Tri načina da izgradite srećan brak i sprečite razvod

Odluka da se venčate i podelite svoj život sa nekim je jedna od najvažnijih odluka koje možete doneti u životu. Pošto stopa razvoda raste na pedeset posto u nekim delovima sveta, očigledno nam treba neka pomoć u izboru partnera. U primenjivom govoru koji otvara oči, psihijatar Džordž Bler-Vest bavi se glavnim razlozima koji mogu sprečiti razvod - i uočavanjem potencijalnih problema dok se još zabavljamo.

Pre skoro 50 godina,

psihijatri Ričard Rahe i Tomas Holms
sastavili su spisak

najstresnijih ljudskih iskustava
koje možemo doživeti.

Broj jedan na listi? Smrt supružnika.

Broj dva, razvod.
Tri, rastanak od partnera.

E sad, generalno, ali ne uvek,

da bi se ove tri stvari desile,
treba nam broj sedam na listi,

a to je brak.

(Smeh)

Četvrto na listi je zatvaranje u ustanovu.

E sad, neki kažu da je
broj sedam stavljen dva puta.

(Smeh)

Ja u to ne verujem.

Kada je spisak
stresnih situacija sastavljen,

dugoročna veza se izjednačavala sa brakom.

Ali ne i sada.

Za potrebe ovog govora, tu ću uključiti

de fakto veze, vanbračne zajednice

i istopolne brakove,

ili istopolne veze koje će
uskoro postati brakovi.

Iz iskustva u radu sa istopolnim parovima,

mogu da kažem da se principi
o kojima ću govoriti ne razlikuju.

Isti su u svim vezama.

U modernom društvu,

bolje je sprečiti nego lečiti.

Vakcinišemo protiv dečije paralize,

difterije, tetanusa,
velikog kašlja, boginja.

Imamo kampanje za melanom,
infarkt, dijabetes -

sve su to važnje kampanje.

Ali, ništa od ovoga

ne pogađa 45 posto ljudi.

Četrdeset pet: to je
trenutna stopa razvoda.

Zašto nema preventivne kampanje za razvod?

Pa, valjda zato što naši zakonodavci misle

da stvari kao što su privlačnost
i način na koji se grade veze

ne mogu da se promene ili poduče.

Zašto?

Pa, naši zakonodavci
su trenutno generacija X.

Oni imaju od 30 do 50 godina.

I kada im pričam o ovim problemima,

pogled im se zamuti,

i vidim da razmišljaju:

„Zar ovaj ludi psihijatar ne shvata?

Ne možete kontrolisati način
na koji se ljudi međusobno privlače

i grade veze“.

Ali, ne i naši dragi milenijalci.

Ovo je najinformisanija, najanalitičnija
i najskeptičnija generacija,

koja donosi najpromišljenije odluke
od svih generacija pre njih.

I kada razgovaram sa milenijalcima,
dobijem skroz drugačiju reakciju.

Oni zapravo žele da slušaju o ovome.

Žele da znaju kako imamo veze koje traju.

Za one koji žele da prihvate eru
post- „romantične sudbine“ sa mnom,

izneću vam svoja tri trika
za sprečavanje razvoda.

Оvako, razvod možemo
sprečiti u dva trenutka:

kasnije, kada se pojave problemi
u već uspostavljenoj vezi;

ili ranije, pre nego što se obavežemo,
pre nego što dobijemo decu.

A tamo ću vas ja sada povesti.

Moj prvi trik:

milenijalci dnevno provode više
od sedam sati na svojim uređajima.

To su američki podaci.

A neki kažu, i verovatno ne bez razloga,

da je to, po svoj prilici, uticalo
na njihove veze u stvarnosti.

Dodajte tome i kulturu seksa bez obaveza

to jest, aplikacije kao što je Tinder,

pa i nije iznenađujuće da mi
20-godišnjaci sa kojima radim

često pričaju koliko im je uglavnom lakše

da imaju seksualni odnos
sa nekim koga su upoznali

nego da vode smisleni razgovor.

E sad, neki kažu da je to loše.

Ja kažem da je to stvarno dobro.

Posebno je dobro

imati seksulane odnose
izvan institucije braka.

I pre nego što počnete da mi morališete,

setite se generacije X, u kojoj je,
prema Američkom javnom izveštaju

91 posto žena upražnjavalo

predbračne seksualne odnose do 30. godine.

Devedeset jedan posto.

Posebno je dobro što se
ove veze dešavaju kasnije.

Vidite, u „bebi-bum“ generaciji 60-ih

žene su se venčavale
u proseku sa 20 godina

a muškarci sa 23 godine.

U Australiji 2015. godine?

Žene sa 30 a muškarci sa 32.

To je dobro, jer što ste stariji
kada se venčavate,

manje su šanse za razvod.

