Маркам Ноулан (Markham Nolan): Како да раздвојите чињенице од фикције на интернету

Када овај говор буде готов, биће отпремљено додатних 864 сата видео материјала на Јутјуб и 2,5 милиона фотографија на Фејсбук и Инстаграм. Како онда да укротимо ову бујицу? На TEDSalon-у у Лондону, Маркам Ноулан говори о истражним техникама које он и његов тим користе да у реалном времену потврде информацију, да вам кажу да ли је фотографија Кипа слободе лажирана или да ли је процурели снимак из Сирије легитиман.

Бавим се новинарством
од седамнаесте године

и то је интересантна индустрија
у којој данас можете да радите

јер, као што знате,
дешавају се велики преокрети

у медијима и већина вас
вероватно ово већ зна

из пословног угла,
а то је да је пословни модел

прилично зезнут и,
као што би моја бака рекла,

сав "кајмак" је покупио Гугл.

Дакле, сада је интересантан тренутак
да будете новинар,

али преокрет који мене занима
није у извештавању.

Већ у прикупљању информација.
Брига о томе

како добијамо информације
и како скупљамо вести.

А то се променило јер имамо
велики преокрет

у равнотежи моћи између

новинских организација и јавности.

Јавност је тако дуго била у позицији

у којој никако није могла да
утиче на вести

или да ишта промени.
Није могла да учествује.

И тo се неопозиво променило.

Мој први контакт са вестима десио се

1984. када је Би-Би-Си
имао једнодневни штрајк.

Нисам био срећан. Био сам љут.
Нисамо могао да гледам моје цртаће.

Зато сам написао писмо.

Ово је врло ефектан начин да завршите
ваш излив беса у писму:

"С љубављу, Маркам, 4 године."
Још увек пали.

Нисам сигуран да сам икако утицао на
једнодневни штрајк,

али оно што знам је да им је требало
три недеље да ми одговоре.

Тако је пут заокружен.
Толико је требало свакоме

да било како утиче
и добије повратну информацију.

То се сад променило јер, као новинари,

комуницирамо у реалном времену.
Нисмо у позицији

у којој јавност реагује на вести.

Ми реагујемо на јавност и, заправо,
ослањамо се на њу.

Она нам помаже да нађемо вести.
Помаже нам

да схватимо из ког угла је најбоље да се гледа
и шта је то што жели да чује.

Дакле, све се одиграва у реалном времену.
Брже је.

Дешава се у континуитету,
а новинари стално хватају корак.

Да бих вам дао пример о томе
како се ослањамо на јавност,

поменућу земљотрес који се
десио 5. септембра у Костарики.

Магнитуде 7,6 Рихтерове скале.
Био је прилично снажан.

Требало му је 60 секунди да

пређе 250км до Манагве.

Дакле, земља се тресла у Манагви 60 секунди након
што је кренуо из епицентра.

Тридесет секунди касније,
прва порука је објављена на Твитеру,

неко је написао "temblor",
што значи "земљотрес".

Дакле, било је потребно 60 секунди

да земљотрес пређе свој пут.

Тридесет секунди касније,
вести о земљотресу обишле су

цео свет, моментално.
Сви на свету,

хипотетички, могли су да
сазнају да је земљотрес

погодио Манагву.

А то се десило јер је једна особа имала

нагон да документује,
односно да ажурира статус,

што данас сви радимо,
па ако се нешто деси,

ми ажурирамо статус
или пошаљемо фотографију,

пошаљемо видео и све то иде у етар,
у непрекидном току.

А то значи да један константан,

огроман ток информација иде горе.

То је заправо запањујуће.
Када погледате бројке,

сваког минута дода се још 72 сата

видео снимака на Јутјуб.

То значи да се сваке секунде отпреми више
од сат времена видео материјала.

А што се фотографија тиче,
58 фотографија у секунди се пошаље на Инстаграм.

Више од 3500 фотографија
се појави на Фејсбуку.

