-
Title:
Како сам се спријатељила са реалношћу
-
Description:
Уз лични печат свог бритког ума и мудрости, Емили Левин се сусреће са својим крајњим изазовом као комичар/филозоф: чини смрт смешном. У овом личном говору, она нас води на своје путовање да бисмо се спријатељили са стварношћу и помирили са смрћу. Живот је невероватан дар, и Левин каже: „Обогаћујете га најбоље што умете и предајете га натраг.“
-
Speaker:
Емили Левин (Emily Levine)
-
Прво ћу вам рећи нешто што би из моје баке
-
измамило аларм од пет „оја“:
-
„Ој, ој, ој, ој, ој.“
-
(Смех)
-
А ево га. Спремни?
-
Добро.
-
Имам четврти стадијум рака плућа.
-
О, знам, „јадна ја“.
-
Не осећам се тако.
-
У реду ми је то.
-
А истина је, имам одређене предности -
-
не може свако имати такав каваљерски став.
-
Немам малу децу.
-
Имам одраслу ћерку
која је сјајна, срећна и дивна.
-
Нисам под огромним финансијским стресом.
-
Мој рак није агресиван.
-
Помало личи на вођство
Демократске странке -
-
-
није убеђен да може да победи.
¶
-
У суштини, само ту чучи,
-
у ишчекивању да му Голдман Сакс
да нешто новца.
-
-
-
-
постигла сам огромну ствар.
-
Да.
-
Нисам то ни знала док ми неко
није послао твит пре годину дана.
-
И ево шта је рекао:
-
„Одговорна си
-
за одмушкарчивање америчког мушкарца.“
-
-
-
Није да ми припадају све заслуге, али...
¶
-
-
Али, шта ако немате моје предности?
¶
-
Једини савет који вам могу дати
је да учините исто што и ја:
-
спријатељите се са реалношћу.
-
Нисте могли имати гори однос
са реалношћу од мене.
-
Од самог почетка,
-
реалност ме није чак ни привлачила.
-
Да је постојао Тиндер
када сам се сусрела са реалношћу,
-
превукла бих прстом улево
-
и цела би се ствар завршила.
-
-
-
ми не делимо исте вредности, исте циљеве.
-
-
-
имам маштарије.
-
Исте су као циљеви, али без вредног рада.
-
-
-
Нисам велики обожавалац вредног рада,
¶
-
али знате каква је реалност -
-
или гурај, гурај, гурај
-
путем свог посредника,
извршне мождане функције -
-
једна велика радост код мог умирања:
-
моја извршна мождана функција ме више
неће терати да се копрцам унаоколо.
-
-
-
што ме је натерало да схватим
-
да реалност можда није реалност.
-
Тако се десило да,
-
пошто сам, у суштини желела
да ме се реалност окане -
-
али сам желела да ме остави
на миру у финој кући
-
са врхунском марком шпорета и фрижидера...
-
приватним часовима јоге -
-
завршила сам са споразумом
о развоју у Дизнију.
-
И једног дана сам се обрела
у својој новој канцеларији
-
у улици Тупко број два -
-
-
а реалност је мислила да би требало
да будем поносна на то...
¶
-
-
И буљим у поклон који су ми послали
да прославе мој долазак -
¶
-
не Лаликову вазу или концертни клавир,
а чула сам да су их други људи добијали,
-
већ плишаног Микија Мауса од једног метра
-
-
уз каталог, у случају да пожелим
да наручим још ствари
¶
-
које ми се нису слагале уз естетику.
-
-
А када сам погледала у каталог
¶
-
да видим колико овај миш
од једног метра кошта,
-
ево како су га описали...
-
„Природне величине“.
-
-
-
Реалност није била „реалност“.
-
Реалност је била варалица.
-
Тако сам уронила
у квантну физику и теорију хаоса
¶
-
да покушам да нађем праву реалност,
-
и управо сам завршила филм -
-
да, коначно завршила -
-
о свему томе,
-
па у то овде нећу залазити,
-
и, било како било, када смо завршили
снимање тог филма,
-
сломила сам ногу и није зарасла,
-
па су урадили још једну операцију
годину дана након тога,
-
па сам паузирала годину -
-
две године у колицима,
-
и тада сам се сусрела са правом реалношћу:
-
ограничењима.
-
Иста она ограничења
која сам цео живот негирала,
¶
-
гуркала и игнорисала
-
била су стварна
-
и морала сам да се носим са њима,
-
а одузела су ми машту, креативност
и цео комплет способности.
