    Kako se zalihe površinskog uglja iscrpljuju, pojavljuju se problemi u proizvodnji
  • 11:07 - 11:11
    jer rudari moraju da kopaju dublje i u manje pristupačnim oblastima.
  • 11:11 - 11:15
    Mnogi koriste destruktivne metode rudarstva kako bi došli do naslaga uglja,
  • 11:15 - 11:17
    izazivajući pri tom ekološke katastrofe.
  • 11:20 - 11:23
    Prirodni gas se često otkriva uz naftu i ugalj.
  • 11:24 - 11:28
    Otkriće konvencionalnog gasa u severnoj Americi dostiže pik 1950-ih,
  • 11:28 - 11:30
    a proizvodnja ranih 70-ih.
  • 11:31 - 11:34
    Ako grafik otkrića pomerimo unapred za 23 godine
  • 11:34 - 11:39
    dobijamo moguću budućnost proizvodnje prirodnog gasa
  • 11:39 - 11:41
    u severnoj Americi.
  • 11:41 - 11:45
    Skorašnji napredak, omogućio je ekstrakciju nekonvencionalnog prirodnog gasa,
  • 11:45 - 11:50
    kao što je škriljačni gas, što će možda pomoći da odložimo pad proizvodnje.
  • 11:51 - 11:54
    Nekonvencionalni prirodni gas je kontroverzan,
  • 11:54 - 11:57
    jer su neophodne visoke cene energije da bi bio profitabilan.
  • 11:58 - 12:00
    Čak i uz nekonvencionalni gas,
  • 12:00 - 12:05
    globalna proizvodnja prirodnog gasa može dostići pik do 2030.
  • 12:07 - 12:11
    Velike rezerve uranijuma za nuklearnu fisiju još uvek postoje.
  • 12:12 - 12:16
    Da bi se zamenilo 10 teravati koje svet trenutno proizvodi iz fosilnih goriva,
  • 12:16 - 12:19
    bilo bi neophodno 10 000 nuklearnih elektrana.
  • 12:19 - 12:25
    Tim tempom, poznate rezerve uranijuma bi potrajale svega 10 do 20 godina.
  • 12:25 - 12:29
    Eksperimenti sa reaktorima razmnožiteljima baziranim na plutonijumu
  • 12:29 - 12:31
    u Francuskoj i Japanu
  • 12:31 - 12:33
    pokazali su se skupim neuspesima.
  • 12:33 - 12:38
    Nuklearna fuzija mora prevazići ogromne tehničke prepreke.
  • 12:39 - 12:41
    Zatim, postoje obnovljivi izvori energije.
  • 12:41 - 12:45
    Vetar ima visok DEnUE, ali nije neprekidan.
  • 12:45 - 12:47
    Vodena energija je pouzdana,
  • 12:47 - 12:51
    ali na većini reka u razvijenom svetu su već postavljene brane.
  • 12:52 - 12:54
    Konvencionalne geotermalne elektrane
  • 12:54 - 12:57
    koriste postojeće vruće tačke blizu površine zemlje.
  • 12:58 - 13:00
    One su ograničene na te oblasti.
  • 13:01 - 13:03
    U eksperimentalnom EGS sistemu,
  • 13:03 - 13:06
    dve cevi bi bile sprovedene do dubine od 6 milja.
  • 13:06 - 13:10
    Voda se pumpa niz jednu cev, gde se greje u procepu,
  • 13:10 - 13:12
    a zatim se diže uz drugu, generišući struju.
  • 13:13 - 13:16
    Prema skorašnjem izveštaju iz MIT-a, ova tehnologija
  • 13:17 - 13:21
    bi mogla obezbeđivati 10% električne energije u SAD do 2050.
  • 13:22 - 13:26
    Energija od talasa je ograničena na obalna područja.
  • 13:26 - 13:30
    Gustina energije talasa varira od oblasti do oblasti.
  • 13:31 - 13:35
    Transport el. energije generisane talasima u unutrašnjost kopna bi bio težak.
  • 13:35 - 13:39
    Takođe, salinitet okeana je korozivan po turbine.
  • 13:41 - 13:43
    Biogoriva su goriva koja se uzgajaju.
  • 13:43 - 13:47
    Drvo ima malu gustinu energije, i raste sporo.
  • 13:47 - 13:51
    Svet troši 3.7 kubnih milja drva godišnje.
  • 13:51 - 13:54
    Biodizel i etanol se proizvode
  • 13:54 - 13:57
    od kultura uzgajanih pomoću poljoprivrede zasnovane na nafti.
