Jednostavna, efikasna tehnologija za povezivanje zajednica u vreme krize

Svet je povezaniji nego ikad, ali neke zajednice su još uvek odsečene od vitalnih resursa poput struje i zdravstvene nege. U ovom govoru usmerenom ka rešenju, aktivista za tehnologiju Džoana Figueira govori o svom radu sa Kodom za Venecuelu - platformi koja pomaže venecuelancima da dobiju pristup vitalnim informacijama i medicinskoj opremi - i deli ideje kako se može iskoristiti kao model za pomaganje drugim zajednicama kojima je pomoć potrebna.

Ja sam migrant iz Venecuele

i živim u SAD već šest godina.

Ako me pitate o mom iseljeničkom životu,

rekla bih da sam imala sreće.

Ali nije bilo lako.

Tokom odrastanja, nikad nisam pomišljala
da ću napustiti domovinu.

U svom prvom studentskom protestu sam
učestvovala 2007. godine,

kada je predsednik ugasio jednu
od najznačajnijih informativnih mreža.

Završavala sam osnovne studije
za komunikacije,

i tad sam prvi put shvatila da ne mogu
da uzimam slobodu govora zdravo za gotovo.

Znali smo da situacija postaje loša,
ali ovo nismo očekivali:

ekonomska kriza, raspad infrastrukture,

nestanak struje širom grada,

propadanje javne zdravtsvene zaštite
i nestašica lekova,

pojava bolesti i glad.

Preselila sam se u Kanadu
sa svojim mužem 2013. godine

i uvek smo mislili da ćemo
se vratiti kući kada kriza prođe.

Ali nikad nismo.

Skoro svi prijatelji iz detinjstva
su otišli iz zemlje,

ali moji roditelji su još uvek tamo.

Bilo je momenata kada bih zvala mamu

i čula ljude kako vrište
i plaču u pozadini

dok su dimne bombe
eksplodirale na ulicama.

A moja mama bi mi, kao da nisam mogla
i sama da čujem, govorila

(Priča na španskom)

"Dobro smo, ne brini."

Ali naravno, brinula sam.

To su moji roditelji,
a ja sam 6500 kilometara daleko.

Danas sam samo jedna
od više od četiri miliona Venecuelanaca

koji su napustili svoju zemlju.

Mnogo prijatelja su venecuelanski migranti

i u poslednjih nekoliko godina,

počeli smo da pričamo o tome
kako možemo nešto da promenimo

kad živimo toliko daleko.

Tako je 2019. godine rođen
Kod za Venecuelu.

Počelo je sa hakatonom zato što
smo eksperti za tehnologiju,

i pomislili smo da možemo
da koristimo naše veštine

kako bismo našli rešenja za ljude na tlu.

Ali prvo smo morali da nađemo eksperte
koji zapravo žive u Venecueli

koji bi nas usmeravali.

Viđali bismo mnoštvo drugih hakatona

koji su osmišljavali lukava, ambiciozna,
neverovatna tehnološka rešenja

koja su u teoriji zvučala sjajno,
ali na kraju krajeva nisu bila delotvorna

u državama kojima su
bila namenjena da pomognu.

Mnogi od nas već godinama žive preko

i mi smo odvojeni od svakodnevnih problema

sa kojima se suočavaju ljudi u Venecueli.

Tako da smo se okrenuli ka ekspertima
koji su zapravo živeli unutar države.

Na primer Hulio Kastro,

doktor i jedan od lidera organizacije
Medicos por la Salud.

Kada je vlada prestala da objavljuje
zvanične zdravstvene podatke 2015,

dr Hulio je počeo sam
da sakuplja informacije,

koristeći neformalni, ali
koordinisan sistem komunikacija

preko mobilnih telefona.

Oni prate dostupno osoblje,
medicinsku opremu, podatke o smrtnosti,

pojavu bolesti;

sastave ih u izveštaj;

a zatim objave to na Tviteru.

Postao je naš ekspert za sve vezano
za zdravstvenu zaštitu u Venecueli.

Luis Karlos Diaz,

naširoko priznat novinar
koji izveštava o cenzuri

i kršenju ljudskih prava
ljudi u Venecueli,

on nam je pomogao da nađemo smisao
u onome što se dešava

s obzirom na to da je vlada
kontrolisala informacije.

Mi ove ljude zovemo našim
herojima na zemlji.

Zahvaljujući njihovom stručnom savetu
osmislili smo niz izazova

za učesnike hakatona.

Za prvi hakaton 300 učesnika

iz sedam zemalja

je moralo da smisli 16
različitih projekata.

Odabrali smo projekte
sa najvećim potencijalom

i nastavili da radimo na njima
nakon događaja.

Danas ću podeliti dva od naših
najuspešnijih projekata

kako bih vam prikazala delić
uticaja koji smo do sada ostvarili.

Zovu se MediTweet i Blackout Tracker.

MediTweer je jedan inteligentni Tviter bot

koji pomaže Velecuancima da nađu
lekove koji su im potrebni.

Sada u Venecueli,

ako se razbolite i odete u bolnicu,

postoji dobra šansa da neće imati
odgovarajuću medicinsku opremu za lečenje.

Situacija je toliko loša

da pacijenti često dobiju
"spisak za kupovinu" od doktora

umesto recepta za lek.

Ovo sam osetila na svojoj koži.

Mojoj mami je dijagnostikovan rak 2015.

