Return to Video

Šta svi jezici imaju zajedničko? - Kameron Morin

  • 0:07 - 0:10
    Jezik se neprestano menja.
  • 0:10 - 0:13
    Svako od nas može da sastavi
    beskrajan broj rečenica
  • 0:13 - 0:14
    na našem maternjem jeziku
  • 0:14 - 0:17
    još od najranijeg uzrasta -
  • 0:17 - 0:20
    gotovo čim počnemo
    da govorimo u rečenicama.
  • 0:20 - 0:22
    Kako je to moguće?
  • 0:22 - 0:26
    Ranih '50ih Noam Čomski
    je predstavio teoriju
  • 0:26 - 0:31
    zasnovanu na opažanju da ključ
    ove raznolikosti leži u gramatici:
  • 0:31 - 0:35
    nepoznata gramatička struktura
    jedne nepoznate rečenice
  • 0:35 - 0:37
    nam ukazuje na njeno značenje.
  • 0:37 - 0:40
    Pretpostavio je da postoje
    gramatička pravila
  • 0:40 - 0:45
    koja su primenljiva na sve jezike -
    i da su ta pravila urođena -
  • 0:45 - 0:50
    ljudski mozak je direktno povezan tako
    da obradi jezik u skladu sa tim pravilima.
  • 0:50 - 0:53
    Nazvao je ovu karakteristiku
    univerzalnom gramatikom
  • 0:53 - 0:57
    koja je nametnula niz pitanja
    koja su oblikovala polje lingvistike
  • 0:57 - 1:02
    kao i novonastalo polje kognitivne nauke
    decenijama koje će uslediti.
  • 1:02 - 1:05
    Čomski i ostali istraživači
    su naumili da istraže
  • 1:05 - 1:08
    dve glavne komponente
    univerzalne gramatike:
  • 1:08 - 1:11
    prvo, da li zapravo postoje
    gramatička pravila
  • 1:11 - 1:13
    koja su univerzalna za sve jezike
  • 1:13 - 1:18
    i drugo, da li su ona povezana u mozgu.
  • 1:18 - 1:21
    U pokušajima da se ustanove
    univerzalna gramatička pravila,
  • 1:21 - 1:26
    Čomski je razvio analitičko oruđe,
    poznato kao generativna sintaksa,
  • 1:26 - 1:32
    koja predstavlja red reči u rečenici
    putem hijerarhijskih grana sintakse
  • 1:32 - 1:34
    koje pokazuju moguće strukture.
  • 1:34 - 1:38
    Na osnovu tih grana možemo
    da pretpostavimo gramatičko pravilo,
  • 1:38 - 1:41
    a to je da se prilozi nalaze
    u glagolskoj frazi.
  • 1:41 - 1:44
    Ali uz više podataka ubrzo postaje jasnije
  • 1:44 - 1:47
    da se prilozi mogu javiti
    i van glagolskih fraza.
  • 1:47 - 1:51
    Ovaj pojednostavljeni primer opisuje
    jedan veliki problem:
  • 1:51 - 1:55
    potrebno je dosta podataka
    iz svakog jezika posebno
  • 1:55 - 1:57
    da bi se utvrdila pravila za taj jezik
  • 1:57 - 1:59
    pre nego što uopšte počnemo
    sa utvrđivanjem
  • 1:59 - 2:03
    koja pravila svi jezici imaju zajednička.
  • 2:03 - 2:06
    Kada je Čomski predložio
    univerzalnu gramatiku,
  • 2:06 - 2:09
    mnogim jezicima su nedostajali
    zabeleženi primeri
  • 2:09 - 2:12
    potrebni za analizu
    generativnom sintaksom.
  • 2:12 - 2:14
    Čak i sa mnogo podataka,
  • 2:14 - 2:18
    mapiranje struktura jednog jezika
    je izuzetno složeno.
  • 2:18 - 2:24
    Nakon 50 godina analize, još uvek
    ne razumemo u potpunosti engleski jezik.
  • 2:24 - 2:27
    Kako se više lingvističkih podataka
    sakupljalo i analiziralo,
  • 2:27 - 2:31
    postalo je jasno da se jezici
    širom sveta umnogome razlikuju,
  • 2:31 - 2:35
    što je dovelo u pitanje teoriju da postoje
    univerzalna gramatička pravila.
  • 2:35 - 2:39
    1980-ih, Čomski je revidirao teoriju
  • 2:39 - 2:41
    u pokušaju da se prilagodi
    ovoj varijaciji.
  • 2:41 - 2:46
    Prema njegovoj novoj hipotezi
    principa i parametara
  • 2:46 - 2:49
    svi jezici dele određene