  • 13:57 - 14:01
    Energetski profit ovih goriva je veoma nizak.
  • 14:02 - 14:04
    Neki političari žele da kukuruz pretvore u etanol.
  • 14:05 - 14:10
    Da bi etanol obezbedio 1/10 predviđene potrošnje nafte u SAD 2020-e,
  • 14:10 - 14:14
    bilo bi potrebno 3% Američke teritorije.
  • 14:15 - 14:20
    Da bi obezbedio 1/3 zahtevalo bi 3 puta veću površinu od one koja se trenutno koristi za uzgoj kukuruza.
  • 14:20 - 14:24
    Da bi obezbedio celokupnu potrošnju nafte u SAD 2020-e
  • 14:24 - 14:27
    zahtevalo bi duplo veću teritoriju od one koja se danas koristi za uzgoj sve hrane.
  • 14:28 - 14:34
    Vodonik je potrebno ekstrahovati iz prirodnog gasa, uglja ili vode,
  • 14:34 - 14:38
    što zahteva više energije nego što se dobija od vodonika.
  • 14:38 - 14:40
    Stoga, ekonomija zasnovana na vodoniku nije verovatna.
  • 14:42 - 14:46
    Svi fotovoltažni solarni paneli u svetu generišu onoliko el. struje
  • 14:46 - 14:48
    koliko dve elektrane na ugalj.
  • 14:48 - 14:52
    Za proizvodnju jednog solarnog panela je potreban
  • 14:52 - 14:55
    ekvivalent od 1 do 4 tone uglja.
  • 14:56 - 15:00
    Morali bi da prekrijemo panelima čak 140 000 kvadratnih milja
  • 15:00 - 15:02
    da bi zadovoljili trenutnu svetsku potražnju.
  • 15:02 - 15:07
    Do 2007-e, tek je postojalo oko 4 kvadratne milje.
  • 15:08 - 15:13
    Koncentrisana solarna energija, ili solarna termalna, ima sjajan potencijal,
  • 15:13 - 15:17
    mada trenutno postoji samo mali broj ovakvih elektrana.
  • 15:17 - 15:20
    One su takođe ograničene na sunčanu klimu,
  • 15:20 - 15:23
    što zahteva distribuciju velike količine el. energije
  • 15:23 - 15:25
    na velike daljine.
  • 15:26 - 15:30
    Sve alternative nafte zavise od mašina koje rade na naftu,
  • 15:30 - 15:34
    ili zahtevaju materijale poput plastike, koji se proizvode od nafte.
  • 15:36 - 15:39
    Kada budete razmatrali buduće tvrdnje neverovatnih novih goriva ili izuma,
  • 15:39 - 15:40
    upitajte:
  • 15:40 - 15:45
    Da li promoteri imaju funkcionalan, komercijalan model izuma?
  • 15:45 - 15:47
    Koja je njegova gustina energije?
  • 15:47 - 15:50
    Da li može biti skladišten ili distribuiran?
  • 15:51 - 15:53
    Da li je pouzdan ili nekontinualan?
  • 15:53 - 15:56
    Da li se može proširiti na nivo države?
  • 15:56 - 15:59
    Ima li skrivenih inženjerskih prepreka?
  • 15:59 - 16:02
    Kakav je DEnUE koeficijent?
  • 16:02 - 16:05
    Kakav uticaj ima na okolinu?
  • 16:05 - 16:08
    Upamtite da veliki brojevi mogu biti obmanljivi.
  • 16:08 - 16:10
    Na primer: 1 milijarda barela nafte
  • 16:10 - 16:14
    zadovoljava samo globalnu potražnju za 12 dana.
  • 16:15 - 16:19
    Prelazak sa fosilnih goriva predstavljao bi monumentalan izazov.
  • 16:19 - 16:25
    U 2007. ugalj je proizvodio 48.5% el. struje u SAD.
  • 16:25 - 16:27
    21.6% je od prirodnog gasa,
  • 16:28 - 16:30
    1.6% je od nafte,
  • 16:30 - 16:33
    19.4% je od nuklearnih elektrana,
  • 16:33 - 16:35
    5.8% od vode.
  • 16:35 - 16:39
    Ostali obnovljivi izvori zaslužni su za 2.5%.
  • 16:40 - 16:43
    Da li je moguće zameniti sistem baziran na fosilnim gorivima
  • 16:43 - 16:46
    kombinacijom alternativnih?
