Return to Video

Šta znamo (i ne znamo) o virusu korona

  • 0:01 - 0:02
    [Do ponedeljka 27. februara 2020.
  • 0:02 - 0:06
    širom sveta je potvrđeno
    bar 82 000 slučajeva virusa korona
  • 0:06 - 0:07
    sa 2 810 smrtnih ishoda.
  • 0:07 - 0:11
    TED je pozvao Dr Dejvida Hejmana
    da podeli poslednja otkrića o epidemiji.]
  • 0:11 - 0:14
    [Šta se desi, ako se zarazite
    virusom korona?]
  • 0:14 - 0:16
    Čini se kao veoma blaga bolest,
    poput obične prehlade
  • 0:16 - 0:18
    za većinu ljudi.
  • 0:18 - 0:23
    Neki ljudi se zaraze
    i krajnje ozbiljno se razbole;
  • 0:23 - 0:24
    među njima su zdravstveni radnici.
  • 0:24 - 0:26
    Za njih je to veoma ozbiljna infekcija
  • 0:26 - 0:28
    jer dobiju jače doze od normalnih ljudi,
  • 0:28 - 0:31
    a istovremeno nemaju imunitet.
  • 0:31 - 0:35
    Dakle, kod opšte javnosti,
  • 0:35 - 0:39
    verovatnije je da će doza virusa
    koju dobiju kada se zaraze
  • 0:39 - 0:42
    da bude mnogo manja od doze
    koju bi dobio zdravstveni radnik,
  • 0:42 - 0:45
    zdravstveni radnici
    imaju daleko ozbijnije infekcije.
  • 0:45 - 0:48
    Dakle, vaša infekcija bi bila
    manje ozbiljna, nadamo se.
  • 0:48 - 0:51
    Tako da ostaju stari ljudi
    i oni sa pratećim oboljenjima
  • 0:51 - 0:54
    koji zaista jesu oni
    za koje moramo da se postaramo
  • 0:54 - 0:56
    da budu zbrinuti u bolnicama.
  • 0:56 - 1:00
    [Ko su ljudi koji bi trebalo
    da budu najzabrinutiji zbog ovoga?]
  • 1:00 - 1:03
    Najviše zabrinutosti
    bi trebalo da bude za ljude
  • 1:03 - 1:06
    koji žive, pre svega,
    u zemljama u razvoju,
  • 1:06 - 1:09
    a koji nemaju pristup
    dobroj medicinskoj nezi
  • 1:09 - 1:11
    i možda uopšte nemaju pristup bolnicama,
  • 1:11 - 1:14
    ukoliko dođe do epidemije
    u njihovoj državi.
  • 1:14 - 1:16
    Ovi ljudi bi bili pod velikim rizikom,
  • 1:16 - 1:18
    naročito stariji.
  • 1:18 - 1:20
    Stariji u svim populacijama
    su pod rizikom,
  • 1:20 - 1:23
    a naročito oni koji
    nemaju pristup inhalatoru.
  • 1:23 - 1:25
    U industrijalizovanim državama,
  • 1:25 - 1:27
    baš oni stariji
    koji imaju prateće bolesti,
  • 1:27 - 1:30
    koji imaju dijabetes,
    koji imaju druga oboljenja
  • 1:30 - 1:31
    su pod rizikom.
  • 1:31 - 1:34
    Opšta populacije se ne čini
    da je pod velikim rizikom.
  • 1:34 - 1:38
    [Koje postojeće medicinsko stanje
    dovodi ljude u veću opasnost?]
  • 1:38 - 1:39
    Pre svega,
  • 1:39 - 1:43
    važno je ako neko već ima plućnu bolest.
  • 1:43 - 1:46
    Uopšteno, stariji su pod većim rizikom,
  • 1:46 - 1:48
    naročito stariji od 70 godina
  • 1:48 - 1:51
    jer njihov imunitet više nije delotvoran
  • 1:51 - 1:52
    kao što je možda nekad bio,
  • 1:52 - 1:55
    te su podložniji infekcijama.