-
Испоставило се да ми је
права реалност ишла сјајно.
-
Нисам се само помирила са њом;
-
заљубила сам се.
-
А требало је да знам,
-
пошто сам већ имала једнако
климав однос према цајтгајсту...
-
Само ћу рећи, ако ико жели
да купи видео рекордер Бетамакс -
-
-
Требало је да знам да ће истог тренутка
када се заљубим у реалност
¶
-
остатак земље одлучити
да пође у супротном правцу.
-
-
Али, нисам овде да причам о Трампу,
¶
-
алтернативној десници
или онима који поричу климатске промене,
-
па чак ни о произвођачима ове ствари,
-
коју бих назвала кутијом,
-
осим што баш овде каже:
-
„Ово није кутија.“
-
-
-
-
-
-
о личном изазову реалности
-
који схватам лично,
-
а желим да ми увод буде изјава
да просто обожавам науку.
-
Имам ову -
-
а нисам и сама научник -
-
невероватну способност да разумем
све у вези са науком,
-
осим саме науке -
-
-
-
Али, најневероватнији
концепти су ми логични.
-
Теорија струна;
-
идеја да сва реалност проистиче
из вибрација ових мајушних -
-
зовем то „Велика звоњава“.
-
-
Дуалност талас-честица:
¶
-
идеја да се једна ствар
може манифестовати као две...
-
знате?
-
Идеја да се фотон може манифестовати
као талас и честица
-
подударала се са мојом
најдубљом интуицијом
-
да су људи добри и лоши,
-
да су идеје тачне и погрешне.
-
Фројд је био у праву када се ради
о зависти према пенису
-
и погрешио је када се ради
о томе ко је осећа.
-
-
-
-
-
Затим, постоји мала варијација тога,
¶
-
а то је да реалност делује као две ствари,
-
али се испоставља
да је интеракција ове две ствари,
-
као што је простор-време,
-
маса-енергија,
-
као и живот и смрт.
-
Зато не разумем,
-
једноставно не разумем
-
менталитет људи који су запели
да „поразе смрт“ или „победе смрт“.
-
Како то радите?
-
Како побеђујете смрт,
а да не убијете живот?
-
То ми нема смисла.
-
-
да мислим да је то невероватно незахвално.
-
Мислим, дат вам је овај изузетан дар,
-
живот,
-
па је то као да сте затражили
од Деда Мраза ролс-ројс силвер шадоу,
-
а добили сте уместо тога
сушилицу за салату.
-
Знате, замерка -
-
замерка у вези са тим
је да има рок употребе.
-
Смрт крши договоре.
-
Не разумем то.
-
Не разумем -
-
за мене је то непоштовање.
-
То је непоштовање природе.
-
Идеја да ћемо доминирати над природом,
-
да ћемо је савладати,
-
да је природа преслаба
да издржи наш интелект -
-
не, не мислим да је тако.
-
Мислим да, ако сте стварно читали
о квантној физици као ја -
-
мислим, прочитала сам имејл
особе која је читала о њој, али -
-
-
-
да више не живимо у универзуму
који уређују Њутнови закони.
-
Живимо у универзуму
у ком је лако оклизнути се,
-
а никада чак нећемо ни моћи да знамо све,
-
да контролишемо све
-
или да предвидимо све.
-
Природа је као самовозећи ауто.
-
Најбољи начин понашања
је онај из вица о старици -
-
не знам да ли сте га чули.
-
Старица вози
-
са својом ћерком средњих година
као сувозачем,
-
и мајка пролази право кроз црвено.
-
А ћерка не жели да каже ништа
што би звучало као:
-
„Престара си да возиш“,
-
па није рекла ни реч.
-
А мајка онда пролази
кроз друго црвено светло,
-
а ћерка, најтактичније што може,
-
каже: „Мама, да ли знаш
-
да си управо прошла
кроз два црвена светла?“
-
А мајка каже: „Ох, ја возим?“
-
-
-
-
а сада ћу се пребацити на нешто друго,
-
што је за мене лако јер сам ја
Ивел Книвел када су у питању пребацивања,
-
а на мојим таблицама пише:
-
„Мислим, дакле зум“.
-
Надам се да желите
да ми се придружите у овоме,
-
али мој стварни проблем са менталитетом
који је толико запео да порази смрт
-
је да, ако сте против смрти,
-
што за мене значи да сте против живота,
-
што за мене значи да сте против природе,
-
као и да сте против жена,
-
јер су се жене дуго
поистовећивале са природом.