  • 16:46 - 16:49
    Neophodni su ogromni tehnološki pomaci,
  • 16:49 - 16:52
    kao i politička volja i saradnja,
  • 16:52 - 16:54
    masivna ulaganja,
  • 16:54 - 16:56
    internacionalni konsenzus,
  • 16:56 - 17:00
    modifikacija globalne ekonomije vredne 45 biliona dolara,
  • 17:00 - 17:02
    uključujući transport,
  • 17:02 - 17:03
    proizvodne industrije,
  • 17:03 - 17:05
    i poljoprivredne sisteme,
  • 17:05 - 17:09
    ali i zvaničnici kompetentni da upravljaju tranzicijom.
  • 17:10 - 17:12
    Ako se sve navedeno postigne,
  • 17:12 - 17:14
    da li se sadašnji način života može nastaviti?
  • 17:19 - 17:21
    Rast
  • 17:21 - 17:23
    Ove bakterije žive u flaši.
  • 17:24 - 17:26
    Njihova populacija se duplira svakog minuta.
  • 17:27 - 17:29
    U 11 časova tu je jedna bakterija.
  • 17:30 - 17:32
    U podne, flaša je puna.
  • 17:33 - 17:35
    Polu-puna je 11:59
  • 17:35 - 17:38
    ostavljajući mesta za još samo jedno dupliranje.
  • 17:38 - 17:41
    Bakterije vide opasnost.
  • 17:41 - 17:44
    One tragaju za novim flašama, i pronalaze 3.
  • 17:44 - 17:47
    Pretpostavljaju da je njihov problem rešen.
  • 17:47 - 17:50
    Do podneva, prva flaša je puna.
  • 17:50 - 17:53
    U 12:01, druga flaša je puna.
  • 17:54 - 17:57
    U 12:02, sve flaše su pune.
  • 17:57 - 18:00
    Ovo je problem s kojim se mi suočavamo,
  • 18:00 - 18:03
    zbog dupliranja izazvanog Eksponencijalnim Rastom.
  • 18:06 - 18:09
    Kada je čovečanstvo počelo da koristi ugalj i naftu kao goriva,
  • 18:09 - 18:12
    doživelo je do tada nezabeleženi rast.
  • 18:14 - 18:17
    Čak i male stope rasta rezultuju velikim uvećanjem tokom vremena.
  • 18:18 - 18:20
    Pri stopi od 1% rasta,
  • 18:20 - 18:23
    ekonomija će se duplirati na 70 godina.
  • 18:23 - 18:27
    Stopa od 2% duplira na 35 godina.
  • 18:27 - 18:29
    Pri stopi od 10% rasta,
  • 18:29 - 18:32
    ekonomija će se duplirati na svega 7 godina.
  • 18:33 - 18:37
    Ako ekonomija raste trenutnom prosečnom stopom od 3%,
  • 18:37 - 18:40
    dupliraće se na svake 23 godine.
  • 18:40 - 18:44
    Sa svakim dupliranjem, potražnja za energijom i resursima
  • 18:44 - 18:47
    će prevazići sva prethodna dupliranja zajedno.
  • 18:48 - 18:51
    Finansijski sistem je izgrađen pod pretpostavkom rasta
  • 18:52 - 18:56
    što zahteva sve veće snabdevanje energijom kako bi opstao.
  • 18:56 - 18:59
    Banke pozajmljuju novac koji nemaju,
  • 18:59 - 19:00
    čime ga, zapravo, kreiraju.
  • 19:01 - 19:05
    Zajmoprimci koriste novokreirani pozajmljeni novac kako bi uvećali svoj biznis,
  • 19:05 - 19:06
    i otplatili nazad dug,
  • 19:06 - 19:09
    sa kamatom, koja zahteva još veći rast.
  • 19:10 - 19:13
    Zbog ovakvog kreiranja novca iz duga,
  • 19:13 - 19:18
    većina svetskog novca u opticaju zapravo predstavlja dug na koji tek treba platiti kamatu.
  • 19:19 - 19:23
    Bez stalnog priliva novih i sve većih generacija zajmoprimaca
  • 19:23 - 19:24
    koji bi obezbedili rast,
  • 19:24 - 19:26
    i time otplatili ove dugove,
  • 19:26 - 19:29
    svetska ekonomija bi se urušila.
  • 19:30 - 19:31
    Kao Poncijeva šema,
  • 19:31 - 19:34
    sistem se mora proširiti ili umire.
  • 19:35 - 19:37
    Delom usled ovog sistema duga,
  • 19:37 - 19:40
    efekti ekonomskog rasta su bili spektakularni:
  • 19:40 - 19:42
    u Bruto Domaćem Proizvodu,
  • 19:42 - 19:43
    postavljanju brana na rekama,
  • 19:43 - 19:45
    korišćenju vode,
  • 19:45 - 19:46
    potrošnji đubriva,
  • 19:46 - 19:48
    gradskoj populaciji,
  • 19:48 - 19:50
    potrošnji papira,
  • 19:50 - 19:51
    motornim vozilima,
  • 19:51 - 19:52
    komunikacijama
  • 19:52 - 19:54
    i turizmu.
