WEBVTT

00:00:14.026 --> 00:00:16.496
„Ja sam nevidljivi čovek.”

NOTE Paragraph

00:00:16.496 --> 00:00:20.728
„Gospođa Dalovej je rekla
da će sama kupiti cveće.”

NOTE Paragraph

00:00:20.728 --> 00:00:24.777
„Upravo počinješ da čitaš
najnoviji roman Itala Kalvina.”

NOTE Paragraph

00:00:26.370 --> 00:00:30.742
Ove tri uvodne rečenice
iz „Nevidljivog čoveka” Ralfa Elisona,

00:00:30.742 --> 00:00:32.762
„Gospođe Dalovej” Virdžinije Vulf

00:00:32.762 --> 00:00:36.562
i „Ako jedne zimske noći
neki putnik” Itala Kalvina

00:00:36.562 --> 00:00:39.682
uspostavljaju različite tačke gledišta.

00:00:39.682 --> 00:00:42.892
Ko pripoveda priču i iz koje perspektive

00:00:42.892 --> 00:00:46.412
su neki od najvažnijih izbora
koje pisac pravi.

00:00:46.412 --> 00:00:48.231
Ispričana sa drugačije tačke gledišta,

00:00:48.231 --> 00:00:51.184
priča može u potpunosti
da se transformiše.

NOTE Paragraph

00:00:52.504 --> 00:00:54.360
Uzmite sledeću bajku:

00:00:54.360 --> 00:00:59.820
„Zlatokosa! Zlatokosa!”
Princ je pozivao: „Spusti svoju kosu.”

00:00:59.820 --> 00:01:03.350
Zlatokosa je rasplela pletenice
i izbacila kosu kroz prozor.

00:01:03.350 --> 00:01:06.420
Princ se popeo u toranj
uz pomoć njenih uvojaka.

00:01:06.420 --> 00:01:11.064
Zlatokosa je obično ispričana ovako,
sa pripovedačem izvan priče.

00:01:11.064 --> 00:01:14.164
Ova tačka gledišta se naziva trećim licem.

NOTE Paragraph

00:01:14.164 --> 00:01:18.044
Međutim, Zlatokosu može da ispriča
i lik unutar priče -

00:01:18.044 --> 00:01:19.854
pripovedač u prvom licu.

00:01:19.854 --> 00:01:23.284
Vrhovi Zlatokosinih pramenova
su mi zapahnuli stopala.

00:01:23.284 --> 00:01:26.614
Zgrabio sam ih i počeo da se penjem... Uh!

00:01:26.614 --> 00:01:28.694
Nisam mogao da se odmrsim.

00:01:28.694 --> 00:01:32.404
Niti su pale svuda po meni,
lepeći se za moj znoj.

NOTE Paragraph

00:01:32.404 --> 00:01:36.460
Ispripovedana u prvom licu,
priča može drastično da se promeni

00:01:36.460 --> 00:01:39.475
u zavisnosti od toga
koji lik je pripoveda.

00:01:40.636 --> 00:01:44.366
Recimo da je pripovedač
Zlatokosa, a ne princ:

00:01:44.366 --> 00:01:50.648
Nadam se da ceni koliko je potrebno da se
rasplete osam metara kose, pomislila sam.

00:01:51.255 --> 00:01:56.212
Aj! Biću iskrena; pomislila sam
da će mi vlasište skliznuti sa lobanje.

00:01:56.212 --> 00:01:59.490
„Možeš li brže
da se penješ?” povikala sam.

NOTE Paragraph

00:02:00.212 --> 00:02:04.801
U drugom licu, pripovedač
deklamuje priču čitaocu:

00:02:04.801 --> 00:02:09.447
Poziva te po imenu.
Želi da spustiš svoju kosu.

00:02:09.892 --> 00:02:14.350
Upravo si je splela, ali, hej,
nemaš mnogo posetilaca.

NOTE Paragraph

00:02:14.350 --> 00:02:18.230
Perspektive u trećem licu,
prvom licu i drugom licu

00:02:18.230 --> 00:02:21.740
imaju jedinstvene mogućnosti,
kao i ograničenja.

00:02:21.740 --> 00:02:25.283
Dakle, kako da odaberete
tačku gledišta za vašu priču?

NOTE Paragraph

00:02:25.740 --> 00:02:28.400
Ograničenja nisu nužno nešto loše -

00:02:28.400 --> 00:02:32.946
mogu da pomognu u usmeravanju priče
i naglašavanju određenih elemenata.

