Zašto bi trebalo da pročitate „Gospodara muva” od Vilijama Goldinga?

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/why-should-you-read-lord-of-the-flies-by-william-golding-jill-dash

Svedočeći užasima svoje sabraće u Drugom svetskom ratu, Vilijam Golding je gubio veru u čovečanstvo. Kasnije, za vreme Hladnog rata, kada su velike sile počele da prete jedna drugoj nuklearnim uništenjem, bio je primoran da preispita same korene ljudske prirode i nasilja. Ova razmišljanja će da inspirišu njegov prvi roman: „Gospodar muva”. Džil Deš zaranja u bezvremenu satiru.

Lekcija: Džil Deš; režija: Lucy Animation Studio.

Vilijam Golding je gubio
veru u čovečanstvo.

Služeći na britanskom razaraču
tokom Drugog svetskog rata,

profesor filozofije, postavši zapovednik
Kraljevske mornarice je stalno bio suočen

sa užasima svoje sabraće.

A kada se vratio u Englesku
i zatekao hladnoratovske supersile

kako prete jedna drugoj
nuklearnim uništenjem,

bio je prinuđen da preispita
same korene ljudske prirode.

Ova razmišljanja o neizbežnosti nasilja

će da inspirišu njegov prvi
i najpoznatiji roman: „Gospodar muva”.

Nakon što ga je odbio 21 izdavač,

roman je konačno objavljen 1954. godine.

Naslovljen je po Belzebubu,
demonu gordosti i rata -

a to su dve teme koje su poprilično
u srži Goldingove knjige.

Roman je bio mračna satira
na klasične ostrvske avanturističke priče,

popularanog žanra u kome bi se dečaci
nasukali na neku egzotičnu lokaciju.

Protagonisti iz tih priča
su bili u stanju da ovladaju prirodom,

izbegavajući opasnosti novog okruženja.

Žanr je takođe prigrlio
problematični kolonijalistički narativ

koji zatičemo u mnogim
britanskim delima tog perioda

u kojima dečaci podučavaju
izvorne stanovnike ostrva

svojim navodno superiornim
britanskim vrednostima.

Goldingova satira ide toliko daleko
da čak eksplicitno koristi okruženje

i imena likova iz „Koralnog ostrva”
od R. M. Balantajna -

jednog od najvoljenijih
romana o ostrvskim avanturama.

Međutim, dok je Balantajnova knjiga
obećavala čitaocima

„zadovoljstvo... korist...
i neobuzdanu zabavu”,

Golding je imao nešto mračnije na umu.

„Gospodar muva” počinje
s dečacima već na ostrvu,

međutim, delići razgovora
nagoveštavaju zastrašujuće putovanje -

njihov avion je oboren
tokom neodređenog nuklearnog rata.

Dečaci, uzrasta od šest do 13 godina
su stranci jedan drugome.

Svi osim hora u crnim uniformama
koga predvodi dečak po imenu Džek.

Baš kao i u Balantajnovom
„Koralnom ostrvu”,

novi dom dečaka izgleda kao raj -

sa svežom vodom, skloništem
i obiljem izvora hrane.

Međutim, već od uvodnih strana romana,

jeziva tama lebdi nad ovom
naoko spokojnom situacijom.

Senke dečaka se porede
sa „crnim, nalik šišmišu bićima”,

dok se hor prvo pojavljuje kao

„nešto mračno... što se tetura” plažom.

Svega nekoliko sati po prispeću,

dečaci već razmenjuju zastrašujuće
glasine o opasnoj „zveri”

koja vreba iz šume.

Nakon ovog zloslutnog uvoda,

Goldingovo pripovedanje otkriva
kako se brzo razvija saradnja

bez prisustva odraslog autoriteta.

U početku, preživeli pokušavaju
da uspostave nekakav red.

Dečak po imenu Ralf duva u školjku
kako bi okupio grupu

i raspodelio zaduženja.

No, kako se Džek sukobljava
sa Ralfom za titulu vođe,

grupa se cepa i dečaci se predaju
svojim mračnim nagonima.

Banda dečaka uskoro zaboravlja
planove za izbavljenje,

utišavaju nekoliko glasova razuma

i slepo prate Džeka
do ivice ostrva i ivice razuma.

Univerzalne teme romana:
moralnost, uljudnost i društvo

su ga pretvorile u književni klasik,

koji kroz satiru obrađuje
kako konvencije svog vremena

tako i dugo držana ubeđenja o čovečanstvu.

Dok ostrvske avanturističke priče
često podržavaju kolonijalizam,

„Gospodar muva”
izvrće ovaj trop naglavačke.

Umesto da prikaže urođenike ostrva
kao stereotipske divljake,

Golding transformiše svoje anđeoske
britanske školarce u divlje karikature.

I dok dečaci biju
sopstvenu bitku na ostrvu,

daleko destruktivniji rat zbog koga su tu
se nastavlja van stranica.

Čak i kada bi dečake
spasili od njih samih,

u kakav bi se svet oni vratili?

Bez mnogo nagoveštaja koji bi vezali
likove za određeno mesto ili period,

roman se čini uistinu bezvremenim.

U njemu se preispituje
najogoljenija ljudska priroda.

A, iako se svi čitaoci možda neće složiti
sa Goldingovim mračnim pogledom,

„Gospodar muva” je dovoljno uznemirujući

da zamisli i najodlučnijeg optimistu.