  • 19:55 - 19:57
    Svetska populacija je narasla na 7 milijardi,
  • 19:57 - 20:01
    a očekuje se da pređe 9 milijardi do 2050.
  • 20:02 - 20:06
    Na ravnoj beskonačnoj zemlji, ovo ne bi bio problem.
  • 20:06 - 20:09
    Međutim, kako je Zemlja okrugla i konačna,
  • 20:09 - 20:11
    kad-tad ćemo dostići granice rasta.
  • 20:13 - 20:14
    Ekonomska ekspanzija
  • 20:14 - 20:18
    dovela je do povećanja koncentracije azot-suboksida
  • 20:18 - 20:19
    i metana u atmosferi,
  • 20:19 - 20:21
    oštećenja ozonskog omotača,
  • 20:21 - 20:23
    povećanja broja velikih poplava,
  • 20:23 - 20:26
    oštećenja okeanskih ekosistema,
  • 20:26 - 20:28
    uključujući slivanje azota,
  • 20:28 - 20:31
    uništavanja prašuma i šuma,
  • 20:31 - 20:33
    povećanja obradivih površina,
  • 20:33 - 20:35
    i istrebljenja vrsta.
  • 20:38 - 20:40
    Ukoliko stavimo jedno zrno pirinča
  • 20:40 - 20:42
    na prvo polje šahovske table,
  • 20:42 - 20:45
    dupliramo ovo i stavimo 2 zrna na drugo polje,
  • 20:46 - 20:48
    dupliramo opet i stavimo 4 na treće,
  • 20:49 - 20:52
    dupliramo opet i stavimo 8 na četvrto,
  • 20:52 - 20:53
    i nastavimo ovako,
  • 20:53 - 20:55
    stavljajući na svako polje duplo više zrnevlja
  • 20:55 - 20:57
    nego što je na prethodnom,
  • 20:57 - 20:59
    onda će nam do trenutka kad budemo stigli do poslednjeg polja
  • 20:59 - 21:01
    biti potreban astronomski broj zrna:
  • 21:03 - 21:05
    9 triliona,
  • 21:05 - 21:07
    223 bilijarde,
  • 21:07 - 21:09
    372 biliona,
  • 21:09 - 21:11
    36 milijardi,
  • 21:11 - 21:13
    854 miliona
  • 21:13 - 21:16
    776 hiljada zrna:
  • 21:17 - 21:19
    više zrnevlja nego što je ljudska rasa
  • 21:18 - 21:21
    uzgajala u zadnjih 10 000 godina.
  • 21:22 - 21:24
    Moderne ekonomije se,
  • 21:24 - 21:25
    poput zrna na šahovskoj tabli,
  • 21:25 - 21:27
    udvostručuju na svakih par decenija.
  • 21:27 - 21:30
    Na kom polju šahovske table se mi nalazimo?
  • 21:33 - 21:34
    Osim energije,
  • 21:35 - 21:38
    civilizacija zahteva brojne esencijalne resurse:
  • 21:38 - 21:39
    svežu vodu,
  • 21:39 - 21:40
    obradivo zemljište,
  • 21:40 - 21:41
    hranu,
  • 21:41 - 21:42
    šume,
  • 21:42 - 21:44
    i mnoge vrste minerala i metala.
  • 21:45 - 21:47
    Rast je ograničen onim resursom
  • 21:47 - 21:49
    kojeg ima najmanje u opticaju.
  • 21:51 - 21:53
    Bure je sastavljeno od dasaka,
  • 21:53 - 21:55
    i poput vode koja puni bure,
  • 21:55 - 21:58
    rast ne može ići dalje od najkraće daske,
  • 21:58 - 22:01
    tj. najređeg esencijalnog resursa.
  • 22:02 - 22:04
    Ljudi trenutno koriste
  • 22:04 - 22:07
    40% ukupne fotosinteze na Zemlji.
  • 22:08 - 22:09
    Iako je možda moguće koristiti 80%,
  • 22:10 - 22:13
    teško da ćemo ikada koristiti 160%.
  • 22:23 - 22:25
    Hrana
  • 22:27 - 22:28
    Globalno snabdevanje hranom
  • 22:28 - 22:30
    umnogome zavisi od fosilnih goriva.