Trebalo je da se uradi lumbarna punkcija

kako bi se dobila konačna
dijagnoza i plan lečenja.

Ali igla potrebna za zahvat
nije bila dostupna.

U to vreme sam bila u Venecueli

i gledala kako mami svakim danom postaje
sve lošije i lošije pred mojim očima.

Nakon što smo je svugde tražili,
iglu smo našli na sajtu

koji je nešto tipa Ibeja Latinske Amerike.

Našla sam se sa prodavcem u pekari

i izgledalo je kao da kupujem
nešto na crnom tržitu.

Mama je odnela iglu doktoru
i on je odradio zahvat.

Bez ovoga, mogla je da umre.

Ali nije samo medicinska oprema problem,

i lekovi su takođe.

Kada joj je dijagnostikovana,

lekove za terapiju smo kupili
u državnoj apoteci

i bili su praktično besplatni.

Ali onda je u državnoj apoteci ponestalo,

a pred nama je bilo još
šest meseci terapije.

Još šest meseci terapije.

Kupili smo neke lekove onlajn
i ostatak u Meksiku.

Sada je u trećoj godini remisije

i svaki put kada pozovem

ona mi kaže "Dobro sam, ne brini."

Ali ne mogu svi da priušte
da odu iz države

i mnogi nisu dovoljno zdravi da putuju.

To je razlog zašto se ljudi okreću Tviteru

da kupuju i prodaju lekove koristeći
haštag #ServicioPublico

što znači "javna usluga."

Naš Tviter bot skenira Tviter
za haštag #ServicioPublico

i spaja korisnike koji traže
određene lekove

sa onima koji prodaju višak svojih.

Takođe objedinjujemo podatke
o lokaciji tih Tviter korisnika

i koristimo ih za alatku za vizualizaciju.

Ona daje lokalnim organizacijama
kao što je Medicos por la Salud

uvid u to gde postoji nestašica.

Takođe možemo da primenimo
i algoritme mašinskog učenja

kako bi detektovali oboljenja.

Ako prime humanitarnu pomoć,

to može da im pomogne
da donose bolje odluke

po pitanju distribucije zaliha.

Naš drugi projekat se zove
Blackout Tracker.

Venecuela trenutno prolazi
kroz krizu sa strujom.

Prošle godine, Venecuela je pretrpela
nesto što mnogi smatraju

najgorim nestankom struje
u istoriji Venecuele.

Dva duga dana nisam komunicirala
sa svojim roditeljima.

U nekim gradovima struja
je nestajala svaki dan.

Ali vi o ovome znate jedino
preko društvenih mreža.

Vlada neće objaviti na vestima
da nema struje.

Kada struja nestane,

mnogi Venecuelanci, mi brzo tvitujemo
lokacije sa haštagom #SinLuz

što znači "bez struje"

pre nego što se baterija
na telefonu isprazni,

tako da ljudi širom zemlje
znaju šta se dešava.

Kao i MediTweet,

Blackout Tracker skenira Tviter
za haštag #SinLuz

i kreira mapu koristeći podatke
o lokaciji tih korisnika.

Možete odmah videti

gde je struja nestajala danas

i koliko nestanaka se desilo
u nekom vremenskom periodu.

Ljudi žele da znaju šta se dešava

i ovo je naš odgovor.

Ali je takođe i način da se vlada
pozove na odgovornost.

Lako je njima da poreknu
postojanje problema

ili smišljaju izgovore,

jer ne postoje zvanični podaci o tome.

Blackout Tracker pokazuje
koliko je problem zapravo ozbiljan.

Sad, neki ljudi iz Silicijumske doline
mogu da vide ove projekte i da kažu

da nisu neke velike tehnološke inovacije.

Ali to je i poenta.

Ovi projekti nisu sumanuto napredni,

ali su ono što ljudima u Venecueli treba

i mogu imati ogroman uticaj.

Pored ovih projekata, možda i naše
najznačajnije dostignuće

jeste pokret koji je stvoren,

u kom se ljudi širom sveta udružuju

da iskoriste svoje profesionalne veštine
i stvore rešenja za ljude u Venecueli.

I zato što sarađujemo sa lokalcima,

mi stvaramo rešenja koja ljudi žele
i koja su im potrebna.

Ono što je u ovome toliko sjajno

jeste da koristimo sopstvene
profesionalne veštine,

pa se sve dešava lagano i prirodno.

Nije nam toliko teško da promenimo nešto.

Kada bi neko iz San Franciska

zaposlio profesionalce da smisle rešenja

kao što su MediTweet ili Blackout Tracker,

to bi koštalo jedno malo bogatstvo.

Doniranjem naših usluga,

pravimo veći uticaj nego što bi napravili
da smo jednostavno donirali novac.

I vi možete da uradite istu stvar

ne nužno u Venecueli,

ali u vašoj zajednici.

U svetu koji je povezaniji neko ikada,

još uvek vidimo specijalizovane zajednice
kako žive izolovano ili u silosima.

Postoji mnogo sjajnih načina da se pomogne

i ja verujem da možete da iskoristite
vaše profesionalne veštine

da spojite svakojake zajednice
i stvorite efikasna rešenja

kroz te odnose.

Svako sa znanjem i veštinama

poseduje snažnu moć da unese
nadu u neku zajednicu.

Za nas u Kodu za Venecuelu,

ovo je tek početak.

Hvala.

(Aplauz)