00:02:32.946 --> 00:02:34.106
Na primer,

00:02:34.106 --> 00:02:39.024
pripovedač u trećem licu
je nužno malčice udaljen od likova.

00:02:39.024 --> 00:02:43.156
Međutim, to može da bude dobro za priče
u kojima je važno osećanje udaljenosti.

00:02:43.156 --> 00:02:46.636
Pripovedač u trećem licu
može da bude ograničen,

00:02:46.636 --> 00:02:50.516
u smislu da ostaje vezan
za misli i osećanja jednog lika

00:02:50.516 --> 00:02:54.446
ili može da bude sveznajući,
u stanju da preleće između umova likova

00:02:54.446 --> 00:02:57.295
i time čitaocu pruži više informacija.

NOTE Paragraph

00:02:57.295 --> 00:03:02.170
Priča u prvom licu stvara bliskost
između čitaoca i pripovedača.

00:03:02.170 --> 00:03:05.480
Ali je i ograničena znanjem pripovedača.

00:03:05.480 --> 00:03:07.010
Ovo može da stvori neizvesnost

00:03:07.010 --> 00:03:10.920
dok čitalac zajedno sa likom
saznaje informacije.

00:03:10.920 --> 00:03:13.180
Pripovedač u prvom licu ne mora nužno

00:03:13.180 --> 00:03:16.340
da verno prikazuje iskustvo lika -

00:03:16.340 --> 00:03:19.360
može da obmanjuje ili bude neiskren.

00:03:19.360 --> 00:03:22.744
U romanu „Ostaci dana” Kazua Išigura,

00:03:22.744 --> 00:03:25.262
Stivens, ostareli britanski batler

00:03:25.262 --> 00:03:29.292
iz 1956. godine seća se
svojih dugih godina službe,

00:03:29.292 --> 00:03:33.292
ali ne uviđa mane čoveka kome služi.

00:03:33.292 --> 00:03:37.042
Pukotine u njegovom pripovedanju
vremenom privlače čitaočevu pažnju

00:03:37.042 --> 00:03:41.025
na neprepoznate nedostatke
kulture i klasnog sistema

00:03:41.025 --> 00:03:42.625
u kome pirpovedač živi.

NOTE Paragraph

00:03:42.625 --> 00:03:45.595
Roman „Mi životinje” Džastina Toresa

00:03:45.595 --> 00:03:48.895
počinje pripovedanjem
u prvom licu množine:

00:03:48.895 --> 00:03:52.705
„Bili smo šest grabljivih ruku,
šest tutnjavih stopala;

00:03:52.705 --> 00:03:58.542
bili smo braća, dečaci, tri mala kralja
u klinču borbe za više.”

00:03:58.542 --> 00:04:01.587
Tokom priče, tačka gledišta se menja

00:04:01.587 --> 00:04:06.577
u prvo lice jednine, iz mi u ja,
kako dečaci odrastaju

00:04:06.577 --> 00:04:10.071
i jedan brat postaje otuđen od ostalih.

NOTE Paragraph

00:04:10.677 --> 00:04:13.697
Drugo lice nije čest izbor.

00:04:13.697 --> 00:04:18.511
Zahteva od pisca da navede čitaoca
da ukine nevericu i postane drugo „ti”.

00:04:18.511 --> 00:04:21.201
Smeštanjem čitaoca u perspektivu lika

00:04:21.201 --> 00:04:23.621
može da se izgradi osećanje
hitnost i neizvesnost.

00:04:23.621 --> 00:04:24.791
Ponekad, pak,

00:04:24.791 --> 00:04:28.937
drugo lice ima funkciju udaljavanja
pripovedača iz sopstvene priče,

00:04:28.937 --> 00:04:31.677
a ne zbližavanja čitaoca s pričom.

00:04:31.677 --> 00:04:32.807
U ovim slučajevima,

00:04:32.807 --> 00:04:37.881
pripovedač u drugom licu se obraća sebi
upotrebom „ti” umesto „ja”.

NOTE Paragraph

00:04:37.881 --> 00:04:43.082
Pisci stalno eksperimentišu
sa novim varijacijama na tačke gledišta.

00:04:43.082 --> 00:04:46.150
Nove tehnologije
virtuelne i proširene stvarnosti

00:04:46.150 --> 00:04:49.730
će možda proširiti mogućnosti
za slične eksperimente.

00:04:49.730 --> 00:04:53.730
Smeštanjem ljudi u određenu pogodnu
tačku gledišta u virtuelnom prostoru,

00:04:53.730 --> 00:04:57.590
kako ćemo da izmenimo način
na koji pričamo i doživljavamo priče?