Kako možemo da kontrolišemo pandemiju korona virusa?

Dok COVID-19 još uvek predstavlja pretnju za čovečanstvo, infektolog Adam Kučarski daje nam odgovor na pet ključnih pitanja o novom virusu korona, pružajući nam svoja gledišta o njegovom prenosu, načinu na koji su vlade reagovale, i kako tačno treba da promenimo svoje ponašanje kako bi zaustavili ovu pandemiju. (Ovaj snimak je deo 70-minutnog intervjua između Kučarskog i Krisa Andersona, koji je na čelu TED-a. Poslušajte ceo intervju: go.ted.com/adamkucharski)

[Kako možemo da kontrolišemo
pandemiju korona virusa?]

[Govori infektolog Adam Kučarski]

[1. pitanje: Šta tačno znači obuzdati
virus nakon njegovog izbijanja?]

Obuzdavanje je ulaganje napora u kontrolu

samih slučajeva, kao i onih
koji su s njima došli u dodir.

Znači ne remeti se šira populacija,

novi slučaj se primi,
stavi se u izolaciju,

sazna se s kim je došao u dodir,

ko je potencijalno bio izložen,

onda se stanje tih osoba može pratiti,

možda se stave u karantin, kako bi bili
sigurni da neće doći do daljeg prenosa.

To je vrlo fokusiran metod
sa tačnim ciljem,

za SARS je izuzetno pomogao.

Ali za ovu infekciju,

pošto su neki slučajevi propušteni
ili nisu ni primećeni,

mora da se uhvati ogroman broj
ljudi koji predstavljaju rizik.

Ako se propusti makar nekoliko,

potencijalno bi moglo da dođe
do izbijanja virusa.

[2. pitanje: Ako obuzdavanje
nije dovoljno, šta je sledeći korak?]

U tom slučaju,

moralo bi doći do ogromnih promena
u našim društvenim interakcijama.

Ovo bi zahtevalo da,

što se tiče prilika u kojima
bi se virus mogao proširiti,

znači bliski kontakti s drugima,

cela populacija mora, prosečno,

da smanji takve interakcije

za jedno dve trećine da bi se sve
držalo pod kontrolom.

To bi se moglo ostvariti radom od kuće,

promenom načina života

i izbegavanjem prepunih
prostorija i restorana.

I naravno, mere kao što
su zatvaranje škola,

i druge mere koje pokušavaju da smanje

društveno mešanje populacije.

[3. pitanje: Na koje sve rizike
ljudi treba da obraćaju pažnju?]

Nije u pitanju samo to s kim se rukujete,

već i s kim će ta osoba
kasnije da se rukuje.

Mislim da moramo da mislimo
i na manje bitne korake,

možda mislite da ste vi manje podložni

i u mlađoj ste starosnoj grupi,

ali ćete vrlo često biti nadomak

nekoga za koga bi to bilo pogubno.

I stvarno mislim da treba
da budemo društveno svesni,

i svesni toga da bi ovo mogla biti
neizmerna promena u ponašanju,

ali da je to neophodno

da bi se ublažio mogući
udarac koji nam preti.

[4. pitanje: Koliko bi ljudi trebalo
da budu udaljeni jedni od drugih? ]

Milslim da je to teško odrediti,

ali imajte u vidu da nema
još konkretnih dokaza

da se ovo prenosi preko vazduha
i da ima širok domet,

odnosi se na kratke razdaljine.

Ne mislim da će,

ako sedite par metara udaljeni od nekoga,

virus nekako da pređe na vas.

To se desi tokom bližih interakcija,

zato se prenošenje toliko često

javlja tokom jela ili među
vrlo bliskim grupama ljudi.

Možete da zamislite,

tako virus možete preneti na neku površinu

pa na nečije ruke i na nečije lice

i baš na ovakve situacije
moramo više da mislimo.

[5. pitanje: Kakve mere bezbednosti

bi zemlje trebalo da uvedu?]

Mislim da je to ono što ljudi
pokušavaju da skopčaju,

šta je tačno delotvorno.

Tek smo u poslednjih nekoliko nedelja

dobili osećaj da ovo
možemo da kontrolišemo

sa postojećim intervencijama,

ali naravno, ne može svaka zemlja
da uradi ono što je Kina uradila,

neke od ovih mera

nose sa sobom ogroman društveni,
ekonomski, i psihološki teret

za celu populaciju.

I naravno, postoji vremensko ograničenje.

U Kini ljudi nisu izlazili
napolje šest nedelja,

tako nešto je teško održati,

moramo da mislimo na ovakve ustupke,

na to šta sve možemo
da tražimo od ljudi da urade,

šta će zapravo imati najveći uticaj
na smanjenje tog tereta.

[Za više informacija posetite: Centar
za kontrolu i prevenciju bolesti]

[Svetska zdravstvena organizacija]