  • 1:55 - 1:59
    Uz to, u nekim slučajevima u Kini,
  • 1:59 - 2:02
    došlo je do dodatne zaraze influencom
  • 2:02 - 2:03
    i istovremeno,
  • 2:03 - 2:06
    došlo je do bakterijskih superinfekcija
  • 2:06 - 2:08
    kod već postojećih upala pluća.
  • 2:08 - 2:11
    [Gde možemo da pronađemo
    aktuelne informacije?]
  • 2:11 - 2:13
    Centar za kontrolu bolesti
    u Atlanti prati situaciju
  • 2:13 - 2:17
    i redovno ažuriraju svoj sajt.
  • 2:17 - 2:20
    I Svetska zdravstvena
    organizacija u Ženevi,
  • 2:20 - 2:22
    koja koordiniše mnoge aktivnosti
  • 2:22 - 2:23
    na međunarodnom nivou,
  • 2:24 - 2:26
    takođe ima sajt sa dnevnim ažuriranjima.
  • 2:26 - 2:29
    Naša je odgovornost da prenosimo
    informacije kao pojedinci
  • 2:29 - 2:31
    kako bismo razumeli
  • 2:31 - 2:34
    i postarali se na svoj način
    da doprinesemo
  • 2:34 - 2:36
    prevenciji većeg širenja.
  • 2:36 - 2:39
    [Predvodili ste globalnu reakciju
    na epidemiju SARS-a 2013.
  • 2:39 - 2:40
    Uporedite ove dve epidemije.]
  • 2:40 - 2:43
    Isti je problem sa svim novim infekcijama.
  • 2:43 - 2:45
    Radi se o infekciji
    koja se prenosi na ljude
  • 2:45 - 2:48
    koji nikad pre nisu bili
    izloženi ovom virusu.
  • 2:48 - 2:51
    Nemaju nikakva zaštitna antitela
  • 2:51 - 2:53
    i nije jasno da li njihov imunitet
  • 2:53 - 2:55
    može da podnese virus ili ne.
  • 2:55 - 3:00
    Radi se o virusu koji se obično nalazi
    u šišmišima ili drugim životinjma,
  • 3:00 - 3:02
    a iznenada ga zatičemo kod ljudi.
  • 3:02 - 3:05
    A ljudi nemaju iskustvo sa ovim virusom.
  • 3:05 - 3:06
    Međutim, vremenom,
  • 3:06 - 3:09
    počinjemo da učimo mnogo,
    kao što smo i sa SARS-om.
  • 3:09 - 3:13
    I znate, zasigurno ima više smrti
  • 3:13 - 3:15
    nego što je bio slučaj sa SARS-om.
  • 3:15 - 3:19
    Međutim, kada to podelite sa imeniocem,
    osobama koje su zaražene,
  • 3:19 - 3:22
    ima mnogo, mnogo više zaraženih osoba
    nego što je bio slučaj sa SARS-om.
  • 3:23 - 3:24
    Stopa smrtnosti,
  • 3:24 - 3:29
    ovo je stopa smrtnosti
    u odnosu na broj slučajeva SARS-a,
  • 3:29 - 3:30
    bila je oko 10 procenata.
  • 3:30 - 3:33
    U slučaju trenutnog
    virusa korona, COVID-19
  • 3:33 - 3:37
    je dva procenta ili čak i manja.
  • 3:37 - 3:39
    Dakle, manje je zarazan virus,
  • 3:39 - 3:42
    ali je i dalje virus sa smrtnim ishodima,
  • 3:42 - 3:45
    a to ne želimo
    da uđe u ljudsku populaciju.
  • 3:45 - 3:48
    [Da li smo odreagovali pravilno u slučaju
    graničnih prelaza, poput aerodroma?]
  • 3:48 - 3:53
    Jasno je da aerodromi
    ili bilo koji granični prelazi na tlu
  • 3:53 - 3:55
    ne mogu da spreče ulazak bolesti.