Када будем завршио са говором,
биће додато још 864 сата

видео материјала на Јутјуб од
када сам почео да причам

и за 2,5 милиона више фотографија
на Фејсбуку и Инстаграму.

Врло је интересантно
бити на позицији новинара

јер ми бисмо требали да имамо приступ свему.

Ја би требало да знам о
било ком догађају у свету

готово истог тренутка када се и деси
- и то бесплатно.

А то важи и за све присутне.

Једини проблем је у томе што, кад
имате толико информација,

морате да нађете праву ствар,
а то може да буде

невероватно тешко јер располажете
са толико информација.

Ово никад нисмо боље разумели
него током

урагана "Сенди". Оно што се дешавало
током урагана "Сенди" била је

супер-олуја, какву дуго нисмо видели

и која је погодила главни град
Ајфон универзума - (Смех) -

са гомилом информација као никад пре.

То значи да су новинари морали
да раде са лажњацима,

морали смо да радимо са старим,
изнова послатим фотографијама.

Морали смо да радимо
са сложеним сликама

које су спајане са онима из
претходних олуја.

Чак смо радили са сликама из филмова
као што је "Дан после сутра". (Смех)

Радили смо са сликама
које су биле тако стварне

да је било тешко разлучити
да ли су заиста стварне.

(Смех)

Шалу на страну, било је слика као
што је ова са Инстаграма

коју су новинари проверавали уздуж и попреко.

Нису били сасвим сигурни. Прошла је
кроз филтер у Инстаграму.

Осветљење је доведено у питање.
Све у вези са њом било је доведено у питање.

Испоставило се да је истинита.
Ово је фотографија са Авеније Ц

у центру Менхетна, који је био поплављен.

Разлог због ког су могли да закључе
да је стварна

је тај што су могли да дођу до извора
информације и, у овом случају,

то су били њујоршки гастрономски блогери.

Били су врло цењени.
Били су познати.

Дакле, ово није била нека измишљотина
већ нешто што су могли да докажу.

А то је био посао новинара.
Филтрирање свих ових ствари.

И уместо да идете
и тражите информације

како бисте их пренели читаоцу,
ви сте чували

ствари које су потенцијално биле штетне.

Налажење извора постаје све важније -

налажење доброг извора - а Твитер је место
које већина новинара данас посећује.

То је заправо мрежа вести у реалном времену,

ако знате како да је користите,
јер на Твитеру има толико тога.

Добар пример за то
колико он може да буде користан,

али и колико је била тешка
египатска револуција из 2011.

Као неко ко не прича арапски,
као неко ко је све то посматрао

са стране, из Даблина,

Твитерове листе и листе добрих извора,

људи које смо имали, били су
од поверења и врло важни.

А како да направите такву листу
почевши од нуле?

Па, то може да буде прилично тешко,
али морате да знате шта тражите.

Ову визуализацију је направио
један италијански академик.

Он се зове Андре Панисон и у суштини,

он је са Твитера преузео
разговор на Тргу Тахрир

дана када је Хосни Мубарак
напослетку дао оставку,

а тачке које видите су ре-твитови,
па кад неко

ре-твитује поруку,
ствара се веза између две тачке

и што људи више ре-твитују ту поруку

видећете како се прави све више ових чворића,
односно ових веза.

Ово je фантастичан начин да
визуализујете разговор,

али оно што добијате јесу
наговештаји ко је интересантнији

и ко је вредан провере.

Како се разговор све више развијао,
постајао је

све живљи и напослетку, остали сте

са овим огромним, ритмичким
индикатором разговора.

Додуше, могли сте да нађете чвориће, а затим

кажете себи: "Добро, морам да испитам ове људе.

Ово су људи који говоре смислено.

Да видимо ко су."

Е сад, у поплави информација,
ово је био тренутак

када мрежа у реалном времену постаје заиста интересантна новинару као што сам ја

јер сада имамо више средстава
него икада пре

да извршимо такву проверу.

