Prvo, drugo ili treće lice

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/first-person-vs-second-person-vs-third-person-rebekah-bergman

Ko pripoveda priču i iz koje perspektive su neki od najvažnijih izbora koje pisac pravi. Ispričana sa drugačije tačke gledišta, priča može u potpunosti da se transformiše. Treće lice, prvo lice i drugo lice pružaju jedinstvene mogućnosti kao i ograničenja. Dakle, kako da odaberete tačku gledišta za vašu priču? Rebeka Bergman istražuje različite načine na koje priča može da se osvetli.

Lekcija: Rebeka Bergman; režija Gibons Studio.

„Ja sam nevidljivi čovek.”

„Gospođa Dalovej je rekla
da će sama kupiti cveće.”

„Upravo počinješ da čitaš
najnoviji roman Itala Kalvina.”

Ove tri uvodne rečenice
iz „Nevidljivog čoveka” Ralfa Elisona,

„Gospođe Dalovej” Virdžinije Vulf

i „Ako jedne zimske noći
neki putnik” Itala Kalvina

uspostavljaju različite tačke gledišta.

Ko pripoveda priču i iz koje perspektive

su neki od najvažnijih izbora
koje pisac pravi.

Ispričana sa drugačije tačke gledišta,

priča može u potpunosti
da se transformiše.

Uzmite sledeću bajku:

„Zlatokosa! Zlatokosa!”
Princ je pozivao: „Spusti svoju kosu.”

Zlatokosa je rasplela pletenice
i izbacila kosu kroz prozor.

Princ se popeo u toranj
uz pomoć njenih uvojaka.

Zlatokosa je obično ispričana ovako,
sa pripovedačem izvan priče.

Ova tačka gledišta se naziva trećim licem.

Međutim, Zlatokosu može da ispriča
i lik unutar priče -

pripovedač u prvom licu.

Vrhovi Zlatokosinih pramenova
su mi zapahnuli stopala.

Zgrabio sam ih i počeo da se penjem... Uh!

Nisam mogao da se odmrsim.

Niti su pale svuda po meni,
lepeći se za moj znoj.

Ispripovedana u prvom licu,
priča može drastično da se promeni

u zavisnosti od toga
koji lik je pripoveda.

Recimo da je pripovedač
Zlatokosa, a ne princ:

Nadam se da ceni koliko je potrebno da se
rasplete osam metara kose, pomislila sam.

Aj! Biću iskrena; pomislila sam
da će mi vlasište skliznuti sa lobanje.

„Možeš li brže
da se penješ?” povikala sam.

U drugom licu, pripovedač
deklamuje priču čitaocu:

Poziva te po imenu.
Želi da spustiš svoju kosu.

Upravo si je splela, ali, hej,
nemaš mnogo posetilaca.

Perspektive u trećem licu,
prvom licu i drugom licu

imaju jedinstvene mogućnosti,
kao i ograničenja.

Dakle, kako da odaberete
tačku gledišta za vašu priču?

Ograničenja nisu nužno nešto loše -

mogu da pomognu u usmeravanju priče
i naglašavanju određenih elemenata.

Na primer,

pripovedač u trećem licu
je nužno malčice udaljen od likova.

Međutim, to može da bude dobro za priče
u kojima je važno osećanje udaljenosti.

Pripovedač u trećem licu
može da bude ograničen,

u smislu da ostaje vezan
za misli i osećanja jednog lika

ili može da bude sveznajući,
u stanju da preleće između umova likova

i time čitaocu pruži više informacija.

Priča u prvom licu stvara bliskost
između čitaoca i pripovedača.

Ali je i ograničena znanjem pripovedača.

Ovo može da stvori neizvesnost

dok čitalac zajedno sa likom
saznaje informacije.

Pripovedač u prvom licu ne mora nužno

da verno prikazuje iskustvo lika -

može da obmanjuje ili bude neiskren.

U romanu „Ostaci dana” Kazua Išigura,

Stivens, ostareli britanski batler

iz 1956. godine seća se
svojih dugih godina službe,

ali ne uviđa mane čoveka kome služi.

Pukotine u njegovom pripovedanju
vremenom privlače čitaočevu pažnju

na neprepoznate nedostatke
kulture i klasnog sistema

u kome pirpovedač živi.

Roman „Mi životinje” Džastina Toresa

počinje pripovedanjem
u prvom licu množine:

„Bili smo šest grabljivih ruku,
šest tutnjavih stopala;

bili smo braća, dečaci, tri mala kralja
u klinču borbe za više.”

Tokom priče, tačka gledišta se menja

u prvo lice jednine, iz mi u ja,
kako dečaci odrastaju

i jedan brat postaje otuđen od ostalih.

Drugo lice nije čest izbor.

Zahteva od pisca da navede čitaoca
da ukine nevericu i postane drugo „ti”.

Smeštanjem čitaoca u perspektivu lika

može da se izgradi osećanje
hitnost i neizvesnost.

Ponekad, pak,

drugo lice ima funkciju udaljavanja
pripovedača iz sopstvene priče,

a ne zbližavanja čitaoca s pričom.

U ovim slučajevima,

pripovedač u drugom licu se obraća sebi
upotrebom „ti” umesto „ja”.

Pisci stalno eksperimentišu
sa novim varijacijama na tačke gledišta.

Nove tehnologije
virtuelne i proširene stvarnosti

će možda proširiti mogućnosti
za slične eksperimente.

Smeštanjem ljudi u određenu pogodnu
tačku gledišta u virtuelnom prostoru,

kako ćemo da izmenimo način
na koji pričamo i doživljavamo priče?