  • 22:32 - 22:33
    Pre Prvog svetskog rata,
  • 22:33 - 22:35
    celokupna poljoprivreda bila je organska.
  • 22:36 - 22:40
    Nakon razvoja đubriva i pesticida, koji su izvedeni iz fosilnih goriva,
  • 22:40 - 22:43
    došlo je do ogromnog poboljšanja u proizvodnji hrane,
  • 22:43 - 22:45
    što je omogućilo rast ljudske populacije.
  • 22:48 - 22:49
    Upotreba veštačkih đubriva
  • 22:49 - 22:52
    je hranila mnogo više ljudi nego što bi bilo moguće
  • 22:52 - 22:54
    isključivo organskom poljoprivredom.
  • 22:56 - 22:58
    Fosilna goriva su neophodna za poljoprivrednu opremu,
  • 22:58 - 23:00
    transport,
  • 23:00 - 23:01
    hlađenje,
  • 23:01 - 23:03
    pakovanje - u plastiku,
  • 23:03 - 23:04
    i kuvanje.
  • 23:05 - 23:09
    Moderna poljoprivreda koristi zemljište da bi pretvorila fosilna goriva u hranu
  • 23:09 - 23:10
    a hranu u ljude.
  • 23:12 - 23:14
    Oko 7 kalorija energije iz fosilnih goriva
  • 23:14 - 23:16
    se koristi za proizvodnju 1 kalorije hrane.
  • 23:19 - 23:25
    U Americi, hrana putuje približno 1500 milja od farme do mušterije.
  • 23:30 - 23:31
    Osim pada zaliha fosilnih goriva,
  • 23:32 - 23:35
    postoji još nekoliko pretnji po trenutni sistem proizvodnje hrane:
  • 23:35 - 23:36
    Jeftina energija,
  • 23:36 - 23:38
    poboljšanje tehnologije
  • 23:38 - 23:41
    i subvencije, omogućili su ogromne ulove riba.
  • 23:43 - 23:46
    Globalni ulov riba doživeo je pik kasnih 1980-ih,
  • 23:46 - 23:49
    što je primoralo ribolovce da krenu u dublje vode.
  • 23:53 - 23:55
    Slivanje azota iz veštačkih đubriva
  • 23:56 - 23:59
    zagađuje reke i mora, stvarajući ogromne mrtve zone.
  • 24:00 - 24:01
    Ovim tempom,
  • 24:01 - 24:04
    predviđa se kolaps svih populacija riba
  • 24:04 - 24:06
    do 2048. godine.
  • 24:07 - 24:11
    Kisele kiše iz gradova i industrija uništavaju hranljive sastojke zemljišta,
  • 24:11 - 24:12
    kao što su kalijum,
  • 24:12 - 24:13
    kalcijum,
  • 24:13 - 24:14
    i magnezijum.
  • 24:18 - 24:20
    Još jedna opasnost je manjak vode.
  • 24:20 - 24:25
    Mnoge farme za navodnjavanje koriste vodu koja se pumpa iz podzemnih izdana.
  • 24:26 - 24:29
    Izdanima je potrebno hiljade godina da bi se napunili,
  • 24:29 - 24:31
    ali se ispumpavanjem mogu isprazniti za par decenija,
  • 24:31 - 24:32
    baš kao i naftni izvori.
  • 24:34 - 24:37
    Američki ogromni Ogallala izdan je spao na toliko nizak nivo
  • 24:37 - 24:41
    da su mnogi farmeri morali da se vrate na manje produktivnu zemljoradnju bez navodnjavanja.
  • 24:42 - 24:46
    Pored toga, upotreba navodnjavanja i đubriva može dovesti do salinizacije:
  • 24:47 - 24:49
    akumulacije soli u zemljištu.
  • 24:49 - 24:51
    Ovo je jedan od glavnih uzroka dezertifikacije.
  • 24:53 - 24:56
    Još jednu pretnju predstavlja gubitak površinskog tla.
  • 24:56 - 24:58
    Pre 200 godina,
  • 24:58 - 25:01
    na američkim prerijama je bilo do 2 metra površinskog tla.
  • 25:01 - 25:04
    Danas, usled obrade zemljišta i loših praksi,
  • 25:04 - 25:06
    približno polovina je nestala.
  • 25:08 - 25:13
    Navodnjavanje pospešuje rast štetnih gljivica kao što je UG-99,
  • 25:13 - 25:18
    koja ima potencijal da uništi 80% svetskih prinosa žitarica.