    gramatičke principe
  • 2:49 - 2:53
    ali mogu da variraju u parametrima
    ili u primeni ovih principa.
  • 2:53 - 2:58
    Na primer, princip je da „svaka rečenica
    mora da sadrži subjekat”,
  • 2:58 - 3:02
    ali parametar da li se subjekat
    eksplicitno podrazumeva
  • 3:02 - 3:04
    varira među jezicima.
  • 3:04 - 3:06
    Hipoteza o principima i parametrima
  • 3:06 - 3:11
    i dalje nije odgovorila na pitanje
    koja su to gramatička pravila univerzalna.
  • 3:11 - 3:16
    Ranih 2000-ih, Čomski je predložio
    da postoji samo jedan zajednički princip,
  • 3:16 - 3:22
    rekurzija, odnosno da strukture mogu biti
    ugnježdene jedne unutar druge.
  • 3:22 - 3:23
    Uzmimo ovu rečenicu,
  • 3:23 - 3:27
    koja sadrži rečenicu
    unutar rečenice unutar rečenice.
  • 3:27 - 3:31
    Ili ovu rečenicu koja sadrži
    imeničku frazu u imeničkoj frazi
  • 3:31 - 3:32
    u imeničkoj frazi.
  • 3:32 - 3:36
    Rekurzija je bila pogodna za pravilo
    univerzalne gramatike
  • 3:36 - 3:38
    jer može da poprimi više oblika.
  • 3:38 - 3:42
    Međutim, 2005. godine lingvisti
    su objavili rezultate
  • 3:42 - 3:45
    o amazonskom jeziku Piraha
  • 3:45 - 3:48
    koji nije imao rekurzivne strukture.
  • 3:49 - 3:52
    Šta je sa drugim delom teorije Čomskog,
  • 3:52 - 3:55
    da je naša jezička sposobnost urođena?
  • 3:55 - 3:58
    Kada je prvi put predložio
    univerzalnu gramatiku,
  • 3:58 - 4:02
    ideja da postoji genetički predodređen
    aspekt učenja jezika
  • 4:02 - 4:05
    imala je dubok, revolucionarni uticaj.
  • 4:05 - 4:10
    Poljuljala je dominantnu paradigmu
    nazvanu bihejviorizam.
  • 4:10 - 4:15
    Bihejvioristi su tvrdili da je ukupno
    ponašanje ljudi i životinja, kao i jezik,
  • 4:15 - 4:18
    nastalo spolja putem uma,
  • 4:18 - 4:21
    tačke koja ne sadrži ništa.
  • 4:21 - 4:25
    Danas se naučnici slažu
    da bihejviorizam nije bio u pravu
  • 4:25 - 4:29
    i da postoji osnovna,
    genetički kodirana, biološka mašinerija
  • 4:29 - 4:30
    za učenje jezika.
  • 4:30 - 4:33
    Mnogi misle da su isti biološki
    mehanizmi odgovorni za jezik
  • 4:33 - 4:37
    takođe odgovorni
    za druge aspekte spoznaje.
  • 4:37 - 4:40
    Stoga se oni ne slažu sa idejom Čomskog
  • 4:40 - 4:45
    da postoji specifična, izolovana,
    urođena sposobnost za jezike u mozgu.
  • 4:45 - 4:49
    Teorija univerzalne gramatike je uticala
    na dokumentovanje i izučavanje
  • 4:49 - 4:52
    mnogih jezika koji se nisu
    izučavali ranije.
  • 4:52 - 4:57
    Zbog toga se takođe stara ideja
    ponovo evaluirala i na kraju je odbačena
  • 4:57 - 5:01
    kako bi se dala šansa našem novom
    razumevanju ljudskog uma.
Title:
Šta svi jezici imaju zajedničko? - Kameron Morin
Speaker:
Kameron Morin (Cameron Morin)
Description:

Celo predavanje: https://ed.ted.com/lessons/what-do-all-languages-have-in-common-cameron-morin

Jezik se neprekidno menja. Svako od nas može da sastavi neograničen broj rečenica na našem maternjem jeziku još od najranijeg uzrasta - gotovo čim počnemo da govorimo u rečenicama. Kako je to moguće? Ranih '50ih Noam Čomski je predstavio teoriju da ključ ove raznolikosti leži u gramatici: Kameron Morin govori detaljno o teoriji univerzalne gramatike Čomskog.

Lekcija: Kameron Morin, režirao Eoin Dafi
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:02

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.