Šta izaziva ekonomsku recesiju?

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/what-causes-an-economic-recession-richard-coffin

Milenijumima je narod u Britaniji koristio bronzu za pravljenje alata i nakita, kao i za valutu u trgovini. Ali oko 800. godine pre nove ere, to je počelo da se menja: vrednost bronze je opala, što je izazvalo društveni preokret i ekonomsku krizu - ono što bismo danas nazvali recesijom. Pa, šta izaziva recesije? Ričard Kofin istražuje ekonomske fluktuacije koje utiču na savremena tržišta.

Lekciju priredio: Ričard Kofin, režija: Studiji Augenblik.

Milenijumima je narod u Britaniji koristio
bronzu za pravljenje alata i nakita,

kao i za valutu u trgovini.

Ali oko 800. godine pre nove ere,
to je počelo da se menja:

vrednost bronze je opala, što je izazvalo
društveni preokret i ekonomsku krizu -

ono što bismo danas nazvali recesijom.

Šta uzrokuje recesije?

Ovo pitanje je dugo bilo predmet
žestoke rasprave među ekonomistima,

i to sa dobrim razlogom.

Recesija može biti blagi pad
ekonomskih aktivnosti

u jednoj zemlji koji traje mesecima,

dugotrajan pad sa globalnim posledicama
koji traje godinama,

ili bilo šta između ta dva.

Dodatno komplikuje stvari

to što postoji bezbroj promenljivih
koje doprinose zdravlju ekonomije,

što otežava određivanje konkretnih uzroka.

Pomaže ako počnemo sa širom slikom:

recesije nastaju kada se javi
negativan poremećaj

ravnoteže između ponude i potražnje.

Postoji neusklađenost između toga
koliko robe ljudi žele da kupe,

koliko proizvoda i usluga
proizvođači mogu da ponude,

i cene prodatih roba i usluga,
što podstiče ekonomski pad.

Odnos između ponude i potražnje
u nekoj ekonomiji

ogleda se u njenim stopama inflacije
i kamatnim stopama.

Inflacija se dešava
kada roba i usluge poskupljuju.

Drugim rečima, vrednost novca opada.

Ipak, inflacija nije nužno loša stvar.

Zapravo, smatra se da niska stopa
inflacije podstiče ekonomsku aktivnost.

Ali visoka inflacija
koja nije praćena velikom potražnjom

može ujedno izazvati probleme za ekonomiju
i na kraju dovesti do recesije.

Kamatne stope, međutim,

odražavaju troškove preuzimanja duga
za pojedince i kompanije.

Stopa je obično godišnji procenat kredita

koji zajmoprimci plaćaju poveriocima
dok se zajam ne otplati.

Niske kamatne stope znače da kompanije
mogu priuštiti da pozajme više novca,

koji mogu uložiti u više projekata.

Sa druge strane, visoke kamatne stope

povećavaju troškove
za proizvođače i potrošače,

što usporava ekonomske aktivnosti.

Oscilacije inflacije i kamatnih stopa

nam mogu dati uvid u zdravlje ekonomije,

ali šta uopšte izaziva te oscilacije?

Najočigledniji uzroci su šokovi
poput prirodnih katastrofa, rata

i geopolitičkih faktora.

Zemljotres, na primer,

može uništiti potrebnu infrastrukturu
za proizvodnju važnih roba poput nafte.

To primorava ponudu ekonomije da naplaćuje
više za proizvode koji koriste naftu,

što obeshrabruje potražnju
i potencijalno stvara recesiju.

Ali neke recesije se javljaju
u doba ekonomskog prosperiteta -

a možda čak usled ekonomskog prosperiteta.

Neki ekonomisti smatraju da poslovne
aktivnosti zbog širenja tržišta

ponekad mogu dostići neodrživi nivo.

Na primer, korporacije i potrošači
mogu pozajmljivati više novca

uz pretpostavku da će im ekonomski rast
pomoći da se nose sa dodatnim teretom.

Ali ako ekonomija ne raste
tako brzo kao što se očekuje,

onda mogu završiti sa više dugova
nego što mogu da podnesu.

Da bi ih isplatili, moraće da preusmere
sredstva iz drugih aktivnosti,

čime se smanjuju poslovne aktivnosti.

Psihologija takođe može
doprineti recesiji.

Strah od recesije može postati
samoispunjavajuće proročanstvo

ako navede ljude
da povuku ulaganja i potrošnju.

Kao odgovor na to, proizvođači
bi mogli smanjiti troškove poslovanja

kako bi prebrodili
očekivani pad potražnje.

To može dovesti do začaranog kruga

jer smanjivanje troškova
na kraju snižava plate,

što dovodi do još manje potražnje.

Čak može doprineti i politika
koja je osmišljena

da pomogne u sprečavanju recesije.

Kad su vremena teška, vlade
i centralne banke mogu da štampaju novac,

povećaju potrošnju i snize
kamatne stope centralne banke.

Manji zajmodavci mogu zauzvrat sniziti
svoje kamatne stope,

čime „pojeftinjuju“ dug
kako bi se povećala potrošnja.

Ali ove mere nisu održive
i na kraju ih je potrebno ukinuti

da bi se sprečila prekomerna inflacija.

To može izazvati recesiju ako se ljudi
previše oslanjaju na jeftin dug

i podsticaje vlade.

Recesija bronze u Britaniji se na kraju
završila kada je usvajanje gvožđa

pomoglo da se ostvari revolucija
u poljoprivredi i proizvodnji hrane.

Savremena tržišta su složenija,

zbog čega je daleko teže
upravljati današnjom recesijom.

Ali svaka recesija pruža nove podatke

koji pomažu efikasnije predviđanje
budućih recesija i reagovanje na njih.