Kako se formiraju tornada? - Džejms Spen (James Spann)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-do-tornadoes-form-james-spann

Tornada su najžešće oluje na Zemlji, sa brzinama vetra koje mogu prevazići 320 km/h. Kako se formiraju ovi cikloni? Meteorolog Džejms Spen baca svetlo na životni vek tornada od super-oluja do strašnih vrtloga pre nego što se ponovo razlože na vazduh.

Lekcija: Džejms Spen; animacija: Provincia Studio

Zovu me lovac na tornada.

Kada se vetar podigne
i stvore se uslovi,

ulazim u svoj auto
i pratim silovite oluje.

„Ludo", kažete? Možda, ali jurim
te nebeske zveri da bih učio o njima.

Želim da podelim sa vama
ono što znam.

Tornada su brzorotirajući stubovi vazduha
koji se formiraju unutar oluje

i povezuju sa zemljom
preko levka oblaka.

Kada se to desi, oni razaraju
po površini Zemlje,

predstavljajući veliku
pretnju životu i imovini.

Zbog ovoga, postoje velika istraživanja
ove pojave,

ali istina je da još uvek ne znamo
kako se tornada formiraju.

Uslovi zbog kojih se stvara
jedan tornado

ne moraju obavezno
izazvati i drugi.

Međutim, naučili smo dosta od kada su
ljudi počeli da snimaju tornada,

kao što je kako da prepoznamo znake
kada se tornado komeša na nebu.

Da li hoćete da se pridružite vožnji?

Tornado počinje grmljavinom,
ali ne običnom.

To su posebno snažne, izuzetno visoke
grmljavine koje se nazivaju super-oluje.

Dostižu i do 60 kilometara visine
i donose veoma snažne vetrove,

snažan grad, ponekad ogromnu kišu
i intenzivno sevanje munja.

Ovo su oluje koje stvaraju tornado,

ali samo ako postoje
specifični uslovi,

tragovi koje možemo izmeriti i potražiti
kada pokušavamo da predvidimo oluju.

Vazduh koji se podiže je prvi sastojak
koji je potreban da se tornado razvije.

Svaka oluja se formira
kada se pojavi kondenzacija,

nuspojava oblaka.

Kondenzacija ispušta toplotu,

a toplota postaje energija koja pokreće
ogromne vazdušne struje naviše.

Što je kondenzacija veća
i što više rastu olujni oblaci,

vazdušne struje postaju snažnije.

U super-olujama, ova masa vazduha
koja se podiže je posebno snažna.

Dok se penje, vazduh može da promeni
pravac i da počne brže da se kreće.

Konačno, u osnovi oluje,
ako postoji mnogo vlage,

razvija se ogromna baza oblaka,

dajući tornadu nešto čemu će se vratiti
ako stigne dotle.

Kada se sve ove stvari pojave,

vrtlog može da se razvije uz oluju,

kao i formiranje široke,

visoke cevi uskovitlanog vazduha

koji onda biva povučen naviše.

Ovo zovemo mezociklon.

Spoljašnji, hladni, suvi, ponirući vazduh

počinje da se obavija oko spoljašnosti
ovog mezociklona,

formirajući nešto što je poznato
kao zadnji bok silazne struje.

Ovaj neobični scenario stvara
krajnju temperaturnu razliku

između unutrašnjeg vazduha mezociklona
i spoljašnjeg vazduha,

gradeći nivo nestabilnosti
koji dozvoljava tornadu da nabuja.

Zatim, niži deo mezociklona
postaje jači,

povećavajući brzinu vetra.

Ako, a to je veliko „ako",
levak vazduha krene naniže

u tu ogromnu, vlažnu osnovu oblaka
na dnu matične oluje,

biva uvučen unutra i pretvara se
u rotirajući zid oblaka,

formirajući vezu između oluje
koja ga je stvorila i zemlje.

U trenutku kada ta cev
uskomešanog oblaka

dodirne zemlju, postaje tornado.

Većinom su mali i kratkotrajni,
a proizvode vetrove od 105 - 177 km/h,

ali mogu trajati i više od sat vremena,
stvarajući vetrove od 320 km/h.

Lepi su, ali zastrašujući,

posebno ako ste im vi ili vaš grad
na putu.

U tom slučaju niko,
čak ni lovci na tornada kao ja,

ne uživa u pogledu na njihovo širenje.

Kao i sve ostalo, međutim,
tornada prođu.

Kada temperaturne razlike nestanu,
a uslovi postanu stabilniji,

ili se vlaga iz vazduha isuši,

nekada žestoka matična oluja izgubi zamah
i povuče svoj tornado unutra.

Čak i tada, meteorolozi i lovci na tornada
kao što sam ja ostaće na oprezu,

posmatrajući, uvek gledajući da vide
ako oluja opet oslobodi svoje dugo uže.