Open Source Philosophy. [SERBIAN SUBTITLES]

Open Source Ecology founder Dr. Marcin Jakubowski and the OSE team explain the philosophy behind their work. Special thanks to our remote collaborators Tom Griffing, Zach Dwiel and William Neal.

Join us in building the future.

www.opensourceecology.com

Opipljivi problemi.

Otkad znam za sebe činilo
mi se da moć nauke

možemo koristiti u svrhu rešavanja
hitnih pitanja, za rešavanje problema.

Kada sam studirao hemiju na Prinstonu,
sve je bilo teoretski, neprimenjivo.

I pomislio sam: "Ok, ako odem
na fiziku možda bude bolje."

I jesam, i bio sam jako razočaran.

Učili smo prostiranje talasa i nisam mogao
da razumem taj jedan problem, to jedno pitanje.

Otišao sam kod profesora i upitao ga
o čemu se tu radi, gde to postoji?

Odgovorio je: "Pa ne postoji zapravo,
upravo sam to izmislio."

To je bilo kao: "Aha ok,
znači to radimo ovde."

To je bilo jedna od onih prekretnica gde sam rekao, vau šta ja radim ovde?

U aboslutnom obilju resursa, moći,

ljudskog razvoja i kulture i svega,

i dalje imamo mnogo problema. Prvenstveno resursni konflikti. Siromaštvo, rat, uskraćivanje.

Opstanak sa fenomenalnom tehnologijom kakvu imamo danas?

Opstanak ne bi trebao da zauzima mnogo vremena.

Kada stvarno razmislite, svo bogatstvo koje imamo danas za potrebe modernog standarda zivota

zavisi od stena, zemljišta, sunčeve svetlosti, biljaka, vode.

Oni su svi u izobilju.

Ipak produktivni mehanizam društva je ono što ih veštački pravi oskudnim.

Šta ako bi mogli da preživimo i napredujemo do modernog standarda življenja,

i ne samo to, sa dva sata rada dnevno, i od lokalnih resursa.

Kako bi to bilo?

Najvažniji deo Open Source (slobodni kod, ili softver) Ekologije je ta ideja da

sa malom količinom resursa i sa malom količinom novca,

svako bi trebao da može da omogući visok standard života za sebe,

i da urade na takav način koji neiziskuje nešto mnogo vremena ni novca.

Ljudi ustvari mogu biti osnaženi tehnologijom koju kreiramo ovde,

tako da umesto velikih korporacija koje odlučuju šta mašine mogu da učine za nas,

MI odlučujemo kako želimo mašine da rade za nas.

Umesto da se oslanjamo na druge da nam naprave stvari koje nam trebaju,

mi možemo napraviti sve što nam je potrebno sami.

I možemo to bolje uraditi od Walmart-a,

možemo to bolje uraditi od robova u Kini.

Možemo stvoriti produktivni kapacitet koji nam je potreban da živimo živote kakve želimo

u našim sopstvenim dvorištima, i to na održiv način.

Možemo napraviti mašine koje ćemo koristiti da kreiramo obilje materijala za nas,

zatim možemo pokazati to drugim ljudima kako da urade.

Ako se sastane 2000 ljudi

i ako žele da stvore samo - održivu zajednicu,

oni nemaju mnogo opcija što se tiče obezbeđivanja opreme i mašina, da bi to ostvarili.

Tada je Open Source Ekologija stvarno dobrodošla.

Cena pravljenja ovih mašina je 10% od cene kupovine komercijalnih mašina.

Ako uzmete skroz opremljen Džon Dir traktor.

Skoro je nemoguće za nekog da proba da napravi jedan za sebe.

Mislim, to je vrlo prilagođena mašina.

Ali ako možete da kupite klasične motore i

odete do vaše prodavnice idustrijske opreme i kupite čelika i sagradite samostalno traktor kao što je Lifetrack,

to je onda mnogo realnije.

Prednosti lokalizirane ekonomije su

da moć ostaje u zajednici, ekonomsko bogatstvo.

Umesto da vaše pare, vaše zarade, sve idu niz reku,

šta kad bi mogli da internalizujemo to?

Zadržimo to bogatstvo,

tako što ćemo ceo mehanizam produkcije imati već ugrađen.

Proizvodite isto, bogatstvo ostaje unutar, ne morate da radite tako mnogo.

Tada možete imati vremena za vašu porodicu i decu, ili bilo šta što vam je važnije.

Tako da je mnogo lakše i s proizvodnog stanovitšta mudrije imati jedan super kompatibilan modul (deo).

Powecube (univerzalna baterija) sada funkcioniše i sa traktorom i sa CEB presom (Kompresovane zemljane cigle)

i sa par ostalih mašina koje imamo, kao što su Ironworker i Coldsaw.

To nam omogućava mnogo jednostavniju ekologiju produkata,

jer jedna Jedinica za struju (Powercube) se koristi za više mašina.

Interesantno je biti u mogućnosti pogledati mašine koje su se proizvele ovde,

i razumeti ceo proces proizvodnje

i koja vrsta dokumentacije postoji za ove mašine,

takva da se mogu replikovati i nadograditi.

Srećom imamo tu sposobnost da informaciju o mašini imamo u digitalnom formatu,

i sad imamo telekom, Internet da prosledi tu informaciju

i omogući bilo kome da samo kopira podatke

i da ima pristup modelu mašine na svom kompjuteru.

Znači Open Source Ekologija pokušava da uspostavi način proizvodnje po prirodi Slobodnog softvera i činjenice

da smo povezani sa prirodom, sa drugim ljudima, sa društvenim institucijama

To sve mora da se uzme u obzir ako pricamo o primeru kako da stvorimo bolji svet.

Open source je jasno trend u nastajanju koji je vrlo moćan.

Demonstracije sa otvorenim softverom kao što je Linux platforma.

Kada se dovoljan broj ljudi spoji na ovom projektu,

taj projekat jednostavno postaje nešto što je bolje od bilo čega drugog.

Tako da to prenosimo u sferu hardvera.

Šta bi se desilo kada bi ljudi sarađivali u stvaranju open source hardvera?

Imamo mnogo tehnologije u svetu.

Ali organizovati tu tehnologiju na takav način da je pristupačna,

bez barijera za ljude, to je vrlo značajan korak unapred.

Sada je tu na raspolaganju, da se pojedinci organizuju

i da zagrebu duboko, skoro bi se moglo reći na duhovni nivo.

Da stvarno promene njihove stavove, i da iskoriste ono što se tu nalazi,

i da pokrenu našu civilizaciju napred-

Imam nade da će se ljudska rasa odazvati na ovaj poziv i

ugrabiti priliku koja je ponuđena ovim razvićem.

Open Source Ekologija je usuštini stvaranje nove ekonomije: Slobodne ekonomije.

A šta to znači? To je ekonomija koja ne samo da optimizuje proizvodnju,

kako sadašnja ekonomija vrlo dobro radi,

...efektivna je u produkciji, ali distribucija nije baš najbolja.

I kako to da uradimo? Tako što ćemo otvoriti, ...pokloniti

takozvane tajne zanata za besplatno, odnosno

razvijanjem open source produkata za skoro sve što koristimo danas.

Zamislite scenario, gde umesto korporacija koje se nadmeću, opet pronalaze točak itd,

mnogo rasipničkog nadmetanja... šta kada bi se svi ujedinili da pravimo najbolje proizvode,

najrobusnije proizvode, koji su open source, koje svako može da proizvede.

Te ćemo tako moći da upravljamo ekonomijom na kolaborativni način,

umesto kompetetivnog, rasipničkog načina.

Film Tristan Copley Smith -a