  • 25:19 - 25:20
    Prema Normanu Borlaugu,
  • 25:20 - 25:22
    ocu Zelene revolucije
  • 25:22 - 25:27
    bolesti koje izazivaju ove gljivice "imaju ogroman potencijal za socijalno i ljudsko uništenje".
  • 25:29 - 25:32
    Upotreba biogoriva znači da će
  • 25:32 - 25:34
    manje zemljišta biti raspoloživo za proizvodnju hrane.
  • 25:37 - 25:39
    Određena oblast ima konačan kapacitet koji može da podrži.
  • 25:40 - 25:42
    To je broj životinja ili ljudi
  • 25:42 - 25:44
    koji mogu na njoj da žive neograničeno dugo.
  • 25:44 - 25:47
    Ukoliko te životinje ili ljudi prekorače taj kapacitet oblasti,
  • 25:47 - 25:52
    oni će odumirati sve dok se populacija ne vrati na svoja prirodna ograničenja.
  • 25:53 - 25:55
    Svet je uspevao da izbegne ovo odumiranje
  • 25:55 - 25:56
    otkrivanjem novog zemljišta za obradu,
  • 25:56 - 25:58
    ili povećanjem proizvodnje,
  • 25:58 - 26:01
    koje je bilo moguće najviše zahvaljujući nafti.
  • 26:01 - 26:04
    Da bi se rast nastavio,
  • 26:04 - 26:07
    neophodno je više resursa nego što Zemlja može da pruži,
  • 26:07 - 26:09
    a nove planete nam nisu dostupne.
  • 26:11 - 26:13
    Suočena sa svim ovim izazovima,
  • 26:13 - 26:16
    globalna proizvodnja hrane se mora udvostručiti do 2050-e
  • 26:17 - 26:19
    kako bi prehranila rastuću svetsku populaciju.
  • 26:21 - 26:24
    1 milijarda ljudi je već neuhranjena ili gladuje.
  • 26:24 - 26:28
    Prehraniti preko 9 milijardi u narednim godinama,
  • 26:28 - 26:32
    kada će svetska nafta i prirodni gas biti u padu, biće teško.
  • 26:41 - 26:42
    Srećan kraj
  • 26:45 - 26:48
    Globalna ekonomija raste eksponencijalno,
  • 26:48 - 26:50
    stopom od oko 3% godišnje,
  • 26:50 - 26:53
    konzumirajući sve veće količine neobnovljivih goriva,
  • 26:53 - 26:55
    minerala i metala,
  • 26:55 - 26:57
    kao i obnovljivih resursa,
  • 26:57 - 27:00
    poput vode, šuma, zemljišta i riba
  • 27:00 - 27:02
    brže nego što se mogu obnoviti.
  • 27:03 - 27:05
    Čak i pri stopi od 1%,
  • 27:05 - 27:08
    ekonomija će se udvostručiti za 70 godina.
  • 27:10 - 27:12
    Problem intenziviraju drugi faktori:
  • 27:13 - 27:16
    Globalizacija omogućava da ljudi na jednom kontinentu
  • 27:16 - 27:19
    kupuju dobra i hranu proizvedene od strane ljudi na drugom.
  • 27:19 - 27:21
    Rute snabdevanja su duge,
  • 27:21 - 27:24
    što nateže ograničene rezerve nafte.
  • 27:26 - 27:29
    Danas računamo na udaljene zemlje za osnovne potrepštine.
  • 27:30 - 27:33
    Moderni gradovi zavise od fosilnih goriva.
  • 27:34 - 27:36
    Većina bankarskih sistema je bazirana na dugu,
  • 27:36 - 27:40
    primoravajući ljude na začarani krug zajmova i otplata,
  • 27:40 - 27:42
    što za posledicu ima rast.
  • 27:43 - 27:45
    Šta se može učiniti povodom ovih problema?
  • 27:47 - 27:49
    Mnogi veruju da se kriza može sprečiti
  • 27:49 - 27:50
    kroz štednju,
  • 27:50 - 27:51
    tehnologiju,
  • 27:51 - 27:52
    pametan rast,
  • 27:52 - 27:54
    recikliranje,
  • 27:54 - 27:56
    električne automobile i hibride,
  • 27:56 - 27:57
    zamenu
  • 27:57 - 27:58
    ili glasanje.
  • 28:00 - 28:01
    Štednja će nam uštedeti novac,
  • 28:01 - 28:03
    ali ona sama neće spasiti planetu.
  • 28:05 - 28:07
    Ako neki ljudi smanje potrošnju nafte,
  • 28:07 - 28:10
    smanjena potražnja će oboriti cene,
  • 28:10 - 28:12
    što će drugima omogućiti da je kupe za manje.