А када зароните у изворе,
можете да идете

све даље и даље,
више него икада пре.

Некада ћете наићи на делић
садржаја који је

толико неодољив, хоћете да га користите,
умирете од жеље да га употребите,

али нисте сто посто сигурни да можете јер

не знате да ли је извор поуздан.

Не знате да ли је ћорак. Не знате
да ли је изнова постављен.

И морате да обавите истраживачки задатак.

А овај видео који ћу да пустим

открили смо пре неколико недеља.

Видео: Снажно појачање ветра
у само једној секунди.

(Звуци кише и ветра)

(Експлозија) У јеботе!

Маркам Нолан: Добро, сад, ако сте
продуцент вести, ово је нешто

што бисте желели да објавите
јер је ово очигледно рудник злата.

Разумете?
Имате нечију фантастичну реакцију,

снимак искрене реакције људи
ког су направили у свом дворишту.

Али, како да знате
да ли је снимак прави или не

или да ли је стари и само поново постављен?

Почели смо да радимо на овом снимку

и једина ствар коју смо имали јесте
корисничко име на Јутјуб налогу.

Само један видео се налазио на том налогу,

а корисничко име је било Рита Крил.

А ми нисмо знали да ли Рита постоји
или је то било лажно име.

Ипак, почели смо да претражујемо
користећи бесплатне интернет алате.

Први је био "Спокио" који нам је омогућио
да потражимо особе са именом Рита Крил.

Претражили смо читаве Сједињене Државе.
Нашли смо их у Њујорку,

нашли смо их у Пенсилванији,
Невади и на Флориди.

Затим смо прешли на следећу бесплатну
интернет алатку

која се зове "Волфрам Алфа" и
проверили смо временске извештаје

дана када је видео отпремљен

и када смо прочешљали све те градове,

нашли смо да је тог дана на Флориди
било грмљавине и кише.

Затим смо прешли на беле стране,

потражили смо под именом Рита Крил
у телефонском именику,

погледали пар различитих адреса

и то нас је одвело на Гугл мапе где
смо пронашли једну кућу.

Нашли смо кућу са базеном
која је невероватно

личила на Ритину. Затим смо
се вратили видео снимку

да потражимо сличности
као бисмо их упоредили.

Ако погледате видео,
имамо један велики сунцобран,

душек на надувавање у базену,

необично заобљене ивице
на ободу базена

и два дрвета у позадини.

Затим смо поново отишли на Гугл мапе
и ближе погледали,

било је готово сигурно да се тамо
налазио бели душек на надувавање

ту су два дрвета,

ево и сунцобрана. Додуше, на овој
фотографији је затворен.

Мало трикова.
Ево и заобљених ивица на базену.

Могли смо да позовемо Риту,
потврдимо видео,

уверимо се да је заиста снимљен,
а наши клијенти су

били одушевљени јер су могли
да га без бриге пусте.

Међутим, некада је потрага за истином

мало мање неозбиљна
и има веће последице.

Сирија нам је била посебно
занимљива јер се очигледно

често дешава да покушавате да раскринкате ствари
које би могле да буду

потенцијални доказ о ратном злочину,
a ту Јутјуб

заправо постаје најважнији магацин

информација у вези са тим
шта се дешава у свету.

Овај видео, нећу га приказати целог

јер је прилично језив,
али чућете неке звуке.

Ово је из Хаме.

Видео: (Повици)

Оно што овај видео приказује,
када га гледате целог,

јесу крвава тела која износе из камионета,

а затим бацају са моста.

Наводно су у питању мушкарци
из Муслиманског братства

који са моста бацају тела
полицајаца Сиријске армије,

псовали су, богохулили,

било је доста противртврдњи
о томе ко су они

и да ли су или нису
оно што је видео показивао.

Контактирали смо неке изворе
из Хама који су о томе

нашироко и надугачко писали на Твитеру
и питали смо их у вези са овим,

а мост нам је био интересантан
јер смо могли да га идентификујемо.