  • 3:55 - 3:58
    Ljudi u periodu inkubacije
    mogu da pređu tu granicu,
  • 3:58 - 3:59
    mogu da uđu u države
  • 3:59 - 4:02
    i potom kad se razbole
    mogu da zaraze druge.
  • 4:02 - 4:08
    Granice nisu sredstva za sprečavanje
    infekcija od ulaska u državu
  • 4:08 - 4:10
    proverom telesne temperature.
  • 4:10 - 4:14
    Granice su važne jer možete
    da obezbedite ljudima koji dolaze
  • 4:14 - 4:18
    iz oblasti u kojima je veći rizik
    od dobijanja infekcije,
  • 4:18 - 4:20
    možete da im pružite razumevanje
  • 4:20 - 4:23
    bilo odštampano razumevanje
    ili verbalno razumevanje
  • 4:23 - 4:26
    o znacima i simptomima ove infekcije,
  • 4:26 - 4:30
    kao i šta da rade, ukoliko osete
    da bi mogli da budu zaraženi.
  • 4:30 - 4:33
    [Kada možemo da očekujemo vakcinu?]
  • 4:33 - 4:35
    Trenutno se radi na vakcinama,
  • 4:35 - 4:37
    mnoga istraživanja su u toku.
  • 4:37 - 4:41
    Prvo je potrebno istraživanje
    kako bi se razvila vakcina,
  • 4:41 - 4:45
    potom se ona, radi bezbednosti
    i efikasnosti, izučava na životinjama
  • 4:45 - 4:49
    koje su izložene virusu nakon vakcinacije,
  • 4:49 - 4:51
    a potom mora da prođe
    testiranja na ljudima.
  • 4:51 - 4:53
    Testiranja na životinjama još nisu počela,
  • 4:53 - 4:56
    ali hoće uskoro za određene vakcine.
  • 4:56 - 4:58
    I veruje se da će do kraja godine
  • 4:58 - 4:59
    ili početkom sledeće,
  • 4:59 - 5:02
    možda postojati neki kandidati za vakcinu
  • 5:02 - 5:07
    koje će potom regulatorne agencije
    izučavati radi licenciranja.
  • 5:07 - 5:11
    Dakle, govorimo da je potrebno najmanje
    godinu dana dok budemo imali vakcinu
  • 5:11 - 5:13
    koja može da se koristi
    kod većinske populacije.
  • 5:13 - 5:17
    [Na koja pitanja u vezi sa epidemijom
    i dalje nemamo odgovore?]
  • 5:17 - 5:19
    Jasno je da znamo kako se prenosi,
  • 5:19 - 5:22
    ne znamo koliko se lako prenosi kod ljudi,
  • 5:22 - 5:26
    u zajednicama ili na otvorenom prostoru.
  • 5:26 - 5:28
    Znamo, na primer,
  • 5:28 - 5:32
    da se u zatvorenom prostoru kruzera
    veoma lako širila.
  • 5:32 - 5:33
    Moramo bolje da razumemo
  • 5:34 - 5:37
    kako će da se širi
    kada stigne na otvoreniji prostor
  • 5:37 - 5:40
    gde su ljudi izloženi
    onima koji bi mogli da budu bolesni.
  • 5:41 - 5:44
    [Kako bi globalna reakcija
    mogla da se popravi?]
  • 5:45 - 5:48
    Veliki problem današnjeg sveta
    je što posmatramo epidemije
  • 5:48 - 5:50
    u zemljama u razvoju
  • 5:50 - 5:52
    kao nešto što moramo
    da odemo tamo i zaustavimo.
  • 5:53 - 5:55
    Pa, kad dođe do izbijanja ebole,
  • 5:55 - 5:58
    razmišljamo: „Kako da odemo
    i zaustavimo epidemiju u toj državi?”
  • 5:58 - 6:01
    Ne razmišljamo:
    „Kako da pomognemo toj državi
  • 6:01 - 6:03
    da ojača svoje kapacitete
  • 6:03 - 6:07
    kako bi mogla da prepozna
    i odgovori na infekcije?”