  • 28:13 - 28:14
    Na isti način,
  • 28:14 - 28:17
    efikasniji motor, koji troši manje energije će,
  • 28:17 - 28:21
    paradoksalno, dovesti do veće potrošnje energije.
  • 28:21 - 28:23
    U 19. veku,
  • 28:23 - 28:25
    engleski ekonomista William Stanley Jevons
  • 28:26 - 28:28
    je shvatio da bolji parni motori čine ugalj
  • 28:28 - 28:30
    isplativijim gorivom,
  • 28:31 - 28:33
    što je rezultovalo širom upotrebom parnih motora,
  • 28:33 - 28:36
    što je zauzvrat povećalo ukupnu potrošnju uglja.
  • 28:37 - 28:41
    Rast upotrebe bi potrošio svu energiju i resurse
  • 28:41 - 28:43
    koje bi eventualno uštedeli.
  • 28:48 - 28:49
    Mnogi veruju da će naučnici
  • 28:49 - 28:52
    rešiti ove probleme novim tehnologijama.
  • 28:52 - 28:55
    Međutim, tehnologija nije energija.
  • 28:56 - 28:58
    Tehnologija može kanalisati energiju u rad,
  • 28:58 - 28:59
    ali je ne može zameniti.
  • 29:00 - 29:02
    Ona takođe troši resurse:
  • 29:02 - 29:03
    na primer,
  • 29:03 - 29:05
    kompjuteri se prave pomoću
  • 29:05 - 29:07
    1/10 energije potrebne da se napravi automobil.
  • 29:08 - 29:10
    Naprednije tehnologije
  • 29:10 - 29:12
    mogu učiniti situaciju gorom,
  • 29:12 - 29:15
    jer mnoge zahtevaju retke minerale,
  • 29:15 - 29:16
    koji su takođe blizu svojih granica.
  • 29:17 - 29:18
    Na primer,
  • 29:18 - 29:22
    97% svetskih retkih minerala se proizvodi u Kini,
  • 29:22 - 29:25
    većinom u jednom rudniku u unutrašnjosti Mongolije.
  • 29:26 - 29:29
    Ovi minerali se koriste u katalitičkim konvertorima,
  • 29:29 - 29:31
    motorima aviona,
  • 29:31 - 29:33
    visoko-efikasnim magnetima i hard-diskovima,
  • 29:33 - 29:35
    akumulatorima hibridnih automobila,
  • 29:35 - 29:36
    laserima,
  • 29:36 - 29:38
    prenosivim Rentgen aparatima,
  • 29:38 - 29:40
    izolaciji nuklearnih reaktora,
  • 29:40 - 29:42
    kompakt-diskovima,
  • 29:42 - 29:43
    motorima hibridnih vozila,
  • 29:44 - 29:45
    sijalicama male energije,
  • 29:45 - 29:46
    optičkim kablovima
  • 29:46 - 29:48
    i ravnim ekranima.
  • 29:49 - 29:53
    Kina je počela da razmatra ograničavanje izvoza ovih minerala,
  • 29:53 - 29:55
    kako potražnja naglo raste.
  • 29:57 - 30:01
    Takozvani održivi razvoj ili pametni rast neće pomoći,
  • 30:01 - 30:04
    jer on takođe zahteva neobnovljive metale i minerale
  • 30:04 - 30:06
    u konstantno većim količinama,
  • 30:06 - 30:07
    uključujući i retke minerale.
  • 30:08 - 30:10
    Recikliranje neće rešiti problem,
  • 30:10 - 30:12
    jer ono zahteva energiju,
  • 30:12 - 30:14
    a i sam proces nije 100% efikasan.
  • 30:16 - 30:20
    Moguće je povratiti samo mali deo recikliranog materijala;
  • 30:20 - 30:23
    veći deo zauvek ostaje otpad.
  • 30:25 - 30:28
    Električni automobili rade na el. struju.
  • 30:28 - 30:31
    Budući da se el. struja najvećim delom generiše iz fosilnih goriva,
  • 30:31 - 30:33
    ovo nije rešenje.
  • 30:33 - 30:37
    Pored toga, automobili svih vrsta zahtevaju naftu za svoju proizvodnju.
  • 30:37 - 30:42
    Samo jedna guma zahteva oko 7 galona nafte. (1 galon = 3.78 litra)
  • 30:43 - 30:47
    U 2010. na svetu je bilo oko 800 miliona automobila.
  • 30:48 - 30:49
    Trenutnim stopama rasta,
  • 30:49 - 30:53
    ovaj broj će dostići 2 milijarde do 2025.