Три различита извора рекла су
три различите ствари о мосту.

Рекли су, први, да мост не постоји.

Други, да постоји али да није у Хаму.
Да је негде другде.

А трећи је рекао:
"Мислим да мост постоји,

али да је брана узводно од моста
била затворена

тако да би требало да је река пресушила,
те ово нема никаквог смисла."

Овај извор био је једини који нам је дао траг.

Погледали смо видео због осталих трагова.

Видели смо специфичне ограде,
а то смо могли да употребимо.

Гледали смо у ивичњаке.
Ивичњаци су бацали сенку на југ

па смо увидели да је мост стајао у правцу
исток-запад преко реке.

Имао је црно-беле ивичњаке.

Погледом на саму реку,
могли сте да видите да је један

камени блок на западној страни.
И мрље од крви.

То је крв у реци.
Дакле, река тече

од југа ка северу.
То је оно што ја видим.

Такође, кад погледате даље од моста,

имамо бусен на левој обали,

а река се сужава.

Идемо на Гугл мапе,
почели смо да

тражимо све могуће мостове.

Идемо на брану о којој смо причали,
почињемо

да претражујемо сваки мост преко реке,

прецртавајући мостове који
не одговарају опису.

Тражимо онај који је у правцу исток-запад.

Стижемо до Хама.
Стигли смо чак од бране

до Хама, а моста нема.

Идемо мало даље. Прелазимо на
сателитски поглед

и налазимо још један мост и све
почиње да долази на своје место.

Мост изгледа као да прелази реку
од истока ка западу.

Ово би могао да буде наш мост.
Зумирамо.

Сада видимо да на средини има линију
и да је у питању мост са две траке.

И има ове црно-беле ивичњаке
које смо видели на снимку

и док кликћемо по њему
можете да видите да је неко

поставио фотографије које иду уз мапу,
што је врло корисно,

и кликнемо на фотографије
и оне нам приказују

више детаља које можемо да
упоредимо са снимком.

Прво што видимо је овај црно-бели ивичњак,

што је корисно јер смо га видели и пре.

Видимо карактеристичну ограду
са које су они мушкарци

бацали тела.

Претраживали смо и даље док нисмо били уверени
да је ово наш мост.

И шта ми то говори?
Сад морам да се вратим

на моја три извора
и погледам шта су ми рекли:

онај који је рекао да мост не постоји,

онај који је рекао да мост није у Хаму

и онај који је рекао: "Да, мост постоји,
али нисам сигуран у вези са водостајем."

Број три одједном изгледа
као најверодостојнији,

а ми смо могли то да откријемо
користећи бесплатне интернет алате

седећи у канцеларијском боксу у Даблину,

у распону од 20 минута.

У томе је део лепоте свега овога.
Иако је интернет

као бујица, на њему има
толико информација

да је невероватно тешко прегледати их све,
а сваког дана то постаје све теже.

Ако их паметно користите, можете доћи
до невероватних информација.

Са само пар трагова, вероватно
бих могао да откријем

доста ствари о већини вас у публици
што не бисте волели да откријем.

Али то значи, у времену кад

имамо више - имамо обиље информација
у односу на пре,

теже је филтрирати, имамо боље алате.

Имамо бесплатне интернет алате
који нам омогућавају,

који нам помажу
да спроведемо овакве истраге.

Имамо алгоритме који су паметнији
сада него икада

и компјутере брже него икада пре.

Међутим, има једна ствар.
Алгоритми су правила. Бинарни су.

Они су "да" или "не",
они су или црни или бели.

Истина никада није бинарна.
Истина је вредност.

Истина је емоција, она је флуид,
а пре свега, она је људска.

Без обзира колико брзо
компјутери напредују, без обзира

колико информација имамо,
никада нећете моћи

да уклоните људски фактор
из потраге за истином

јер, на крају, то је особина
својствена само људима.

Хвала најлепше.
(Aплауз)