Најозлоглашенији доктор античког Рима - Рамон Глазов

Погледајте целу лекцију: https://ed.ted.com/lessons/ancient-rome-s-most-notorious-doctor-ramon-glazov

У 16. веку, анатом звани Андреас Везалијус дошао је до шокантног открића; најпознатији текстови на свету о људској анатомији били су погрешни. Иако је Везалијус знао да је у праву, говорити о овим грешкама значило би оспорити Галена од Пергама. Ко је била та еминентна личност? И зашто му се указивало толико страхопоштовање 1300 година касније? Рамон Глазов прича о најчувенијем лекару у историји медицине.

Лекција: Рамон Глазов, режија: Антон Богати.

Средином 16. века,

надарени млади анатом
под именом Андреас Везалијус

дошао је до шокантног открића:

најпознатији текстови на свету
о људској анатомији били су погрешни.

Не само да нису објашњавали
доста детаља о људском телу,

него су такође описивали органе
мајмуна и других сисара.

Иако је Везалијус знао да је у праву,

говорити о овим грешкама
значило би оспорити Галена из Пергама,

најчувенијег лекара у историји медицине.

Али ко је била та еминентна личност?

И зашто су му доктори после 1300 година
одавали толико страхопоштовања?

Рођен 129. године,

Гален напушта дом као тинејџер
и тражи медицинску мудрост по Средоземљу.

Враћа се кући као надарени хирург,
страствен према анатомији

и склон разметању.

Раздрагано је учествовао
у јавним такмичењима из анатомије,

нестрпљив у намери
да осрамоти своје колеге лекаре.

У једној демонстрацији,

учинио је да свиња изгуби глас
тако што је одвезао један њен нерв.

У другој, извадио је мајмуну утробу
и изазвао своје колеге да га излече.

Када они нису могли, он је успео.

Ови страшни подвизи обезбедили су му место
хирурга задуженог за градске гладијаторе.

На крају је напустио арену
како би постао лични лекар

четворици римских царева.

Док су његови вршњаци расправљали
о симптомима и њиховим пореклима,

Гален је опсесивно учио анатомију.

Био је убеђен да сваки орган
има одређену функцију.

Пошто је римска влада у великој мери
забранила да се користе људски лешеви,

Гален је уместо тога спроводио
бројне дисекције животиња.

Чак и са овим ограничењем,

његова исцрпљујућа истраживања
произвела су неке изузетно тачне закључке.

Један од Галенових најважнијих доприноса

био је увид у то да мозак,
а не срце, контролише тело.

Потврдио је ову теорију
отворивши лобању живе краве.

Вршењем притиска
на различите делове мозга,

могао је да додели разним регионима
одређене функције.

Другим експериментима је пронашао разлику
између сензорних и моторних нерава,

установио је да се урин ствара у бубрегу,

и закључио да дисање
контролишу мишићи и нерви.

Али ови луди експерименти
такође су створили невероватне заблуде.

Гален није знао да крв
непрекидно тече кроз тело.

Заправо, мислио је да јетра непрестано
ствара бескрајну залиху крви

која се у потпуности потроши
током једносмерног путовања до органа.

Галену се такође приписује учвршћење
популарне теорије четири хумора.

Вековима пре њега, Хипократ је представио

ову погрешну хипотезу која приписује
већину медицинских проблема

неуравнотежености четири
телесне супстанце званих хумори.

Да би исправили равнотежу ових супстанци,
доктори су примењивали опасне терапије

као што су пуштање крви и чишћење црева.

Информисан лошим схватањем крвотока,

Гален је био чврст присталица
ових терапија,

упркос њиховим понекад
смртоносним последицама.

Нажалост, Галенов его
натерао га је да верује

да су сва његова открића
била од највеће важности.

Записао је расправе о свему од анатомије
и исхране до односа са пацијентима,

педантно бележећи своје списе
како би осигурао њихово очување.

Наредних 13 векова,

Галенова плодна колекција доминирала је
над свим осталим школама медицине.

Његови текстови постали су узорни радови
подучавани новим генерацијама доктора,

који су заузврат писали нове есеје,
величајући Галенове идеје.

Чак би и доктори
који јесу сецирали људске лешеве

несхватљиво понављали Галенове грешке,

упркос томе што су видели јасне доказе
који упућују на супротно.

Међутим, пар лекара довољно смелих
да искажу супротно мишљење

били су или игнорисани или исмевани.

Галеново завештање је 1300 година
остало неприкосновено,

све док му се ренесансни анатом
Везалијус није успротивио.

Како је био истакнути научник и предавач,

његов ауторитет утицао је
на многе младе докторе тог времена.

Али чак и онда, требало је још сто година

да се појави прецизан опис протока крви,

и још двеста година
да теорија четири хумора избледи.

Надајмо се да данас можемо искористити
предности Галенових експеримената

без указивања једнаког поверења
у његове мање тачне идеје.

Али можда је подједнако важан

подсетник да је наука процес
који се стално развија

и треба да постави доказе изнад ега.