Zašto?

Zašto je bolje da se venčate kasnije?

Iz tri razloga.

Prvo, kada se venčate kasnije,
druge prepreke za razvod

stupaju na scenu.

To su visoko obrazovanje

i viši prihodi, koji uglavnom idu
uz visoko obrazovanje.

Tako da se ova tri faktora
nekako pomešaju.

Drugo,

istraživanja neuroplasticiteta kažu

da ljudski mozak i dalje raste
bar do 25. godine.

To znači da se način razmišljanja

i dalje menja do 25. godine.

I treće, i po mom mišljenju,
najvažnije, je ličnost.

Tvoja ličnost sa 20 godina

ne odgovara tvojoj ličnosti sa 50.

Ali tvoja ličnost sa 30 godina

odgovara tvojoj ličnosti sa 50.

Zato, kada pitam nekoga
ko se venčao mlad zašto su se rastali,

pa kažu: „Jer smo se udaljili“,

oni su iznenađujuće u pravu,

jer su dvadesete godine vreme
brzih promena i sazrevanja.

Tako da, pre nego što se venčate,
prvo treba da ostarite.

(Smeh)

Broj dva,

Džon Gotman, psiholog i istraživač odnosa,

nam može reći koji faktori utiču
na srećan, uspešan brak.

Ali onaj o kojem ja želim da govorim

je jako važan:

81 procenat brakova implodira,
razori se, ako se pojavi ovaj problem.

A drugi razlog zašto hoću ovde
o tome da govorim je

taj što je to nešto što možete
proceniti dok se zabavljate.

Gotman je otkrio da su
najstabilnije i najsrećnije veze

na duže staze

one u kojima par deli moć.

Na njih se utiče:

važne odluke, kao što su kupovina kuće,
prekookeanska putovanja, kupovina auta,

dobijanje dece.

Ali, kada je Gotman
dublje istražio ove podatke,

saznao je da se na žene
generalno prilično može uticati.

Pogodite u čemu je problem?

(Smeh)

Postoje samo dve opcije, zar ne?

Pa da, mi muškarci smo krivi.

Druga stvar koju je Gotman saznao

je da su muškarci na koje se može uticati

takođe uglavnom "sjajni očevi“.

Žene: koliko su vaši muškarci
podložni uticaju?

Muškarci:

vi ste sa njom jer je poštujete.

Pobrinite se da to poštovanje
odigra ulogu u donošenju odluka.

Broj tri.

Često me intrigira
zašto me parovi posećuju

nakon što su u braku 30 ili 40 godina.

Ovo je doba kada se oni bliže
nemoći i bolesti starog doba.

Doba kada su posebno fokusirani
na brigu jedno o drugom.

Oprostiće stvari koje ih muče godinama.

Oprostiće sve izdaje, čak i neverstva,

jer su fokusirani na brigu jedno o drugom.

Pa šta ih onda razdvaja?

Najbolji termin koji imam
za to je pouzdanost,

ili njen nedostatak.

Da li vam partner čuva leđa?

To ima dva oblika.

Prvo, da li se možete osloniti na partnera
da će uraditi ono što kaže?

Da li istraje?

Drugo,

ako, na primer,

izađete i neko vas verbalno napadne,

ili ako patite od veoma teške bolesti,

da li se vaš partner zauzme za vas
i uradi sve što je potrebno

kako biste se osećali
zbrinuto i zaštićeno?

Evo u čemu je problem:

ako se bližite starom dobu,

a vaš partner ne radi to za vas -

zapravo, vi to treba da uradite za njega -

onda, ako ste u već krhkoj vezi,

bi vam možda bilo bolje
van nje nego u njoj.

Pa, da li je vaš partner tu za vas
kada je stvarno važno?

Ne stalno, u 80 posto slučajeva,

ali posebno ako je važno vama.

Pažljivo razmislite pre nego što
se obavežete da uradite nešto za partnera.

Mnogo je bolje da se obavežete
onoliko koliko možete da ispunite

nego da se obavežete jer tako treba

pa da ga onda izneverite.

A ako je stvarno važno partneru,
i vi se obavežete,

pobrinite se da pomerite
nebo i zemlju da u tome istrajete.

Ovo su stvari koje mislim
da treba da tražite.

Ne brinite, to su i stvari
koje se mogu izgraditi

u postojećoj vezi.

Verujem da je najvažnija odluka

koju možete doneti

ona o izboru životnog partnera,

ona o izboru roditelja vaše dece.

Naravno, tu mora biti romantike.

Romantika je uzvišena, prelepa
i neobična stvar.

Ali, romantičnom, nežnom srcu treba dodati

promišljeni, oprezni um,

kada donosimo najvažniju životnu odluku.

Hvala vam.

(Aplauz)