  • 6:07 - 6:09
    Dakle, nismo dovoljno uložili
  • 6:09 - 6:13
    da pomognemo državama da razviju
    ključne kapacitete u javnom zdravstvu.
  • 6:13 - 6:17
    Uložili smo u razne globalne mehanizme
  • 6:17 - 6:20
    koji mogu da pruže podršku drugim državama
  • 6:20 - 6:22
    kako bismo pošli i zaustavili epidemije.
  • 6:22 - 6:25
    Međutim, želimo da vidimo
    svet u kom svaka država
  • 6:25 - 6:27
    može da da sve od sebe
    da zaustavi epidemije.
  • 6:27 - 6:30
    [Hoćemo li videti sve više
    epidemija u budućnosti?]
  • 6:30 - 6:32
    Trenutno postoji preko
    sedam milijardi ljudi
  • 6:32 - 6:34
    A kada ti ljudi dođu na svet,
  • 6:34 - 6:35
    zahtevaju više hrane,
  • 6:35 - 6:37
    zahtevaju čitav niz stvari
  • 6:37 - 6:39
    i žive sve zbijenije.
  • 6:39 - 6:42
    Zapravo, mi smo urbani svet,
    u kom ljudi žive u urbanim prostorima.
  • 6:42 - 6:45
    Istovremeno, uzgajamo sve više životinja,
  • 6:45 - 6:50
    a te životinje takođe
    doprinose hranjenju ljudi.
  • 6:50 - 6:51
    Dakle, vidimo
  • 6:51 - 6:56
    da je sve jača i jača spona
    između životinja i ljudi.
  • 6:56 - 7:00
    A ovaj intenzivni
    poljoprivredni uzgoj životinja
  • 7:00 - 7:02
    i intenzivni rast ljudske populacije
  • 7:03 - 7:05
    koji žive zajedno na istoj planeti
  • 7:05 - 7:10
    je uistinu presek u kome
    može da dođe i dolazi do epidemija.
  • 7:10 - 7:13
    Vremenom ćemo da imamo
    sve više sličnih epidemija.
  • 7:13 - 7:17
    Pa je trenutna infekcija samo upozorenje
  • 7:17 - 7:19
    za ono što sledi u budućnosti.
  • 7:19 - 7:20
    Moramo da se postaramo
  • 7:20 - 7:23
    da je tehnička saradnja u svetu
  • 7:23 - 7:25
    tu da radi zajedno
  • 7:25 - 7:28
    kako bismo se postarali da razumemo
    ove epidemije kad se dese
  • 7:28 - 7:32
    i da brzo pružimo nužne informacije
    kako bismo ih kontrolisali.
  • 7:32 - 7:34
    [Da li je najgore prošlo?]
  • 7:34 - 7:36
    Ne mogu tačno da predvidim.
  • 7:36 - 7:39
    Sve što mogu da kažem
    je da moramo da budemo spremni
  • 7:39 - 7:41
    za najgori mogući scenario.
  • 7:41 - 7:43
    I da istovremeno
  • 7:43 - 7:46
    naučimo kako da zaštitimo sebe i druge,
  • 7:46 - 7:48
    ukoliko postanemo deo epidemije.
  • 7:48 - 7:52
    [Da saznate više, posetite sajtove:
    Centra za kontrolu i sprečavanje bolesti
  • 7:52 - 7:54
    i Svetske zdravstvene organizacije]
Title:
Šta znamo (i ne znamo) o virusu korona
Speaker:
Dejvid Hejman (David Heymann)
Description:

Šta se desi, ako se zarazite virusom korona? Ko je pod najvećim rizikom? Kako da se zaštitite? Ekspert za javno zdravlje Dejvid Hejman, koji je predvodio globalnu reakciju prilikom izbijanja SARS-a 2003. godine, deli najnovija saznanja o COVID-19, kao i šta bi moglo da nas očekuje u budućnosti.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
08:06

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.