-
А мој извор за ово је Хана Арент,
-
немачки филозоф која је написала
књигу под називом „Људско стање“.
-
А у њој каже да се, у класичном смислу,
-
рад повезује са мушкарцима.
-
Рад проистиче из главе;
-
то је оно што смишљамо,
-
оно што стварамо,
-
начин на који остављамо траг у свету.
-
А физички рад се повезује са телом.
-
Везује се за људе
који се баве физичким радом
-
или пролазе кроз порођајне муке.
-
Тако за мене
-
менталитет који то пориче,
-
који пориче да смо усинхронизовани
са биоритмовима,
-
цикличним ритмовима универзума,
-
не ствара пријемчиву околину за жене
-
или за људе који се доводе
у везу са физичким радом,
-
што су људи
-
о којима размишљамо
као о потомцима робова
-
или људи који обављају мануелни рад.
-
Па, ево како то изгледа из перспективе
универзума у којем је лако оклизнути се,
¶
-
према менталитету који називам
„Емилин универзум“.
-
Пре свега,
-
веома сам захвална на животу,
-
али не желим да будем бесмртна.
-
Уопште ме не интересује
да моје име живи после мене.
-
Заправо то и не желим,
-
јер сам приметила
-
да, без обзира на то
колико сте фини и сјајни
-
или талентовани,
-
педесет година након ваше смрти,
они се окрећу против вас.
-
-
А имам и стваран доказ за то.
¶
-
Наслов из „Лос Анђелес Тајмса“:
-
„Ана Франк: не баш
толико фина, на крају крајева“.
-
-
Поред тога, свиђа ми се
да сам усинхронизована
¶
-
са цикличним ритмовима универзума.
-
То је оно што је изузетно
када се ради о животу:
-
то је циклус генерације,
-
дегенерације,
-
регенерисања.
-
„Ја“ је само скуп честица
-
које су уређене у овај образац,
-
а онда ће се оне разложити
и постати доступне,
-
сви његови саставни делови, природи,
-
да би га поново организовала
у други образац.
-
За мене је то веома узбудљиво
-
и због тога сам још захвалнија
што сам део тог процеса.
-
-
на смрт сада гледам
из перспективе немачког биолога,
-
Андреаса Вебера,
-
који на њу гледа као на део економије
која се заснива на даривању добара.
-
Дат вам је овај огроман дар, живот,
-
обогаћујете га најбоље што умете,
-
а онда га враћате.
-
А, знате, тета Маме је рекла:
„Живот је банкет“ -
-
па, ја сам свој део појела.
-
Имам невероватан апетит за животом,
-
једем га,
-
али ћу у смрти ја бити та коју ће јести.
-
У земљу идем баш онаква каква сам,
-
а тамо позивам сваки микроб
-
и оне који стварају хумус
-
и који разлажу
-
да се почасте -
-
мислим да ћу им бити укусна.
-
-
-
Тако да мислим да је најбоља ствар у вези
са мојим ставом то што је стваран.
¶
-
Можете да га видите.
-
Можете да га уочите.
-
Стварно се дешава.
-
Можда не и моје обогаћивање поклона -
-
не знам баш што се тога тиче -
-
али су мој живот сигурно
обогатили други људи.
-
TED је то урадио,
-
када ме је упознао са читавом мрежом људи
-
који су ми обогатили живот,
-
укључујући и Тришу Мекгилис,
дизајнерку мог веб-сајта,
-
која ради са мојом сјајном ћерком
-
како би мој сајт претвориле у нешто,
-
при чему ја само морам да пишем блог.
-
Не морам да користим
функцију извршног мозга...
-
Ха, ха, ха, моја победа!
-
-
Толико сам вам захвална.
¶
-
Не желим да вас назовем публиком,
-
јер заправо не видим ово
као да смо две одвојене ствари.
-
О томе размишљам са становишта
квантне физике, поново.
-
А, знате, квантни физичари
нису потпуно сигурни шта се дешава
-
када талас постане честица.
-
Постоје различите теорије -
-
урушавање таласне функције,
-
декохеренција -
-
али се сви слажу око једне ствари,
-
да се реалност остварује кроз интеракцију.
-
(Глас је издаје) И ви, такође.
-
Као и свака публика коју сам икада имала,
-
прошла и садашња.
-
Хвала вам што мој живот чините стварним.
-
-
-
-
-
-
-
-