  • 30:53 - 30:57
    Teško da planeta može izdržavati dugo toliko mnogo vozila,
  • 30:57 - 30:59
    bez obzira na njihov izvor napajanja.
  • 31:01 - 31:02
    Mnogi ekonomisti veruju
  • 31:03 - 31:06
    da će slobodno tržište zameniti jedan izvor energije drugim
  • 31:06 - 31:08
    kroz tehnološke inovacije.
  • 31:08 - 31:11
    Međutim, i glavne zamene za naftu
  • 31:11 - 31:12
    se suočavaju sa svojim stopama opadanja.
  • 31:13 - 31:18
    Teorija zamene, pored toga, ne uzima u obzir vreme potrebno za tranziciju.
  • 31:20 - 31:22
    Hirsch izveštaj ministarstva energije SAD
  • 31:22 - 31:26
    procenjuje da bi bar 2 decenije bilo neophodno za pripremu
  • 31:26 - 31:28
    za posledice pika nafte.
  • 31:28 - 31:31
    Problemi nestašice energije,
  • 31:31 - 31:33
    iscrpljenja resursa,
  • 31:33 - 31:35
    gubitka površinskog tla,
  • 31:35 - 31:39
    i zagađenja su sve simptomi jednog, većeg problema:
  • 31:40 - 31:42
    rasta.
  • 31:43 - 31:47
    Sve dok naš finansijski sistem zahteva beskonačni rast,
  • 31:47 - 31:49
    reforma teško da ima šansi za uspeh.
  • 31:49 - 31:52
    Kako će onda budućnost izgledati?
  • 31:54 - 31:57
    Optimisti veruju da će se rast nastaviti zauvek,
  • 31:57 - 31:58
    bez ograničenja.
  • 31:59 - 32:03
    Pesimisti misle da hrlimo u novo Kameno doba,
  • 32:03 - 32:04
    ili izumiranje.
  • 32:05 - 32:07
    Istina možda leži negde između ovih ekstrema.
  • 32:07 - 32:12
    Moguće je da će se društvo vratiti na jednostavniji stupanj,
  • 32:12 - 32:15
    gde se energija koristi mnogo manje.
  • 32:16 - 32:18
    Ovo bi značilo teži život za većinu.
  • 32:18 - 32:19
    Više manuelnog rada,
  • 32:20 - 32:21
    više poljoprivrednog rada,
  • 32:21 - 32:24
    i lokalna proizvodnja dobara, hrane i usluga.
  • 32:25 - 32:29
    Šta biste mogli da uradite kako bi se pripremili za takvu budućnost?
  • 32:29 - 32:34
    Očekujte pad u snabdevanju hrane i dobara iz udaljenih mesta.
  • 32:34 - 32:36
    Počnite šetati ili voziti bicikl.
  • 32:36 - 32:39
    Navikavajte se da koristite manje el. energije.
  • 32:40 - 32:41
    Izađite iz duga.
  • 32:41 - 32:43
    Pokušajte izbegavati banke.
  • 32:43 - 32:46
    Umesto kupovine u velikim hiper-marketima,
  • 32:46 - 32:48
    podržite lokalne prodavnice.
  • 32:48 - 32:51
    Kupujte hranu uzgajanu lokalno, na pijaci.
  • 32:51 - 32:56
    Umesto travnjaka, razmislite o bašti, kako bi gajili sopstvenu hranu.
  • 32:56 - 32:57
    Naučite kako da je konzervirate.
  • 32:58 - 33:00
    Razmotrite upotrebu lokalnih valuta
  • 33:00 - 33:03
    za slučaj da šira ekonomija prestane da funkcioniše,
  • 33:03 - 33:06
    i razvijajte veću samo-održivost/nezavisnost.
  • 33:07 - 33:09
    Nijedan od ovih koraka neće sprečiti kolaps,
  • 33:09 - 33:14
    ali mogu povećati vaše šanse u budućnosti, u kojoj će biti manje energije,
  • 33:14 - 33:17
    i kada ćemo morati da se više oslanjamo na same sebe,
  • 33:17 - 33:19
    kao što su to činili naši preci.
  • 33:20 - 33:25
    (preveo janke100)
Título:
There's No Tomorrow (2012)
Descrição:

mais » « menos
Idioma do Vídeo:
English
Duração:
34:53
Corascendea editou as Sérvio legendas para o There's No Tomorrow (2012)
Milan Stojanović editou as Sérvio legendas para o There's No Tomorrow (2012)
Milan Stojanović adicionou uma tradução

Legendas em Serbian

Revisões Comparar revisões