Kada je kraj pandemije?

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/when-is-a-pandemic-over

Razmotrite sledeći scenario: visoko zarazan, ponekad smrtonosni respiratorni virus inficira ljude po prvi put. Širi se brzo širom sveta, i SZO proglašava pandemiju. Broj žrtava počinje da raste i svi se pitaju isto: kada će se pandemija završiti? Aleks Rozental detaljno objašnjava tri glavne strategije koje vlade mogu da sprovedu kako bi obuzdale i suzbile pandemiju.

Lekcija: Aleks Rozental; režija: Visorama.

Razmotrimo ovaj,
nažalost, poznati scenario.

Pre nekoliko meseci, visoko zarazan,
ponekad smrtonosni respiratorni virus

po prvi put je zarazio ljude.

Zatim se razmnožio brže
nego što su mere javnog zdravlja

mogle da ga obuzdaju.

Sada je Svetska zdravstvena organizacija,
SZO, proglasila pandemiju,

što znači da se širi po celom svetu.

Broj žrtava je u porastu
i svi se pitaju isto:

kada će se pandemija završiti?

SZO će najverovatnije
proglasiti kraj pandemije

onda kada infekcija uglavnom
bude pod kontrolom

i kada se stopa prenošenja
značajno smanji širom sveta.

Ali kada će se to desiti zavisi od toga
šta će svetske vlade učiniti sledeće.

Imaju tri glavna izbora:

Izlaganje virusu, odlaganje i vakcinacija
ili koordinacija i suzbijanje virusa.

Jedan od njih se smatra najboljim izborom,
i to možda nije onaj na koji ste mislili.

U prvom, vlade i zajednice ne čine ništa
kako bi sprečile širenje zaraze

i dozvoljavaju ljudima da se
izlože virusu što je brže moguće.

Nemajući puno vremena da izuče virus,

lekari znaju malo o tome
kako da spasu svoje pacijente,

i bolnice veoma brzo postaju popunjene.

Između miliona ili stotinu
miliona ljudi umire,

što od virusa, što od kolapsa
zdravstvenih sistema.

Uskoro većina ljudi postaje zaražena

i oni umru ili prežive
gradeći svoj imuni odgovor.

Otprilike u ovom trenutku
nastupa kolektivni imunitet,

tako da virus ne može pronaći
nove domaćine.

Stoga, pandemija iščezava
ubrzo nakon što je počela.

Ali postoji i drugi način za građenje
grupnog imuniteta

bez velikog gubitka života.

Vratimo se na trenutak kada je
SZO proglasila pandemiju.

Ovog puta, države i zajednice širom sveta

usporavaju širenje virusa kako bi
istraživački centri imali vremena

da naprave vakcinu.

Kupuju dragoceno vreme putem taktika
koje uključuju opsežno testiranje

kako bi našli nosioce,

obolele smestili u karantin,
kao i ljude s kojima su bili u kontaktu,

i fizičko distanciranje.

Čak i sa ovim merama,
virus se polako širi,

uzrokujući stotine hiljada
smrtnih slučajeva.

Neki gradovi drže širenje zaraze
pod kontrolom i vraćaju se u normalu,

sve do ponovnog izbijanja,

kada se vraćaju fizičkom distanciranju
pri pojavi novog slučaja.

U narednih nekoliko godina,

jedna ili više vakcina će postati naširoko
dostupne, a nadamo se i besplatne,

zahvaljujući naporima
uloženim širom sveta.

Onda kada 40 do 90 odsto populacije
bude primilo vakcinu,

tačan broj varira zavisno od virusa,

kolektivni imunitet nastupa
i pandemija iščezava.

Vratimo se još jednom na početak,
i razmotrimo i poslednju strategiju:

koordinacija i suzbijanje virusa.

Ideja ovde je istovremeno iscrpljivanje
virusa svuda u svetu,

putem karantina, fizičkog distanciranja,
i ograničavanja putovanja.

Ključan faktor je usklađivanje odziva.

Tokom tipične pandemije,
kada u jednoj zemlji imamo vrhunac,

u drugoj se tek javljaju prvi slučajevi.

Umesto da svaki vođa odgovara za ono
što je pod njegovom nadležnošću,

ovde svako mora da se ophodi prema svetu,
kao prema velikom povezanom sistemu.

Ako se sve uskladi kako treba,
može brzo da dođe do kraja pandemije

sa malim brojem izgubljenih života.

Ukoliko virus nije potpuno iskorenjen,
što je malo verovatno,

postojaće rizik od ponovnog
izbijanja pandemije.

I faktori poput životinja
koje nose i prenose virus

mogu da podriju naše najbolje napore.

Dakle, koja je strategija najbolja za ovaj
smrtonosni, zarazni respiratorni virus?

Izlaganje virusu je brzo rešenje,
ali bi to bila globalna katastrofa,

i možda uopšte neće delovati
ukoliko ljudi mogu opet da se zaraze.

Suzbijanje virusa samo putem koordinacije
zvuči primamljivo zbog brzine,

ali jedino je pouzdano sa istinskom
i gotovo nemogućom svetskom saradnjom.

Zato se vakcinacija, uz pomoć što je više
moguće globalne koordinacije,

uopšteno smatra pobednikom;

to je spor, stabilan
i dokazan izbor u ovoj trci.

Čak i ako se pandemija zvanično završi
pre nego što je vakcina spremna,

virus se može pojaviti sezonski,
stoga će vakcine nastaviti da štite ljude.

I, iako mogu proći godine
dok se vakcina ne napravi,

narušavanje ljudskih života
neće nužno trajati sve vreme.

Otkrića u lečenju i prevenciji simptoma

mogu da učine viruse manje opasnim,

što će samim tim zahtevati
blaže mere zaštite.

Budite uvereni: pandemija će se završiti.

Njeno nasleđe će biti dugotrajno,
ali ne u potpunosti loše;

otkrića, socijalne službe
i sistemi koje razvijamo

mogu poslužiti za dobrobit svih nas.

I, ako budemo inspirisani našim uspesima

i učimo iz naših neuspeha,

moći ćemo da sledeću potencijalnu
pandemiju držimo pod kontrolom

tako da joj deca naše dece
neće čak ni ime znati.